O ZDRAVSTVU I EPIDEMIJAMA ZARAZNIH BOLESTI (KROZ ARHIVSKU GRAĐU I IZDANJA ARHIVA)

Mnogo je lakše, ponekad i jedino moguće, argumentovano se baviti, istraživati, pisati o bilo kojoj temi – ako postoje dostupni izvori – građa. To pogotovo važi za istoriografiju. Tu je upravo zbog toga nezamenjiva uloga i važnost ustanova arhiva kao čuvara pisane baštine koja može da služi kao istorigrafska građa.

Subotički arhiv je tako ponajbolje mesto za sve istraživače lokalne, zavičajne istorije pošto on čuva arhivsku građu koja je nastajala upravo u Subotici i svedoči o njoj u prošlosti. Gotovo o svim poljima ljudskog delovanja sačuvani su neki tragovi. Politika, uprava, administracija same po sebi proizvode pisane dokumente. Ali to isto tako u manjoj ili većoj meri važi i za  sve ostale društvene delatnosti, školstvo, kulturu, sport, privatni život…Tako i o zdrvastvu i javnoj higijeni odnosno o velikim zdravstvenim problemima i borbama sa smrtonosnim zaraznim bolestima, kugom, kolerom, tifusom, gripom…imamo nekih tragova.

Arhiv odavno ima dobru saradnju, pošto dolaze kao istraživači, pišu i objavljuju i u našim izdanjima, upravo i sa nekima od pasioniranih istraživača povesti medicine. To su možda samo po sebi razumljivo stručnjaci –  lekari:

• dr Emil Libman,
• dr Deže Čuso,

  

  dr. Csúszó, 2008.

• dr Karolj Novak i drugi,
• antropolog prof. dr Geza Cekuš
• kao i mnogi drugi poput autora knjige „Kolera u Subotici 1873. godine“, Subotica 1991, Ivana Pančića (1933–1992), specijaliste za kliničku psihologiju naše bolnice, inače poznatog književnika-pesnika.

dr Emil Libman i Gehardt Rudolf, sekretar IAS 2004.

dr Libman i Mačković, 2006.

 

Treba ipak znati da je kod nas pisanih dokumenata do polovice XVIII stoleća vrlo  malo da su oskudni pa time dragoceniji.

• Zarazne bolesti su bile redovne i stalne pratioci života i u ranijim dobima, ali najveći su problem bili sa epidemijama/ pandemijama koje su zahvatale i Suboticu.

Poznato je da je ovim prostorima harala kuga 1709, 1738; kolera u 4 velika talasa 1831, 1855, 1866, 1873;  influenca 1893.;  variola 1895.; tifus, difterija, kolera 1914-1918; tzv. španska gripa u tri talasa krajem 1918, početkom 1919. i početkom 1920. godine, itd.

Pored toga stanovnici Subotice redovno su  obolevali od zaraznih bolesti, poput tuberkuloze (TBC), šarlaha, zarazne žutice,  veneričnih bolesti…

• Među posebnim izdanjima našeg Arhiva imamo i nekoliko naslova sa zdravstvenom tematikom:

• Dr Emil Libman, Istaknuti lekari Subotice (1792-1992), Istorijski arhiv Subotica, Subotica 2003.

Mačković, Merković, Libman na promociji izdanja Arhiva 2003.

•  Libman, Emil, Lekarska društva u Subotici : (1880-2005), Subotica 2005.

Emil Libman ponovo obogaćuje zavičajni fond Gradske biblioteke

Zavičajni istoriograf Emil Libman 29. decembra 2005. godine darovao je grad obradom sledeće logičke celine u izučavanju njegovog zdravstvenog organizovanja, naime temu pod naslovom Lekarska društva u Subotici(1880-2005). Admininstrativnu podršku dali su mu izdavači  Istorijski arhiv u Subotici i Društvo lekara Vojvodine-Srpsko lekarsko društvo, Podružnica Subotica, a materijalnu podršku opet brojni preduzimači poslova čija lista preduzeća je naznačena u kolofonu pre naslovne strane.Dizajnu korica doprinela je Ljiljana Ilić Krtinić. Vičan metodama egzaktnih nauka, Emil Libman daje pregled razvoja lekarskih udruženja u svetu da bi informacija o radu subotičkih lekara bila na odgovarajući način vrednovana.Verodostojna dokumentacija svake vrste, od fotografija do faksimila pisama i zvaničnih molbi i odluka, pruža nam uvid u duboke probleme medicinske prirode koje su se mogle otkloniti iz društva samo osmišljenim organizovanjem. Ali je organizovanje po strukovnoj liniji istovremeno i društvena pojava, te je stoga moralo da nađe svoje mesto među drugim organizacijama, prvenstveno upravne prirode. Sve se to u Libmanovom delu jasno vidi zahvaljujući podeli posmatranog vremena na epohe različitih društvenih uređenja. Nakon kolektivnog prikaza, Emil Libman pruža uvid u doprinose pojedinaca kao i njihova privatna zanimanja koja je znalački nazvao vanprofesionalnim kreativnim radom.Ovaj rad je naročito dragocen stoga što govori ponaosob o svim medicinskim radnicima čija dokumenta su autoru bila dostupna, a nrz pristup podacima omogućava registar imena. Time potvrđuje onu narodnu poslovicu koju je još Ovidije citirao u Fastima, naime da glas o delu ostaje. Dakle, ovim brižljivo sročenim štivom Libman je darovao i medicinske radnike osiguravajući im glas, i to dobar računajući na to da će nama, laicima omogućiti da sagledamo medicinske prilike sredine kojima su naši lekari prepuštali svoj životni vek. Pomni posmatrač naših zdravstvenih običaja ovaj svoj višestruki dar prepustio je da se oglasi mirisom štamparske boje na svečanosti povodom jubileja zavičajne medicinske podružnice. Bila sam nemi svedok kada sam čula pohvale radu Libmanuvih kolega koji nisu odoleli izazovu da saznaju sve o svakome još istog časa. Glas o Libmanovom radu još čujem u svom sećanju na taj događaj, a on ostaje jer ga predajem ovim zvaničnim glasilom i računam na poverenje čitaoca.                                Rita Fleis

– Emil Libman, GRADA ZA MEDICINSKU BIBLIOGRAFIJU SUBOTICE (1828–2005) I , 2008 http://www.suarhiv.mycpanel.rs/files/olvaso_2016/publikacije/Gradja_za_medicinsku_bibliografiju_Subotice.pdf

– Emil Libman, GRADA ZA MEDICINSKU BIBLIOGRAFIJU SUBOTICE II (1828-2009) Subotica 2011. Izdavaci: Istorijski arhiv Subotica, Društvo lekara Vojvodine – Srpsko lekarsko društvo Podružnica Subotica  http://www.suarhiv.mycpanel.rs/files/olvaso_2016/publikacije/Gradja_za_medicinsku_bibliografiju_Subotice%20%E2%80%93%20II%20(1828%E2%80%932009).pdf

 

• Srpsko lekarsko društvo, Društvo lekara Vojvodine, podružnica Subotica izdavači su publikacije. Vek naučnih pregnuća, Sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca u Subotici 1899-1999, Subotica 24.maja 2000.

Većina tekstova je nastajala na osnovu arhivske građe.

• 

naslovi priloga

vidi o prilogu Subotički lekari između dva rata (1918-1941) angažovani u drugim javnim delatnostima: https://suistorijablog.wordpress.com/suboticki-lekari-izmedu-dva-rata-1918-1941-angazovani-u-drugim-javnim-delatnostima/

web stranica Arhiva – časopisi EX PANNONIA

• Od 1996. Arhiv izdaje časopis Ex Pannonia. Profil mu je da se bavi isključivo i samo lokalnim temama iz istorije, umetnosti, drugih društvenih nauka, arhivistike. dostupan je online http://expannonia.suarhiv.co.rs/ser/_23  
• Imamo od 2013. i posebnu rubriku iz isitorije medicine – istorija zdravstva

Mnoštvo je u njemu do sada publikovanih studija iz oblasti istorije medicine  sličnih. Ovo je upravo mali pregled bibliografija članaka, studija o medicini, javnoj higijeni, epidemijama iz EX PANNONIE:

• EX PANNONIA 3-4, Subotica 2000

Emil Libman, Preventivne mere u borbi protiv zaraznih bolesti u Subotici tokom 18. i 19 veka (1709-1909)  

http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/ExPannonia-3-4.pdf

ISPRAVKA

U radu Emila Libmana “Preventivne mere u borbi protiv zaraznih bolesti u Subotici tokom XVIII i XIX veka (1709-1909)” koji je objavljen u EX PANNONIA br. 3 -4 na strani 97, pasus 2, red 6 posle reči: “… tih dopisa” izostao je sledeći tekst: “Slavna i plemenita, mudra i obzirna Gospodo… Pošto ne postoji nikakva sumnja da se kužna bolest u Beogradu i okolini ipak širi i postaje ozbiljnija… a uzevši u obzir sadašnji nedostatak hrane zbog koje stanovnici nama susednih krajeva Srbije, a naročito okoline Beograda, na čudan način nastoje da pre|u… u druge oblasti u potrazi za hlebom, te obrativši, najzad, pažnju na sadašnje veoma toplo godišnje doba, koje uzročnike zaraznih bolesti čini lakše prijemčljivim i pomaže njihove virulentne eksplozije – postoji osnovna bojazan da će zlo sa beogradske teritorije biti preneseno… i u druge krajeve… Pošto se usled straha i neposredne opasnosti od kuge treba truditi da ceo narod pomaže u sprovo|enju zašitinih mera, u prilogu dostavljam Vašim Gospodstvima prepis kratkog opisa sredstava za zaštitu… Tako|e, šaljem drugi kratki izvod odobren od najvišeg mesta, koji u sebi sadrži glavne karakteristike kuge, da bi se razlikovali pravi od lažnih simptoma i znakova i time omogućilo da, ne samo lekari i hirurzi, nego i sami stanovnici… mogu… utvrditi postojanje kuge… Neka Vaša Gospodstva izvole primiti oba izvoda radi odgovarajućeg korišćenja i prevedena na maternji jezik stanovništva neka budu otštampana i predata javnosti… Ostajem Vašim Gospodstvima na službu spreman Jožef Klobušicki, kraljevski komesar. Novi Sad, 17. jun 814.”

Uredništvo

• dr Emil Libman i dr Karolj Novak: Istorijat službe za patologiju u Subotici (1743-1961)

• EX PANNONIA br. 5-6-7.

vidi: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/Ex_pannonia_567.pdf

radni rukopis:  Emil Libman i Karolj Novak, ISTORIJAT SLUŽBE ZA PATOLOGIJU U SUBOTICI (1743-1961)

Istorija beleži da je Alkmeon iz Krotona u staroj Grčkoj prvi lekar koji je u VI veku pre Hrista, u cilju anatomskih proučavanja čovečijeg tela, vršio seciranje ljudskih leševa i da su grčki lekari Herofil i Erazistrat u IV veku pre Hrista u čuvenoj medicinskoj školi u Aleksandriji iz istog razloga secirali tela umrlih ljudi i uginulih životinja.(1)

Pojavom Galena (Galenus, 129-199) stvorena je nova medicinsko-filozofska škola koja se temeljila na medicini Hipokrata (Hippocrates, 460-377) i pozitivnim dostignućima drugih medicinskih škola tog vremena. Svoja anatomska saznanja sticao je Galen seciranjem tela umrlih životinja jer je u Rimu, gde je živeo, bilo zabranjeno koristiti ljudske leševe u tu svrhu.(2)

Dugo vremena potom, i pored napretka medicine, naročito arapske (Razes, 85o-923; Avicena, 980-1037), ne vrše se autopsije ljudskih tela zbog zabrane od strane crkvenih vlasti. Neke informacije o obliku kostiju, mišića i unutrašnjih organa tela dobijale su se šematskim crtežima nakon disekcije životinja odnosno već u vodi raspadnutih tela ljudi.(3) Tek u XII-XIII veku u medicinskoj školi osnovanoj u IX-X veku u Salernu, gradiću kraj Napulja, koja se smatra prvim medicinskim fakultetom u Evropi, počela su predavanja iz anatomije uz seciranje ljudskih leševa.(4)

Pristalice Galenove medicine, me|utim, i dalje se drže svojih saznanja iako su pogrešna i suprotna nalazima pri obdukciji ljudskih tela. Bitan napredak u poznavanju anatomije su dela Vesala (Vesalius Andreas, 1514-1564) ” O ustrojstvu ljudskog tela” (De humani corporis fabrica), Harveja (Harvey William, 1578-1657) o protoku krvi, Glisona (Glisson Francis, 1597-1677) o strukturi jetre, Vilisa (Willis Thomas, 1621-1675) o gra|i moždanog tkiva, Malpigia (Malpighi Marcello, 1628-1694) o mikroskopskoj anatomiji kao i radovi mnogih drugih naučnika. Morganji (Morgagni Battista Giovanni, 1682-1771) opisuje 1751. godine u svom radu “O sedištu i uzrocima bolesti” (De sedibus et causis morborum per anatomen) patološke promene na pojedinim organima kod različitih bolesti i pokušava povezati simptome bolesti s promenama na obolelom organu. Zbog ovih svojih razmatranja smatra se Morganji osnivačem patološke anatomije. Fransoa Biša (Bichat Xavier Franµois, 1771-1802) nastoji da objasni patološke procese kod nastanka bolesti promenama na pojedinim vrstama tkiva u obolelom organu čime daje temelje patološkoj histologiji dok Antoan de Hen (Haen Antoine de, 1704-1776) dobija mesto u medicinskoj istoriji uvo|enjem obdukcije u klinička istraživanja.(1,5,6)

Razvoj patologije je tražio i odgovarajuću službu. Ista je me|utim, bila ograničena na veće medicinske centre. A u Austriji ” Normativ u zdravstvenoj organizaciji” (Normativum Generale in re Sanitatis) sačinjen 1770. godine od poznatog lekara XVIII veka, organizatora javnog zdravstva i osnivača tzv. “Bečke medicinske škole” – Gerharda van Svitena (Swieten Gerhard van, 1700-1772), izme|u ostalog kaže da obdukciju mogu vršiti samo diplomirani lekari i hirurzi. (7) Traži se, tako|e, da smrt bolesnika konstatuje i da o tome izda pismenu potvrdu fizikus ili hirurg, naročito u slučajevima ubistva, samoubistva, trovanja i drugih nasilnih smrti, a u vezi Naredbe Namesničkog veća Ma|arske iz 1756. odnosno 1779. godine, kako bi sveštenik mogao da sahrani umrle.(8)

Na području Mađarske je, me|utim, sredinom XVIII veka bio mali broj diplomiranog medicinskog kadra, pojedine županije nisu imale čak ni jednog fizikusa ili hirurga, pa se obdukcije nisu vršile ili veoma retko. A i javnost je bila protiv obdukcije jer je vladalo mišjenje da čovečije telo, bar posle smrti ne treba dirati.(8)

Osećala se, dakle, potreba za većim brojem fizikusa i hirurga na ovim područjima, a to je zahtevalo otvaranje još jednog Medicinskog fakulteta pored postojećih u Pragu (1348) i Beču (1365). Van Sviten kao kliničar i profesor anatomije, fiziologije i patologije pokreće inicijativu za osnivanje Medicinskog fakulteta na teritoriji Mađarske. Uz odobrenje carice Marije Terezije (Mária Therásia, 1717-1780) otvara se 1769. godine Medicinski fakultet u Trnavi (Nagyszombat) gde su od ranije postojali teološki, filozofski (1635) i pravni (1667) fakulteti. Zbog boljih uslova rada Medicinski fakultet je 1777. premešten u Budim odnosno 1784. godine u Peštu.(9)

Sve su ove okolnosti uticale da se zakonske odredbe i naredbe o obdukciji i davanju izveštaja o nasilnoj i uopšte o uzroku smrti mogu primenjivati na teritoriji Ma|arske tek početkom XIX veka. Do tog vremena se tolerisao nalaz ranara-berbera i bez autopsije, a sahrane su obavljene bez posmrtnica.(8)

Kada je sredinom XVIII veka (1743) od Vojnog šanca (Locus Militaris) Subotica postala Privilegovana kraljevska komorska varoš po imenu Sent Marija (Privilegiatum Oppidum Cameralis Szent Mária), javljaju se i rade u njoj 1746. godine ranari-berberi(10) a 1766. i neškolovane babice (11), kao prvi zdravstveni radnici.

Ranari-berberi, koji se vode u spisku popisa stanovništva u rubrici “hirurg-sebÅsz”(10) ukazivali su pomoć ranjenima i obolelima od tzv. “spoljnih (hirurških) bolesti” (va|enje zuba, davanje klistira, nameštanje iščašenih zglobova, puštanje krvi pijavicama i sl.), konstatovali su smrt umrlih i po potrebi davali nalaze kod težih odnosno smrtonosnih telesnih povreda, na zahtev vlasti.(12)

Tako imamo dokument da je 1757. godine ranar-berber Toma Sauer (Szauer Thomás, ?-1776) dao nalaz o smrtonosnim povredama koje je Nenad Nadišić (Nádischich Nenád) zadobio septembra 1756. od udaraca toljagom u tuči sa svojim bratom: postoji ozleda na levoj strani glave oko “dva prsta od čela”; ona je jednostavna, duga oko jedan mali prst i dubine sve do kosti lobanje. Druga ozleda je, tako|e, na levoj strani glave iza levog uva na vratu izme|u velikog i malog mozga, široka “oko dva utisnuta prsta”. Moždano stablo je ledirano i prekinut je kontakt malog mozga sa kičmenom moždinom. “Ove rane su”- kaže Toma Sauer – “apsolutno letalne, što ja, zbog istine, dokazujem svojim potpisom. Ovo delo se dogodilo 29. septembra 1756. godine”.            Ovaj dokumenat je sačinjen u Sent Mariji 6. marta 1757.   Toma Sauer, hirurg s.r.

Data izjava hirurga izneta pred nama je usvojena i potvrđena.

U Sent Mariji, 6. marta 1757.

Hieronim Vuković  (Vukovits Hieronymus), senator

Petar Josić  (Josich Petrus), sudski beležnik(13)

Tu je i zajedničko mišljenje ranara-berber Tome Sauera i ranara-berbera Stefana Lenarda (Lenárd Stephanus) iz 1763. godine o uzroku smrti [imona Penčića (Pencsich Simon) ranjenog na jednoj svadbi: smrt je nastupila usled iskrvarenja iz povre|ene arterije nakon uboda nožem u predelu leve nadkolenica. Optuženi Jovan Srimetski, pravoslavni sveštenik se brani: u želji da spasi mladića od napada psa bacio je nož i tom prilikom umesto psa pogodio je umrlog.(14)

Ranar-berber Stefan Lenard daje 23. januara 1764. godine opis mrtvog tela Franje Matule (Matula Franciscus) na|eno ispred kuće Matije Tumbas Laketića u kojoj se održavala svadba: telo je bilo ukočeno, golo, ležalo je potrbuške u blatu, nisu na|ene nikakve rane niti tragovi modrica po telu, samo je bilo mnogo krvi u nosu. Pri pregledu su bili prisutni senatori Sagmajster (Szaghmajster) i Kopunović (Kopunovity).(15)

Imamo izveštaj Tome Rudića (Rudics ThomÄs), gradskog sudije, Nikole Sagmajstera (Szaghmajster Nicolaus), senatora i Petra Josića, senatora i sudskog beležnika posle uvi|aja nad mrtvim telom Bonaventure Matkovića (Matkovics Bonaventura) sa nalazom ranar-berbera Tome Sauera iz 1766. godine: smrt je nastupila usled krvarenja iz srca koje je oštećeno ubodom sablje pored kičme. Postoje i povrede lica, naročito oko očiju. Izvršioc ovog dela je ^upuš (Csupus), kaplar mesne konjičke regimente.(16)

Na|en je još jedan dokument iz 1766. godine u kojem Magistrat grada traži da ranar-berber Stefan Lenard pregleda telo pokojnog Jeronima Omerovačkog (Omerovácsky Hieronymus). Pregledom je ustanovljeno da postoji rana u okcipitalnom predelu u druga na desnom temporalnom području. Ove rane su izazvale smrt – kaže ranar-berber. Osim ovih rana postoji sa leve strane trbuha potkožno krvarenje kao posledica udarca noge u čizmi. Uz potpis ranara nalaze se i potpisi senatora Grge Križanovića (KrisÄnovics Gregorius) i Ivana Mačkovića (MÄcskovics Joannes).(17)

Ranari-berberi su, dakle, imali ulogu mrtvozorca i ulogu sudskog veštaka pa čak i u slučaju silovanja, pobačaja i čedomorstva kada su na zahtev Prizivnog krivičnog veća Magistrata, isto kao i neškolovane babice, vršili preglede i pisali nalaze u cilju pokretanja sudskog postupka protiv okrivljenog.

U dokumentu od 13. jula 1749. godine čitamo, da je ranar-berber Stefan Lenard pregledao maloletnu Magdalenu (Mandu) koju je silovao Ivan Mali (Máli Joannes), star 18 godina, sluga njenog oca Josipa Mamužića (Mámusics József). Pošto je utvr|ena defloracija počinitelj dela je osu|en na smrt odsecanjem glave mačem.(18)

Dana 13. novembra 1766. godine “časne žene” (Honestae Matronae) Helena Kovačević (Kovácsevics Helena), Anastazija Neorčić ( Neorcsics Anastasia) i Katarina Bajnoci-Matanka (BÄjnoczy alias Matanka Catharin) pregledale su 13-togodišnju ćerku ovdašnjeg ratara Konstantina Bobesa koju je navodno silovao Laurentije Benetić (Benetich Laurentio). Pregledom su ustanovile da je vagina intaktna, da nema povrede, ali je okolina njena poprskana muškim semenom. Nalaz su overili Petar Josić, senator i sudski beležnik i Nikola Sagmajster, senator. Okrivljeni je kažnjen da tri puta po jedan sat stoji kraj stuba srama sa natpisom svog dela kao i da dobije sto udaraca batinom.(11)

Iste godine imamo i dokument u kome čitamo da je Jožef Bala (Balla JÆzsef), zamenik tužioca ujedinjene županije Pešt, Piliš i [olt (Pest, Pilis i Solt) tražio od Magistrata privilegovane komorske varoši Sent Maria (Subotica) da sasluša svoga stanovnika Ferenca Doru (Dora Ferencz) i njegove ukućane, zatim gradsku babicu (város bábája) i kalu|era subotičkog samostana pod kakvim okolnostima je Pana Vilag (Világ Panna) stara 18 godina, poreklom iz Estergoma (Esztergom) u kući spomenutog Ferenc Dore donela na svet nezakonito mrtvo dete (gyermeket halva szÏlt) u prisustvu babice. U dokumentu ne nalazimo odgovor Magistrata.(19)

Subotica 21. januar 1771. godine dobija diplomiranog hirurga Johana Sibenburgera (Siebenburger Johanneus)(20) koji je vršio preglede obolelih i ranjenih, lečio ih i izdavao potvrde o povredama.(21) On je izvršio 1775. godine prvu obdukciju i tako ušao u subotičku medicinsku istoriju kao prvi obducent. Njegov obdukcioni nalaz u slobodnom prevodu glasi:

“Ja dole potpisani, secirao sam 8. novembra telo pokojnog tesara Jakoba Lukas Edera, najsavesnije sam ga pregledao i ustanovio sledeće što je uzrok njegove smrti. Naime, pored pleuro peripneumonije koja je prešla u gangrenu, na|eno je još da je desni režanj pluća u gnoju, a levi da je veoma crn, gangrenozan pa sam teže mogao odvojiti od pleure; unutrašnjost grudi nije pokazivala druge promene. U abdomenu sam našao veliki režanj jetre koji je bio crn i pokrivao delom želudac, dok je donji desni deo jetre bio bez promena. Žučna kesica je bila potpuno prazna jer se žuč izlila u želudac i creva tako da je sve bilo žuto i zeleno što je i gosp. pomoćnik Mamužić (Mamoschitz) video. Zato nije čudno da je bolesnik umro, jer nije bilo ljudske pomoći da se spase. Iz ovoga je jasno, da je na prvom mestu pleuro-pneumonija bila dovoljan razlog njegove smrti. Ovo, istine radi, zakletvom potvr|ujem. Sačinjeno u Sent Mariji 9. novembra 1775.

Johannes Neiss Siebenburger,  gradski hirurg, s.r.”.(22)

Ne nalazilmo podatke o izdavanju posmrtnica iz toga a ni iz kasnijeg perioda iako Subotica od 1781. godine ima i diplomirane lekare na dužnosti gradskog fizikusa.(23) No, zato postoji novi zahtev viših vlasti iz 1815. godine po kojem gradski fizikusi moraju dati obavezni Godišnji izveštaj o zdravstvenoj situaciji u svom gradu. Ovi izveštaji, koji se dostavljaju Kraljevskom Namesničkom Veću, Županiji i Magistratu grada, imaju 15. poglavlja. U 13. poglavlju – De Sectionibus et Obductionibus legalibus – se govori o obdukcijama koje su izvršene u toku protekle godine na zahtev sudske vlasti. (24)

Tako u prona|enom izveštaju dr Antuna [trobla (Strobl Antonius, 1765-1830.) iz 1826. godine čitamo u 13.-om poglavlju: “Tokom protekle godine bilo je veoma brojnih veštačenja evidentiranih kod sudske vlasti” (Visa reperta per decursum unius anni admodum numerosa illico iurisdictioni exhibentur).(25)

Slične nalaze imamo i u dostupnim izveštajima gradskog fizikusa dr Antuna Kovača (Kovacs Antonius, 1804-1880.) iz 1834., 1837. i 1840. godine .(26,27,28) Ni u jednom dokumentu, me|utim, ne nalazimo broj ni razlog izvršenih veštačenja odnosno neki zaključak istih.

Nakon otvaranja Prve građanske bolnice sa 20 bolesničkih kreveta 1841. godine (29) susrećemo se sa prvim obdukcionim nalazima u bolničkom izveštaju za 1844. godinu. Jedna obdukcija je izvršena po nalogu sudske vlasti da bi se rešila dilema oko smrti 32-godišnjeg Petra Budinčevića (Budincsevics Petrus) koji je ambulatno lečen. Kvartovni lekar je bio mišljenja da je smrt nastupila usled trovanja dok su bolnički lekari to negirali. Trovanje je isključeno analizom želudačnog soka na arsen, bakar i živu i zaključak obdukcije je bio da pri lečenju nije prepoznata upala žučne kesice.(30)

Iste godine su obducirana i dva umrla bolesnika lečena u bolnici, verovatno, da bi se razjasnio uzrok njihove smrti. Opise autopsija nemamo već samo zaključna mišljenja koja su ispisana u Bolničkom izveštaju o lečenim bolesnicima u periodu od jula do septembra 1844. godine. Kod umrlog Fri|eš Vilingera (Villinger Frigyes), starog 19 godina zaključak obdukcije je: u desnom plućnom krilu tuberkulozne promene i gnojna cista a  u levom – tuberkulozne promene koje pokazuju hronicitet. Zaključak obdukcije kod Rozalije Polenka (Polenka RozÄlia), stare 10 godina je glasio: u levom plućnom krilu upalne promene u stadijumu hepatizacije i upala produžene moždine.(31)

Ove obdukcije su izvršili bolnički lekari dr Antun Kovač, fizikus i upravnik bolnice i dr Franc Romančik (RomÄncsik Ferencz, ?-1855), hirurg bolnice, u primitivnoj prostoriji koja je služila kao mrtvačnica, dogra|enoj uz stari objekat Uboškog doma.(32)

Dr Antun Kovač je već 1840. godine uputio molbu Magistratu da se pored postojeće hirurške i lekarske kao i osnovne bolničke opreme (kreveti, stolice, slamarice) nabavi za potrebe obdukcije i jedan poluokrugli sto sa otvorom u sredini i olukom za odlivanje tekućine, jedan par plavih kecelja i jedna čelična cev za odvod tekućine i odpadnih materija. Dr. A. Kovač napominje, da bi se sto prenosio i koristio za eventualne autosije i u mrtvačnicama koje su na grobljima.(33)

Prema Naredbi okružnog sudije iz 1859. godine obdukcije su se i u bolnici vršile samo na zahtev odnosno odobrenje sudske ili policijske vlasti.(34) Postojalo je i Obaveštenje da se medicinskim radnicima, koji vrše obdukciju van grada, moraju isplatiti posebna hranarina i nadoknada putnih troškova.(35) U izuzetnim slučajevima plaćale su se i druge usluge. Tako prema jednom dokumentu vidimo, da je 1862. godine isplaćeno iz Gradske blagajne 42 forinte i 79 groša apotekaru Ignacu Hofbaueru (Hoffbauer IgnÄcz) i njegovim pomoćnicima za termičku obradu pojedinih delova tela preminulog, za hemijske analize i sl. kao i 10 forinti mesnom vojnom lekaru Tavodskom (TÄvodszky) za  izvršenu obdukciju. Sve je ovo učinjeno radi utvr|ivanja uzroka iznenadne smrti Danijela Nikolića (Nikolits DÄniel) 12. jula 1862. godine a radi pokretanja krivičnog postupka prema licima koji su osumljičena za ovu smrt. Ne posedujemo, me|utim, ni nalaze hemijskih analiza niti zaključak obdukcije.(36)

Zbog sve većeg broja bolesnika kojima je potrebna hospitalizacija 1862. godine predlaže gradski fizikus Toma Kertveleši (KÎrtvelesy ThomÄs, 1818-?), da se dograde četiri sobe za bolesnike sa unutrašnjim i hirurškim oboljenjima i dve sobe za umobolne bolesnike, a nešto dalje od zgrade bolnice da se podigne posebna kućica za mrtvačnicu u kojoj bi se po potrebi obavljale i obdukcije (bonczterem).(37) Nije došlo do realizacije ovog predloga.

Godine 1873. javlja se kolera u Subotici i okolini čija je epidemija zabeležena i ranijih godina – 1831., 1855. i 1866. godine .(38) I pored velikog broja umrlih, na|eno je samo nekoliko dokumenata u kojima se govori o izdavanju posmrtnica, ali samo u jednom postoji i odgovarajući formular.(39,40)

Proširenje bolnice je opet aktuelno. Arhitekta Mihajlo Tot (Toth MihÄly), na sugestiju lekara, predlaže 1875. godine izgradnju jedne sporedne zgrade u kojoj bi bile tri ćelije za umobolne bolesnike i prostorije za praonu i mrtvačnicu sa obdukcionom salom, odnosno 1878. podnosi i drugi plan – izgradnju zgrade sa pet ćelija uz ranije predložene prostorije.(41) Po drugom planu je dogra|ena bolnica pa je Subotica, verovatno, bila me|u prvim gradovima tadašnje Ugarske koja je imala smeštajne mogućnosti za umobolne bolesnike i prostoriju za obavljanje obdukcije.

