Istorija u očima Katarine Korponaić
Pred nama je delo koje se ne uklapa u uobičajene žanrovske klišeje; to nije istorijski roman ili zbirka pripovetki o prohujalim vremenima, klasična hronika, istoriografija, esej ili istorijska studija, ali sadrži njihove najbolje elemente. Ali ipak, ako bi se trebalo odrediti po sadržaju – reč je o delu nastalom da osvetli ličnu, privatnu, porodičnu istoriju Korponaićevih, smeštenu u okvire javne istorije. Autorka svojim pisanjem vrlo uspešno uspeva da spoji povest svoje porodice sa lokalnom, zavičajnom istorijom. Kroz svako poglavlje, a ima ih ukupno četrnaest, tematski vodi i upoznaje čitaoce sa konkretnim podacima o svojim precima, dajući im životnost, ljudsku toplinu, ali i sa mestima, lokalitetima, sredinom, zanimljivostima, te epohom, dobom u kojem su živeli. Pripovedačkom veštinom iskusnog novinara, govori tako ona o sudbinama obicnih, „malih” ljudi, njihovim radostima, tugama, svakodnevnom životu, radanjima, ljubavima… dok ih sa druge strane, metodologijom pravog istraživača uklapa i smešta u istorijske okolnosti koje su činile okvire njihovog postojanja. Toponimi koji se provlače u pričama su Subotica, Kunbaja, Tavankut, Žednik… Pred čitaocem tako oživljava period 18. veka, potočić u Vučidolu i vodenica na njemu, zatim skromne kućice u Gatu, Rogina bara, epidemije kolere, lik Laze Mamužića – gradonacelnika, vojevanje na galicijskom frontu, požar na žedničkoj pruzi 1929. i mnogo drugoga. Autorka je koristila probrane izvore, arhivsku gradu, stare lokalne novine, literaturu, usmena kazivanja i sve to uspela ukomponovati u skladnu i čitljivu celinu. Delo može biti i dobar putokaz za sve koji se bave upravo istraživanjem genealogije, ali i zanimljivo štivo za one koji žele dobiti jasniju sliku o Subotici i njenoj okolini u prošlim vremenima i, naravno, ljudima koji su tu živeli.
direktor Istorijskog arhiva Subotica, Stevan Mačković
subotickaistorija 