Tih godina su obdukcije vršili gradski hirurzi Fri|eš Paher (Pacher Frigyes, 1823-?) i Ištvan Sagmajster (Szaghmeister IstvÄn) koji su se vodili i kao mrtvozornici.(42)

Na savetovanju o zdravstvenim prilikama u Subotici 5. novembra 1885. godine prisutni su bili dr Đula Olah (OlÄh Gyula), državni inspektor za zdravstvo, Lazar Mamužić (Mamusich LÄzÄr, 1847-1916), gradonačelnik, Geza Haver (Haver GÅza), načelnik policije grada, dr Josip Antunović (Antunovits JÆzsef, 1852-1942), gradski fizikus, dr [andor Kertes (KertÅsz SÄndor, 1844-1908), upravnik bolnice, dr Adolf Vilhajm (Wilheim Adolf, 1853-1933), bolnički lekar, dr Bela Tot (Toth BÅla), dr \ula Rajzner (Reizner Gyula), dr Mor Silaši (SzilÄsi MÆr), dr Ignac Vajs (Weisz IgnÄcz, 1849-1894), kvartovni lekari i dr Fri|eš Paher, mrtvozorac (halottkÅm).

Na dnevnom redu je, izme|u ostalih problema, bila rasprava o zakonskoj obavezi po kojoj mrtvozorac mora, ako do sada to nije činio, da šalje policijskom kapetanu Izveštaj o umrloj deci ispod 7 godina života za koje se ne zna da li su lečena i sve dok stranka umrlog ne pokaže potvrdu ordinirajućeg lekara o tome da li je dete lečeno ili nije ne sme da izda dozvolu za sahranu. Isto tako mrtvozorac treba da se interesira kod apotekara da li je označeno da je propisani lek za dete ispod 7 godina bio potreban i bez naplate izdat. Stanovništvo je upozoreno, dalje, da će propust u lečenju dece ispod 7 godina strogo biti kažnjen.(43)

U knjižici “Organizacioni propisi Slobodnog Kraljevskog grada Subotice” (Szabadka, szabad királyi város szervezeti szabályrendelete) izdatoj 1884. god. govori se da je me|u zdravstvenim osobljem i mrtvozorac (½271), da obdukcije za potrebe policije vrše kvartovni lekari naizmenično, da glavni lekar grada kontroliše izvršenje policijskih obdukcija i da je mrtvozorac obavezan prema Naredbi iz 1876. godine (glava 14, ½109) da vrši besplatne preglede umrlih siromaha, da o mortalitetu vodi uredne izveštaje koje mesečno prikazuje glavnom (varoškom) lekaru i Sirotinjskom uredu i da izveštaje o nasilnoj i iznenadnoj smrti odmah podnosi policijskoj vlasti (½277).(44)

Zbog velike epidemije variole podignuta je 1886. godine u jugoistočnom delu grada Gradska bolnica za epidemijske bolesti. Pored zgrade sa bolesničkom sobama (velika soba sa 34 i dve manje sa po 7 kreveta) sagra|ene su zgrade za kuhinju, ostavu, kupatilo, odnosno mrtvačnicu i obdukcionu salu; u šupi gde su bila kola za prevoz umrlih, smešten je aparat za dezinfekciju.(45)

Krajem XIX veka, u vreme značajnog ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja Subotice, raspisuje se konkurs za gradnju nove bolnice paviljonskog tipa za 160 kreveta. U konkursu je postojao zahtev da se izgradi poseban paviljon za mrtvačnicu sa salom za obdukcije i magazinom za mrtvačke sanduke. Prihvaćen je plan izgradnje bolničkih paviljona Janoša Bobule (Bobula JÄnos), arhitekte iz Budimpešte. Prema mišljenju konkursne komisije, paviljon za mrtvačnicu sa salom za obdukcije odgovara svojoj nameni uz primedbu, da komoru za drva i ugalj, koja je planirana da bude u sastavu ovog paviljona, treba locirati u podrum paviljona u kojem je kuhinja i tako dobijena slobodna prostorija ovog paviljona da se osposobi za mrtvački odar.(46,47)

U drugom delu Pravilnika bolnice iz 1894. godine, koji je sačinjen još pre otvaranja bolnice, u članu 28 čitamo: “U slučaju smrti bolesnika, a potrebe za to nalažu, može se tražiti sudska ili policijska obdukcija odnosno posmatrač dotične službe da prisustvuje obdukciji.”(48) Obdukcija se , dakle, može izvršiti i na zahtev bolničkih lekara.

Kako izgradnja bolničkih paviljona nije završena u predvi|enom roku sačinjen je novi bolnički Pravilnik 1896. godine, koji je jula 1897. dopunjen u skladu sa dopisom Ministarstva za unutrašnje poslove u kojem se, izme|u ostalog, navode promene u platama bolničkog osoblja: odeljenjski lekari imaju po 1400.- a bolničari i obducent-parač (bonczolÆ szolga) 300.- kruna godišnje.(49) Sada prvi put doznajemo da postoji posebno lice koje vrši obdukciju a nije lekar.

Očigledno, obducent je sada stalno zaposleno lice u bolnici pa se na jednoj sednici Gradskog veća novembra 1900. godine traži nova osoba za ovu službu, jer je dosadašnji obducent (ne spominje se ime) otišao u penziju.(50) Na|en je i jedan bolnički Izveštaj o smrti blesnika (HalottvizsgÄlati jegyzókÎnyv) iz 1899. godine.

Radi što bržeg pružanja medicinske pomoći obolelim i povre|enim oformljena je 12. IX 1896. godine “Spasilačka ekipa” odnosno Ustanova za spasavanje – pružanje hitne medicinske pomoći (Mentô intÅzmÅny).(51) Dr Antal Barta (Bartha Antal, 1860-1935), šef “Ekipe” a ujedno i sudski lekar, izlazio je na teren da utvrdi smrt u slučaju ubistva, samoubistva ili neke druge nasilne smrti. Inače, članovi “Ekipe” su, posebnim kolima prenosili telo umrlih u bolničku mrtvačnicu sa obdukcionom salom (bonczhÄz) radi eventualne autopsije.(52,53,54) U jednom kratkom novinskom izveštaju čitamo, da je telo jednog naglo umrlog odneto u mrtvačnicu na Senćanskom groblju (Zentai Çti temetô hulla kamra) radi policijske obdukcije.(55) Dr Antal Barta će 1919. godine kao gradski fizikus doneti Odluku da svi kvartovni lekari grada moraju vršiti uvi|aj umrlih lica,(56) jer je u vremenu od 1.V 1891. do 1.VI 1914. godinu tu obavezu imao dr Jene Večei (Vecsei Jenô, 1863-?), gradski smrtovničar (mrtvozorac).(57)

Iz dokumenta pisanog 1903. godine doznajemo, da Bolnička uprava zahteva da obducent Antal Oš|ani (Osgyáni Antal) mora prvenstveno da obavlja svoj posao za potrebe bolnice tj. obdukciju umrlih u bolnici a na zahtev bolničkih lekara (jer u bolnici prima platu, dobija stan i hranu) a manji broj obdukcija da vrši za potrebe sudske i policijske vlasti.(58)

U Pravilniku bolnice iz 1904. godine u članu 62 nalazimo “da se leš onog bolesnika, koji je lečen na račun opštih troškova, može obducirati iz naučnih razloga ili u cilju uvežbavanja samog akta obdukcije.Leš drugih bolesnika se može obducirati samo uz pristanak ro|aka”.(59)

Zbog malog kapaciteta bolnice a velikog broja bolesnika, naročito sa zaraznim bolestima, gradski fizikus dr Jožef Ginter (GÏnther JÆzsef, 1872-1915) traži 1909. godine temeljnu rekonstrukciju bolnice: proširenje pojedinih paviljona ali i izgradnju novog za potrebe prosekture.(60) Do realizacije ovog zahteva nije došlo, verovatno zbog finansijskih prilika uzrokovanih situacijom uoči Balkanskog odnosno Prvog svetskog rata.

Neposredno posle 1918. godine postoje materijalne poteškoće u radu bolnice no medicinska pomoć i nega bolesnika su zadovoljavajući. Tokom 1924/25. godine rade u Gradskoj bolnici 4 lekara, 7 službenika i veći broj pomoćnog osoblja, me|u njima i parač (obducent) Ante Muranji (1890-?), zaposlen 12.V 1924. radio je do 31. I 1928. godine. Od 1.IV 1928. do 31.VIII 1929. godine na ovom radnom mestu je Ante [imić (1893-?) a od 1.VIII 1929. do 1937. godine, dužnost obducenta vrši Luka Dulić.(61)

Prema Pravilniku bolnice iz 1934. godine glava V poslužitelj – parač ima pravo na stan u bolnici, na ogrev i osvetljenje; stanarinu plaća po Uredbi o prinadležnostima.(62)

Posle Drugog svetskog rata primljen je veći broj priučenih bolničara i bolničarki pošto su časne sestre napustile bolnicu. Blaško [arčević (1912-1969), koji je bio zaposlen kao bravar u bolnici (1927-1933) a po dolasku iz vojske 1935. godine radio kao priučeni bolničar na Odeljenju za duševne bolesnike, prihvatio se 1944. godine posla parača-obducenta. On je kao i njegovi prethodnici vršio obdukcije u prisustvu lekara, koji su obdukciju indikovali, u prosekturi sa mrtvačnicom sve do 1960/61. godine kada zbog bolesti napušta ovo radno mesto i 1964. godine odlazi u penziju.(63)

Adaptacijom paviljona mrtvačnice tokom 1960/61. godine dobile su se prikladnije i savremenije prostorije: sala za obdukciju dobija moderniji nameštaj, otvorena je laboratorija za pripremu pato-histoloških preparata, osnovana je foto-laboratorija, izgra|ena je hladnjak za umrle i drugo,(64,65) nabavljeni su mikrotom, mikroskop i drugi instrumenti i aparati. Primljen je lekar-specijalista za patološku anatomiju i histologiju dr Ladislav [vraka (Svraka Ladiszlav, 1930-) koji stručno vrši obdukcije i mikroskopske preglede seciranog i operativnog materijala. Na mestu Blaška [arčevića zaposlen je polukvalifikovani radnik Sava Kaćanski (1931-) koji pomaže oko pripreme za obdukciju, oko sre|ivanja tela umrlih posle izvršene obdukcije kao i druge odgovarajuće poslove.(66)

I tako tzv. prosektura sa mrtvačnicom postaje aprila 1961. godine Odeljenje za patološku anatomiju i histologiju a decembra iste godine dr Ladislav [vraka prvi načelnik Odeljenja.

KRATAK SADRŽAJ

Prikazan je ukratko istorijat obdukcije umrlih lica tokom ranijih vekova. U Subotici su u XVIII veku nediplomirani hirurzi (ranari) davali mišljenje u slučaju nasilne smrti i bez obdukcije. Prvi obdukcioni nalaz dao je u Subotici hirurg Johan Sibenburger 1775. godine. Početkom XIX veka nalazimo u izveštajima gradskih fizikusa da su se obdukcije vršile u našem gradu. Prve obdukcije u Subotičkoj bolnici učinjene su 1844. godine. Bolnica dobija 1878. godine posebnu prostoriju za mrtvačnicu u kojoj se vrše obdukcije. Nova bolnica izgra|ena 1897. godine imala je paviljon za mrtvačnicu sa salom za obdukcije. Obdukciju su vršili za to posebno priučena lica u prisustvu lekara. Adaptacijom starog paviljona 1960/61. godine dobijen je savremeniji objekat sa modernom salom za obdukcije. Tada je osnovano Odeljenje za patologiju i postavljen prvi specijalista – patolog za načelnika.

LITERATURA I IZVORI

1. Dražen – Grmek M. Povijest medicine. Med. Enciklop. Zagreb, 1963., 8:176-1
2. Maksimović J. U pomen Galenu – povodom 1800 – godišnjice smrti. Med. pregl., 2000., 53(5-6):313-317
3. Talbot C. M. Srednjovekovna medicina. Spectrum (“Pfizer”) Brisel, 1976., 20 (1):6-9
4. Negovanović B. Nastava na prvim medicinskim školama u Evropi. Med. revija (“Galenika”), Zemun, 1971., 21 (3):85-92.
5. Glesinger L. Povijest medicine. Med. Enciklop. Zagreb, 1963., 8:188-201
6. Bertalan Gy. EurÆpai orvoslÄs az Çj korban. OrvostÎrtÅneti kÎzlemÅnyek, Budapest, 1988., suppl. 15-16:9-84
7. Istorijski Arhiv Subotice (u daljem tekstu IASu), F:261 – Magistrat Povlašćene kraljevsko – komorske varoši Sent Marija 1743-1799. (u daljem tekstu F:261), pred. br. 23/1771.
8. Szerbák E. Halál temetés Ås bÇcsÇztatás a XIX század eléjen Magyarországon. OrvostÎrtáneti kÎzlemÅnyek. Budapest, 1980., 26 (1-3): 175-189.
9. Mićić M. 200 godina Medicinskog fakulteta u Budimpešti. Zbornik radova II Naučnog sastanka Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcija za SAP Vojvodinu. Vršac, 1970.: 143-158.
10. Mađar L. Popis posednika i njihove imovine za razrezivanje poreza po portama 1748. godine. Koreni – svedočenje vekova. Subotica, 1991.: 149-189.
11. IASu, F:261, pred. br. 86/1766.

12     Belicza B. Ranarnici u zdravstvenoj povjesti Hrvatske. Saopćenja (“Pliva”), Zagreb,               1973., 16(4): 213-223.

13. IASu, F:261, pred. br. 42/1757.
14. IASu, F:261, pred. br. 25/1763.
15. IASu, F:261, pred. br. 80/1764.
16. IASu, F:261, pred. br. 77/1766.
17. IASu, F:261, pred. br. 81/1766.
18. IASu, F:261, pred. br. 13/1749.
19. IASu, F:261, pred. br. 75/1766.
20. IASu, F:261, pred. br. 4/1771.
21. Libman E., Crnjaković D. Subotički ranari i hirurzi u XVIII veku. Zbornik radova povodom 100 godina od održavanja prvog sastanka lekara i prirodoslovaca u Subotici – 1899-1999. Subotica, 2000.: 45-55.
22. IASu, F:261, pred. br. 104/1775.
23. IASu, F:272, Magistrat slobodnog kraljevskog grada Subotice 1779-1849 (u daljem tekstu F:272), pred br. 11-B-87/pol. 1781.
24. Libman E., ^ović Lj. 100 godina Biblioteke Zdravstvenog centra. Subotica, 1994.
25. IASu, F:272, predmet br. 12-D-279/pol. 1826.
26. IASu, F:272, predmet br. 12-A-36/pol. 1834.
27. IASu, F:272, predmet br. 12-A-37/pol. 1837.
28. IASu, F:272, predmet br. 12-A-55/pol. 1840.
29. IASu F:272, zapisnik ekonomskog odeljenja Magistrata iz 1841. godine odluka br. 512 od 16. IV 1841.
30. IASu, F:272, predmet br. 11-C-93/pol. 1844.
31. IASu, F:272, predmet br. 16-A-93/aec. 1844.
32. IASu, F:272, predmet br. 16-A-76/aec. 1844.
33. IASu, F:272, predmet br. 16-A-27/aec. 1840.
34. IASu, F:273, Gradsko načelstvo Subotice 1850-1861 (u daljem tekstu F:273) predmet br. 5971/BÏrgm. 1859
35. IASu, F:002, Gradsko veće Subotice 1861-1918 (u daljem tekstu F:002), predmet br. 5855/polg. 1863.
36. IASu, F:002, predmet br. 4872/polg. 1862.
37. IASu, F:002, predmet br. 482/polg. 1862.
38. Pančić J. Kolera u Subotici 1873. Subotica, 1991.
39. IASu, F:353, Opština Aleksandrovo 1861-1904 (u daljem tekstu F:353), predmet br. 504, 508, 514, 531, 539, i 541/1873.
40. IASu, F:353, predmet br. 540/1873.
41. IASu, F:002, predmet br. 10476/polg. 1878.
42. A rÅgi jÆ doktorbÄcsik. NaplÆ, 1933.02.12.:24-25.
43. KÎzegÅszsÅgÏgyi Årtekezet. BÄcskai Ellenôr, 1885.XI.8.:2-3
44. Szabadka, szabad kiralyi vÄros szervezeti szabályrendelete. Szabadka, 1884.:132-141
45. Frankl I. Szabadka, szabad királyi város ismertetáse. Szabadka, 1899.
46. IASu, F:002, zapisnici skupštine iz 1890. godine, odluka br. 194 od 229.VI 1890.
47. Az Çj kÆrhÄz tervei. BÄcskai Ellenôr 1891.IV.26.
48. Szabadka, szabad kir. vÄros “Mária Valária” kÎzkÆrházának Alapszabályzata 1894. In:IASu, F:002, zapisnici skupštine iz 1894. godine, odluka br.255 od 24.VII 1894.
49. RendkÕvÏli tÎrvÅnyhatÆsági kÎzgyûlás. BÄcskai Ellenôr, 1897.VII.22.
50. IASu, F:002, zapisnici skupštine iz 1900. godine, odluka br. 545 od 27.XI 1900.
51. IASu, F:002, predmet br. XV-74/1896.
52. Talált hulla. BÄcskai Ellenôr, 1899.XI.5.
53. Halálozás. BÄcskai Ellenôr, 1899.XI.30.
54. Úngyilkosság. Bácskai Ellenôr, 1900.I.11.
55. Hirtelen halÄl. Bácskai Ellenôr, 1901.VIII.15.
56. HirdetmÅny. Bácsmegyei NaplÆ, 1919.I.16.
57. IASu, F:047, inv. br. 1003. Imenik zubnih lekara, zubnih tehničara, babica, privatnih i gradskih lekara od 1922. do 1937. i neki podaci o lekarima od 1887.
58. IASu, F:002, predmet br. 958/eln. 1903.
59. Szabadka sz. kir. vÄros “MÄria ValÅria” kÎzkÆrhÄzÄnak SzabÄlyzata. Szabadka, 1905. Arhiva dr Emila Libmana.
60. IASu, F:002, predmet br. 497/eln. 1909.
61. IASu, F:047, Gradsko poglavarstvo Subotice 1919-1941., predmet br. XIII 59/1924. kutija 1302.
62. Pravilnik Gradske Javne Bolnice Subotice. Subotica, 1934.
63. Arhivski podaci Zdravstvenog centra Subotica.
64. IASu, F:185, Projektno preduzeće “Arhitekt” Subotica 1953-1962. (u daljem tekstu F:185), inv. br. 23, predmet br. 396.
65. IASu, F:185, inv. br. 24, predmet br. 397.
66. Arhivski podaci Zdravstvenog centra Subotica.

Rad je čitan na Sastanku patologa Vojvodine u Subotici dana 21. decembra 2001. godine povodom 40-togodišnjice od otvaranja i rada Odeljenja za patološku anatomiju i histologiju Opšte bolnice u Subotici.

KRATKA RECENZIJA rada dr Emil Libmana i dr Karolj Novaka Istorijat službe za patologiju u Subotici (1743-1961)

Na osnovu materijala Istorijskog Arhiva Subotica i Arhiva Zdravstvenog centra u Subotici – autori su prikazali ključne momente rada Službe za patologiju u Subotici od polovine 18. do polovine 20. veka.

Od rada prvih berbera-ranara, koji su davali mišljenje o nastaloj smrti bolesnika i ubijanih pa preko diplomiranih hirurga i lekara-fizikusa koji su vršili obdukciju (prva obdukcija izvršena 1775. godine) i pokušaja osnivanja posebnih prostorija za seciranje leševa – pa sve do osnivaanja Odeljenja za patologiju i rada prvog specijaliste-patologa (1961), autori su dali zanimljiv rad koji je od značaja za istoriju medicine grada Subotice.

Smatram da se ovaj rad može objaviti u časopisu Istorijskog Arhiva Subotica – “Ex Pannonia”.              Prof. dr. Klem István

PRILOZI

1. Završni deo nalaza sa potpisom Tome Sauera (1757)

1. Nalaz ranara (hirurga) Stefana Lenarda o smrtnim povredama Jeronima Omerovačkog (1766)

3. Obdukcioni nalaz hirurga Johana Sibenburgera (1775)
4. Deo Godišnjeg izveštaja fizikusa Antuna [trobla (1826)
5. Prva i zadnja strana posmrtnice (1873)
6. Tlocrt paviljona mrtvačnice sa salom za obdukcije (1878)
7. “Mrtvačnica” (1897) i slika ulaznih vrata mrtvačnice
8. Izveštaj o smrti bolesnika (1899)

 

• EX PANNONIA br. 8

https://historysubotica.wordpress.com/ex-pannonia-8-subotica-2004-sadrzaj-promocija/ pisao je dr. Emil Libman, Pokušaji osnivanja bolničke službe u Subotici i njen razvoj tokom XIX veka 

POKUŠAJI OSNIVANJA BOLNIČKE SLUŽBE U SUBOTICI  I NJEN RAZVOJ TOKOM XIX VEKA, Emil Libman

           Prva Građanska bolnica u Subotici je otvorena 1841. godine. Međutim, već na prelazu XVIII u XIX vek postoje pokušaji da Uboški dom postane zdravstvena ustanova.

Rasformiranjem Potiske vojne granice ukinuta je 1743. godine vojna uprava i uvedena civilna uprava u Subotici, koja je tada proglašena za Privilegovanu kraljevsku komornu varošicu Sent Marija (Privilegiatum Oppidum Regio Cameralis Szent Mária) i u kojoj je Magistrat imao nadležnost u svim oblicima varoškog života, bio je organ političke, pravne i sudske vlasti.

U to vreme manastirsku medicinu – medicinu milosrđa (sveštena lica su pružala duhovnu, manje fizičku pomoć obolelima), tradicionalnu medicinu prastarih običaja i verovanja, kao i medicinu travara i vračara punu sugestija i hipnoza – zamenjuju, iako ne u potpunosti, 1746. godine ranari-berberi koji se vode kao hirurzi i pored svoje skromne stručne kvalifikacije i ograničenja u radu (1) i zaklete babice (Obstetrices Adjurata) 1752. godine (2). Susrećemo se dakle, sa prvim nastojanjima boljeg pružanja zdravstvene pomoći bolesnima, a otvaranjem Uboškog doma 1766. godine i sa prvim pokušajima zbrinjavanja prosjaka i beskućnika nesposobnih za rad (3). Dom je po svojoj nameni odgovarao sličnim ustanovama toga doba koje su se nazivale Hospitalium, Hospitium, Xenodochium. Na osnovu opisa kuća u dokumentima kasnijeg perioda možemo zaključiti da je Dom bio od nabijanice, premazan mešavinom blata i pleve te pokriven trskom, da je imao dve sobe i kuhinju bez patosa i dvorište bez bunara i zahoda, a nalazio se u prigradskom naselju Ker (Rókus külváros) (4,5).

Neki oskudni podaci govore, da je 2. januara 1770. godine u požaru izgorela “Bolnica” (3) što bi ukazivalo da je ona i ranije postojala. Čini se da je i ova kuća bila slična onoj Uboškog doma i da je služila kao azil za bolesne siromahe.

Iako primitivan, Uboški dom je kao jedna od prvih ustanova socijalnog karaktera bio korak unapred u zbrinjavanju ugroženih pa i bolesnih, bio je izraz ekonomskog i kulturnog dostignuća naše tadašnje sredine i u izvesnom smislu osnov bolničke službe u nas.

Pri kraju XVIII veka nema, međutim, reči o postojanju Uboškog doma iako je 1783. godine evidentirano 60 prosjaka i 57 prosjakinja (6). Ni gradski fizikus Emerik Gogolak (Gogolák Franciscus Emericus) ne spominje 1785. godine u svom polugodišnjem Izveštaju o zdravstvenoj situaciji u gradu (juli-decembar 1784) nikakvu socijalno-zdravstvenu ustanovu (7). Inače o zdravlju stanovništva grada, koji ima 18 730 duša, osamdesetih i devedesetih godina XVIII veka brinu diplomirani lekari -fizikusi: dr E. Gogolak i dr Joan Bernard Gregori (Bernardus Gregorius Joannes), diplomirani hirurzi dr Johan Sibenburger (Siebenburger Johanneus) i dr Georgije Semetskei (Szemetskey Georgius, ? – 1846), te četiri majstora-hirurga (ranari-berberi), četiri pomoćnika-hirurga (sodales), dva početnika-hirurga (tirones) i dve ispitane babice (Examinatis Obstetrices): Terezija Pincerin (Pinczerin Theresia) i Cecilija Rajzin (Reisin Cecilia) (6,8,9). Gradski fizikusi su kontrolisali zdravstvene prilike u gradu, ranare-berbere, pa i diplomirane hirurge, apotekare i babice. Tako nalazimo da gradski fizikus J. Bernard Gregori obaveštava Magistrat 1792. godine da se hirurg G. Semetskei ne pridržava propisanih  obaveza i dužnosti (10).

Iz jednog dokumenta doznajemo, da je 1786. godine među kućama, koje su u vlasništvu grada, bila i “Bolnica” (Domus Hospitalis), ali u ruiniranom stanju. (11). No, sledeće godine ponovo se ne spominju ni “Bolnica” ni Uboški dom (12). Neki podaci međutim, ukazuju da je Antun Franković (Frankovics Antonius), pomoćnik u sudbenom stolu Bačke županije, poklonio svoju kuću u susedstvu Pavla Perčića (Percsics Pál) da se  koristi kao Uboški dom i da je fizikus J. Bernard Gregori molio 1792. godine da mu Magistrat poveri rukovođenje ovim Domom (Nosocomium) (13).

Sve ove protivurečnosti teško je shvatiti jer je Magistrat bio obavezan da u Subotici, koja je 1779. godine postala Slobodni kraljevski grad Marija Tereziopolis (Libera Regiaque Civitas Mária Theresiopolis), uspostavi u skladu sa Opštim normativnim aktom o organizaciji zdravstvene službe (Normativum Generale in re Sanitatis ( iz 1770. godine ) (14) i sličnim Uputstvom iz 1778. godine (15), bolničku službu, a pogotovo Uboški dom (Institutio pauperum ( radi besplatnog smeštaja i lečenja siromašnih i ugroženih.

Početkom XIX veka nalazimo često u pojedinim spisima nazive Domus Hospitalis i Nosocomium za Uboški dom. Tako se 1813. godine prvi gradski fizikus (Physicus Civitatis primarius) dr Anton Štrobl ( Strobl Antonius, 1765 – 1830), koji radi u Subotici već devedesetih godina XVIII veka, potpisuje kao “upravnik Bolnice” (Strobl Antonius Loci ordinarius et Nosocomii Civici Dirigens Medicus ) (16) jer vrši i “bolničku službu”. On kaže, da u “Bolnici” nema odgovarajućeg materijala za lečenje bolesnika koji imaju ili čireve ili rane (in  Nosocomio nullus exstat qui exinde summe esset necessarius quia omnis aegri vel ulceribus aut vulnerabus affecti sunt), nema ni bolničara koji bi previjao rane, okretao i menjao položaj teških bolesnika u cilju prevencije dekubitusa (16,17). On je 1815. godine imenovan za upravnika “Bolnice” (18) iako je prema nekim aktima vršio ovu dužnost već 1809. godine (Antonius Strobl, Physicus Loci senior et ordinarius nec non Nosocomii Civici curens et dirigens Medicus) (19), odnosno 1811. godine (20). Sačuvana je specifikacija lekova apoteke “Mađarska kruna” (Magyar korona) sa potpisom apotekara Mihajla Arnoa (Arno Mihály) izdatih za “Građansku bolnicu” 1811/12. godine, kao i nekoliko recepata koje je dr A. Štrobl ispisao bolesnicima koji su se lečili u “Bolnici”(21).

Uboški dom je tako sve više davao utisak i zdravstvene a ne samo humanitarne ustanove. No, Uputstvo o bolnicama (Spitals Instruction) iz 1811. godine kaže, da su to ustanove za lečenje povremeno obolelih lica, a ne socijalne ustanove za staranje o nemoćnim osobama. Slične naredbe su i one iz 1815. i 1825. godine koje upozoravaju da se u bolnice ne mogu primati neizlečivi siromasi – bolesnici, jer o njima treba da vodi brigu Uboški dom (22).

1-A-1-aec-1812 fol3 račun gradske apoteke  

1-A-1-aec-1812 fol9 recept  

11-A-48-pol-1809 Antonius Strobl  

12-A-11-pol-1813 izv dr Strobla 

2118-tan-1890  

3621-polg-1865  

Veoma aktivan dr A. Štrobl upozorava Magistrat da se po ulicama susreću mnogi oboleli prosjaci i siromasi sa deformitetima ekstremiteta, slepi, gluvi i često sa zaraznim bolestima, a svima njima trebao je smeštaj i medicinska pomoć (23). Zamenik gradonačelnika Jovan Popović predlaže da se radi kvalitetnijeg ophođenja sa korisnicima Uboškog doma primi jedna bolničarka (negovateljica) sa godišnjom platom od 30. forinti, dok zgrada bolnice, čiji su temelji postavljeni 1818. godine kod Kalvarije (današnji prostor ispred Železničke stanice i zgrade GP “Panonija”), ne bude podignuta (24). Bolničarka (Curatrix aegrotorum in gremiale Nosocomio) je primljena, no nema nagoveštaja da se bolnička zgrada gradi. Gradski fizikusi A. Štrobl, Jožef Mitermiler (Mittermüller Josephus, Physicus Civitatis secundarius, 1771 – ?)  i gradski hirurg G. Semetskei obilazeći Dom ukazuju da je Dom i dalje u zapuštenom stanju, još uvek bez zahoda i vode pa nema mogućnosti za pranje zavoja, veša i drugih stvari, a nedostaju i mnoga sredstva za svakodnevnu upotrebu. U Domu je sedam obolelih koji se godinama leče zbog veneričnih oboljenja, katarakte, kontraktura gornjih ili donjih ekstremiteta “…Svi su oni neizlečivi i  u tako teškom stanju da ne postoji nikakva nada za njihovo ozdravljenje”, navode lekari (25, 26).

I u sačuvanom Izveštaju o zdravstvenim prilikama u gradu iz 1826. godine u poglavlju “O bolnici i drugim zdravstvenim institucijama” (De Nosocomio aut aliis Instituti sanitatis) dr A. Štrobl piše da već godinama postoji “Građanska bolnica” (Exstat in ambitu Cittis hujus, a multi annis, sic dictum: Hospitale Civicum) sa dve sobe, kuhinjom i ostavom a da izgradnja bolničke zgrade prema postojećem planu miruje. “Bolnica” raspolaže sa nekoliko čistih instrumenata za manje hirurške zahvate i seciranje (obdukciju) (27).

U dopisu pisanom decembra 1826. godine obaveštava dr A. Štrobl da je život mnogih siromaha u “Bolnici” ugrožen, pa je petoro izneto u moribundnom stanju, a mnogi su tokom godine umrli od  starosti, troje zbog skrotalne kile, jedan od pupčane kile, jedan zbog krvavog ispljuvka, dvoje od upornog povraćanja, troje zbog tuberkuloze pluća, jedan zbog upale pluća i jedan zbog inkontinencije mokraće (28).

Kako Magistrat ništa ne preduzima za izgradnju Bolnice to se za vreme epidemije kolere 1831/32. godine podiže privremena “Bolnica” od dasaka radi smeštaja i izolacije obolelih od kolere (29).

U Subotici tridesetih godina XIX veka rade tri lekara: dr Antun Kovač (Kovács Antonius, 1804-1880), dr Vince Zomborčević (Zomborcsevics Vincentius, 1810-1900) i dr Jakob Miler (Müller Jacobus, 1809 – ?), pet hirurga: dr Johan Heniš (Hönisch Joannes) – vojni hirurg, dr Stefan Semetskei (Szemetskey Stephanus) i dr Eugen Sibenbureger (Siebenburger Eugenius) – gradski hirurzi, dr Ferenc Romančik (Románcsik Franciscus, 1814-1855) – honorarni hirurg, dr Jakob Štajn (Stein Jacobus) – hirurg, kao i veći broj babica (30). U “bolničkoj službi” su dr A. Kovač, koji je gradski fizikus (Physicus Civitatis primarius) od 1832. do 1872. godine i honorarni hirurg dr F. Romančik.

U svom Izveštaju o zdravstvenoj situaciji u gradu iznosi dr A. Kovač da u periodu od 1. januara do 30. juna 1837. godine u “Bolnici” leči šest bolesnika zbog sifilisa, upale pluća, napada astme, ozlede ruke i dr. (31), a u drugom sličnom Izveštaju u “Bolnici” (kórház) je bilo na lečenju osam bolesnika u drugoj polovini 1838. godine zbog luetične kaheksije, otoka jetre i slezene, čira na nozi, ludila usled upotrebe alkoholnih pića i dr (32).

“Građanska bolnica” koja više godina postoji u gradu, a u kojoj su tretirani ovi bolesnici, je verovatno, Uboški dom (Exstat in ambitu Civitatis ab compluribus annis sic dictum: Hospitale Civicum ), gde u jednoj sobi sa šest kreveta fizikus i hirurg leče bolesnike sa unutrašnjim i hirurškim oboljenjima, a u drugoj sobi sa 12 kreveta su nemoćni i za rad nesposobni siromasi o kojima brine Magistrat. U ovim prostorijama živi bolničar sa ženom (Parabolanus cum uxore) pa su tako izloženi infekcijama (33). Iako su pod istim krovom, dobija se utisak da je ispunjen zahtev naredbama iz 1811, 1815. i 1825. godine o odvajanju bolesnih od iznemoglih i neizlečivih. Članovi Magistrata, ipak, razmišljaju o osnivanju posebne ustanove za one koji se posle lečenja mogu vratiti poslu. Pokušaj iz 1835. godine da se od dobrovoljno sakupljenog novca podigne zgrada Bolnice rezultirao je izgradnjom novog Uboškog doma 1836. godine na periferiji grada (Dom se i danas nalazi na Karađorđevom putu br. 96) (3). Zato članovi Magistrata 1837. godine predlažu kupovinu i adaptaciju kuće naslednika Antuna Trančika (Tráncsik Antonius), bivšeg ovdašnjeg mesara koja se nalazila na mestu gde je sada Dom vatrogasaca (34), jer su došli do zaključka da je ovo jeftinije nego izgradnja nove bolničke zgrade i pored već postavljenih temelja. Naime, kuća je raspolagala sa više prostorija, mogla se kupiti za 5000. forinti i adaptirati za još 2000. forinti, čime bi se uštedelo oko 20.000. forinti i kuća bi mogla da služi kao Bolnica sledećih 30-40 godina (35).

Gradonačelnik Josip Sarić (Szárity József( traži 1839. godine od viših vlasti u Pešti saglasnost za kupovinu ove kuće. Istu dobija i aprila 1841. godine počinje adaptacija (36). Bolnica sada ima dugačak hodnik, predsoblje, dve sobe za bolesnike, sobu za odmor (dnevna soba), sobu za rekovalescente, sobu za negovateljicu, kuhinju, ostavu, veliko dvorište sa bunarom i podrum koji se može koristiti (37). Nije spomenut ali pretpostavljam da je ovako velika kuća imala zahod. Bolnica je opremljena sa potrebnim nameštajem i krevetninom za 20 kreveta (38), sačinjen je Pravilnik o radu Bolnice tzv. Sistem rukovođenja bolnicom koja se podiže u slobodnom kraljevskom gradu Subotici (Szabad királyi Szabadka városában felállítandó kórháznak Igazgatási rendszer) (39), postavljen je dr A. Kovač za upravnika i prvi bolesnici su primljeni 1. oktobra 1841. godine (40). Od dana otvaranja do 31. decembra te godine lečeno je 11 bolesnika zbog Febris biliosa cum Hydrops univ., Ascites, Bubo et Cancer syphiliticus, Ambliopia amaurotica i dr. (40). O njima su brinuli lekar – fizikus dr A. Kovač i honorarno zaposleni hirurg dr F. Romančik.

Već sledeće godine nabavljeni su novi špricevi, posude od bakra za držanje špriceva i lekarski sto (41) da bi se dopunio inventar “ranije Bolnice” koji se, prema sačuvanim izveštajima gradskih fizikusa iz 1834, 1836. i 1840. godine, sastojao od instrumenata za normalni porođaj i dovršenje patološkog porođaja, za obdukciju i trepanaciju, zatim od nekoliko katetera, skalpela, igala, sondi, špatula, makaza i dr. (42, 43). Za bolje obavljanje obdukcije tražio je dr A. Kovač još 1840. godine jedan poluokrugli sto sa otvorom u sredini i olukom za odlivanje tekućine, čeličnu cev za odvod vode i otpadnih materija i jedan par plavih kecelja (44).

Radi poboljšanja rada bolničke službe primljen je na raspisani konkurs u stalni radni odnos dr Đerđ Sep (Szép György), doktor medicine i hirurgije i magistar obstetricije, koji je radio na klinikama u Beču (45). Primljena je i jedna negovateljica (bolničarka, ápolónő) (46).

Tokom 1842. godine je prema tri sačuvana tromesečna izveštaja (april-decembar) lečeno u Bolnici 76 bolesnika sa dijagnozama: Malaria, Arthritis urica, Orchitis, Vulnus lacero-contusum reg. frontalis, Hernia ing. i dr. (47,48,49), a iz tri tromesečna izveštaja za 1843. godinu doznajemo da su bolnički lečena 83 bolesnika (50,51,52). Iste godine bolnički lekari predlažu, da se Uboški dom u prigradskom delu Ker proda, jer već ne odgovara svojoj nameni i da se u dvorištu Bolnice podigne novi Dom i pored toga što je 1836. godine već izgrađen Uboški dom. Ova zgrada bi imala tri sobe, kuhinju, ostavu i dve posebne sobe za umobolne bolesnike (5). Bolnički lekari su, verovatno, već sada imali nameru da na ovakav način prošire Bolnicu radi smeštaja psihijatrijskih bolesnika a što se kasnije pokazalo i kao veoma aktuelan problem. Ostalo je samo na predlogu.

Analizirajući dostupne izveštaje o lečenim bolesnicima u dva tromesečja (januar-mart, juli-septembar) iz 1844. godine vidimo da je za šest meseci lečeno 36 bolesnika (53,54) i da su hirurzi izvršili amputaciju leve podkoljenice Demeteru Vaciju (Váczy Dömötör), mesnom šeširdžiji, a Magistrat mu je odobrio izradu drvene noge i dodelio podpazušne štake (55). Iste godine izvršene su i prve obdukcije u Bolnici. Po nalogu sudske vlasti obduciran je leš 32-godišnjeg Petra Budinčevića (Budincsevics Petrus) zbog sumnje da je smrt posledica trovanja. Analizom želudačnog soka na arsen, bakar i živu isključeno je trovanje, a zaključak je bio da kvartovni lekar nije prepoznao upalu žučne kesice (56). Jula 1844. godine obducirana su i dva umrla bolesnika lečena u Bolnici. I kod umrlog Friđeš Vilingera (Villinger Frigyes), starog 19 godina i kod umrle Rozalije Polenka (Polenka Rozália), stare 10 godina nađene su tuberkulozne promene na plućima kao primarni uzrok smrti (53).

Raniji predlog bolničkih lekara o premeštaju Uboškog doma u dvorište Bolnice nije prihvaćen ali se čini da je, ipak, jedna zgrada u blizini Bolnice preuređena za Dom. Naime, prema karti grada iz 1884. godine, taj Uboški dom se nalazio iza Bolnice na uglu današnjih ulica Marka Oreškovića i Harambašićeve (57,58). Uz zgradu ovog Doma dograđena je prostorija koja je služila kao mrtvačnica a u kojoj su bolnički lekari vršili i obdukcije (57). Stara zgrada Uboškog doma u Keru i pored izvesnih popravki, koje su izvršene tokom 1828. godine, nije mogla više da se koristi (59).

Za šest meseci (maj-oktobar) 1846. godine lečeno je u hospitalnim uslovima 90 bolesnika  a od toga 24 zbog sifilisa (60).

Nakon odlaska dr Đ. Sepa za glavnog hirurga Bačko-bodroške županije u Bolnici radi od 1847. godine kao hirurg dr Petar Stojković (Stojkovics Petrus, 1817-1892) (61) koji posle nekoliko godina (1851.) odlazi na dužnost banjskog lekara na Palić.

U gradu je 1854. godine medicinsku službu obavljalo: šest lekara, četiri hirurga i četiri babice (62), a samo jedan lekar – dr A. Kovač i jedan hirurg – dr F. Romančik rade u Bolnici; ostalo medicinsko osoblje je raspoređeno po gradskim ambulantama: dr Tomaš Kertveleši (Körtvélesy Thomas, 1819 – ?) – hirurg, dr Leopold Milko (Milko Leopoldus, 1819-1888), dr Ignac Mihalik (Mihálik Ignácz, 1814 – ?) – hirurg, dr Vince Zomborčević, dr Friđeš Paher (Pacher Frigyes, 1816 – ?) – hirurg, dr Jakob Miler, dr Petar Stojković – banjski lekar, dr Josip Klajn (Klein József, 1826 – ?) i babice: Ana Čilag (Csillag Anna, 1814 – ?), Marija Čik (Csik Mária, 1792 – ?), Antonija Mađarodi (Magyarody Antonia, 1790 – ?) i Paulina Elinger (Ellinger Paulina, 1806 – ?) (63).

Zbog javljanja sve većeg broja bolesnika radi stacionarnog lečenja, Vojna komanda u Subotici je bila zainteresovana već nekoliko godina za proširenje Građanske bolnice koja ima ograničeni broj fonda kreveta (64). Ona je, međutim, voljna da u hitnim slučajevima odobri prijem bolesnika u Vojnu bolnicu – koja se spominje u Subotici još 1768. godine (65) a i kasnijih godina (66) – jer i 1859. godine postoji mišljenje Gradske uprave da nema potrebe da se Građanska bolnica proširi (67).

Godine 1861. postavljen je za upravnika Bolnice dr Lipot Milko, doctor medicinae, magister chirurigae et obstetritiae a primljena je i negovateljica Jelena Sarić (Szárits Ilona). U Bolnici radi sada samo jedan lekar koji leči veliki broj bolesnika, vrši  manje hirurške intervencije i ukazuje  pomoć trudnicama i porodiljama (68). Primaju se i bolesnici iz drugih pa i udaljenih mesta (Osijek, Novi Sad, Bratislava), verovatno iz finansijskih razloga i pored toga što nema dovoljno bolesničkih kreveta (69). Ovo govori da Građanska bolnica u Subotici nije samo jedna neophodna ustanova lokalnog karaktera, već i poznata institucija po kvalitetu zdravstvenih usluga i van granica grada. Povremeno se vrše obdukcije ali samo na zahtev sudsko-policijske vlasti (70).

Bolničke prostorije su nedovoljne da omoguće prijem svakim danom sve većeg broja bolesnika radi lečenja, pa drugi gradski fizikus (Physicus Civitatis secundarius) dr Tomaš Kertveleši predlaže 1862. godine radi poboljšanja bolničke službe da se Bolnica proširi sa četiri sobe za bolesnike sa unutrašnjim i hirurškim bolestima i sa još dve sobe za umobolne bolesnike jer, kako navodi, po dva bolesnika leže u jednom krevetu, šta više jedan pored drugog su oni sa akutnim i hroničnim oboljenjima i oni koje pate od veneričnih i drugih zaraznih bolesti. On, takođe, traži da se podigne nova mrtvačnica u kojoj bi se obavljale obdukcije (71). Nije, međutim, došlo do realizacije ovog predloga.

Bolnička služba je prema podacima iz 1867. godine vodila nadzor i lečenje nad 320 bolesnika (72). I pored toga se ne preduzima ništa za proširenje Bolnice pa čak ni za vreme ponovne epidemije kolere 1866. godine (73) kada je lekar bolničke službe predlagao da se u prazan oficirski stan u blizini same Bolnice unese deset kreveta radi prijema i izolacije obolelih od kolere (74).

Do povećanja broja kreveta dolazi tek 1868. godine zalaganjem dr Đerđa Kiša (Kiss György, 1819-1890), hirurga-oftalmologa koji je došao u Suboticu 1865. godine (75). Počeo je kao lekar opšte prakse, a jula iste godine podnosi molbu Gradskom savetu za rad u Bolnici u kojoj, između ostalog, kaže: “… u interesu varoških siromaha koji su izgubljenog vida a operacijom se vid može povratiti… potrebno je odrediti jednu sobu u Bolnici ili bilo gde a ja ću ih besplatno lečiti… ” (75). Augusta iste godine šalje dopis Gradskom savetu u kojem iznosi da soba za očne bolesnike treba da ima poveće prozore, zidove plavo ili zeleno obojene, zavese na prozorima od plave ili svetlo zelene tkanine, “španski zid” između kreveta od plavog ili zelenog materijala, odnosno da je presvučen papirom takvih boja i sl. (76). Nije dobio nikakav odgovor, pa je 1868. godine uputio novu molbu za prijem u Bolnicu. Dobija ovog puta pozitivan odgovor i aprila iste godine se otvara Odeljenje za očne bolesti nazvano Privremena bolnica za očne bolesti sa sedam kreveta smeštena u jednoj sobi spomenutog Uboškog doma u blizini Bolnice (76). Sledeće godine ovo odeljenje dobija Status bolnice na osnovu mišljenja jedne komisije koja je ocenila rad dr Đ. Kiša veoma uspešnim, jer je operativnim zahvatima mnogima vratio vid (77).

Subotica je, tako,bila među prvim gradovima u zemlji koja je imala lekara – oftalmologa i stacionar za lečenje bolesnika sa očnim bolestima.

Dr Đ. Kiš napušta Suboticu 1878. godine. Prema nekim podacima razlog njegovog odlaska je bio taj što nije naišao na razumevanje kod Gradske vlasti za traženu materijalnu pomoć oko nabavke potrošnog materijala i obnavljanja instrumenata koje je upotrebljava već deset godina (78).

Usled brzog razvoja zanatstva, industrije i trgovine te sve veće urbanizacije u drugoj polovini XIX veka, primećuju se psihički poremećaji kod većeg broja stanovnika grada. Bolničkoj službi se javljaju duševno oboleli građani kojima je potreban bolnički smeštaj. I dok se krajem XVIII veka samo konstatovalo da u gradu ima umobolnih lica (79), to se 1871. godine navodi da su četiri psihički poremećene osobe smeštene u jednoj sobi Gradske kuće, da su bez lekarskog nadzora i da gradonačelnik moli Gradski savet da nađe neki prikladniji smeštaj za ove bolesnike (80).

Ovo je, verovatno, bio povod da se ponovo razmatra mogućnost proširenja Bolnice. Arhitekta Mihajlo Tot (Tóth Mihály) iznosi 1875. godine plan izgradnje jedne sporedne zgrade sa tri sobe  (ćelije) za umobolne, sa praonom, mrtvačnicom i salom za obdukcije odnosno 1878. godine drugi plan – izgradnju zgrade sa pet soba (ćelija) i ostalim spomenutim prostorijama. Prema ovom drugom planu izvršena je dogradnja Bolnice, pa se Gradska uprava mogla hvaliti da i ona pored vlasti u Pešti brine o ovim osobama (81).

Nakon odlaska u penziju dr L. Milka konkursom je 1881. godine izabran za upravnika Bolnice dr Josip Antunović (Antunovics József, 1852-1942) koji je od 1881. do 1884. godine bio na toj funkciji (82). Dr J. Antunović i dr Ignac Vajs (Weisz Ignácz, 1849-1894), bolnički lekar od 1878. do 1884. godine, izvršili su 1883. godine uspešno ispiranje želudca u dva dečaka (od 13 i 14 godina) koji su se trovali koristeći u vodi rastvorene fosforne glavice šibica. Dečaci su, zatim, zadržani u Bolnici radi posmatranja zbog tegobe u želucu (83). Isti lekari su kod jednog bolesnika, koji se duže vreme gušio i lečio zbog upale plućne maramice, odstranili punkcijom gnojni sadržaj iz pleuralne šupljine nakon čega se bolesnik oporavio (84). Ne znamo kakve je lekove bolesnik primao ni pre ni posle ove intervencije.

Posle odlaska dr Đ. Kiša lečenje bolesnika sa očnim bolestima u Bolnici preuzeo je dr Bela Hideg (Hidegh Béla, 1834-1885), tadašnji gradski fizikus (1872 – 1884). Kako je broj bolesnika sa očnim oboljenjima, naročito sa trahomom, bio u porastu, a Bolnica za očne bolesti imala veoma mali broj kreveta, Gradske vlasti su donele odluku da 1884. godine otvore posebnu Bolnicu za očne bolesti (Szemkoroda) u blizini Vojne bolnice na Senjaku (Szénatér) u privatnoj kući Antala Biroa (Biro Antal) – danas prostor sa zgradama Vojvođanske banke i Opštinskog suda – koja je popravkama prilagođena za bolničku službu. Ova Bolnica je imala 30 bolesničkih kreveta i bila je snabdevena potrebnim nameštajem, aparatima i instrumentima za preglede i intervencije (85). Za upravnika je imenovan dr Natan Fojer (Feuer Náthán, 1844-1902), profesor oftalmologije na Medicinskom fakultetu u Pešti a već 1885. godine izabran je na to mesto dr Adolf Vilhajm (Wilheim Adolf, 1853-1933) koji u Subotici radi od 1881. godine kao privatni lekar-oftalmolog i hirurg (86).

Iz Izveštaja bolničke službe za 1885. godinu saznajemo da su u Bolnici za očne bolesti lečena 164 bolesnika, a ambulanto je pregledan i lečen 941 bolesnik. Od operativnih intervencija spominju se operacije sive mrene, glaukoma, operacije angioma i anomalija korena trepavica i dr. (87).

Krajem osamdesetih godina XIX veka javlja se  epidemija variole, pa je 1886. godine podignuta u jugoistočnom delu grada Gradska bolnica za epidemijske bolesti sa 48 bolesničkih kreveta (88). Ova Bolnica će se povremeno koristiti kada se 1891. godine javi epidemija difterije, 1892/93. epidemija influence i 1893. godine kada budu smešteni oboleli od kolere, te 1895/96. godine kada se ponovo pojavi epidemija variole (88). Bolnička služba Građanske bolnice je bila angažovana u toku ovih epidemija da vodi brigu o obolelima. Razlog zašto se ova Bolnica nije stalno koristila (bile su i druge zarazne bolesti) je, verovatno, nedostatak bolničkog medicinskog kadra i dosta  velika udaljenost od Građanske bolnice. Naime, bolničku službu su obavljali 1887. godine četiri lekara: dr Šandor Kertes (Kertész Sándor, 1844-1908), upravnik Bolnice od 1885. do 1888. godine, dr Pal Bruk (Bruck Pál, 1860-?), sekundarni bolnički lekar, dr A. Vilhajm, bolnički lekar i upravnik Bolnice za očne bolesti i dr Antal Barta (Barta Antal, 1860-1935), sekundarni bolnički lekar od 1. maja 1887. do 1. maja 1889. godine (89).

Dolaskom dr I. Vajsa (radio je kao kvartovni lekar od 1. XI 1884. do 30. I 1888. godine) na mesto upravnika Građanske bolnice 1888. godine, energičnije se pokreće pitanje poboljšanja bolničke službe. U svom Izveštaju o situaciji u Bolnici iz 1889. godine iznosi dr I. Vajs, između ostalog, da je broj bolesničkih kreveta povećan (misli na Odeljenje za umobolne bolesnike i na Bolnicu za očne bolesti) ali je, ipak, nedovoljan jer od 1. januara do 31. decembra 1888. godine lečen je u Građanskoj bolnici 3361 bolesnik (707 stacionarno, 2654 ambulantno) i izvršeno je 8643 ponovnih pregleda (90,91). Broj lekara je, takođe, mali pa poteškoće nastaju u radu bolničke službe posebno onda kada se veći hirurški zahvati moraju istovremeno uraditi – jedan u Građanskoj bolnici, a drugi u Bolnici za očne bolesti – i pri tome su potrebna dva lekara, a bolnice su prilično udaljene jedna od druge (90,91). A tokom 1889. godine (od 1.I do 31.XII) lečena su 6123 bolesnika (982 bolnički i 5141 ambulantno), pa siromašni bolesnici koji nisu primljeni na bolničko lečenje zbog nedostatka mesta dobili su besplatne lekove od Gradske vlasti, a ambulantno tretiran hirurški bolesnici slabijeg imovnog stanja snabdeveni su zavojnim materijalom preko Bolnice (90,91,92).

Da bi se zadovoljili etički i humani zahtevi ali i zakonske obaveze potrebno je povećati broj lekara u bolničkoj službi – kaže dalje dr I. Vajs. Jer pored svakodnevnih obaveza na odeljenjima, lekari su dužni da korisnicima Uboškog doma ukazuju pomoć u hitnim slučajevima, da u vangradskim naseljima vrše vakcinaciju i revakcinaciju. Osim toga oni su morali da prate medicinsku nauku, da čitaju stručnu literaturu i da na stručnim sastancima iznose zapažanja o povoljnim i nepovoljnim rezultatima svoga lečenja (92,93).

Kao pomoć bolničkoj službi dodeljen je, posle svega iznetog, jedan lekar, pa 1889. godine u Bolnici radi pet lekara: dr I. Vajs, – upravnik Građanske bolnice i odeljenski lekar, dr A. Vilhajm – upravnik Bolnice za očne bolesti, dr Đerđ Šnir (Schnier György) – sekundardni bolnički lekar, dr A. Barta – gradski lekar i zamenik bolničkog lekara u honorarnom svojstvu i od 28. maja 1888. do 1. maja 1891. godine dr Jene Večei (Vecsei Jenő, 1863 – ?) – počasni bolnički lekar (92).

Iz svega ovoga možemo zaključiti, da je dr I. Vajs smatrao da moderna bolnička služba zahteva veću bolnicu izgrađenu prema savremenim medicinsko-tehničkim dostignućima sa većim brojem bolesničkih kreveta i osposobljenog bolničkog osoblja (94).

Konačno, februara 1890. godine obrazovana je Komisija za izgradnju Bolnice, a juna iste godine odlučeno da se nova Bolnica gradi na zemljištu između tzv. Šandorske kapije i naselja Šandor (Aleksandrovo), gde se i danas nalazi. Izgradnja bolničkih paviljona završena je tek 1897. godine kada su i prvi bolesnici primljeni na lečenje. Bolnica je raspolagala sa 160 kreveta a u bolničkoj službi je bilo šest lekara: dr A Vilhajm – upravnik Bolnice i odeljenski lekar, dr Đ. Šnir – odeljenski lekar, dr Đerđ Šanta (Sántha György, 1863 – 1947) – hirurg i odeljenski lekar, dr Adolf Klajn (Klein Adolf, 1863 – ?) – odeljenski lekar i dva pomoćna (sekundarna) lekara. Negu bolesnika je obavljalo 17 časnih sestara, jedna babica na Odeljenju za porođaje, dve bolničarke na Odeljenju za kožno-venerične bolesti i dva bolničara na Odeljenju za duševne bolesti.

 

Drugo i treće poglavlje u knjizi dr E. Libman “Subotička bolnica od Uboškog doma do savremenog stacionara” (Subotica, 1997( sada su dopunjena novim podacima. Rad je u nešto izmenjenom obliku uz skromnu pomoć Zdravstvenog centra Subotica čitan na Naučnom sastanku Društva za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine u Novom Sadu dana 13. decembra 2003. godine.

Literatura i izvori

1. Mađar L. O popisu domaćinstava privilegovanog komorskog  grada Sent Marija 1765. godine. Koreni – svedočenje vekova. Subotica, 1991: 191-226.
2. Prva Matična knjiga rođenih, vinčanih i krizmanih. Subotica 1686-1755. Knjiga je u Župnom uredu crkve Sv. Terezije u Subotici.
3. Iványi I. Szabadka szabad királyi város története, II rész. Szabadka, 1892: 564-566.
4. Istorijski Arhiv Subotica (u daljem tekstu IASu), Magistrat slobodnog kraljevskog grada Subotica 1779-1849 (u daljem tekstu F:272), pred. br. 11-A-37/pol. 1815.
5. IASu, F:272, pred. br. 19-B-116/aec. 1843.
6. IASu, F:272, pred. br. 15-A-26/pol. 1783.
7. IASu, F:272, pred. br. 18-A-11/pol.1785.
8. IASu, F:272, pred. br. 9-A-49/pol. 1790.
9. IASu, F:272, pred. br. 7-B-53/pol. 1792.
10. IASu, F:272, pred. br. 11-B-51/pol. 1792.
11. IASu, F:272, pred. br. 15-A-29/pol. 1786.
12. IASu, F:272, pred. br. 7-A-23/pol. 1787.
13. IASu, F:272, pred. br. 11-A-40/pol. 1792.
14. IASu, Magistrat povlašćene kraljevsko-komorne varoši Sent Marija 1743-1779 (u daljem tekstu F:261), pred. br. 23/1771.
15. Popov K, Higijenske prilike i zdravstveno zakonodavstvo XVIII veka u Bačkoj i Bodroškoj županiji. Zbornik radova XIX Naučnog sastanka Društva za istoriju zdravsvene kulture Jugoslavije. Novi Sad, 1968:33-40.
16. IASu, F:272, pred. br. 12-A-11/pol.1813.
17. Ulmer Gaspar, Prosjaci u Subotici krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka. Subotica, 1994,63.
18. IASu, F:272, pred. br. 11-A-37/pol. 1815.
19. IASu, F:272, pred. br. 11-A-48/pol. 1809.
20. IASu, F:272, pred. br. 11-A-7/pol. 1811.
21. IASu, F:272, pred. br. 1-A-1/aec. 1812.
22. Savić Lj, Stvaranje socijalnih i zdravstvenih ustanova u Vojvodini. Zbornik radova I naučnog sastanka Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcija SAP Vojvodine. Subotica, 1969,182-187.
23. IASu, F:272, pred. br. 12-B-89/pol. 1816.
24. IASu, F:272, pred. br. 11-B-82/pol. 1819.
25. IASu, Ferenc Sculteti, kraljevski komesar 1819-1823 (u daljem tekstu F:013), pred. br. 12-C-83/Scult. 1821.
26. IASu, F:013, pred. br. 9-D-140/Scult. 1820.
27. IASu, F:272, pred. br. 12-D-279/pol. 1826.
28. IASu, F:272, pred. br.12-A-13/pol. 1827.
29. Pančić I, Kolera u Subotici 1873. godine. Subotica, 1991.
30. IASu, F:272, pred. br. 12-A-14/pol. 1841.
31. IASu, F:272, pred. br. 18-C-13/aec. 1837.
32. IASu, F:272, pred. br. 16-A-22/aec. 1839.
33. IASu, F:272, pred. br. 12-A-37/aec. 1837.
34. IASu, F:272, zapisnici Ekonomskog odeljenja iz 1837. godine, odluka br. 296 od 17. marta 1837.
35. IASu, F:272, pred. br. 13-A-11/aec. 1840.
36. IASu, F:272, zapisnici Ekonomskog odeljenja iz 1841. godine, odluka br. 512 od 16.IV 1841.
37. IASu, F:272, pred. br. 16-A-5/aec. 1841.
38. IASu, F:272, zapisnici ekonomskog odeljenja iz 1841. godine, odluka br. 478. od 16.IV 1841.
39. IASu, F:272, pred. br. 19-A-35/aec. 1841.
40. IASu, F:272, pred. br. 6-A-2/pol. 1842.
41. IASu, F:272, zapisnici Ekonomskog odeljenja iz 1842. godine, odluka br. 49. od 14.I 1842.
42. IASu, F:272, pred. br. 12-A-36/pol. 1834.
43. IASu, F:272, pred. br. 12-A-55/pol. 1840.
44. IASu, F:272, pred. br. 16-A-27/aec. 1840.
45. IASu, F:272, pred. br. 1-C-131/pol. 1842.
46. IASu, F:272, pred. br. 16-A-23/aec. 1842.
47. IASu, F:272, pred. br. 12-D-265/pol. 1842.
48. IASu, F:272, pred. br. 20-B-125/aec. 1842.
49. IASu, F:272, pred. br. 16-A-2/aec. 1843.
50. IASu, F:272, pred. br. 16-B-93/aec. 1843.
51. IASu, F:272, pred. br. 16-B-129/aec. 1843.
52. IASu, F:272, pred. br. 20-A-16/aec. 1844.
53. IASu, F:272, pred. br. 16-A-24/aec. 1844.
54. IASu, F:272, pred. br. 16-A-93/aec. 1844.
55. IASu, F:272, zapisnici Ekonomskog odeljenja iz 1844. godine, odluka br. 25 od 5.I 1844.
56. IASu, F:272, pred. br. 11-C-93/pol. 1844.
57. IASu, F:272, pred. br. 16-A-76/aec. 1844.
58. Iványi I, Szabadka szabad királyi város története, II. rész. Szabadka 1892. – v. prilog: karta Subotice iz 1884. godine.
59. IASu, F:272, pred. br. 18-C-164/pol. 1828.
60. IASu, F:272, pred. br. 16-B-107/aec. 1846.
61. IASu, Gradsko načelstvo Subotice 1850-1861 (u daljem tekstu F:273), pred. br. 1686/Bürgm. 1851.
62. IASu, Gradsko veće Subotice 1861-1918 ( u daljem tekstu F:002), zapisnik izbora gradskih službenika (tisztújítási) iz 1861. godine br. 29(12.
63. IASu, F:272, pred. br. 4378/Bürgm. 1854.
64. IASu, F:272, pred. br. 4-A-75/pol. 1849-I.
65. IASu, F:261, pred. br. 78/1768.
66. IASu, F:272, pred. br. 5-A-78/pol. 1847.
67. IASu, F:273, pred. br. 7/Bürgm. 1859.
68. IASu, F:002, pred. br. 192/polg. 1861.
69. IASu, F:002, pred. br. 1912/polg. 1866.
70. IASu, F:273, pred. br. 5971-6007/Bürgm. 1859.
71. IASu, F:002, pred. br. 482/polg. 1862.
72. IASu, F:002, pred. br. 1426/polg. 1868.
73. IASu, F:002, pred. br. 4978/polg 1866.
74. IASu, F:002, pred. br. 4551/polg 1866.
75. IASu, F:002, pred. br. 3621/polg. 1865.
76. IASu, F:002, pred. br. 1423/polg. 1868.
77. IASu, F:002, zapisnici Skupštine iz 1869. godine, odluka br. 160.
78. Magyar L, A régi szabadkai „Szemkóroda”. In: Iratvallató, egy levéltáros írásaiból. Szabadka 1999, 138-140.
79. IASu, F:272, pred. br. 18-A-11/pol. 1783.
80. IASu, F:002, pred. br. 5392/polg. 1871.
81. IASu, F:002, pred. br. 10476/polg 1878.
82. IASu, F:002, pred. br. 11229/polg. 1881.
83. Gyomor mosása a kórházban. Bácskai Ellenőr, 1883.VI.24.
84. Hirdetmény. Bácskai Ellenőr, 1883.IX.16.
85. IASu, F:002, pred. br. I 24/1885 i zapisnici Skupštine iz 1884. godine, odluka br. 313 od 5.XI 1884.
86. Köznépünk egészségi állapota. Bácskai Ellenőr, 1883.X.23.
87. Kimutatás a szabadkai szemkórház működéséről. Szabadkai Közlöny, 1888.VII.19.
88. Frankl I, Szabadka szabad királyi város ismertetése. Szabadka, 1899.
89. IASu, F:002, pred. br. 2961/polg. 1887.
90. IASu, F:002, pred. br. 307/tan. 1888.
91. Weisz I, A szabadkai városi kórház. Bácskai Ellenőr, 1889.III.24.
92. IASu, F:002, pred. br. 3953/tan. 1890.
93. IASu, F:002, pred. br. 2118/tan. 1890.
94. IASu, F:002, pred. br. 5127/tan. 1890.

potpisi ilustracija

Sl. 1. Izveštaj dr A. Štrobla o stanju u “Bolnici” sa potpisom “upravnik bolnice” (IASu, F:272, pred. br. 11-A-48/pol. 1809)

Sl. 2. Spisak lekova izdatih iz Građanke apoteke za Građansku “bolnicu” 1811/12. (IASu, F:272, pred. br. 1-A-1(aec. 1812)

Sl. 3. Recept dr A. Štrobla za bolesnika u “Bolnici” (IASu, F:272, pred. br. 1-A-1/aec. 1812)

Sl. 4. Prva strana rukopisa prvog pravilnika Građanske bolnice u Subotici iz 1841. godine (IASu, F:272, pred. br. 19-A-35/aec. 1841)

Sl. 5. Zadnja strana rukopisa prvog pravilnika Građanske bolnice u Subotici iz 1841. godine (IASu, F:272, pred. br. 19-A-35/aec. 1841)

Sl. 6. Opis sobe za bolesnike sa očnim bolestima u dopisu dr Đ. Kiša (IASu, F:002, pred. br. 3621/polg. 1865)

Sl. 7. Delovi Izveštaja dr I. Vajsa o stanju bolničke službe 1889. godine (IASu, F:002, pred. br. 2118/tan. 1890)

 

ÖSSZEFOGLALÁS Emil Libman: A kórházi szolgálat létrehozására tett első kísérletek Szabadkán, majd ennek fejlődése a 19. században

A szerző újonnan feltárt adatokat tett közzé a szabadkai kórház és a kórházi szolgálat megalakulásának kezdeteiről a 18. század végén és a 19. század folyamán. Ebben a munkájában kibővíti  A szabadkai kórház –  a szegényháztól a korszerű gyógyintézetig (Szabadka, 1997.) című könyvének második és harmadik fejezetében közzétetteket.

ZUSAMENFASSUNG  Gründung und Entwicklung des Krankenhausdienstes im XIX. Jh. in Subotica

Diese Arbeit enthält neue Angaben zur Geschichte des Krankenhauses und Krankenhausdienstes in Subotica am Ende des XVIII. und  während des XIX. Jh.-s. Auf diese Weise hat der Autor zur Ergänzung des zweiten und dritten Kapitels seines Buches ” Das Krankenhaus in Subotica- von Armenhaus bis zu einer modernen Anstalt” (Subotica,1977.) beigetragen.

 

Emil Libman, POKUŠAJI OSNIVANJA BOLNIČKE SLUŽBE U SUBOTICI  I NJEN RAZVOJ TOKOM XIX VEKA

rezime: Autor je u ovom radu izneo neke nove sakupljene podatke iz istorije razvoja bolnice i bolničke službe u Subotici krajem XVIII i tokom XIX veka. Na ovaj način je dopunio drugo i treće poglavlje u svojoj knjizi “Subotička bolnica od Uboškog doma do savremenog stacionara” (Subotica, 1997).

 

• u istom broju EX PANNONIA br. 8 autor članka Stevan Mačković piše o logoru u Sekiću, gde se pominje trbušni tifus 1944/45 koji ja kosio logoraše. “OZN-a podnosi izveštaj OK NOO 25.8. 1945.u kome navodi da u logoru ima oko 400 obolelih od zaraze i da “do danas na njenom sprečavanju nije ništa  učinjeno”.Nakon  tog  izveštaja  prišlo  se izolaciji obolelih i vancinisanju svih preostalih logoraša. Trebovano je  ukupno 7000 doza vakcina.[52]  Logoraši su bili upućivani i na  rad  u Vojnu zaraznu bolnicu u Subotici. Njih 8 do 10 je tokom septembra, izlažući se velikim opasnostima po sopstvene živote obavljalo pomoćne poslove u  njoj. Od 1. do 10. septembra 1945. među njima su bila 3 smrtna slučaja i 5  novoobolelih. IAS.F:70.85.16511 

 

• U istom broju EX PANNONIA br. 8

piše prof.dr Cekuš Geza, Učiteljski fakultet Sombor – Subotica Biodemografske karakteristike Jevreja u Malom Iđošu

Biodemografske karakteristike Jevreja u Malom Iđošu

 Abstrakt

Mali Iđoš je naselje u Severnoj Vojvodini. Matične knjige ovog sela se vode od 1769. godine. Izvršeno je njihovo podrobnije proučavanje i biodemografska analiza. U okviru ovih proučavanja urađena je i biodemografska analiza Jevreja u ovom mestu, i to od njihove pojave (1853) sve do 1945. godine. Obuhvatili smo sklapanje brakova Jevreja, kao i njihov natalitet i mortalitet. Pored statističkog prikaza vršena je i grafička analiza. Obradili smo uzročnike smrti. Obavili smo rekonstrukciju porodice. Maritalna distanca prilično odudara od one u starosedelaca. U većini slučajeva venčali su se meštani, svega se u tri slučaja dogodilo da su supružnici sa strane. Neoženjeni su se venčali sa neudatim, dok je sklapanje braka udovca i udovice veoma redak slučaj. Za razliku od rimokatolika, Jevreji su sklapali brak uglavnom u avgustu i septembru. Odnos ženskih i muških novorođenčeadi se takođe razlikuje od katolika, jer se rodilo mnogo više muške dece. Najviše porođaja je bilo u maju mesecu. Porodice su obično tročlane. Odrasli Jevreji su duže živeli od katolika. Muškarci su duže živeli od žena. Najčešći uzrok smrti je bila neka zarazna bolest i staračka iznemoglost. Glavni uzroci smrti dece su takođe zarazne bolesti, ali znamo i o takvim slučajevima, da se dete ugušilo ili je umrlo od rahitisa.

Ključne reči: Jevreji, sklapanje braka, natalitet, mortalitet, uzrok smrti.

Uvod

O istoriji Jevreja postoji bogata literatura (Beljanski, 1995, Gazda, 1991, Moess, 1968, Šosberger, 1998, Zsidó lexikon, 1929, itd.). Cilj našeg rada nije bio ispitivanje pojave Jevreja u Malom Iđošu, već izmene etnikuma ovog naroda. U Malom Iđošu, kao i na drugim prostorima naše zemlje, oni su posle Drugog svetskog rata praktično nestali i njihova istorija je tada završena.

Na Balkanu Jevreji se nalaze već više od dve hiljade godina. U Vojvodini su živeli Jevreji koji su poreklom od etničke grupe „Aškenazi”. U Čelarevu su nađeni predmeti, koji su sa jevrejskim simbolima, a poreklom iz 7. (10?) veka (Šosberger, 1998). Pouzdano se zna, da je na teritoriji Ugarske kraljevine bilo Jevreja već i krajem 9. veka.

Nakon poraza i povlačenja Turaka sa ovih prostora počinje znatnije prisustvo Jevreja u Vojvodini. Na novooslobođene teritorije počelo je naseljavanje pojedinih naroda iz drugih krajeva Austrijske carevine. U to vreme teritorija Vojvodine je bila nenaseljena; carske vlasti su forsirale naseljavanje novih doseljenika. Srbi su se doselili 1690, Mađari 1718, Nemci 1712-1716, a prvi Jevreji 1693. (Racko Selo, današnji Novi Sad). Intenzivno naseljavanje Jevreja u Vojvodini počelo je donošenjem zakona o ograničavanju sklapanja brakova kod Jevreja (Familietatengesetz) 1726. godine (Šosberger, 1998).

Popisom Jevreja u Bačkoj (1779) registruje se samo jedna porodica u Malom Iđošu. Po Thirringu (1938) na teritoriji tadašnje Mađarske, 1787. godine 1,23% stanovnika su bili Jevreji. Uglavnom su živeli  u selima, ali su bili masovno prisutni i u Novom Sadu, Subotici i Segedinu. Živeli su zajedno sa ostalim narodima, delili sa njima dobro i zlo. Zajednički život, međusobno poštovanje, a nekad i netolerancija, otpor neprijatelju, zbližili su narode u Vojvodini. Prisustvo Jevreja u Vojvodini prihvaćeno je negde sa manje ili više simpatija, a često sa izvesnim predrasudama.

U istorijskim istraživanjima Jevreja, demografska ispitivanja su novijeg datuma. U 5. tomu Encziclopaedia Judiaca (1930) se ne govori o njihovoj demografiji; pogotovo o Jevrejima u našim predelima ima malo podataka.

O Jevrejima Malog Iđoša se zna da su se pojavili nakon ponovnog naseljavanja sela nakon najezde Turaka (1769). U odnosu na rimokatolike njihova brojnost je manja, ali ipak su u znatnom broju. Antal Bene (1859) u prvoj monografiji naselja, u Etnografisch-topografische Beschreibung navodi, da „…u Malom Iđošu živi 3911 rimokatolika, 77 Jevreja… Jevreji su se doselili nekoliko godina kasnije od Mađara…”.

Njihov broj se zna na osnovu popisa stanovništva. Drugi svetski rat je značio kraj Jevreja u ovom naselju. Nestao je jedan bogat narod, koji je imao svoju kulturu, sinagogu, školu i groblje. Dvadeset i četvoro su žrtve Holokausta.

Materijal i metode

Ispitivanja su izvršena u periodu od 1992-2000. godine u Matičarskoj kancelariji Skupštine opštine Mali Iđoš i Bačka Topola, odnosno u Istorijskom arhivu u Kaloči (Kalocsa, R. Mađarska). Bile su pregledane rimokatoličke, jevrejske i državne knjige venčanih, rođenih i umrlih za period od  1853-1945. godine.

Pri analizi venčanih, obradili smo sklapanje brakova po godinama i mesecima, po starosti supružnika, mestu njihovog rođenja, veri i familijarnom stanju venčanih. Zbog malog broja venčanja, odustali smo od  određivanja indeksa homogamije (Lepage, 1979).

Iz broja novorođenčadi prema polu je izračunat sekundarni odnos polova, koji predstavlja broj muške novorođenčadi na 100 ženske novorođenčadi.

Iz broja umrlih osoba prema polu, određena je proporcija umrlih prema polu. U nekim slučajevima smo ustanovili i vreme (čas) nastupa smrti, kao i uzrok smrti. Zbog malog broja ispitanika, iz broja rođenih i broja umrlih osoba nije izračunat prirodni priraštaj u pojedinim decenijama.

Sklapanje braka

Sklapanje braka po godinama i mesecima

U navedenim dokumentima smo našli podatke za 28 godina. Najranije zabeleženi brak je sklopljen 1897. godine. Do ove godine u matične knjige nisu beležili veru mladenaca. Trgovac brašnom Folé Schlengen (star 26,4 godina ) je 17. avgusta 1897.   sklopio brak sa 27,1 godišnjom Reginom Rein iz Malog Iđoša. Ukupno smo registrovali 46 brakova. Godišnji i mesečni raspored venčanja je prikazan na tabeli 1.

1898. i 1907. godine su bila po 4 venčanja. Najčešće su brakovi sklapani u avgustu mesecu. U januaru nije bilo venčanja

 

prilozi tabele u pdf formatu:  tabele

1.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Sklapanje brakova po godinama i mesecima.

1.tabela. Jevreji u Malom Iđošu

 

Sklapanje braka po godinama i mesecima

God.	Meseci												Ukup
	I	II	III	IV	V	VI	VII	VIII	IX	X	XI	XII
1897.								1					1
1898.						1	2			1			4
1899.		1											1
1900.			1	1					1				3
1901.								1					1
1902.			1		1						1		3
1903.				1		1					1		3
1904.						1		1					2
1907.			1					2	1				4
1908.									2				2
1909.												1	1
1910.					1								1
1912.									2				2
1913.									1				1
1914.							1						1
1918.								1					1
1919.								1			1		2
1921.											1		1
1924.			1				1						2
1925.						1							1
1926.								1					1
1930.			1										1
1932.				1									1
1935.					1								1
1937.								1					1
1938.										1			1
1939.						1							1
1940.					1						1		2
	1.	2.	3.	4.	5.	6.	7.	8.	9.	10.	11.	12.	Ukupno:
Ukupno	0	1	5	3	4	5	4	9	7	2	5	1	46

Godine života mladenaca

Prosečna starost mladoženje je 31,5 godina, a mlade 24,2. Najmlađi venčani muškarac je imao 21,3; odnosno 17,5 godina žena. Najstariji su imali 67,5 i 56,9 godina i oboje su bili udovci. Najstariji, koji su se prvi put venčali , imali su 56,6 i 50,8 godina. Odstupanje od aritmetičke sredine, standardna devijacija je kod mladenaca veća (9,14) od standardne devijacije mlade (7,92).

Prosečna razlika u starosti venčanih je 6,9 godina. Standardna devijacija je čak 6,52. U četiri slučaja je mlada bila starija (najveća razlika je 6,8 godina). U ostalim slučajevima su mladoženje bile starije. Najveća razlika u starosti je  33,6  godina. Udovac star 52,2 godina venčao se sa devojkom starom svega 18,6 godina. Inače, u 10 slučajeva je razlika u starosti venčanih veća od 10 godina.

Mesto rođenja mladenaca

2.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Mesto rođenja mladenaca.

Slično rimokatolicima, i Jevreji, najčešće meštani, su se međusobno venčavali.  Više je bilo mladoženja sa strane nego nevesta. Svega u tri slučaja i mlada i mladoženja su iz različitih mesta, a venčali su se u Malom Iđošu. Oni su iz Bajmoka-Bácsföldvár (Bačkog gradišta), Mola-Bečeja i Szeghegy (Lovćenca)-Kule.  Mladi su bili poreklom iz različitih mesta. Mladoženje su došli iz Ade, Bácsmartonos-a (Martonoša), Bajmoka, Budimpešte, Bačke Topole, Čantavira, Makoa, Mola, Monostorszeg-a (Bački Monoštor), Nagy Perkát-a (Perkata, Rumunija), Ókér-a (Zmajeva), Óverbász-a (Vrbasa), Szeghegy-a (Lovćenca), Splita, Szilbás-a (Silbaša), Temerina, Novog Sada i Vesprema. Mlade su iz Bácsföldvár-a (Budisave), Bajše, Óbecse (Bečeja) i Kule.

Maritalna distanca venčanih

Maritalna distanca predstavlja razdaljinu između rođenja mladenaca. Podaci su prikazani na tabeli 3.

3.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Maritalna distanca venčanih.

Vera venčanih

Našli smo 36 slučaja da su oboje bili Jevreji. Pet mladoženja nisu bili ove vere (evangelističke, pravoslavne, reformatske i 2 rimokatoličke vere). Pet nevesta – rimokatolikinja se udalo za mlade Jevreje.

Zanimanje i porodično stanje venčanih

Neveste su bez izuzetka bile domaćice, ali najčešće nije ni naznačeno zanimanje. Muškarci (27) su trgovci. Trgovali su sa živinom, žitaricama, brašnom, jedan mešovitom robom. Ostala zanimanja su: limar, firmopisac, bravar, knjigovođa, kamenorezac, pisar, komisionar, poreznik, administrator, mesar, krojač, predstavnik parfimerije, glumac, staklar. Stariji Iđošani se sećaju još i danas krčmara Karolja Štajnera i sudskog pripravnika Jožefa Hekmana.

4.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Porodično stanje venčanih.

Najčešće su se venčali još nevenčani. Samo jedan udovac se venčao sa udovicom. U četiri slučaja je došlo do razvoda, i to nakon 2,2;  12,2;  16,1 i 16,6 godina zajedničkog života.

Izonimi brakovi

Brakovi sa istim prezimenom među Jevrejima u Malom Iđošu su bili zastupljen u relativno velikom procentu i (6,52%, što je kod rimokatolika 0,35%):

 

Krishaber Simon	i Krishaber Júlia
Stern Leopold	i Stern Júlia
Stern Moritz	i Stern Mimi

Porođaji

U raspoloživim matičnim knjigama Herman Herczl je prvo novorođenče. Rodio se 13. maja 1854. godine. Znamo još o 223 porođaja. Najviše njih se rodilo u maju (više od 13% novorođenčadi ), a najmanje u oktobru (5,36%). Rezultate našeg ispitivanja smo prikazali na dijagramu 1.

 

1.dijagram

Jevreji u Malom Iđošu. Mesečni raspored porođaja.

5.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Godišnji i mesečni raspored porođaja.

Podaci raniji od 1895. godine su veoma nepotpuni. Ni u jednoj godini nije bilo više porođaja od devet (1886, 1887 i 1893). Godine 1890. se rodilo osmoro dece, dok se 1856, 1864, 1868, 1874. i 1889. godine rađa po sedmoro dece.

Sekundarni odnos polova

Biološki je veoma važno utvrditi sekundarni odnos polova na rođenju, odnosno procentualno rađanje dečaka na 100 devojčica. Rezultati tih ispitivanja su sledeći: od 224 novorođenčeta bile su 103 devojčice, 120 dečaka, a jedno je nepoznatog pola. Mrtvorođenih je bilo dvoje, jedna devojčica i jedno nepoznatog pola. Odnos polova je u korist muških, jer procenat muških iznosi 53,81%, odnosno na 100 devojčica je rođeno 117,65 dečaka. Među rimokatolicima je ovaj odnos 105,75

Blizance su imali samo Simon Kertész  i Lujza Stern Lujza (Terézia i Imre) koji su se rodili 13. maja 1917.

Čas porođaja

U 31 slučaju zabeležili su i sat porođaja. Prema ovim podacima četrnaestoro se rodilo tokom dana (između 6 i 20 sati), a sedamnaestoro tokom noći. Najfrekventnije vreme je bilo posle ponoći i oko 16 časova.

Bračni parovi Jevreji su najčešće imali samo po jedno dete (5.tabela). Porodice sa više dece su veoma retke. Najviše dece su imali Ignatz Stern i Fanni Adler. Oni su između 6. marta 1859. i 7. januara 1875. dobili čak sedam dečaka i dve devojčice.

6.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Broj dece unutar jedne porodice.

Broj umrlih osoba

Matične knjige umrlih su veoma oskudne. Najraniji podaci su poreklom iz decembra 1853. godine. U periodu od 1876 – 1894. godine nemamo nikakve podatke. Od semptembra 1895. godine, otkad se vode državne matične knjige, podaci postoje kontinuirano (6.tabela). Godišnje je najčešće bio jedan smrtni slučaj; najviše  šest smrtnih slučajeva je zabeleženo 1900. godine.

Analizom 7.tabele se zaključuje da je u decembru najveći broj smrtnih slučajeva tri puta veći nego u avgustu.

7.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Godišnji i mesečni pregled broja preminulih.

Uzrok smrti

Uzrok smrti	M	F	Ukupno	%
I Zaraze i paraziti	9	9	18	22,78
II Tumori	1	2	3	3,80
IV Endokrini s., ishr. i metabol.	1		1	1,27
V i VI Duševne traume, porem. u ponaš., bolesti nervnog sistema	2	4	6	7,59
IX Bolesti krvnog sistema	1	4	5	6,33
X Bolesti disajnih organa	4	4	8	10,13
XI Bolesti organa za varenje	5	1	6	7,59
XIV Bolesti org. za izlučivanje i polnih organa		3	3	3,80
XVI Perinatalni morbid. i  mortalitet	4	2	6	7,59
XVIII Simptomi, znaci	1	1	2	2,53
XIX Nesrećni slučajevi, trovanja, prisilna smrt	1		1	1,27
XX Bolesti i smrt prouzrokovani spoljašnjim faktorom (saobr. nesr., rat, itd.)	1	1	2	2,53
„A” Starosna iznemoglost	11	7	18	22,78

Od registrovanih preminulih bilo je 54 muškaraca (55,7%), i 43 žene (44,3), dok su dvoje nepoznatog pola.

Prosečna starost muškaraca je 38,70, a žena 42,47 godina. Smrtnost muške odojčadi je bila veća (18,52%) u odnosu na devojčice (11,63%). Smrtnost muške dece je takođe bila veća. Od Jevreja u Malom Iđošu, dosta njih je doživelo duboku starost (8.tabela). Najstariji muškarac, Simon Krusz  je umro u starosnoj iznemoglosti januara 1901. u svojoj 97-oj godini. Eszter Lőbl je živela  104 godine, takođe je preminula u starosnoj iznemoglosti oktobra 1924. godine.

8.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Prosečna starost po starosnim kategorijama.

Odrasli muškarci su u proseku 4 godine živeli duže od žena. Međutim, žene iznad 65 godina života su duže živele od muškaraca. Uopšteno gledano, muškarci stariji od 14 godina su mnogo duže živeli od žena.

Od 98 osoba, čiji se pol zna, 36,73% je umrlo do 14. godine života, tj. u doba odojčeta ili detinjstva.  Osobe preminule posle šesdesete godine života čine takođe 36,73%. Odraslo (zrelo) stanovništvo je činilo svega 26,53%  jevrejske populacije.

U odnosu na rimokatolike, Jevreji su u proseku mnogo duže živeli: muškarci čak za 16, a žene samo 11 godina duže.

Prirodni priraštaj

Prirodni priraštaj ukazuje na odnos rođenih i umrlih. Zbog nedovoljnog broja ispitanika podatke nismo prikazali po decenijama, već do uvođenja državnih matičnih knjiga i nakon toga (9.tabela). U prvom periodu je prirodni priraštaj Jevreja pozitivan. U drugom je negativan, jer je više umrlih osoba nego što se rađa dece u ovom bačkom selu.

9.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Prirodni priraštaj.

Čas nastupanja smrti

2.dijagram.

Jevreji u Malom Iđošu. Čas nastupanja smrti (M+Ž).

U matičnim knjigama umrlih kod 70 osoba smo našli i čas nastupanja smrti. Tokom dana (6-18^h) je umrlo dvadeset i devetoro njih, dok je noću umrla četrdeset i jedna osoba (58,57%).  Najviše njih je umrlo u zoru, između 4 i 5 sati.U podne i predveče niko nije preminuo.

Razlozi smrti

U 79 slučajeva imamo informaciju i o razlogu smrti. Ove razloge smo svrstali na osnovu međunarodne (WHO) klasifikacije u 13 kategorija. Od procentualnog iskaza po polovima smo odustali zbog malog broja ispitanika. Najfrekventiji uzrok, bez obzira na pol, su zarazne bolesti i starosna iznemoglost. Kod muškaraca na prvom mestu je difterija, a potom zarazna žutica, šarlah, TBC, tifus, i u jednom slučaju trovanje krvi. Među ženama je registrovana samo difterija i TBC. Tri žene su umrle od raka.

Mátyás Szemző je novembra 1917 na ratištu je preminuo u svojoj dvadeset i četvrtoj godini života. P. Belu (33) su ubili. Margitka Grabinszki je živela svega 16 meseci – ona se udavila u vodi leta 1909. Józsika Kriszháber, takođe šesnaestomesečno dete preminulo je od rahitisa.

10.tabela.

Jevreji u Malom Iđošu. Uzroci smrti.

 Zaključak

Jevreji su se pojavili u Malom Iđošu krajem 18. veka. Uglavnom su to bile trgovačke porodice. Kraj Drugog svetskog rata je značio i prestanak njihovog postojanja kao etničke grupe u ovom naselju.

Venčavali su se mladenci iste vere, meštani. Najfrekventniji meseci za to su bili je bio avgust i septembar.

Prosečna starost mladoženja je 31,1; a nevesta 24,2 godine

Našli smo tri izonimna braka.

Najveći broj porođaja je u mesecima maju i januaru.

Od registrovanih 224 novorođenčeta 103 je devojčica, a 120 dečaka. Sekundarni polni odnos je 117,65.

Za razliku od rimokatolika, svega u jednom slučaju smo ustanovili porođaj blizanaca.

Model porodice je bilo jedno dete.

Mortalitet dece je veoma visok. U proseku muškarci su duže živeli.

Uzrok smrti je neka zarazna bolest ili starosna iznemoglost. O nasilnoj smrti nema podataka. z

Matične knjige su oskudne, broj ispitanika je mali, i zbog toga je teško izvući adekvatne zaključke. Tek  uvođenjem državne administracije sistematski je registrovana i vera dotične osobe.

 

Literatura

A Magyar Korona országainak helységnévtára. Országos Magyar Királyi Statisztikai Hivatal, Budapest, 1892.

Beljanski M. : Jevreji u Somboru, Sombor, 1995.

Biacsi A. (1994): Kis délvidéki monográfia. Életjel könyvek 57. Szabadka.

Borovszky S. (1896): Bács Bodrog vármegye, I. Budapest.

Fényes E. (1851): Magyarország geográphiai szótára. II. kötet. Pest.

Gazda A. (1991): Zsinagógák és zsidó községek Magyarországon. MTA Judaisztikai Kutatócsoportja, Budapest.

Gyetvai P. (1978): Kishegyes újratelepítése Békésszentandrásról 1769-ben. Békési Élet, XII. évf. 2. sz., 224-234., Békéscsaba.

Gyetvai P. (1984): Kishegyes lakóinak származási helye az anyakönyvi adatok alapján. Hungarológiai Közlemények, XVI. évf. 60. sz., 939-1040., Újvidék.

Katona T., Kéry A. (1984): A népesség-nyilvántartás múltja, jelene és jövője. Állam és Kovacsics J.(szerk.) (1963): Magyarország történeti demográfiája. KJK, Budapest.

Lepage, Y. (1979): Mobilité prénuptiale et homogamie. Bull. Soc. Roy. Belge, Anthrop. Prehist. 90, 135-139, Bruxelles.

Maronka J.(1994): A ballagó idő nyomában. In: Maronka J. – Virág G.: Kishegyes 225 éves. Szemelvények a falu történetéből. Üzenet, XXIV. évf. 5-6. sz., 329-364.

Moess A. (1968): Pest megye és Pest Buda zsidóságának demográfiája 1749-1846.

Protić D. : Opština Mali Iđoš – geografska monografija, PMF, Institut za geografiju, Novi Sad, 1987.

Rédei J.  (1960): A születések és a halálozások alakulása a XIX. és a XX. században Európában és Magyarországon. KJK, Budapest.

(-) Schematismus venerabilis cleri arch. dioecesis Colocensis et Bacsiensis (1828, 1835,1839,1847, 1855, 1861, 1872-74, 1976-79, 1881-82, 1886, 1890-91).

Šosberger P. : Jevreji u Vojvodini, Prometej, Novi Sad, 1998.

(-) Stanovništvo Bačke prema popisu Ludovika Nađa iz 1828.god, Zbornik Matice srpske za istoriju br.42., Novi Sad, 1992, 143-149.

Thirring G. (1938): Magyarország népessége II. József korában. MTA, Budapest.

(-) Zbornik Matice srpske za istoriju br.42., Novi Sad, 1992, 143-149.

Zsidó lexikon. Pallasz, Budapest, 1929.

Summary

The biodemographic characterization of the Jews from Kishegyes

 Cekuš Geza

Teacher’s Training Faculty – Sombor  – Subotica, 24000 Subotica, Banijska 67. 

Mali Iđoš is a settlement in North Vojvodina (Serbia et Montenegro). Its register of births, marriages and deaths is kept from 1769. Their comprehensive study, and biodemographical analyze has taken place. Within the scope of that, we processed the Jews’ biodemographic analysis, from their appearance in 1853 up until 1945. Our work included their marriages, births and deaths. Besides the statistical data, a graphical analysis has been made. We found out their causes of death, too.  The family reconstruction has happened, too. The marital distance is greatly differing from original inhabitants’. Most frequently, locals married, and we know of only 3 cases, when both of them were from the country. Usually a bachelor married a maiden, widow with widower rarely married. Differing from the Catholics, most of them got married in August and September. The proportion of the newborn baby boys and baby girls also differ from the Catholics, a lot more baby boys had been born. The most of the deliveries took place in May. Usually the families contained four members. Grown ups lived longer than the catholicons in Mali Iđoš. Men lived longer than women did. The most frequent causes of death were contagious diseases, or senile decay. Children usually died in contagious diseases, some of them drowned and one died of rickets.

Adresa autora: Dr. Cekuš Geza 24000 Subotica Dinarska 3.  czekusg@yunord.net

“Najfrekventiji uzrok, bez obzira na pol, su zarazne bolesti i starosna iznemoglost. Kod muškaraca na prvom mestu je difterija, a potom zarazna žutica, šarlah, TBC, tifus, i u jednom slučaju trovanje krvi. Među ženama je registrovana samo difterija i TBC.”

 

 

• EX PANNONIA 11

http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_11.pdf

Dr.Emil Libman, PRVA GRAĐANSKA BOLNICA U SUBOTICI – povodom 165 godišnjice osnivanja (1841-2006)

 

Posle povlačenja Turaka krajem XVII veka (1683-1699) zdravstvenu službu na teritoriji Bačke u prvoj polovini XVIII veka obavljali su, uglavnom, vojni lekari i hirurzi kao jedino zdravstveno obrazovano osoblje[1].

Civilno zdravstvo bilo je pod nadzorom Kraljevsko-mađarskog Namesničkog veća (Consilium Regium Locumtenentiale Hungaricum) koje je car Karlo VI  (1685-1740) za vreme svoje vladavine (1711-1740)  osnovao  1723. godine i na taj način obavezao magistrate gradova da vode računa o siromašnim starim i bolesnim[2]. Imućni bolesnici lečili su se kod svojih kuća. Naredbom iz 1752. godine svaki županijski i slobodni kraljevski grad morao je da ima  civilno diplomirano zdravstveno osoblje – glavnog lekara (županijski , odnosno gradski fizikus) koji će besplatno lečiti siromahe i podnositi izveštaje o zdravstvenoj situaciji u županiji odnosno gradu[3]. Ovom Naredbom upozoreni su Magistrati 1754. godine „(…) da ukoliko na teritorijama ima onih bez diploma, da ih pošalju odmah na polaganje ispita (…)”[4].

U Subotici tokom prve polovine XVIII veka nema ni gradskog fizikusa, ni hirurga, niti ustanove u kojoj bi se mogla pružiti zaštita odnosno utočište ili zdravstvena pomoć starim i obolelim siromašnim građanima ,  iako je prema popisu stanovništva iz 1720. godine bilo u subotičkom šancu (Status Militaris in Fossato Szabadtka) među 2200 duša i nekoliko bolesnih, ranjenih i nesposobnih za rad[5]. Sredinom XVIII veka (1743) Subotica je postala Privilegovana  kraljevska komorska varoš po imenom Sent Marija (Privilegiatum Oppidum Regio Cameralis Szent Maria)[6]. Zdravstvenu pomoć pružali su 1746. godine ranari-berberi koji su se vodili kao „hirurzi”[7], 1752. godine i „zaklete” babice (Obsteterices Adjurata)[8], a 1766. godine i neškolovane babice – časne sestre (Honestae Matronae)[9].

Izdavanjem Opšteg normativa o organizaciji zdravstva (Normativum Generale in re Sanitatis) 1770. godine koji je predstavljo  prvi pokušaj zakonskog regulisanja zdravstvene službe[10] sastavljenog od tada poznatog lekara, organizatora javnog zdravstva i osnivača „Bečke medicinske škole” Gerharda van Svitena (Swieten Gerhard van, 1700-1772), lekara na dvoru carice Marije Terezije (Mária Terezia, 1717-1780), Magistrati gradova u Habzburškoj monarhiji bili su obavezni da imaju i službu koja će se baviti zdravstvenim pitanjima i zadacima u skladu sa Normativom[11]. Isto tako Magistrati su bili u obavezi, da prema Uredbi iz 1778. godine osnivaju domove za zbrinjavanje nemoćnih i starih siromaha ,  kao i bolnice za obolele siromašne građane[12].

Dokumenta tog vremena govore da se prvi diplomirani hirurg Johan Sibenburger (Siebenburger Johanneus) zaposlio u Subotici 1771. godine[13] ,  a prvi diplomirani lekar Emerik Gogolak (Gogolak Franciscus Emericus) dolazi u Suboticu 1780. godine. Ali tek avgusta 1781. godine podnosi molbu da bude postavljen za redovnog gradskog fizikusa ,  naglašavajući u molbi  da je tri godine uspešno obavljao lekarsku praksu u Zagrebu[14]. Ferenc Corda (Czorda Ferenc, 1749-1823) otvorio je 1780. godine prvu apoteku u našem gradu[15] , a dve „ ispitane „  babice (Examinatis Obstetrices) su 1783. godine radile u Subotici[16].

Što se tiče osnivanja Doma za siromašne i nemoćne ,  kao i osnivanja Bolnice za obolele siromahe ,  znamo  da je jedna kuća dodeljena u tu svrhu u prigradskom naselju Ker (Rokus külváros) bila  nabijanica  premazana mešavinom blata i pleve, pokrivena trskom i nije imala patos u prostorijama niti bunar u dvorištu[17]. Iako ovako primitivno izgrađena, ona je sa svoje tri prostorije služila uglavnom kao Uboški dom u kome su 1774. godine boravila 33 prosjaka[18]. U svom Izveštaju iz 1785. godine o zdravstvenom stanju gradjana i zdravstvenim prilikama u gradu od jula do decembra 1784. godine, gradski fizikus Emerik Gogolak ne spominje, međutim, nikakvu zgradu koja bi mogla da služi kao Uboški dom[19].

Ovaj i ovakav Uboški dom služio je krajem XVIII i početkom XIX veka kao „Bolnica” (Domus Hospitalis) ,  pa tako često nalazimo  nazive Xenodochium, Nosocomium, Hospitalium i  Uboški dom za jednu te istu ustanovu.

Postoji podatak da je u Subotici bila kuća koju su nazivali „Gradska bolnica” i koja je iz nepoznatih razloga nestala u požaru početkom 1770. godine, što upućuje na činjenicu da je pod tim imenom i ranije postojala. Lokaciju ove kuće ne znamo ,  a pretpostavljamo da je imala izgled kao i spomenuti Uboški dom[20].

O bližem značaju naziva „bolnica” toga vremena saznajemo iz dokumenta 1811. godine kad se govorilo „da špitalj nije više čuvalište za napuštene, slabe i nemoćne uboge već zavod za bolesnike u cilju lečenja” ,  odnosno iz dokumenata iz 1815. godine kada je doneta Uredba „da se u komunitativnim bolnicama ne smeju primati nemoćni i neizlečivi bolesnici” i iz 1825. godine „da se ne primaju ni hronično bolujuća lica već samo povremeno bolujuća ćelad”[21].

Lokacija „Građanske bolnice“ 1838/39 po identifikaciji arhiteke mr Viktorije Aladžić i arhitekte mr Gordane Prćić Vujnović 

Dolaskom dr Antona Štrobla (Strobl Antonius, 1765-1830) 1792. godine u Suboticu   grad je dobio  drugog glavnog lekara grada (Physicus Civitatis secundarius)[22] , da bi 1798. godine bio  imenovan za prvog glavnog lekara (Physicus Civitatis primarius)[23] .  Njegovim dolaskom je grad   dobio stalnog i veoma agilnog lekara. On je sve dok je bio na tom položaju (do 1828. god.) pokušavao da poboljša zdravstvo u našem gradu. Naglašavao je  da Uboški dom ,  iako se naziva „bolnica” , ne odgovara zdravstvenoj ustanovi: nema odgovarajući smeštaj za obolele, nema potreban materijal za lečenje (in Nosocomium nullus exstat qui exinde summe esset necessarius qui omnis aegri vel ulceribus aut vulnerabus effecti sunt), nema bolničara koji bi pružao negu i dr.[24].

Izgled prve građanske Bolnice (crtež arhitekte mr  Ante Rudinski) 

U želji da se zgrada bolnice podigne, dr Štrobl je  inicirao  da se novac za gradnju sakuplja dobrovoljnim prilozima i dobrovoljnim priredbama. Tako je mladi crkveni horovođa Đerđ Arnold (Arnold György, 1781-1848) održao koncert,[25] a prilog za izgradnju bolnice uputio je, između ostalih, i Matija Vojnić, jedan od članova imućne porodice Vojnić iz Bajše[26].

Određena je i lokacija za izgradnju bolničke zgrade 1817. godine – današnji prostor Željezničkog parka i zgrade štamparije „Panonije”[27], ali do realizacije te  zamisli nije došlo.

Kolera koja je 1831. godine epidemijski zahvatila ove krajeve Bačke i odnela mnoge živote, navela je članove Magistrata da se više pozabave rešavanjem pitanja bolnice[28].

Kako materijalna sredstva nisu mogla nikako da se sakupe za izgradnju bolničke zgrade, doneta je odluka da se otkupi kuća naslednika Antala Trančika (Trántsik Antonius) – danas Dom vatrogasaca, jer je prema proceni jedne komisije odgovarala za zdravstvenu ustanovu[29]. Zgrada ima dugački ulični deo, prostor oko kuće je velik i prostran .  Zemljište ima oko 1314 hvati što se retko može naći u samom gradu. Postoji prema ulici ograda od cigli ¸ kuća je odvojena od okolnih objekata zidom od naboja. U dvorištu je od cigala izgrađen bunar (đeram) od bagremovog drveta. Sama zgrada ima više prostorija, veliki podrum i tavan, a  zahteva izvesne popravke[30]. Prva građanska Bolnica na teritoriji Subotice, pored vojnih bolnica koje se spominju u više arhivskih izvora (npr. 1768, 1834, 1843[31]) počela je sa radom i prijemom bolesnika 1. oktobra 1841. godine. Njen detaljan opis sadržan je u dokumentu koji nosi naslov „Inventar zgrade namenjene za gradsku bolnicu slobodnog kraljevskog grada Subotice otkupljene od naslednika Trančik Antala”. Opis zgrade, buduće građanske Bolnice, prema „Inventaru”:

• na istočnoj strani zgrade nalaze se ulazna vrata kroz koja se uz šest stepenica ulazi u dugački hodnik popločan ciglom, sa polukružnim otvorima prema dvorištu,
• sa desne strane je soba negovateljice, pod je od dasaka i ima peć, a četvorokrilni prozor sa špaletnama nalazi se prema istoku,
• iz ove sobe ulazi se u prvu veliku bolničku sobu u kojoj su prema severu četiri četvorokrilna prozora sa špaletnama (soba ima peć, a pod je od dasaka),
• iz ove sobe ulazi se u kuhinju, gde je četvorokrilni prozor sa rešetkama okrenut hodniku, pod i ognjište (pećnica) su od cigli,
• iz kuhinje se može izaći u hodnik a kroz druga vrata ući u
• komoru u kojoj je dvokrilni prozor sa rešetkama okrenut hodniku, ima pod od cigli i stepenište za tavan,
• iz prve velike bolesničke sobe ulazi se u drugu veliku bolesničku sobu koja ima prema severu četiri četvorokrilna prozora sa špaletnama, pod je od dasaka i ima peć,
• vrata iz ove sobe vode u predsoblje gde je pod od cigli i mesto za loženje (ložioni otvor) za peći koje su u bolesničkim sobama,
• u predsoblju su vrata koja vode u hodnik i vrata koja vode u letnju sobu u kojoj je pod od cigli , nema peći a četvorokrilni prozor gleda prema hodniku,
• iz druge bolesničke sobe se ulazi u sobu za oporavak (soba za rekonvalescente) gde je prema zapadu četvorokrilni prozor sa špaletnama, pod je od dasaka i ima peć,
• iz sobe za oporavak izlazi se u hodnik , a iz hodnika prema zapadu niz šest stepenica od tvrdog drveta u dvorište,
• pored ovih stepeništa nalaze se dvokrilna vrata koja vode u podrum u kojem je pod od cigli , a prostire se pod celom kućom u uzdužnoj polovini,
• na zidu ulične ograde sa zapadne strane otvaraju se prema ulici mala vrata i velika drvena kapija.
• Krovna konstrukcija cele zgrade je dobra, severna strana krova je od šindre, lima ili tvrdog drveta, tavanski prostor je pokriven mešanim blatom.
• Od nameštaja u sobama se nalazi: 20 krevetnih okvira od dasaka mekog drveta, 20 stolica sa naslonom od tvrdog drveta, 10 dvostrukih stolova sa fijokama, 2 stolice za vršenje nužde (sobni WC) i 20 slamarica.[32]

Osnova prve građanske Bolnice (sastavio arhitekta mr  Ante Rudinski),
1- hodnik sa polukružnim otvorima, 2- soba negovateljice, 3- prva bolesnička soba, 4 – kuhinja, 5 – komora, 6 – druga bolesnička soba, 7 – pretsoblje, 8 – letnja soba, 9 – soba za oporavak, 10 –  ulaz u podrum

Pri obradi ovoga rada veliku pomoć pružili su mi mr sc Viktorija Aladžić i mr sc Gordana Prćić Vujnović,   mr sc Ante Rudinski, arhitekta i zaposleni Istorijskog arhiva Subotica Rudolf Gerhardt i Žolt Heže ( Hézső Zsolt ) na čemu im se srdačno zahvaljujem.

AZ ELSŐ SZBADKAI POLGÁRI KÓRHÁZ MEGNYITÁSA 1841-BEN

ÖSSZEFOGLALÁS

Zgrada „Građanske bolnice“ danas (Dom vatrogasaca) snimio: Žolt Heže (Hézső Zsolt). 

            A munka a Bácska területén működő egészségügyi szolgálat rövid áttekintését irja le a Törökök utáni időszakban és főleg a XVIII. század folyamán. A Bécsben kiadott 1770. évi egészségügyi szolgálatra vonatkozó rendelet alapján Szabadkán a XVIII. század végén és a XIX. század elején a kórházi betegszolgáltatás megszervezését szorgalmazzák. Erre azonban igazán csak Trančik Antun házának (mai Tűzoltóotthon) megvásárlása után került a sor a kórház megalapitásával és az első betegek felvételével 1841.október 1.-én.

 

DIE ERÖFFNUNG DES ERSTEN BÜRGERLICHEN KRANKENHAUSES IM JAHRE 1841.

ZUSAMMENFASSUNG

 

            Im Text wird der Gesundheitswesen in Batschka beschrieben in der Zeit nach den Türken und besonders während des XVIII. Jahrhunderts. Aufgrund des Gesetzes aus dem Jahre 1770. es gab Ende des XVIII. und  Anfang des XIX. Jahrhunderts Versuche, in Subotica den Krankenhausdienst zu organisieren . Ein konkreter Fortschritt ereignete sich aber erst  nach dem Kauf von Antun Trančiks Hause, mit der Gründung des Karnkenhauses und der Aufnahme von ersten Patienten am 1. Oktober 1841.

 

 

[1] Balla Ferenc, Hegedűs Antal: Az egészség szolgálatában – A Bácska és Bánát egészségügye 900-1918. Újvidék, 1990. (Újvidék: Fórum). str. 81-97.

[2] Videti fusnotu br. 1

[3] Videti fusnotu br. 1

[4] Popov K. Higijenske prilike i zdravstveno zakonodavstvo XVIII veka u Bačkoj i Bodroškoj županiji. Zbornik radova XIX naučnog sastanka Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Novi Sad, 1968, str.: 33-40.

[5] Mađar L. Popis domaćinstava subotičkog šanca 1720. godine. Koreni I – Svedočenje vekova. Subotica: Istorijski arhiv Subotica, 1991. (Novi Sad: Dobra vest). str. 137-148.

[6] Doboš J. Diplomatičko-kodikološki prikaz privilegije komorske varoši Sent Marija iz 1743. godine. Koreni I – Svedočenje vekova. Subotica, Istorijski arhiv Subotica, 1991. (Novi Sad: Dobra vest). Str. 53-58.

[7] Videti fusnotu br. 5, O popisu posednika I njihove imovine za razrezivanje poreza po portama 1748. godine, str. 149-189.

[8] Prva matična knjiga rođenih, vinčanih i krizmanih. Subotica 1686-1755. Knjiga u Župnom uredu crkve Sv. Terezije u Subotici.

[9] Istorijski arhiv Subotica (u daljem tekstu IASu) F:261. Magistrat povlašćene kraljevsko-komorske varoši Sent Marija 1743-1779 (u daljem tekstu F:261) predmet broj 86/1766.

[10] Videti fusnotu br. 1 i 4; IASu, F:261, predmet broj 23/1771.

[11] Videti fusnotu br. 1

[12] Savić Lj. Stvaranje socijalnih i zdravstvenih ustanova u Vojvodini. Zbornik radova I naučnog sastanka Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcije SAP Vojvodine, Subotica, 1969. str. 182-187.

[13] IASu, F:261, predmet broj 4/1771.

[14] IASu, F:272. Magistrat slobodnog kraljevskog grada Subotice 1779-1849 (u daljem tekstu: F:272), predmet broj 11-B-87/pol.1781.

[15] IASu, F:272, predmet broj 15-A-26/pol-1783.

[16] IASu, F:272. predmet broj 7-B-53/pol.1792.

[17] Iványi I. Szabadka szabad királyi város története, II rész. Szabadka, 1892. Szabadka: Bittermann József (u daljem tekstu: Iványi I). str. 564-566.; IASu, F:272, predmet broj 11-A-37/pol.1815.

[18] Iványi I. str. 564-566.

[19] IASu, F:272, predmet broj 18-A-11/pol.1785.

[20] Videti fusnotu br. 17

[21] Videti fusnotu br. 12

[22] IASu, F:272, predmet broj 11-A-3/pol.1797.

[23] IASu, F:272, predmet broj 11-B-60/pol.1798.

[24] IASu, F:272, predmet broj 12-A-11/pol.1813.

[25] Vojnić Hajduk B. Moj grad u davnini – Subotica (1391-1941). Subotica, 1971. (Subotica: Panonija). Str. 59-60.

[26] Ulmer G. Posed Bajša, spahije i kmetovi (1751-1849). Filozofski fakultet u Novom Sadu – Institut za istoriju. Monografija, knj. 30. Novi Sad, 1986. (Bečej: Proleter). Str. 104-105.

[27] IASu, F:272, predmet broj 13-A-11/aec.1840.

[28] Pančić I. Kolera u Subotici 1873. godine. Subotica: Medicinski centar i DO „Monografija” Subotica, 1991. (Subotica: Minerva). Str. 95.

[29] IASu, F:272, predmet broj 13-A-11/aec.1840. i predmet broj 14-A-12-/aec.1840.

[30] IASu, F:272, predmet broj 13-A-11/aec.1840.

[31] IASu, F:261, predmet broj 78/1768; Nemzeti Újság, 1834. XI. 15.; Társalkodó No 33, Pest 1843. IV. 27.

[32] IASu, F:272, predmet broj 16-A-5/aec.1841.

• EX PANNONIA 12-13

Emil dr Libman            Doprinos subotičkih lekara – Jevreja  zdravstvenoj službi grada tokom XIX i XX veka   http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_12-13.pdf

“Müller Jacobus, Subotica, 1809 – Subotica, ?) je prvi Subotičanin koji je završio medicinske studije. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pešti (Pest) 17. aprila 1832.godine  sa disertacijom Natura cholerae indicae (Rasprava o koleri)[10] . Bolest je u to vreme bila veoma rasprostranjana u južnom delu Ugarske o čemu govori i velika epidemija iz 1831. godine koja je zahvatila i Suboticu. I pored  dosta kasno preduzetih  preventivnih mera umrlo je tada u našem gradu 2.599 od oko 5.000 obolelih lica , a grad je u to vreme imao 26.745 stanovnika[11].”

 

• EX PANNONIA 14

https://suistorijablog.wordpress.com/o-cemu-pise-ex-pannonia-14/  Dr Emil Libman, dr  Deže Čuso (Csúszó Dezső), Dr Antal Barta – život i rad Povodom 150. godišnjice rođenja osnivača  Službe za hitnu medicinsku pomoć u Subotici 

Druga polovina, a naročito poslednja decenija XIX i početak XX veka su periodi uspona i bujnog procvata Subotice. Grad je u to vreme poprimio karakter značajnog ekonomskog, društvenog i kulturnog centra ovog dela Panonske nizije.

Subotica je po naseljenosti bila treći grad u mađarskom delu tadašnje  Austrougarske monarhije, 1890. godine imala je 72.737, a deset godina kasnije 83.940 stanovnika. Imala je nekoliko osnovnih škola, gimnaziju sa osam razreda, učiteljsku, trgovačku i muzičku školu, pozorište, gradsku biblioteku, muzej, gradsku bolnicu modernog paviljonskog tipa, podizale su se velelepne spratne zgrade, gradile tvornice, grad je imao električno osvetljenje, kinematograf, tramvaj kojim se stizalo do Palića, tada poznatog kupališta i letovališta. Železničke pruge vodile su do Budimpešte, Zemuna, Sombora i dalje prema zapadu.

U gradu su živeli  i radili poznati kompozitori: Jovan Paču (1847–1902), Franjo Gal (Gaal Ferenc, 1860–1906), Erne Lanji (Lányi Ernő, 1861–1923); pisci i književnici: Ambrozije Šarčević (1820–1890) Pal Jambor (Jámbor Pál, 1821–1897), Isidor Milko (Milkó Izidor, 1855–1932); slikari: Aksentije Marodić (1840–1909), Jelena Čović (1879–1951); arhitekte: Titus Mačković (1851–1919), Marcel Komor (Komor Marcell, 1868–1944), Deže Jakab (Jakab Dezső, 1864–1932), Ferenc Rajhl (Raichle Ferenc, 1869–1960); istoričar i profesor: Ištvan Ivanji (Iványi István, 1845–1917), sveštenik i nacionalni radnik Paja Kujundžić (1859–1915); lekari: Adolf Vilhajm (Wilheim Adolf, 1853–1933), Đerđ Šanta (Sánta György, 1863–1947), Mikloš Demeter (Dömötör Miklós, 1868–1944), Petar Stojković (1817–1892), Bela Terek (Török Béla, 1878–1959) i druge znamenite ličnosti.[1]

U tom periodu živeo je i radio jedan od velikih boraca za razvoj zdravstvene službe, zdravstvene pomoći siromašnim i ugroženim licima, jedan od osnivača Službe za pružanje prve medicinske pomoći u našem gradu – dr Antal Barta.

Rodio se 16. oktobra 1860. godine u Subotici, u poznatoj porodici Buhvald (Buchwald) od oca Adama (1820–1896) i majke Eve  rođene Bem (Böhm, 1822–1891). Pohađao je osnovnu školu u rodnom mestu, a srednju započeo u Subotici i završio u Kiškunhalašu (Kiskunhalas). Upisao se na Medicinski fakultet Univerziteta u Budimpešti i tokom studija promenio je prezime[2], tako da je pod imenom Antal Barta diplomirao kao lekar, hirurg, oftamolog i akušer (orvos, sebész, szemész és nőgyógyász tudor) početkom 1887. godine[3].

Od 1. maja 1887. do 30. aprila 1889. godine radio je kao pomoćni (sekundarni) lekar u Građanskoj bolnici u Subotici, osnovanoj 1841. godine, čiji je upravnik tada (1888–1894) bio dr Ignac Vajs (Weisz  Ignácz, 1849–1894). Zatim, kao lekar opšte medicine pružao je ambulantnu medicinsku pomoć građanima VII i VIII kvarta grada[4]. Godine 1888. izabran je za klupskog lekara Sportskog društva Ahiles (Achilles Sport Egylet)[5] a 1891. godine i za  lekara Dobrovoljnog vatrogasnog društva (Önkéntes Tűzoltó Egylet), koje je osnovano 24. juna 1888. godine i čije prostorije su bile u zgradi na trgu Čokonai (tada Csokonai[6] tér – danas Trg Slobode) broj 59 pored Gradske kuće u kojoj je bila locirana prva profesionalna vatrogasna četa osnovana iste 1888. godine iako se organizovano gašenje  požara u gradu spominje još 1867.[7]

U želji da unapredi zdravstvenu službu i da što više pomogne građanstvu u borbi protiv zaraznih bolesti, koje su krajem XIX i početkom XX veka haraale u ovim krajevima (trahom, tuberkuloza, difterija), pohađao je dr Antal Barta 1894. godine Tečaj za dezinfekciju u Budimpešti pa je po povratku u Suboticu, pri Dobrovoljnom vatgogasnom društvu, osnovao  posebno Odeljenje za dezinfekciju[8].

Podnoseći Gradskom savetu Izveštaj o završenom tečaju predložio je, da svaki lekar u cilju efikasnije borbe protiv zaraznih bolesti mora:

• da prijavljuje gradskom fizikusu svakog bolesnika koji boluje od zarazne bolesti,
• da stavi crvenu ceduljicu na ulazna vrata stana odnosno kuće u kojoj je zaraženi bolesnik,
• da zabrani svaku posetu bolesnicima koji boluju od zaraznih bolesti, naročito ako se leče kod kuće – osim negovateljici koja ih obilazi,
• da svakodnevno obilazi takvog bolesnika,
• da zabrani učenicima pohađanje školske nastave od dve do četiri nedelje nakon ozdravljenja – u zavisnosti od preležane bolesti,
• da upozori nastavnike škola na obavezu, da upute svakog učenika, koji je sumnjiv na neku ozbiljnu bolest, na pregled lekaru,
• da predloži privremeno zatvaranje škole za nastavu, ako bude više od 10% obolelih učenika u njoj,
• da izvrši dezinfekciju stana (kuće) nakon ozdravljenja odnosno smrti bolesnika i da naredi da se umrli od zarazne bolesti uvije u platno natopljeno u 5% karbolnu kiselinu i sahrani u što kraćem roku[9].

Imenovan od strane ministra pravosuđa za sudskog lekara, vršio je dr A. Barta i dužnost lekara–veštaka na teritoriji delokruga subotičkog suda[10] pa je izlazio na teren da utvrdi stanje u slučaju ubistva, samoubistva ili neke druge nasilne smrti[11]. Samoubistva su najčešće izvršena vatrenim oružjem, vešanjem ili skakanjem u bunar. Spasioci su imali lestve od užeta sa širokom daskom za sedenje, koje su spuštali do površine bunarske vode. Jedan član ekipe sišao bi do davljenika, pokušao ga vezati za dasku a drugi članovi ekipe bi ih izvlačili.[12]

Razvoj trgovine, zanatstva, industrije i saobraćaja te podizanje mnogih javnih i privatnih objekata u gradu u toku toga perioda, ozbiljno su nametali pitanja vezana za mogućnost zdravstvene zaštite i pružanje brže i odgovarajuće medicinske pomoći obolelim, unesrećenim i povređenim građanima.

Adekvatna medicinska pomoć u takvim slučajevima mogla se ukazati jedino brzom intervencijom u tadašnjoj bolnici, izgrađenoj 1897. godine. Činjenica da se do te bolničke pomoći teško moglo doći, podstakla je zdravstvene radnike na razmišljanje o načinu ukazivanja medicinske pomoći na mestu nesreće. Bolnica je od centra grada bila udaljena oko 3 km, a javnog saobraćaja još nije bilo (tramvaj je na tom pravcu počeo saobraćati krajem 1897. godine).

Tako je dr A. Barta, radeći kao lekar opšte prakse, često pružao građanima koji su dolazili u njegovu ambulantu i prvu medicinsku pomoć, a kao lekar sportskog i Dobrovoljnog vatrogasnog društva prvu pomoć povređenim sportistima odnosno unesrećenima pri izbijanju požara i u slučajevima drugih elementarnih nepogoda. Sve to navelo ga je na razmišljanje o mogućnostima ukazivanja hitne zdravstvene pomoći na terenu, pre transporta obolelog ili povređenog  u bolnicu.

Godine 1895. održan je u Subotici Seminar za vatrogasce na kojem je jedan od predavača bio dr Aladar Kovač (Kovács Aladár), lekar i načelnik Spasilačkog društva iz Budimpešte. On je zagovarao tezu, da je poželjno da uz vatrogasnu postoji i spasilačka služba. Ranija razmišljanja dr A. Barte o ukazivanju prve medicinske pomoći na samom mestu nesreće, odnosno u kući naglo obolelih lica, uklapalo se u obrazloženje budimpeštanskog lekara dr A. Kovača, pa su na Skupštini subotičkog Dobrovoljnog vatrogasnog društva krajem 1895. godine rukovodioci Društva Bela Vermeš (Vermes Béla), glavni zapovednik vatrogasaca, Lajoš Vencel (Venczel Lajos), komandir i dr A. Barta, kvartovni i sudski lekar, izneli svoja mišljenja o potrebi formiranja Spasilačkog odeljenja (Samarićanskog odseka) u okviru Dobrovoljnog vatrogasnog društva[13]. Donošenju pozitivnog zaključka doprinela je i prethodna saglasnost gradonačelnika Lazara Mamužića (1847–1916) i dr Šandora Kertesa (Kertész Sándor, 1844–1916), gradskog fizikusa Slobodnog kraljevskog grada Subotice[14].

Molba dr A. Barte za osnivanje Spasilačkog odeljenja  u sastavu Dobrovoljnog vatrogasnog društva, u kojoj je naglašeno, između ostalog, „da je potrebno pružiti nesrećnim i bolesnim hitnu medicinsku pomoć a ne sažaljive osećaje  posmatrajući ih kako umiru ili ostaju trajni invalidi…“ – upućena je početkom leta 1896. godine na adresu Gradske uprave. Ona je povoljno rešena na avgustovskom zasedanju Skupštine grada iste godine pa je Spasilačko odeljenje osnovano već 12. septembra 1896. godine. Pored hitne medicinske pomoći, odeljenje je vršilo i usluge dezinfikovanja[15].

Novoosnovano odeljenje, prvo takve vrste i namene u sklopu društva vatrogasaca u ovom delu Monarhije, dugo je nosilo naziv Odeljenje za spasavanje i dezinfekciju pri Dobrovoljnom vatrogasnom društvu Slobodnog kraljevskog grada Subotice. Finansiranje odeljenja obavljano je delom iz budžeta grada, delom iz novca prikupljenog od poklona ustanova (banaka, udruženja) i dobrovoljnih manifestacija (balova, proslava, pozorišnih predstava) a postavljeni su i sandučići na javnim mestima u gradu, u hotelima i kafanama, za sakupljanje dobrovoljnih novčanih sredstava građana[16].

Za edukaciju o pružanju prve medicinske pomoći na mestu nesreće izabran je, i u Budimpeštu upućen 21 vatrogasac od kojih će četvorica – Veco Malagurski, Vince Manić, Jožef Rehak (Rehák József) i Roko Priks – postati profesionalni spasioci finansirani iz sredstava budžeta grada. Opremljene su dve prostorije u tadašnjoj[17] Gradskoj kući, verovatno one iste u kojima su bili Gradski vatrogasci koji su se, u skladu sa naredbom (dopisom) Ministarstva za unutrašnje poslove[18], tokom 1897. godine preselili u zgradu bivše Građanske bolnice (Damjanich utca, danas ulica Maksima Gorkog). Jedna prostorija je služila kao ambulanta a druga za smeštaj dežurnih spasilaca. Nabavljen je zavojni materijal i šine za imobilizaciju kostiju prilikom preloma noge i ruke (udlaga) kao i neophodni nameštaj, hirurški instrumentarij, kola za transport bolesnih i povređenih, te kola za prenos tela umrlih dok su se za intervencije i izlaske na teren koristila u prvo vreme jedna od vatrogasnih kola.

Za komandira Spasilačkog odeljenja ( u to vreme se koristila vojna terminologija) imenovan je novoizabrani lekar društva dr A. Barta koji je kasnije dobijao i dodatnu nadoknadu od 400. forinti jer je izlazio na teren i održavao tečajeve o ukazivanju prve medicinske pomoći vatrogasnoj momčadi, članovima policije, učiteljima osnovnih i viših škola kao i poslovođama u tvornicama i preduzećima[19] pošto je imao diplomu o završenom Seminaru o pružanju prve pomoći u spasavanju zdravstveno ugroženih lica (Mentő- és Segélynyújtás).

Gradska uprava je 1898. godine nabavila za potrebe lekarskih intervencija na terenu moderno opremljeno zaprežno vozilo i kupljena su posebna kola za transport bolesnika sa zaraznim bolestima; kelebijski veleposednik Bela Redl (Rédl Béla) poklonio je 1902. godine jedno vozilo za prenos unesrećenih i teško obolelih. Sva vozila su imala natpis Spasilačko odeljenje – Mentő asztály, zvučni signal (truba) i crvenu zastavicu kod sedišta kočijaša. Uniforma spasilaca bila je sivkastobela sa belom trakom na levoj nadlaktici i oznakom crvenog krsta. U početku su se za vuču kola koristili konji iz štale vatrogasaca, a od 1898. godine Spasilačko odeljenje dobilo je dva para konja u svoje vlasništvo[20]. Da bi Spasilačka služba što efikasnije obavljala svoju dužnost, dr A. Barta je molio da se uvedu telofoni na Odeljenju i u njegovom stanu.[21]

Ubrzo su Spasilačka služba i dr A. Barta dobili razna priznanja za svoj rad. Služba je dobila pohvalu za stručni rad na Zemaljskoj smotri vatrogasaca u Budimpešti u jesen 1896. godine[22], priznanje za uspešan rad od Komisije za pregled i ocenu rada socijalno–zdravstvenih ustanova koja je kontrolisala rad ovih institucija u Subotici za vreme održavanja XXX putujućeg Sastanka lekara i prirodoslovaca Mađarske u Subotici avgusta 1899. godine (A magyar orvosok és természetvizsgálók 1899. augusztus 27–31-ig Szabadkán tartott XXX vándorgyűlésének történeti vázlata és munkálatai)[23]. Takođe je upućen poziv od Ministarstva za trgovinu, zanatstvo, poštu i telegraf Francuske, za učestvovanje nekoliko članova Spasilačke službe u radu Prvog velikog međunarodnog sastanka Službe za spasavanje (Nemzetközi Mentő Nagy gyűlés) koji se održavao u vreme Svetske izložbe 1900. godine u Parizu[24]. Nemamo podataka da li je neko od članova prisustvovao ovom Sastanku ali je poznato da su na Izložbi bile izložene slike koje prikazuju rad Spasilačke službe u Subotici. Te slike su i danas izložene kao eksponati u Muzeju spasilačke službe u Budimpešti[25]. Sem toga, dobijeni su pozivi za aktivno učestvovanje članova službe u radu svake godišnje skupštine budimpeštanskih spasilaca a kao nosioci ideje o jednoobraznosti svih spasilačkih organizacija na teritoriji države rado su viđeni na sastancima Spasilačke službe u Budimpešti. Dr A. Barta je, međutim, bio izabran za člana Centralnog organizacijskog odbora XXX putujućeg Sastanka lekara i prirodoslovaca Mađarske održanog u Subotici 1899. godine.[26]

Opravdanost osnivanja Spasilačke službe u Subotici vidljiva je iz raznih izveštaja same Službe.

Prema Izveštaju iz 1899. godine, članovi Spasilačkog odeljenja Dobrovoljnog vatrogasnog društva intervenisali su tokom 1898. godine u 375 slučajeva i 669 puta izvršili su dezinfekciju stana (kuće) nakon prebolelih zaraznih bolesti građana. U prilog aktivnosti Spasilačkog odeljenja tokom 1901. godine, govore podaci iz Izveštaja za 1902, koji ukzuju na:

• slučajeva zbrinjavanja povređenih,
• 71 slučaj pružanja pomoći bolesnicima na terenu, u kućnim uslovima,
• 206 prevoza bolesnika u bolnicu,
• 35 prevoza umno poremećenih u bolnicu, uz pratnju rođaka,
• 20 izlazaka zbog izvršenog samoubistva,
• 43 izlaska zbog pojave požara i
• 57 prenosa umrlih osoba u mrtvačnicu bolnice ili mrtvačnicu na groblju[27] odnosno od dana osnivanja Spasilačkog odeljenja IX 1896. godine pa do dana podnošenja Izveštaja – 2. XI 1902.  Spasilačka služba je uspešno obavila svoj zadatak u 3377 slučajeva[28].

U svom radu velikog dijapazona imao je dr A. Barta vremena i volje i za druge delatnosti: ukazivao je na neophodnost preduzimanja preventivnih mera protiv širenja trahoma, tada veoma ozbiljne i rasprostranjerne bolesti očiju i tražio da se u školama otvore posebna odeljenja za obolele učenike[29]; bio je član Komisije za pregled pacijenata upućenih u bolnicu radi lečenja na Odeljenju za umobolne jer su mnogi zbog svojih nedela pokušavali da se hospitalno leče kao „umno poremećeni“ kako bi izbegli kažnjavanje[30].

Posle smrti dr Šandora Kertesa postavljen je na mesto gradskog fizikusa (1908–1909) da bi, zatim, ponovo radio po ambulantama sve do 1914. godine kada je preuzeo dužnost glavnog lekara grada nakon povlačenja dotadašnjeg fizikusa dr Jožefa Gintera (Günther József, 1872–1915), osnivača Centralne laboratorije u kojoj su se vršili bakteriološki i hemijski pregledi i inicijatora otvaranja Centralnog dezinfekcijskog instituta[31].

Zbog rušenja stare Gradske kuće 1908. godine kancelarije gradskih službi bile su razmeštene po okolnim zgradama pa su tako, Dobrovoljno vatrogasno društvo i Spasilačko odeljenje privremeno premešteni u tzv. kuću Markuš (Márkus féle ház) na Telekijevom trgu, danas Trg Cara Jovana Nenada.[32] 

Prvi svetski rat (1914–1918) doneo je pored ostalih nevolja i mnoge zdravstvene probleme – povećanje broja obolelih od zaraznih bolesti (venerične bolesti, pegavi tifus, tuberkuloza). Dr Barta je tražio da mu se odobri upotreba jednog dvoprega, kako bi mogao obilaziti područje grada, otkrivati obolele od zaraznih bolesti i vršiti kontrolu nad njihovim lečenjem[33], tražio je da se spasiocima povećaju mesečne prinadležnosti i ustanovi dodatak za rad zbog teških ratnih uslova (prilog). Zahvaljujući njegovom zalaganju zabeležen je osetan pad broja obolelih od tuberkuloze pluća koja se već početkom XX veka, a naročito tokom ratnih godina, naglo širila. Mnogi lekari su i ranije tražili proširenje Odeljenja za unutrašnje bolesti odnosno izgradnju posebnog paviljona za ove bolesnike u krugu bolnice ali nisu nailazili na razumevanje kod odgovornih za zdravstvo u Gradskoj upravi.[34] Privremena Epidemijska bolnica otvorena 1913. godine u adaptiranim vojnim barakama nije odgovarala zahtevima zdravstvene ustanove pa je dr A. Barta, sada kao glavni lekar grada, predlagao da se bolnica za obolele od tuberkuloze  otvori u Sirotinjskom domu uz adaptaciju i nabavku potrebnog nameštaja i posteljine. Sa takvim predlogom su se složili Aladar Faj (Fay Aladár), savetnik za borbu protiv tuberkuloze u Ministarstvu za unutrašnje poslove, i dr Karlo Biro (Biró Károly, 1864–1952), gradonačelnik. Štampa u Subotici je ovu odluku propratila sa odobravanjem ali zamisao ipak nije ostvarena[35].

Kao gradski fizikus doneo je dr A. Barta odluku da svaki lekar u svome kvartu mora da izvrši uviđaj nad svakom iznenadnom smrću[36]. Obdukcija bi se eventualno, na zahtev policijskih vlasti, vršila u mrtvačnici bolnice ili u mrtvačnici na groblju. Doneta je i Odluka napisana na srpskom, mađarskom i francuskom jeziku, u vezi dopisa Srpskog kraljevskog vojnog zapovedništva, da se vrše pregledi svih žena u javnim kućama tri puta nedeljno jer se povećao broj obolelih od veneričnih bolesti[37].

Preduzimao je, u granicama mogućnosti, preventivne mere protiv širenja tzv. „španske gripe” koja se epidemijski pojavila i širila u Bačkoj pred kraj rata u vidu običnog gripa ali sa znatno povećanom telesnom temperaturom, bolovima u zglobovima, lošim opštim stanjem, gubitkom apetita i pojavom depresije, a zabeležen je i veliki broj smrtnih slučajeva[38]   [38] Bácskában is fellépett a spányol betegség, Bácsmegyei Napló, XVI godište, broj 150, 5. VII 1918.

Szabadkán több ember hal meg spanyol betegségben, mint Budapesten. Bácsmegyei Napló, XVI godište, broj 231, 10. X 1918.

Zbog velikog broja obolelih predložio je izolaciju ovih bolesnika u prostorijama na spratu Sirotinjskog doma.

Neumoran u pružanju zdravstvene pomoći svima kojima je ta pomoć bila potrebna, pokrenuo je dr A. Barta u proleće 1918. godine inicijativu, da se u Subotici otvori Ispostava Udruženja za negu odojčadi i majki  „Stefanija”, čije je sedište bilo u Budimpešti[39]. Ispostava je bila otvorena maja 1918. godine, a jula iste godine zatražila je uprava ove ustanove da se otvori ambulanta za pregled odojčadi i male dece u kojoj bi lekar radio besplatno a ukoliko je bilo potrebno i majke bi primale hranu za malu decu besplatno dok bi siromašne majke, trudnice i žene u babinjama dobijale besplatne prehrambene artikle[40]. Ambulantu bi vodio dr Elek Rajs (Reisz Elek, 1887–?)[41], pedijatar, koji je ranije radio na Dečjoj klinici u Budimpešti[42].

Želja dr A. Barte bila je da se otvore Porodilište i Škola za negovateljice (Szülőintézet és Védőnő iskola). Škola za negovateljice bila bi smeštena u osnovnoj tzv. „Kakaš-školi“ u VII kvartu, izgrađenoj 1891/92. godine na mestu gde je ranije bila trgovačka radnja trgovca po imenu Kakaš (danas je to Zavod za vaspitanje i obrazovanje slušno oštećene osobe)[43]. Iz ove škole bi se iselila vojska koja je tu bila locirana za vreme rata. Porodilište bi dobilo mesto u tzv. „Bezeredijevoj kući“ nazvanoj (po imenu vlasnika Ištvana Bezeredija)[44], koja je 1911. godine postala vlasništvo grada[45].

Finansijske prilike pred kraj Prvog svetskog rata nisu omogućile da se ovakav predlog dr A. Barte realizuje. U istoj kući će se, uz saglasnost upravnika Okružne blagajne, 1921. godine otvoriti Besplatna državna ambulanta za lečenje onih siromašnih koji boluju od grudobolje i veneričnih bolesti a imaju sirotinjsko uverenje ali i onih koje Gradska uprava uputi na lečenje ili se sami prijave. Lekove bi  izdavali na teret određenog fonda grada [46].

Vršio je dr A. Barta i nadzor nad praktikantima u apotekama prema dopisu Zdravstvenog odseka za Banat, Bačku i Baranju iz Novog Sada, u skladu sa Rešenjem Ministarstva za zdravlje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (br. 3591 od 21. februara 1920).[47] Sačinio je prema naredbi istog Odseka, marta 1920. godine i spisak subotičkih lekara  koji su među prvima izjavili, uključujući i sebe, da žele trajno da se nastane u novoj državnoj zajednici: dr Antal Banjai (Bányai Antal), dr Blaško Čajkaš (Csajkás Balázs, 1889–1934), dr Josip Čović (Csovich József, 1888–1950), dr Endre Frenkel (Frankel Endre, 1892–1953), dr Stevan Holmi (Holmi István, 1882–?), dr Željko Hes (Hősz Dezső, 1887–1959), dr Pajo Ivković Ivandekić (Ivkovich–Ivándékich Pál, 1890–1973), dr Đerđ Jovanović (Jovánovich György), dr Dušan Malušev (Málusev Dusán, 1884–1966), dr Bela Merei (Mérey Béla), dr Karlo Muranji (Murányi Károly), dr Bela Ostrogonac (Osztrogonác Béla, 1891–1960), dr Milutin Pavković (Pávkovich Milutin, 1872–1933), dr Božidar Perazić (Perázich Dezider, 1863–?), dr Kosta Plavšić (Plávsics Koszta, 1866–?), dr Elek Rajs (Reisz Elek, 1887–?), dr Gabor Santo (Szántó Gábor, 1882–?), dr Ivo Šercer (Scherzer Ivo, 1892–1959) i dr Oto Švarc (Schwárz Otto)[48].

Penzionisan je 1920. godine ali je i posle toga revnosno radio. Bio je potpredsednik Jevrejske crkvene opštine u Subotici, potpredsednik Jevrejskog doma za bližnje „Singer Bernat“ i honorarni lekar na Odeljenju za lečenje obolelih od trahoma u Besplatnoj državnoj ambulanti, a imao je i privatnu ordinaciju.

Neumorni borac za bolju zdravstvenu službu i pomoć siromašnim bolesnicima, umro je 14. septembra 1935. godine. Sahranjen je uz veliko poštovanje građana i počast Gradskih vlasti. Crne zastave bile su istaknute  na pola koplja na Gradskoj kući, na zgradi Jevrejske crkvene opštine, na zgradi Nacionalne kasine i Suda. U posmrtnom govoru, između ostalog rečeno je: „…Smrt je odnela čoveka, lekara, prijatelja za kojim će žaliti celi grad. Upravo u najtežim danima tokom rata učinio je sve što se moglo učiniti u interesu ljudi i nije poznavao umor prilikom rešavanja problema…“ [49].

 

O žrtvama epidemiji kuge 1738. pisao je  Geza Cekuš u našem časopisu

• EX PANNONIA br. 17.

(pdf format časopisa dostupan je na našoj web stranici)

To je koren štovanja 16.8. kulta Sv. Roka. O žrtvama najbolji Izvor su upisi u matičnu knjigu koju su vodili franjevci. Upisi idu od na 2 stranice knjige hronološki od 15.6.1738. do 19.02.1739. Ime poslednjeg je Matisca Bacsin. Beležena su domaćinstva I broj umrlih u njemu. Prof. Cekuš je sastavio tabelu, statistički je obradio. Kod familije Gregorius Sucsich ima 15 ukupno umrlih, kod Josephus Jaramazovich a 12, kod Fabianus Skenderovich  11,   itd. Ukupno 328.

Familije sa najviše izgubljenih članova

Glava familije                    muških  dečaka  žena    djevojka          ukupno

Gregorius Sucsich                   2          3          3          7                      15

Jacobi Kujuncsich                   3          2          5          2                      12

Josephus Jaramazovich           2          2          5          3                      12

Fabianus Skenderovich           1          3          4          3                      11

Michael Budanovich               2          2          4          2                      10

 

U istom broju EX PANNONIA br. 17. piše i dr. Emil Libman studiju: Život i rad dr     Antona Kovača – prvog upravnika Građanske bolnice u Subotici.

Kovač je “Učestvovao je 1831. godine u suzbijanju epidemije kolere koja se iz Azije (Indije) preko Rusije, Poljske i severne Mađarske širila u južne delove zemlje jer su kasno bile preduzete mere zaštite koje je preporučila 1830. godine u Pešti, obrazovana kraljevskom naredbom (br. 13216/3. XI 1830), Mešovita komisija za borbu protiv kolere (Commissio politico – cameralis militaris mixta) sastavljena od predstavnika Namesničkog veća, Kraljevske komore i vojne vlasti – glavnog štaba armije. Pored opštih mera zaštite Magistrat je na sugestiju gradskog fizika podigao poveću drvenu baraku u blizini groblja na Bajnatu jer je broj obolelih i umrlih od kolere svakim danom bio sve veći – čak je i do 80 obolelih umiralo dnevno. Određeni ljudi (zatvorenici) skupljali su po gradu umrle i posebnim zaprežnim kolima odnosili na groblje i sahranjivali u zajedničku grobnicu polivajući ih rastvorom kreča. U periodu od 28. jula kada se kolera pojavila u Subotici pa do 19. septembra 1831. godine pretpostavlja se da je umrlo 2599 od oko 5000 obolelih16 a kako nema podataka o umrlim na salašima i pustarama a mnoge je rodbina noću sahranjivala – spominje se i broj od 3584 umrlih.17 Ova epidemija je uticala da članovi Magistrata ozbiljnije razmišljaju o izgradnji bolničke zgrade. Do realizacije, ipak, nije došlo.”

“Godine 1835. borio se protiv skorbuta, nezarazne bolesti koja se pojavila u obliku epidemije jer je veliki broj stanovnika naselja Čantavir oboleo zbor nedovoljne i neadekvatne ishrane kao posledica predhodnih sušnih i nerodnih godina.Obraćajući se Magistratu dr A. Kovač kaže: „…Pošto su naročiti kozmički uticaji prouzrokovali već više godina različite nesreće… među njima i slabu žetvu, bilo je potrebno odlučno se suprostaviti opštim nevoljama… a ovog puta zbog nedostatka hrane, pića, čistoće i nepogodnih stanova pogodio je skorbut dvesto i više osoba različitog uzrasta u selu Čantavir…“ Zajedno sa dr V. Zomborčevićem koji je iste godine radio na suzbijanju epidemije skorbuta u naselju Bajmok,20 opisao je znake koje je primetio kod obolelih: mišićima, otežano kretanje, koža lica je bledo–plava, oko očiju su modri kolutovi a na koži donjih ekstremiteta ljubičaste zatim blede pege, dah iz ustiju je smrdljiv a desni lako krvare na dodir (I stadijum), – kasnije, javljaju se otoci na donjim ekstremitetima i prisutna je opšta nemoć (II stadijum), – na kraju, bolesnici su potpuno nepokretni, javljaju se čirevi na mestima gde su bile pege na nogama (III stadijum). U terapiji, oba lekara su preporučivala kiselkasto voće, dobro vino sa đumbirom, pivo, trljanje tela sirćetom ili Spiritus camphoratus-om, uzimanje antiskorbutnih trava u obliku čaja (Cerefolium, Fumas, Salvia follum i sl.).

“Za vreme manje epidemije kolere 1854/55. godine, tražio je ponovo dr A. Kovač proširenje bolnice radi izolacije obolelih. Molba ni ovog puta nije naišla na odobravanje nadležnih a Izveštaj je, kasnije pokazao da je od 17. juna do 15. septembra 1855. godine umrlo 1018 od 1708 obolelih od kolere.46”

 

 

• EX PANNONIA br 19.  

  http://expannonia.suarhiv.co.rs/ser/19

Halász Tibor,   Subotica 1915. godine u svetlu skupštinskih zapisnika

Skupština slobodnog kraljevskog grada Subotice 1915, u drugoj godini Prvog svetskog rata, zasedala je ukupno pet puta. Iz skupštinskih zapisnika se može zaključiti da su se tadašnji gradski oci uglavnom morali baviti problemima vezanim za ratno stanje. Donete su važne odluke radi suzbijanja zaraznih bolesti, o izgradnji bolnice za zarazne bolesti, o dodeli zemljišta za izgradnju kasarne i bolnice za konje, o snabdevanju stanovništva namirnicama, o dodeli raznih pomoći, o upisu ratnih zajmova

ISTORIJA ZDRAVSTVA

Dr Emil Libman, Babička služba u Subotici tokom XVIII i XIX veka

Dr Maja Vučković, 150 godina od smrti dr Ignaca Filipa Semelvajsa, velikog naučnika, borca protiv babinje groznice i rukovodioca poznate Škole za babice u Budimpešti

Dr. Csúszó Dezső,  A szabadkai mentőszolgálat megalapítása 1896-ban (Osnivanje hitne službe u Subotici 1896. godine)

 

• EX PANNONIA 20.

  http://expannonia.suarhiv.co.rs/ser/20

ISTORIJA ZDRAVSTVA

dr Emil Libman, prof. Ljiljana Čović, dr Maja Vučković, Kratke biografije upravnika Opšte bolnice u Subotici (Sa saradnicima su tokom 175 godina razvijali bolničku službu) Vredni podaci o radu bolničke službe od 1841. do 2016. godine

 Sažetak: Povodom 175 godina od osnivanja i rada Opšte bolnice u Subotici (1841–2016) ukratko su izneti podaci iz biografija svih upravnika/direktora koji su rukovodili ovom ustanovom. Dati su i važniji podaci koji su tokom rukovođenja pojedinih upravnika/direktora bili karakteristični za razvoj bolničke službe tog perioda.

Ključne reči: Opšta bolnica u Subotici, 175 godina rada bolnice, Kratke biografije upravnika bolnice, Značajni podaci iz razvoja bolnice.

Zgrada prve bolnice u Subotici (1841) – danas Dom vatrogasaca 

KOVAČ, Anton (Kovács, Antonius, Komárom, 1804 – Subotica, 1880), doktor medicine. Upravnik Građanske bolnice od 1841. do 1861. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Budimu 1828. godine odbranom doktorske disertacije „O amenoreji” (Dissertatio inauguralis „De Amenorrhoea” quam… pro summis in medicina honoribus consequendis publicat (S-r, 20–1 et l lev.), Budae, 1828. Typus typographiae reg. Universit. Hung. – Kovásc Ant.).[1] Dolazi u Suboticu i 15. septembra 1828. godine postavljaju ga za zamenika (Physicus Civitatis secundarius), a 1. maja 1832. za glavnog gradskog fizikusa (Physicus Civitatis primarius). Učestvuje u suzbijanju epidemije kolere u Subotici (1831) i epidemije skorbuta u Čantaviru (1835). Prvi je upravnik bolnice otvorene 1. oktobra 1841. u adaptiranoj kući Antala Trančika (Tráncsik Antonius), danas Dom vatrogasaca. Od 1861. godine ponovo je glavni gradski fizikus. Nastavio je da radi na poboljšanju javne higijene grada, kontrolisao je apoteke i 1866. godine bio učesnik sastanka lekara i apotekara kada je doneta odluka o osnivanju Lekarsko-apotekarskog udruženja Subotice. Povukao se iz javnog života 1872. godine. [2]

Prema Pravilniku o radu, bolnicom rukovodi komisija: gradonačelnik (predsednik), zastupnik grada, glavni gradski lekar, bolnički redovni hirurg i gradski beležnik (članovi).

U bolnici rade: lekar-upravnik, hirurg, ekonom (Albert Lázár), blagajnik (Lazar Stojković), neškolovani bolničar i jelovničarka (priprema hranu prema odredbama lekara).[3]

– Nabavljeni su sto i instrumenti za obdukciju, kao i novi hirurški instrumenti.

– Urađene su prve obdukcije umrlih u bolnici (na zahtev sudske vlasti), u prostoriji mrtvačnice dograđene uz zgradu Uboškog doma u blizini bolnice (dr A. Kovač, dr Ferenc Romančik, hirurg – Romamcsik Ferencz, ?–1855).

 

MILKO, Lipot (Milko, Leopoldus, Subotica, 1819 – Subotica, 1888), doktor medicine, magistar hirurgije i obstetricije.

Upravnik Građanske bolnice od 1861. do 1881. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Pešti (Pest) 1846. godine sa doktorskom disertacijom „Rasprava o difteričnoj gušobolji” (Dissertatio inauguralis medica „De Croup Laryngeo” quam… submittit Leopoldus Milko… Pestini, 1846. Typus Beimel 8°).[4] Radio je kao gradski lekar u ambulantama. Bio je učesnik sastanka lekara i apotekara 1866. godine radi osnivanja Lekarsko-apotekarskog udruženja u Subotici. Povukao se sa dužnosti upravnika 1881. godine iz zdravstvenih razloga.[5] [6]

U bolnici rade: upravnik-lekar, hirurg-oftalmolog, gradski hirurzi kad se vrši obdukcija (dr Friđeš Paher – Pacher Frigyes i dr Ištvan Sagmajster – Szagmeister István), babice (Paulina Elinger – Ellinger Paulina i Ana Haken – Hacken Anna) i negovateljice (Jelena Sarić – Szárits Helena i Mari Balog – Bálogh Mári).[7]

– U bolnicu se primaju porodilje.

– Osnovano je Odeljenje za očne bolesti sa 7–8 bolesničkih kreveta u zgradi Uboškog doma (dr Đerđ Kiš – Kiss György, 1839–1891, hirurg-oftalmolog).

– Zgrada za umobolne sa pet ćelija, mrtvačnicom, salom za obdukciju i praonom podignuta je 1878. godine u dvorištu bolnice.[8]

ANTUNOVIĆ, Josip (Antunovics József, Subotica, 1852 – Subotica, 1942), doktor medicine, hirurg, akušer, društveni radnik.

Upravnik Građanske bolnice od 1881. do 1884. godine.

Osnovnu školu završio je u Subotici, šest razreda gimnazije u Kaloči (Kálocsa), sedmi razred u Temišvaru (Temisoare), a osmi u rodnom mestu. Godine 1876. na Medicinskom fakultetu u Budimpešti (Budapest) položio je „doktorat iz svih znanosti liječničkih”. U peštanskoj Velikoj bolnici radio je u periodu 1876–1878, a u Subotici kao privatni lekar u periodu 1878–1881. godine. Bio je učesnik sastanka lekara i apotekara kada je osnovano Udruženje (1880). Decembra 1881. godine izabran je za upravnika bolnice, a 1885. za glavnog gradskog fizikusa. Bio je poslanik Slobodoumno–liberalne (Szabadelvü) stranke u Ugarskom saboru (1888, 1891), predsednik Županijskog odbora Nacionalne stranke (Néppárt) sa sedištem u Subotici (1896) i upravnik Pučke gospodarske banke d.d. (Közgazdasági Bank Rt) u periodu 1891–1917. godine.[9] [10]

U bolnici rade: dr Ignac Vajs (Weiss Ignácz), lekar-upravnik, oftalmolog i dve negovateljice.

– U bolnici je izvršeno ispiranje želuca i punkcija pleuralne šupljine.[11]

– Godine 1884. otvorena je Bolnica za očne bolesti sa 30 bolesničkih kreveta u adaptiranoj kući Antala Biroa (Biró Antal) kraj Vojne bolnice na Senjaku (Széna tér), danas prostor Vojvođanske banke i Opštinskog suda (prof. dr Natan Fojer – Feuer Nathan, 1844–1902).[12]

KERTES, Šandor (Kertész, Sándor, Košice, 1844 – Subotica, 1909), doktor medicine, hirurg, hemičar (apotekar).

Upravnik Građanske bolnice od 1884. do 1888. godine.

Diplomirao je na Mađarskom kraljevskom univerzitetu u Budimpešti. Bio je asistent dr Friđeša Koranjija (Korányi Frigyes), profesora na Drugoj internoj klinici, ali je povremeno radio i na Hirurškoj klinici u Budimpešti (1874–1876). Sedam godina je bio  glavni lekar opštine St. Kanjiža i godinu dana sreski lekar u prvom potiskom srezu Bač-bodroške županije. Postavljen je za upravnika bolnice krajem 1884,[13] a 1888. godine je postao glavni gradski fizikus Subotice.[14] Bio je član Administrativnog upravnog odbora Slobodnog kraljevskog grada Subotice[15] i član Komisije za prijem umobolnih bolesnika u bolnicu radi lečenja.[16]

– Godine 1886. podignuta je Gradska bolnica za infektivne bolesti u jugoistočnom delu grada zbog epidemije velikih boginja.[17]

VAJS, Ignac (Weiss, Ignácz, Kaloča – Kálocsa, 1849 – Subotica, 1894), doktor medicine, pedijatar.

Upravnik Građanske bolnice od 1888. do 1894. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Budimpešti (1874) i bio glavni asistent dr Janoša Bokaija (Bókay János, 1858–1937), profesora na Klinici za siromašnu decu (1874–1878). Tada je napisao rad „Bolesti grla u dečjoj dobi” (objavljen u Godišnjaku o dečjim bolestima – Jahrbuch für Kinderheilkunde, Leipzig). U subotičkoj bolnici je radio na odeljenjima za unutrašnje, hirurške i očne bolesti (1879–1884),[18] te u ambulantama opšte medicine (1884–1888). Učestvovao je u donošenju Odluke o osnivanju Udruženja lekara i apotekara Subotice (1880). Zalagao se za izgradnju nove bolničke zgrade.

U bolnici rade: lekar-upravnik, dr Đerđ Šnir (Schnier György), dr Adolf Vilhajm – oftalmolog, negovateljice i babice, a povremeno dr Anton Barta (1860–1935) i dr Eugen Večei (Vecsei Jenö, 1863–?), gradski lekari.[19]

– Uveden je Evidencioni (Personalni) formular ležećih bolesnika.

VILHAJM, Adolf (Wilheim, Adolf, Segedin – Szeged, 1853 – Subotica, 1933), doktor medicine, oftalmolog.

1895. d. upravnika Građanske bolnice od 1895. do 1897. i upravnik Opšte bolnice od 1897. do 1919. godine.

Završio je Medicinski fakultet u Beču (Wien) 1877. godine. Radio je kao okružni lekar u Segvaru (Szegvár), a zatim na klinikama u Beču (1881–1882).[20] Dolazi u Suboticu i do 1885. godine bio je privatni lekar. Posvećuje se lečenju bolesnika sa oboljenjima očiju (trahom je bio veoma rasprostranjen). Od 1885. vodi Bolnicu za očne bolesti koja je otvorena 1884. godine sa 30 bolesničkih kreveta. Posle smrti dr I. Vajsa postao je v. d. upravnika, a po završenoj izgradnji bolnice paviljonskog tipa sa 160 bolesničkih kreveta (1897) imenovan je za upravnika.[21] Prema Pravilniku o radu bolnice iz 1894. i 1905. pored upravničke dužnosti vodio je i Odeljenje za očne bolesti i Pododeljenje za kožno-venerične bolesti.[22] Aktivno je učestvovao u radu XXX sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske koji je održan u Subotici avgusta 1899. godine. Po odlasku u penziju (1919) bio je predsednik Udruženja koje je vodilo brigu o Jevrejskoj bolnici osnovanoj 1923. godine u Subotici.

– Bolnicom rukovodi Bolnički odbor: predsednik-gradonačelnik, članovi – glavni gradski lekar, kulturni savetnik, pravni savetnik, kapetan grada, glavni blagajnik i glavni inženjer grada, upravnik bolnice, glavni odeljenski lekari i deset članova zakonodavne vlasti.[23]

U bolnici rade: upravnik i šef Odeljenja za očne bolesti i Pododeljenja za kožno- venerične bolesti (dr A. Vilhajm), šef Internog odeljenja i Pododeljenja za infektivne bolesti (dr Adolf Klajn – Klein Adolf, 1863–?), šef Odeljenja za hirurške bolesti Pododeljenja za ženske bolesti (dr Đerđ Šanta – Sántha György, 1863–1947), šef  Odeljenja za kožno-venerične bolesti i Pododeljenja za umobolne bolesnike (dr Đerđ Šnir i kasnije dr Jene Revfi – Révfy Jenő, 1960–?), pomoćni (sekundarni) lekari – dr Viktor Prokeš (Prokesch Viktor), dr Albert Fišer (Fischer Albert) i dr Šimon Šlezinger (Schlezinger Simon), 17 časnih sestara, jedna babica, dve svetovne bolničarke i dva bolničara (na Odeljenju za umobolne bolesnike).

Od nemedicinskog osoblja spominju se: staratelj (Gero Poljaković – Poljakovits Gero) i kasnije Mikloš Šnajder (Schneider Miklós), kontrolor, mašinista, bolnički sveštenik, vratar i povremeno zaposlen kao parač (obducent) nekvalifikovani radnik Antal Ošćani (Osgyáni Antal).22 23 24

– Uvedeni su formulari „Istorija bolesti” (Kórtörténet) i „Zapisnik o smrti bolesnika” (Halottvizsgálati jegyzökönyv).

– Na Odeljenju za hirurške bolesti i Pododeljenju za ženske bolesti vršene su: herniotomija, laparotomija, ventrofiksacija materice, holecistektomija, abdominalna histerektomija, carski rez i dr. (dr Đerđ Šanta).

– Nabavljen je Rtg-aparat (1914).

IVKOVIĆ-IVANDEKIĆ, Pajo (Subotica, 1890 – Subotica, 1973), lekar opšte medicine.

Upravnik Gradske javne bolnice (1919–1941), Građanske bolnice (1944–1946) odnosno Pokrajinske bolnice (1947–1950).

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Budimpešti (1913). Počeo je lekarski staž u subotičkoj bolnici, a 1914. godine je kao sekundarni lekar (mnogi su lekari bili mobilisani) postavljen za v. d. šefa Odeljenja za hirurške i ženske bolesti, više iz formalnih potreba. Nije bio sposoban za vojnu službu. Februara 1919. godine imenovan je za upravnika bolnice. Uspešno je vodio bolničku službu u posleratnim godinama ekonomske krize (1920–1921) i tokom loše finansijske situacije (1927). Rukovodio je i Odeljenjem za kožno-venerične bolesti i Pododeljenjem za umobolne bolesnike, prema ranijim pravilnicima o radu bolnice. Aprila 1941. godine smenjen je dolaskom mađarskih vlasti i držan kao talac do oslobođenja Subotice (oktobra 1944). Tada je vraćen na mesto upravnika bolnice, gde je radio do 1950. godine. Posle penzionisanja je vodio Odeljenje za umobolne bolesnike do 1954. godine.25

Nakon Prvog svetskog rata važili su Pravilnici o radu bolnice iz 1894. i 1905. – bolnicom je rukovodio Bolnički odbor.22 U bolnici 1924–1925. rade dr P. Ivković-Ivandekić (upravnik i šef Odeljenja za kožno-venerične bolesti i Pododeljenja za umobolne bolesnike), dr Dušan Malušev, 1884–1966. (šef  Odeljenja za hirurške bolesti i Pododeljenja za ženske bolesti i porođaje), dr Ivo Šercer – Scherzer Ivo, 1892–1959 (šef Odeljenja za očne bolesti) i dr Josip Martinis, 1882–? (šef Odeljenja za unutrašnje bolesti i Pododeljenja za infektivne bolesti), tri babice, 54 časne sestre i četiri bolničara.

U nemedicinskoj službi bili su: staratelj (Ivan Pešut), kontrolor (Josip Stantić), blagajnik (Blaž Prćić), kancelarist (Josip Perčić), nadzornik (Mihajlo Vujković-Lamić), pisar (Martin Poljaković), dnevničar (Vojislav Matković), privremeni dnevničar (Kazimir Konc)… nekvalifikovani radnik-obducent (Ante Muranji, 1924–1928).26

Prema Pravilniku o radu Gradske javne bolnice iz 1934. u bolnici su: dr Pajo Ivković-Ivandekić, dr Dušan Malušev, dr Ivo Šercer, dr Boško Stojanović (šef Internog odeljenja i Pododeljenja za infektivne bolesti od 1937) i četiri sekundarna lekara, te nekvalifikovani radnik-obducent (Luka Dulić, 1929–1937).27

Posle Drugog svetskog rata povećava se broj bolničkih lekara; pojedina odeljenja postaju samostalna (ranije su vođena kao Pododeljenja) i otvaraju se nova (u nastavku rada biće spomenuta imena ovih lekara).

Od nemedicinskog osoblja spominju se: prijemni službenik (Toma Krmpotić), staratelj i finansijski rukovodilac (Vojislav Kujundžić), službenik naplate bolničkih troškova privatnim licima, zemljoradnicima i zanatlijama (Jakov Miković), knjigovođa i rukovodilac osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala (Marko Pančić), blagajnik (Isidora Petrović), delovođa (Geza Sarić), službenik personalno-pravne službe (Stjepan Gabrić), ekonom (Martin Vujković-Lamić), magacioner živežnih namirnica (Joška Sič)… parač-obducent (Blaško Šarčević).

Pošto su časne sestre napustile svoja radna mesta po odluci gradskih vlasti, u bolnicu su primljene priučene bolničarke i bolničari: Tonka Aradski, Manda Brajkov, Klara Bukvić, Grgo Lebović, Blaško Čović, Liza Neorčić, Marika Kopilović, Joso Skenderović i dr.28

– Na Pododeljenju za umobolne bolesnike uvedene su nove metode tretmana kod šizofrene grupe obolelih, terapija malarijom kod luetičnih oboljenja centralnog nervnog sistema, te konvulzivna (cardiazol) terapija i počeci insulino-terapije kod nozološih grupa iz područja endogenih psihoza (dr P. Ivković-Ivandekić).29

– Godine 1926. otvorena je bolnička apoteka koju je vodila časna sestra Elija Šen do 1942. i ponovo 1945–1946, a zatim mr pharm. Magda Kovač.

– Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo izgrađeno je 1937. godine i ostalo je pod rukovodstvom šefa Hirurškog odeljenja, a samostalno je postalo 1945. godine (dr Simo Mučalov, 1902–1977, šef 1945–1946, a potom dr Karlo Terek, 1908–1977, šef 1947–1968).

– Otvoreno je Odeljenje za bolesti uha, nosa i grla 1939. godine (dr Ante Šokčić, 1911–1980, vodi odeljenje 1939–1941. i 1944–1945, zatim dr Ištvan Štajn – Stein István, 1898–1980, vodi odeljenje 1945–1946, dr Pal Abelsberg, 1892–1959, vodi odeljenje 1946–1959).

– Otvoreno je Odeljenje za dečje bolesti (dr Julije Volf – Wolf Julije, 1887–1954, vodi odeljenje 1947–1954, zatim dr Adrijena Svoboda – Svoboda Adrienna, 1914–2012, vodi odeljenje 1954–1975).

– Otvoren je Kabinet za rendgenološku dijagnostiku 1946–1947. (dr Marcela Jagić, 1901–1990, šef do 1965. godine).

– Otvoreno je 1948–1949. godine Odeljenje za tuberkulozne bolesnike u prizemju paviljona „B” (dr Aurel Milko, 1900–1985, vodi odeljenje do 1969).

– Na spratu „B” paviljona smešteno je Interno odeljenje (šefovi: dr Konstantin Brankovan 1944, dr Geza Levi 1945–1949, dr N. Damaška 1949–1950. i dr Vinko Perčić, 1911–1989, vodi odeljenje 1950–1955).

– Pododeljenje za kožno-venerične bolesti postaje samostalno 1945. godine (dr Mihajlo Vig – Vígh Mihály, 1907–1990, vodi odeljenje 1945–1952, a zatim dr Šandor Štajnfeld – Steinfeld Sándor, 1905–1972, vodi odeljenje 1952–1972).

– Na Odeljenju za hirurške bolesti vrše se operacije guše, raka dojke, resekcije želuca, intervencije kod oboljenja bubrega i nadbubrega, ehinokokne ciste jetre, operacije per vaginam i dr. (dr Dušan Malušev vodi odeljenje do 1951, a zatim dr Ivan Faltum, 1917–2014, 1951–1958).

– Kliničku laboratoriju otvorenu 1945–1946. vodio je dr Aladar Šafer 1946–1949, a zatim dr V. Perčić 1949–1955, a za šefa je 1956–1957. postavljen dr Mirko Deneberg. Laborant je od 1946. godinebio Josip Dulić.

– Biohemijska laboratorija osnovana 1948. godine u prostorijama Sanitarno-epidemiološke stanice prelazi u bolnicu 1954. godine (dipl. inž. Marko Ostrogonac).

REMEŠ, Dragutin (Subotica, 1910 – Subotica, 1973), doktor medicine, rendgenolog.

Direktor Gradske bolnice od 1950. do 1952. godine.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Subotici, diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1939. godine, stažirao u subotičkoj bolnici, radio kao okružni lekar u Starom Žedniku. Po izbijanju rata 1941. godine, dve godine je proveo u deportaciji na prisilnom radu u Mađarskoj. Nakon oslobođenja Subotice (10. oktobar 1944) bio je lekar pri Gradskom narodnom odboru Opštine (NOO) Subotica i bio je član Zdravstvenog saveta opštine. Prema Zakonu o civilnoj mobilizaciji stručnog kadra upućen je u Foču. Godine 1948. nastavlja rad pri NOO Subotica, a 1950. godine izabran je za direktora bolnice. Specijalistički ispit iz rendgenologije položio je 1953. godine. Kao specijalista-rendgenolog radio je u polikliničkoj službi. Zbog neadekvatnih zaštitnih mera pri radu, oboleo je od iradiacionog sindroma, pa napušta službu rendgenologa i radi u Zavodu za socijalno osiguranje kao predsednik Lekarske komisije. Njegov humani rad prekida smrt 1973. godine.30

Pored lekara, od medicinskog osoblja spominje se i glavna medicinska sestra Radoslava Perkučin-Nikolić (radi 1951–1960).

– Odeljenje za plućne bolesti i tuberkulozu premešteno je u jednospratni paviljon „F”; uvodi se savremeni tretman bolesnika.

– Na ORL odeljenju uvedeno je bužiranje jednjaka u ezofagoskopiji pod kontrolom oka, direktoskopija grkljana Hashingerovim direktoskopom (dr Lajčo Kovač).

TUMBAS, Grgo (Subotica, 1904 – Subotica, 1973), lekar specijalista opšte medicine.

Direktor Gradske bolnice od 1952. do 1964. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Gracu (Graz) 1931. godine. Radio je u ambulantama Doma zdravlja u Subotici, u ambulanti u Tavankutu od aprila 1941. do oktobra 1944. kada je postavljen za lekara Odeljenja za narodno zdravlje pri Gradskom NOO odnosno za načelnika Opštinskog zdravstvenog centra (1945). Oktobra 1950. godine postao je upravnik Gradske poliklinike sa zvanjem „lekar – struke zdravstvo” (lekar specijalista opšte medicine). Kao direktor bolnice vodio je po ranijem Pravilniku o radu bolnice i Odeljenje za umobolne bolesnike zajedno sa lekarima Internog odeljenja (gde su lečeni neurološki bolesnici) uz konsultacije specijalista koji su dva puta nedeljno dolazili sa Klinike za neuropsihijatriju iz Beograda (dr Dušan Petrović i dr Nikola Volf) sve dok specijalizaciju za ove grane medicine 1958. godine nije završio dr Geza Čeh (Cseh Géza).31 On je 1964. godine postavljen za načelnika Odeljenja za socijalnu medicinu i organizaciju zdravstvene službe Doma zdravlja u Subotici. Radio je do 1972. godine.

U rukovodećoj službi su: direktor, pomoćnik direktora (Miroslav Gajić 1957–1964), glavna medicinska sestra (Radoslava Perkučin-Nikolić, 1951–1960, zatim Julka Milinčić, 1960–1973).

Ranije spomenuti nemedicinski službenici i dalje su u administrativnoj odnosno tehničkoj službi.

– Godine 1953. otvorena je stanica za transfuziju krvi koju vode hirurzi, a u stalnom radnom odnosu je medicinska sestra Eva Boroš. Vrši se određivanje Rh faktora, deplazmatizacija krvi, ispitivanje krvi davalaca na Lu infekciju, testiranje trudnica na Rh senzibilizaciju i dr.

– Na Odeljenju za plućne bolesti i tuberkulozu otvorene su Klinička laboratorija (radi Janja Dimitrijević, hemijski tehničar, 1933) i Specijalna bakteriološka laboratorija (radi Simo Suvajac, viši medicinski tehničar, 1934) koja je vršila ispitivanje i uzgajanje Kohovog bacila u ispljuvku (šef dr Đorđe Šefer, 1926–1972).

– Paviljon (odeljenje) za rendgenološku dijagnostiku i radio-terapiju izgrađen je 1957–1958. godine; nabavljeni su novi Rtg-aparati.

– Na Odeljenju za hirurgiju otvorena je soba za poluintenzivnu negu, uvedene su mnoge laboratorijske analize kao preoperativna priprema, uvedene su endotrahealna i hibernatna narkoza i dr. (dr Ivan Faltum).

– Dolaskom specijaliste za patološku anatomiju i histologiju, adaptirani paviljon za obdukcije (savremena sala za obdukciju, foto-laboratorija, laboratorija za pripremu pato-histoloških preparata, mikroskop i dr.) postaje odeljenje (dr Ladislav Švraka, 1930–?).

– Odeljenje za infektivne bolesti postaje samostalno 1959. godine dolaskom dr Stipana Filipovića, 1920–2002, specijaliste za infektivne bolesti.

– Odeljenje za rehabilitaciju otvoreno je 1960–1961. godine (dr Petar Poljaković, 1929).

– Na ORL odeljenju vrše se bronhoskopija, bronholavaža i bronhoaspiracija kod dece, direktoskopija po Kahleru, plastične operacije kod deformiteta ušne školjke, rinoplastika po Šerceru i dr.32

SEKER, Lajoš (Szeker, Lájos, Subotica, 1918 – Subotica 1990), lekar specijalista socijalne medicine, društveni radnik.

Direktor Gradske bolnice od 1964. do 1967. i Opšte bolnice od 1967. do 1972. godine.

Po završetku školovanja u Subotici, počeo je medicinske studije u Zagrebu (1939). Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Segedinu 1944. godine. Uključuje se u rad Partizanske bolnice u Subotici kao vojni lekar (1944). Godine 1947. je u Banatskom Aranđelovu, a 1948. po Zakonu o civilnoj mobilizaciji stručnog kadra odlazi u Srbicu (Kosovo). Od 1949. do 1952. godine je lekar u Horgošu. Po dolasku u Suboticu radi u Domu narodnog zdravlja, a 1957. godine odlazi u Sreski zavod za socijalno osiguranje. Inicijator je osnivanja ambulanti po mesnim zajednicama. Godine 1959. postaje načelnik Sekretarijata za narodno zdravlje i socijalnu zaštitu. Učestvuje u donošenju Programa izgradnje nove bolnice i rekonstrukcije starih bolničkih paviljona (1960–1961). Godine 1968. položio je specijalistički ispit iz socijalne medicine sa organizacijom zdravstvene službe. Od 1972. je načelnik Odeljenja socijalne medicine u Zavodu za zdravstvenu zaštitu, a od 1976. je direktor istog Zavoda. Tokom 1983. godine radi kao direktor SOUR-a „Severna Bačka”. Bio je član Republičke zajednice zdravstvenih ustanova NR Srbije (1963–1964), poslanik u socijalno-zdravstvenom veću Savezne skupštine (1964–1967), član Predsedništva, a zatim Izvršnog odbora Pokrajinske zajednice zdravstvenih radnih organizacija Vojvodine (1966–1972) i član mnogih drugih organizacija. U penziju je otišao 1984. godine.34

U rukovodećem kadru bolnice su: direktor, pomoćnik direktora za opšte i pravne poslove Bela Marjanović (1964–1974), šef računovodstva Josip Balunović (1960–1972) i glavna medicinska sestra Julka Milinčić.

– Na Odeljenju za hirurške bolesti osnovani su: Odsek za urologiju (dr Andrija Romić, 1926–1999), Odsek za ortopediju (dr Petar Krnajski, 1926) – vrši se ugrađivanje veštačkog kuka i atroskopija, Odsek dečje hirurgije (dr Petar Pušin, 1933–2012) i Odsek za vaskularnu hirurgiju (dr Laslo Kočik – Kocsik László, 1933–1989).

– Spajanjem Kliničke i Biohemijske laboratorije 1966. godine osnovana je Centralna kliničko-biohemijska laboratorija (dr Josip Kopilović, 1929–?).

– Otvoreno je Odeljenje za transfuziju krvi (dr Etela Rajčić, 1929–2012, vodi odeljenje 1965–1975).

– Osnovano je Odeljenje za onkologiju (dr Alfred Lesmajster – Leszmeister Alfréd, 1928–2012, vodi odeljenje 1965–1975).

– Otvoreno je Odeljenje za reanimaciju i anesteziju (dr Gustav Tilly, 1931).

– Otvaranjem nove bolničke zgrade, Odeljenje za neuropsihijatriju dobija: Odsek za neurlogiju (VII sprat) i Odsek psihijatrije (stari, prepravljeni „B” paviljon). Na odseku za neurologiju koristi se elektroencefalografija.

– Na Internom odeljenju osnovani su: Odsek kardiologije (dr Alfred Rem, 1921–?), gastroenterologije (dr Stevan Stojšić, 1923–1988), nefrologije (dr Nerka Glogovčan, 1926–2012), endokrinologije (dr Josip Kovač-Birkaš, 1927–2016), reumatologije (dr Janoš Zadori, 1925–2003), te Savetovalište za bolesnike sa šećernom bolešću (dr Milica Dimitrijević, 1923–1980). Uvedeni su pregledi: gastroduodeno i rektoskopija kao i slepa aspiraciona biopsija jetrenog tkiva (dr Vinko Perčić).

– Na ORL odeljenju otvoreni su: Odsek za dečju ORL, Soba za poluintenzivnu negu, Jedinica za maksilofacijalnu hirurgiju i Kabinet za audiologiju.

KOVAČ, Lajčo (Subotica, 1923), lekar specijalista za bolesti uha, nosa i grla (ORL).

Direktor Opšte bolnice od 1972. do 1974. godine.

Osnovno školsko obrazovanje stekao je u Subotici. Godine 1941. upisao se na Medicinski fakultet u Segedinu, a 1944. odlazi u VIII Vojvođansku brigadu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1949. godine. Po Zakonu o civilnoj mobilizaciji stručnog kadra, 1950. je upućen u selo Obilić (Kosmet). Radio je u subotičkoj bolnici i 1952. dobio specijalizaciju iz ORL koju završava 1954. godine na Klinici za ORL u Zagrebu. Bio je lekar sa privatnom praksom. Od 1959. bio je načelnik ORL odeljenja, a 1972. imenovan je za direktora bolnice. Ponovo je postao načelnik ORL odeljenja (1974–1978), a 1978. postaje upravnik Službe za hirurgiju i reanimaciju OOUR-a (Osnovna organizacija udruženog rada). Od 1986. godine je na dužnosti savetnika direktora za naučno-istraživački rad i usavršavanje medicinskog kadra. U penziji je od 1988. godine.34

U upravi bolnice su: direktor, pomoćnik direktora za opšte i pravne poslove (Bela Marjanović), pomoćnik direktora za finansijske poslove (Grgo Bajić, 1972–1975) i glavna medicinska sestra (Radoslava Perkučin-Nikolić, 1973–1977).35

– Pri Centralnoj laboratoriji otvoren je Odsek za nuklearnu medicinu (Radio-izotopna laboratotija) koji je vodio dr Janoš Lemberger (1940).

– Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo vrše se video-laparoskopske operacije (dr Luka Anđelić, 1952).

– Na ORL odeljenju osnovan je Odsek za mikrohirurgiju (dr Stevan Zomborčević, 1927).

RAJČIĆ, Etela (Subotica, 1929 – Subotica, 2009), lekar specijalista transfuziologije.

Direktor Medicinskog centra od 1975. do 1977. godine.

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1956. godine. Radila je u ambulantama Doma zdravlja u Subotici (1957–1960) i aktivno učestvovala u radu opštinskog, sreskog i pokrajinskog odbora Crvenog krsta (zdravstveno prosvećivanje i vaspitanje stanovništva). U bolnici je (1961–1962) kao v. d. šefa vodila Stanicu za transfuziju krvi. Dobila specijalizaciju iz transfuziologije koju obavlja u subotičkoj bolnici i u Republičkom zavodu za transfuziju krvi u Beogradu. Ispit je položila1965. godine i odmah je imenovana za načelnika novoosnovanog Odeljenja za transfuziju krvi. Krajem 1974. postavljena je za predsednika Kolegijalnog poslovodnog organa medicinskog centra tj. za direktora. Na ovoj dužnosti je bila do 1978. nakon čega se vraća na Odeljenje za transfuziju krvi i imunohematologiju. Kao šef Odseka za kolekciju i konzervaciju krvi odlazi u penziju 1987. godine.36

Početkom 1974. godine osniva se Medicinski centar koji prema Zakonu o obrazovanju organizacija udruženog rada (OOUR) ima 24 OOUR-a (svako odeljenje je poseban OOUR), Radnu zajednicu zajedničkih službi (RZZS), Apoteku i Zavod za zdravstvenu zaštitu.

Od 1. januara 1975. Medicinskim centrom rukovodi Kolegijalni poslovodni organ: direktor, pomoćnik direktora za bolničku službu (dr Jožef Kerekeš, 1935), pomoćnik direktora za vanbolničku službu (dr Sava Lutkić), pomoćnik direktora za ekonomska i pravna pitanja (Marga Glončak), pomoćnik direktora za finansijska pitanja (Klara Pinter), glavna medicinska sestra (Radoslava Perkučin-Nikolić).

Rukovodilac RZZS je Milan Maravić.37

– Na ORL odeljenju se primenjuje laringomikroskopija, tonzilektomija i adenektomija u opštoj anesteziji, ugrađivanje aeracionih cevčica, neurografija u ranoj dijagnostici Bellove paralize (dr Jene Gubaš, 1937).

– Na Internom odeljenju uvedena je dijagnostika tumor-markerima, alfa-fetoprotein i karcino-embrionalni antigen (ALF, CEA) – dr Emil Libman, 1927.

– Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo osnovani su: Odsek za porođaje i puerperijum (dr Dragutin Šimić), Odsek za konzervativnu ginekologiju (dr Josip Đelmiš), Odsek za otkrivanje i lečenje tumora ženskih genitalnih organa (dr Andor Dimitrovski), Odsek za patološku trudnoću (dr Špiro Zrnić), Odsek ginekološke endoskopije i steriliteta (dr Stjepan Skenderović), Operativni odsek sa šok-sobom (dr Milovan Kapor), Odsek neonatologije (dr Cvetko Glogovčan), Kabinet za UZ dijagnostiku i Dnevna soba za veštački prekid trudnoće.

VUKOVIĆ, Milan (Šavnik, 1934 – Novi Sad, 2013), lekar specijalista medicine rada.

Direktor Medicinskog centra od 1977. do 1988. godine.

Osnovnu školu završio je u Šavniku, Srednju medicinsku na Cetinju i pilotsku obuku u Nikšiću. Bio je među prvim sportskim pilotima u Crnoj Gori. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Stažirao je u užičkoj bolnici i radio u ambulantama Doma zdravlja u Užicu. U Suboticu dolazi 1967. godine. Specijalizirao je medicinu rada i bio je rukovodilac Službe medicine rada. Za direktora Medicinskog centra izabran je 1977. godine. Dve godine (l988–1990) je radio u Novom Sadu kao član Predsedništva Socijalističkog Saveza Vojvodine, a zatim 1991. postaje rukovodilac Savezne zdravstvene inspekcije za subotički region do odlaska u penziju. Bio je društveno angažovan, posebno u sportskim organizacijama (predsednik SOFK-e, predsednik Rvačkog kluba „Spartak”, član Aerokluba „Ivan Sarić”).38 39

Zbog složenosti u administraciji i ekonomskom poslovanju, 1977. godine se smanjuje broj OOUR-a (postoji deset OOUR-a i RZZS).

 

Medicinskim centrom rukovodi Inokosni poslovodni organ: direktor, pomoćnici direktora (dr Eden Feher – Feher Oeden i dr Danilo Šanta, zatim dr Zagorka Svoboda), rukovodilac za ekonomska i finansijska pitanja (Klara Pinter), rukovodilac za pravna, kadrovska i opšta pitanja (Veco Stipić) i glavna medicinska sestra (Milka Filipović 1977–1982).40

– Godine 1980. izgrađeno je novo Odeljenje za infektivne bolesti i otvorena je Antirabična stanica (dr Marija Vereb).

– Na Odeljenju za hirurške bolesti vrše se trombektomije (dr Laslo Kočik) i implantacija elektrostimulatora srca (dr Dragutin Crnjaković, 1946).

– Na Odeljenju za ortopediju i traumatologiju vrše se operacije Discus heraiae, te operacije centralnog i perifernog nervnog sistema (dolaze neurohirurzi iz zemunske klinike).

– Na Odeljenju za očne bolesti otvoreni su Kabinet za ortoptičko-pleoptičke preglede, Kabinet za kontaktna sočiva, odnosno za ugrađivanje intraokularnih sočiva (dr Stanka Pušin, dr Boriša Karadžić, 1934–2009).

– Na Internom odeljenju otvorena je Koronarna jedinica 1986. godine (dr Tibor Hegediš).

– Na RTG odeljenju montiran je aparat za ultrazvučnu dijagnostiku.

KIŠ, Zvonimir (Subotica, 1938), specijalista urolog.

Direktor Medicinskog centra od 1989. do 1992. i Zdravstvenog centra od 1996. do 2001. godine.

Studije je započeo na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1957. i nakon dve godine nastavio u Beogradu, gde je diplomirao 1963. godine. Radio je u Zdravstvenoj stanici u Tavankutu. Specijalizirao je na Urološkoj klinici u Beogradu (l969–1973). Osnivanjem Odseka za hemodijalizu na Odeljenju za urologiju odlazi u Rijeku (Centar za hronični dijalizni program). Usavršavao se iz endoskopske urologije (1975–1976) u Sloven Gradecu, tada poznatom edukativnom centru iz oblasti urološke endoskopske operativne hirurgije. Za načelnika Urološkog odeljenja postavljen je 1978, a 1986. godine za upravnika Službe hirurgije i reanimacije OOUR-a Medicinskog centra (MC).  Postdiplomske studije završio je na Klinici za urologiju u Zagrebu. Imenovan je za direktora MC 1989, ali 1992. godine podnosi ostavku. Ministarstvo zdravlja ga ponovo postavlja za direktora 1996, ovog puta Zdravstvenog centra. U penziji je od 2001. godine.41

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti SAP Vojvodine o organizaciji zdravstvenih ustanova Medicinski centar 1989. godine ima četiri OOUR-a (Bolnica, Dom zdravlja, Apoteka, Zavod za zdravstvenu zaštitu), a 1991. po Zakonu o formiranju zdravstvenih centara osniva se Zdravstveni centar (RZ „Opšta bolnica”, RZ „Dom zdravlja”, RZ „Apoteka”, RZ „Administrativno-stručni poslovi”).

Medicinskim (1989–1991), a zatim Zdravstvenim centrom rukovode: direktor, pomoćnik direktora (dr Zagorka Svoboda), pomoćnik direktora za pravna pitanja (dipl. prav. Zvonimir Horvatski), pomoćnik direktora za finansijsko-ekonomska pitanja (dipl. ekon. Ljubica Martinović) i glavna medicinska sestra (Vukosava Zrnić, od 1982). Upravnik RZZS bio je Vojin Šećerov.42

– Na Odeljenju za urologiju uvedeni su endoskopski pregledi i izvršena je auto-transplatacija kod muškaraca sa suženim kanalom (dr Bogdan Ćulibrk, 1956. i dr Zoran Dukić, 1966); dobijeni su resektoskop (za operaciju prostate i tumora mokraćne bešike), uretherorenoskop (za dijagnostiku i lečenje kamena u ureteru i pijelonu), aparat za biopsiju i operativne zahvate endoskopskim putem i dr.

– Na Internom odeljenju otvorena je Jedinica za intenzivno gastroenterološko lečenje, nabavljen je aparat za UZ dijagnostiku (sa sondama za gastroenterološku, kardiološku i neurološku dijagnostiku), Koronarna jedinica je proširena i opremljena savremenim aparatima.

– Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo nabavljen je „virtuelni stimulator” radi edukacije lekara u endoskopskoj hirurgiji i izvršena je prva telekomunikacija sa Institutom za onkologiju u Sremskoj Kamenici (dr Luka Anđelić).

– Otvoren je Odsek za genetiku (1998) pri Odeljenju za laboratorijsku dijagnostiku (dr Jasmina Durković, 1960); u svom sastavu ima Genetsko savetovalište i Citogenetsku laboratoriju; u državi je organizovan prvi jedinstveni populacioni skrining na hromozomopatije u prvom trimestru trudnoće (1999); osnovan je program praćenja neonatalnog statusa, softver sa obradom „novorođenčad”, jedinstvenim u zemlji, u saradnji sa Zavodom za zaštitu zdravlja u Subotici (1999); osnovan je (1999) i program citogenetskog ispitivanja na svakom pobačenom fetusu koji se jedino tu u zemlji radi (rezultati su u martu 2003. godine objavljeni u američkoj naučnoj bazi OBGYnet. 2006).43

– Na Odeljenju za hirurgiju izvršena je prva laparoskopska litotripsija (dr Radovan Markov, dr Nandor Šeljmeši); na tom odeljenju postoje Odsek operacionog bloka sa postoperacionom intenzivnom negom, Odsek za opštu i endoskopsku hirurgiju (dr Miloš Kljajić, 1956), Odsek za septičnu hirurgiju (dr Mihalj Bogar, 1955), Odsek za vaskularnu hirurgiju (dr Mihajlo Zwick, 1959), Odsek za dečju hirurgiju (dr Andrija Sanka, 1945), Odsek za onkološku hirurgiju (dr Atila Čengeri, 1956), Jedinica za poluintenzivnu negu (dr Josip Vukov, 1947–?), Kabinet za pejsmejker i Kabinet „stomacare”.43-a

– Na RTG odeljenju uvedena je kompjuterizovana radio-tomografija (CT).

 

CRNJAKOVIĆ, Dragutin (Subotica, 1946), hirurg.

Direktor Zdravstvenog centra od 1992. do 1994. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1969. Radio je u ambulantama Doma zdravlja i u Antituberkuloznom dispanzeru u Subotici. Specijalistički ispit iz opšte hirurgije položio je na Klinici za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 1977. godine. Posebno se bavio hirurgijom perifernih krvnih žila. Godine 1978. izvršio je prvu implantaciju elektrostimulatora srca. Zdravstveni centar u Subotici bio je među prvim nekliničkim ustanovama u zemlji koji je počeo primenjivati ovu metodu lečenja. Bio je šef Odseka za perifernu vaskularnu hirurgiju od 1989. godine. Zvanje primarijusa dobio je 1991. Na Hirurško odeljenje vraća se 1994, a od 1997. je radio u  Saveznom sanitarnom inspektoratu – ispostava u Subotici. U penziji je od 2001. godine.44

Zdravstvenim centrom rukovode: direktor, pomoćnik direktora dr Zagorka Svoboda (napušta Z. C. 1993), dipl. prav. Zvonimir Horvatski , pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja, dipl. ekon. Ljubica Martinović, pomoćnik direktora za finansijsko-ekonomska pitanja i Vukosava Zrnić, glavna medicinska sestra.

– Osnovan je Odsek za poluintenzivnu negu na Odeljenju za hirurške bolesti; primenjuje se tzv. „minimalna invanzivna” hirurška metoda i izvršena je prva video-laparoskopska operacija (dr Radovan Markov, dr Vladimir Radonjić).

– Na Odeljenju za ortopediju i traumatologiju počela se primenjivati metoda po Ilizarovu u lečenju običnih, nesraslih i otvorenih preloma kostiju ekstremiteta i urođenih anomalija kod dece (dr Stevo Jovišević).45

– Osnovano je Odeljenje za neurologiju sa Kabinetom za encefalografiju (EEG), Kabinetom za reoencefalografiju (REG), Kabinetom za elektromiografiju (EMG) i Kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku moždanih komora (dr Nedeljka Trbović-Bosnić).

– Osnovano je Odeljenje za psihijatriju sa odsecima: za psihoze, neuroze i granična područja, za adolescente, za dečju psihijatriju, za psihoterapiju, Kabinet za socijalnu službu, Odsek za lečenje alkoholizma i narkomanije, Kabinet za psihološka ispitivanja, Savetovalište za omladinu u borbi protiv alkoholizma i Antiepileptična stanica (dr Ištvan Sič).46

MRĐANOV, Milan (Novi Sad, 1943 – Subotica, 2008).

1994. d. direktora Zdravstvenog centra od 1994. do 1996. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1972. godine. Radio je u ambulantama Doma zdravlja u Subotici. Specijalistički ispit iz interne medicine položio  je 1981, a ispit iz uže specijalnosti – kardiologije 1985. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Penzionisan je 2006. godine.47

– Rukovodeće osoblje bolnice: direktor, dipl. prav. Zvonimir Horvatski – pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja, dipl. ekon. Ljubica Martinović – pomoćnik direktora za finansijsko-ekonomska pitanja i Vukosava Zrnić – glavna medicinska sestra.

– Između Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Zdravstvenog centra u Subotici  sačinjen je Ugovor o uslovima i načinu izvođenja nastava za studente fakulteta u Zdravstvenom centru koji bi postao nastavna baza fakulteta. Fakultet bi bio obavezan da ođređeni broj studenata šeste godine studija, pre svega sa područja Subotice, pošalje u subotičku bolnicu na određena klinička odeljenja da shodno Zakonu o Univerzitetu rade sa izabranim stručnim saradnicima.48

– Na Odeljenju za urologiju uvedena je operativna endourologija i vaporizacija mokraćne bešike (dr Zvonimir Kiš, dr Bogdan Ćulibrk, 1956).

– Na Odeljenju za plućne bolesti i tuberkulozu osnovani su: Odsek za pulmologiju (dr Željko Dobrić), Odsek za TBC (dr Edita Voli-Mijatović), Odsek bakteriološke laboratorije (dr Koviljka Dimitrijević-Kopilović), Odsek poluintenzivne nege, Kabinet za funkcionalnu dijagnostiku i inhalacionu terapiju (dr Ibolja Aradski-Sakač), Kabinet za invanzivnu pulmološku dijagnostiku, Kabinet za alergologiju i imunologiju, Kabinet za Rtg-skopiju i delom za Rtg-grafiju sa komandnim prostorom i mračnom komorom i tomografijom…

Za vreme mandatnog perioda dr Zvonimira Kiša od 1996. do 2001. godine, u rukovodstvu Zdravstvenog centra bili su: direktor, pomoćnik direktora za medicinske poslove (dr Dejan Ivošević, 1996–1997. i dr Tomislav Ćuk, 1998–2001), pomoćnik direktora za pravne, kadrovske i opšte poslove (dipl. prav. Zvonimir Horvatski, 1996–1997. i dipl. prav. Anđa Todorović, 1997–2001), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Ljubica Martinović, 1996–2001) i glavna medicinska sestra (Vukosava Zrnić, do 2001).

MARKOV, Radovan (Srpski Krstur, 1950), hirurg, endoskopista.

Direktor Zdravstvenog centra  od 2001. do 2003. godine.

Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je 1976. godine. Radio je na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog centra Novi Kneževac (1976–1980). U Subotici od 1980. godine radi u Medicinskom centru, u OOUR Službi za zdravstvenu zaštitu žena i dece. Godine 1981. upućen je na specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva, ali je 1982. prekida i počinje specijalizaciju iz opšte hirurgije za OOUR Službu za hirurške bolesti i reanimaciju. Specijalistički ispit položio je 1986. godine. Edukaciju iz kranio-cerebralnih povreda obavio je na Neurohirurškoj klinici u Novom Sadu 1988. godine. Bavio se laparoskopskom hirurgijom. Godine 1993. uradio je prvu video-laparoskopsku operaciju žučne kesice u Subotici. Iste godine je postavljen za šefa Odseka za neurotraumatologiju, a 1995. za šefa Odseka opšte i endoskopske hirurgije. Od 1996. do 1998. radio je na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i tu uvodi laparoskopsku hirurgiju. Usavršavao se u Bordou (Bordeaux), Ulmu, Minhenu (München) i Bazelu. Jedan je od osnivača Jugoslovenskog udruženja za endoskopsku hirurgiju.49

Rukovodeći medicinski kadar bolnice: direktor, pomoćnik za medicinske poslove (dr Tomislav Ćuk, 2001–2003), pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja (dipl. prav. Anđa Todorović), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Ruža Rađenović, 2001–2002. i dipl. ekon. Persa Rakočević, 2002–2003) i glavna medicinska sestra Irena Šturc 2001–2007.

Na Odeljenju za hirurgiju vrše se operativni zahvati na art. carotis, kod operacije želuca i kolona proširena limfadenektomija i mezorektektomija po Healdu, rutinske holecistektomije putem mikrolaparoskopije po Rožošu i dr.

RAKIĆ,  Nebojša (Subotica, 1958), otorinolaringolog.

Direktor Zdravstvenog centra od 2003. do 2007. godine.

Osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematičkog smera završio je u Subotici. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982, a stručni ispit položio1984. godine. Radio je u Medicinskom centru Subotica, u OOUR Službi za zdravstvenu zaštitu radnika od 1985. do 1987. godine. Specijalistički ispit iz otorinolaringologije (ORL) položio je 1991. godine u Kliničkom centru Srbije, na Institutu za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu. Godine 1994. imenovan je za mentora iz ORL na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Učesnik je Cornell seminara iz ORL u Salcburgu (Salzburg). Bio je šef Odseka za mikrohirurgiju sa operativnim blokom i poluintenzivnom negom na Odeljenju za ORL. Bavio se fotografijom. Bio je član Foto-kluba „Lifka Šandor” u Subotici i foto-kluba Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Dobio je zvanje „foto-amater I klase”.50 51

Bolnicom rukovode: direktor, pomoćnik direktora za medicinska pitanja (dr Petar Pribić, 2004–2007), pomoćnik direktora za pravne, kadrovske i opšte poslove (dipl. prav. Zoran Živanović, 2004–2007), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Ruža Rađenović, 2003–2007) i glavna medicinska sestra Irena Šturc, 2001–2007).

– Odsek za genetiku postaje samostalna jedinica koja funkcioniše kao Regionalni centar za genetska ispitivanja severnog dela Vojvodine (2006).

BIĆANIN, Goran (Tuzla, 1961), neurohirurg.

2007. d. direktora Zdravstvenog centra od 2007. do 2008. i direktor Opšte bolnice od 2008. godine.

Osnovno i srednje školsko obrazovanje završio je u Tuzli. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Tuzli 1985. godine. Radio je na Klinici za opštu hirurgiju Regionalnog medicinskog centra (RMC) u Tuzli 1985–1988. i kao specijalizant na Odeljenju za neurohirurgiju 1988–1989. godine. Nastavlja specijalizaciju na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra „Rebro” u Zagrebu (1989–1992) i na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu (1993) gde je položio specijalistički ispit. Radio je kao gost-hirurg na klinikama za neurohirurgiju u Hanoveru (1994) i Bremenu (1995), te na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra u Beogradu (1996). U Subotici je 1996. godine imenovan za šefa Odseka za neurohirurgiju Hirurškog odeljenja Zdravstvenog centra. Magistrirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2006. godine.52

Godine 2007. prema Razvojnom planu mreže zdravstvenih ustanova Ministarstva zdravlja formiraju se Opšta bolnica i Dom zdravlja.

Bolnicom rukovode v. d. odnosno direktor (dr Goran Bićanin, od 2007. odnosno 2008), pomoćnik direktora za medicinska pitanja (dr Mihailo Vidanović, 2007–2011, a zatim kao pomoćnik direktora za strateška pitanja i razvoj 2011–2015), pomoćnik direktora za medicinska pitanja (mr sci. med. Branka Milisavljević, 2007–2011, a zatim kao pomoćnik direktora za operativna pitanja i organizaciju, 2011–2015), pomoćnik direktora za zdravstvenu negu (glavna medicinska sestra Irena Šturc, 2007–2010. i glavna medicinska sestra Barbara Kiš-Tiškei, 2010–2013), pomoćnik direktora za pravna, kadrovska i opšta pitanja (dipl. prav. Zvonimir Horvatski, 2007–2013), pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove (dipl. ekon. Miroslav Čavlin od 2007) i pomoćnik direktora za podršku medicinskim poslovima i kvalitet (dr Bogdanka Đapić, 2013–2015).

Usledila je reorganizacija u cilju racionalizacije obavljanja zdravstvene delatnosti prema preporukama Ministarstva zdravlja. Osnovani su sektori i službe delatnosti u bolnici:

– Sektor hirurških grana medicine (hirurgija, ortopedija sa traumatologijom, urologija, ORL, oftalmologija).

– Sektor internističkih grana medicine (interna, pulmonologija, infektologija, neurologija, dermatologija).

– Sektor zajedničkih medicinskih poslova (jedinica za zbrinjavanje urgentnih stanja, specijalističko-konsultativni pregledi, anesteziologija sa reanimatologijom, dijagnostički i terapeutski tretman u dnevnoj bolnici, fizikalna medicina i rehabilitacija, radiologija, patologija i druga dijagnostika, apoteka i transfuziologija).

Službe za pedijatriju, ginekologiju i akušerstvo, psihijatriju, produženo lečenje i negu, te pravne, ekonomske, finansijske, tehničke i druge slične službe.

Nakon reorganizacije rukovodstvo čine: direktor, pomoćnik direktora za Sektor hirurških grana medicine i Službu za ginekologiju, akušerstvo i neonatologiju (dr M. Vidanović, od 2015), pomoćnik direktora za Sektor internističkih grana medicine i Službe za pedijatriju i psihijatriju (dr Bogdanka Đapić, od 2015), pomoćnik direktora zajedničkih medicinskih poslova (mr sci. med. B. Milisavljević, od 2015), pomoćnik direktora za upravljanje kvalitetom i rizikom (dr sci. med. Gordana Krtinić, od 2016), pomoćnik direktora za produženo lečenje i negu (glavna medicinska sestra Ljiljana Cvijić, od 2013), pomoćnik direktora za nemedicinsku podršku – finansijski, pravni i obrazovni poslovi, kadrovska i tehnička pitanja (dipl. ekon. M. Čavlin, od 2013).53

– Godine 2013. sačinjen je ugovor sa Agencijom za sekundarnu i tercijarnu akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS). Dobijen je Sertifikat o akreditaciji za period od tri godine (2016).54

– Na Odeljenju za dečje bolesti otvorena je soba za decu obolelu od malignih bolesti posle sprovedene hemio ili zračne terapije, nabavljeni su UZ aparat, monitori za praćenje vitalnih znakova, EKG-holter i dr. (dr Katja Puleva).

– Vrši se priprema za otvaranje Centra za vantelesnu oplodnju (dr sci. med. Aleksandar Radulović).

– Odsek za genetiku je od 2010. godine saradnik naučno-istraživačkog projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije (projekat 1451107). Odsek od 2014. godine radi uzorkovanje iz krvi trudnica za DNK analizu ploda i procesuira ga predstavništvu Centra Evropske unije. Iz Odseka za genetiku 2016. je poslat prvi fetalni genom iz Srbije u molekularni planetarni centar SEQUENOM, USA. Očitan je fetalni DNK iz majčine krvi, analizirani su svi hromozomi, neinvazivna prenatalna kariotipizacija koja zamenjuje amniocentezu. Prvi fetalni genomi iz Subotice su zdravi. Iz Srbije su prvi saradnici Svetskog molekularnog centra za fetalni genom prim. dr sci. med. Jasmina Durković, klinički genetičar i mr sci. Ivana Cvetković, molekularni biolog.55

– Na ORL odeljenju primenjuje se metoda funkcionalne endoskopske hirurgije (FESS) – operacija nosa i sinusa bez skalpela (dr Nebojša Rakić, dr Zoran Dukić).55

– Na RTG odeljenju predviđeno je otvaranje Angio-sale (vaskularna hirurgija, kardiologija, radiologija) radi dijagnostike i pregleda srca i krvnih žila; uvedeni su u rad digitalizovani Rtg-aparat, skrining mamografija, magnetna rezonanca.

 

Összefoglaló: 175 éve alapították meg a Szabadkai Városi Kórházat. Az évforduló alkalmából (1841–2016) a szerző röviden összefoglalta a kórház eddigi igazgatóinak életrajzát. Emellett említés esik az egy-egy igazgató működése idején történt, a kórház fejlődése szempontjából fontos eseményekről is.

Kulcsszavak: Szabadkai Városi Kórház, 175 éves évforduló, az igazgatók rövid életrajzai, jelentősebb adatok a kórház fejlődéséről.

[1]               Petrik, Géza. Magyarország Bibliographijája 1712–1860. Második köett, Budapest, 1890.

[2]               Libman, Emil. Život i rad dr Antona Kovača – prvog upravnika Građanske bolnice u Subotici. Ex Pannonia, Subotica, br. 17 (2013): 90–95.

[3]               Libman, Emil. Subotička bolnica od Uboškog doma do savremenog stacionara. Subotica, 1997: 45–49 (Pravilnik o radu bolnice); IAS, F:272, pred. br. 19–A–35/aec. 1841.

[4]               Grmek-Dražen, Mladen. Inauguralne disertacije hrvatskih, srpskih i slovenačkih liječnika (1660–1869). Starine. Knj. 43, Zagreb, 1951: 234.

[5]               IAS, F:2, pred. br. 192/polg. 1861.

[6]               Helybeli és vidéki hirek. Bácskai Ellnőr, 1881. 12. 4.

[7]               Baš, Andrija. Osnivanje i prve godine rada Očnog odeljenja subotičke bolnice. Zbornik radova VII naučnog sastanka Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcija za SAP Vojvodinu. Sremska Mitrovica, 1976.

[8]               IAS, F:2, pred. br. 10476/polg. 1878.

[9]               Grlica, Mirko i Libman, Emil. Antunović Josip. Leksikon podunavskih Hrvata–Bunjevaca i Šokaca. Subotica, sv. 1, 2004.

[10]             Anonim. Plemeniti aljmaški dr Josip Antunović. Subotička Danica (kalendar za prostu 1895. godinu). Subotica, 1895: 34–39.

[11]             Bácskai Ellnőr, 1883. 6. 24. i 1883. 9. 16.

[12]             IAS, F:2, pred. br. I–24/1885, zapisnici skupštine iz 1884. godine, odluka br. 313 od 5. 12. 1884.

[13]             IAS, F:2, Tisztujitási közgyűlés 1884. oktober 30. – 369 kgy határozat.

[14]             IAS, F:2, pred. br. 6281/polg. 1888.

[15]             IAS, F:2, knj. 671, II sednica Upravnog odbora, 11. 2. 1892.

[16]             IAS, F:2, zapisnik skupštine iz 1902, odluka br. 230 od 24. 5. 1902.

[17]             Frankl, István, Szabadka szabad királyi város ismertetése. Szabadka, 1899: 86.

[18]             Helybeli hirek. Szabadkai Ellnőr, 1879. 4. 20.

[19]             IAS, F:2, pred. br. 2118/tan. 1890.

[20]             IAS, F:47, inv. br. 1003.

[21]             Helybeli hirek. Dr. Wilheim Adolf közkórházi főorvost ajánlották kinevezésre. Bácskai Ellenőr, 1895. 4. 22.

[22]             Szabadka szabad kir. város „Mária Váleria” közkórházának Alapszabályzata. Szabadka, 1894 (in: IAS, F:2, zapisnici skupštine iz 1894. godine, odluka br. 255 od 24. 7. 1894; Szabadka sz. kir. város „Mária Váleria” közkórházának Szabályzata. Szabadka, 1905.

[23]             Malušev, Sándor. Szabadka sz. kir. város czim-és lakjegyzéke. Szabadka, 1906.

1. IAS, F:2, pred. br. 958/eln. 1903.

2. Libman, Emil. Istaknuti lekari Subotice 1792–1992. Subotica. 2003: 84–87; IAS, F:47, pred. br. 333/eln. 1919.

26. v. pod 3, str. 119, 126 i 160.

27. Pravilnik o radu Gradske javne bolnice grada Subotice. Subotica, 1934.

28. v. pod 3, str. 134 i 160.

29.   Kolegijum lekara Odeljenja za duševne i živčane bolesti Opšte bolnice u Subotici. Izveštaj o radu Odeljenja 1971–1972. godine.

30. Vukelić, dr Mirjana. Neki biografski podaci moga oca.

31. Libman, Emil. Lekarska društva u Subotici 1880–2005. Subotica 2005: 138; v. pod 3, str. 147.

32. v. pod 3, str. 147. v. pod 25, str. 143.

34 Sente, Marko. Istorijat otolaringologije u Subotici. Subotica, 1997.

35 v. pod 31, str 160.

36 v. pod 25, str. 192.

37 v. pod 3, str. 161.

38 Podaci dobijeni od ćerke dr M. Vukovića.

39 Anonim. dr Milan Vuković – in memoriam. „Subotičke novine”, 27. 9. 2013.

40 v. pod, 3 str. 161.

41 v. pod 31, str. 149.

42 v. pod 3, str. 162.

43 Durković, Jasmina. Izveštaj o radu Odseka za genetiku, 2016.

43-a Krunić, Miloš. Iz izveštaja o unutrašnjoj organizaciji Zdravstvenog centra Subotica (1999).

44 v. pod 31, str 155.

45 Korponaić, K. S aparatom do sigurnog hoda. „Subotičke novine”, Br. 15, 13. 10. 2006.

46 v. pod 3, str 147.

47 Arhivski podaci Opšte bolnice u Subotici.

48 J. S. Medicinsko usavršavanje u Subotici. „Subotičke novine”, 3. 2. 1995.

49 Libman, Emil i saradnici. Razvoj hirurgije u Subotici. In: Čolović, Radivoje. Hronika hirurgije u Srbiji. Beograd, 2002: 288–299.

50 Rakić, Nebojša. Iz moje biografije.

51 v. pod 31, str. 216.

52 Bićanin, Goran. Iz moje biografije.

53 Tubić, Vladimir. Neki podaci Kadrovske službe Opšte bolnice u Subotici.

54 Šiška, A. Strategija – kvalitet usluga i bezbednost pacijenata. „Subotičke novine”, 19. 2. 2016.

55 Durković, Jasmina. Podaci o radu odseka za genetiku (2016).

5 5 Anonim. Operacija nosa i sinusa bez skalpela. Vojvodina, 19. 10. 2009.

dr Deže Cuso Integracija suboticke Hitne pomoci (prva decenija,1896–1906) 

• EX PANNONIA 21.

   http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_21.pdf

rubrika ISTORIJA ZDRAVSTVA

Dr Deže Čuso: Druga decenija u radu spasilačke službe (1907–1918)

Dr Emil Libman, dr sc. med. Branka Milisavljević, dr : Socijalno-zdravstvene brige Magistrata Subotice o deci u XVIII i XIX veku

Sažetak: U radu su izneti dostupni podaci o razvoju socijalne i zdravstvene brige o maloj deci u Subotici. Dete kao ličnost prvi put se spominje u Subotici u crkvenim službenim dokumentima kada su 1. decembra 1687. godine upisana imena prve krštene dece. U radu se govori o ostavljenoj, napuštenoj deci o kojima brine Gradska uprava, koja osniva „siročadski sto”. To bi bio početak socijalne brige o deci u našem gradu. U XVIII i XIX veku bilo je nekoliko epidemija velikih boginja, tifusa, dizenterije… Pronalazak seruma protiv velikih boginja (1789) je značajan datum u istoriji medicine. U Subotici je 1803. godine izvršeno prvo vakcinisanje dece. To je godina početka zdravstvene zaštite dece u Subotici. U XVIII veku osnivaju se mnoga dobrovoljna humanitarna društva koja primaju malu decu radi nege i odgoja. Krajem XIX veka podignut je u Subotici Dom za siromašnu i napuštenu decu.

Rubrika iz arhivske građe

Dijana Borenović, arhivista, Istorijski arhiv Subotica: Osnivanje i početak rada Saveza Štefania u Subotici – iz arhivske građe IASu

“…nedostatak lekara. Za vreme rata donete su sledeće mere:

1. 1915. godine počela je sa radom moderno opremljena bolnica za zarazne bolesti sa ukupno 160 kreveta;
2. Istovremeno je osnovan i počeo sa radom zavod za dezinfekciju. Upravo zahvaljujući ovim ustanovama 1915. godine brzo je suzbijena epidemija boginja i tifusa, od druge polovine 1916. godine broj obolelih od zaraznih bolesti je vrlo mali;”

 

 

• EX PANNONIA 22.

   http://expannonia.suarhiv.co.rs/ser/22

Др Емил Либман, др сц. мед. Бранка Милисављевић, др Зорица Либман

Социјално-здравствена заштита новорођенчади и мале деце у Суботици током XX и почетком XXI века. Поводом 60 година оснивања и рада Службе за неонатологију у суботичкој болници (1958–2018)

Сажетак: У раду су изнете намере и могућности пружања социјалне и здравствене помоћи новорођеној и малој деци током XX и почетком XXI века. Изнети су кратки описи социјалних и здравствених установа која су била спремна да укажу заштиту и бригу о малој деци и новорођенчади: основан је 1902/03. године Дом за заштиту мале, напуштене и угрожене деце  (Сиротиште, касније названо Колевка), био је покушај оснивања Стефаниа – Установе за пружање помоћи трудним женама и малој деци (1918), изграђено је Одељење за гинекологију и акушерство (1937) и отворени су Одељење за дечје болести (1947), Одсек за неонатологију (1958) и Одсек за генетику (1998) у суботичкој болници. Приказане су и кратке биографије лекара–неонатолога и других лекара који су пружали или пружају заштиту малој деци.

Кључне речи: Здравствене установе, социјалне установе, Одељење за дечје болести, Одсек за неонатологију, Одсек за генетику, биографије лекара–неонатолога.

 

Период од 1900. до 1918. године

Zgrada stare Kolevke 

Испостава (Огранак) Земаљског Удружења за помоћ сирочади и напуштеној деци Бели крст (А Feher kereszt orszagos lelenczhaz Egyensulet szabadkai fioka intezete), чије је седиште било у Будимпешти, основана је 1892. године у Суботици.[1] Предвиђено је тада да се изгради Дом за ову децу. Пошто зграда Дома није подигнута, Управни одбор Испоставе доноси маја 1900. године одлуку да се изнајми и опреми кућа Јожефа Беџуле, јер Магистрат слободног краљевског града Суботице задњих година брине о 260 сирочади и напуштеној деци.[2] Привремени Дом, назван Сиротиште отворен је 17. септембра 1900. године. На свечаној Скупштини Испоставе Бели крст новембра исте године велики жупан слободних краљевских градова Суботице и Баје, Ендре Шмаус (Endre Schmaus) одржао је говор у којем је, између осталог, рекао: „…више векова се друштво брине о новорођеној и напуштеној деци… У нас је у Краљевском допису 1724. године била Општа наредба по којој је свака општина била обавезна да води рачуна о својој сиротињи… У Наредби Министарства унутрашњих послова 1872. године наглашено је, да је нега сирочади обавеза сваке општине… Ову материју регулише и Закон из 1886. године – уколико средства добровољних друштава нису довољна за одржавање градске сиротиње, онда свака Општина треба да брине о свом сиромашном становништву… Израђен је Правилник… у којем се налази објашњење ко се сматра сиромашним дететом… регулисан је и поступак за негу и бригу сиромашне деце испод 7 година живота… Истим Правилником се одређује, да у периоду док држава не подигне објекте за збрињавање сирочади, установе које су до сада бринуле о сиромашној и напуштеној деци, треба и даље да брину о њима…“[3]

У Извештају управника Сиротишта др Дежеа Валија (Vali Dezso, 1870–?) сазнајемо да су у установи од 18. септембра до 28. децембра 1900. године била 84 детета а до 4. априла 1901. смештено је 129 деце.[4] Маја 1902. године разматрао се предлог Министарства унутрашњих послова да се Дом за сирочад подигне на Сегединском путу (зграда је седамдесетих година прошлог века срушена и данас је на том месту објекат Међуопштинског секретаријата за унутрашње послове).[5]

Сиротиште је радило у оквиру Белог крста и постало је једна од карика у ланцу организоване социјалне заштите деце која је обухватала целу Аустро-Угарску монархију.

Суботички Дом одваја се 1903. године од Главног удружења за помоћ сирочади и напуштеној деци у Будимпешти и постаје самостална установа Државно сиротиште у Суботици.[6]

Године 1906. и 1911. спомиње се у Суботици и рад Сирочадског стола (Szabadka sz. kir. varos arvaszeke).[7]

Немамо података о раду Сиротишта током Првог светског рата али рад Дома није прекинут, вршио је своје обавезе и у том  периоду примао и ратну сирочад. У том ратном времену размишљало се о заштити трудница, породиља, одојчади и мале деце сиромашних мајки, размишљало се о оснивању Испоставе хуманитарног удружења за заштиту мајке и детета Стефаниа чије је средиште било у Будимпешти.[8]

Др Антал Барта (1860–1935), главни лекар града од 1914. до 1919. године, даје предлог о оснивању и објашњава важност ове Установе.[9] Уједно је предложио и отварање амбуланте за преглед одојчади и мале деце у оквиру ове Испоставе. У амбуланти би лекар радио бесплатно а уколико би било потребно мајке би примале храну за одојчад и малу децу бесплатно. Сиромашне мајке, труднице и жене у бабињама добијале би бесплатно прехрамбене артикле за породицу.[10]

У амбуланти је почео са радом др Елек Рајс (Reisz Elek), педијатар,[11] а за в.д. шефа Испоставе постављен је др А. Барта.

Предлагало се и отварање Породилишта и Школе за неговатељице (Szülointézet és Vedönöiskola Szabatkán) али се од овог предлога др А. Барте одустало због недовољних материјалних средстава у градском буџету.[12]

Период између два светска рата

Рат је оставио многа разарања, беду, сиромаштво, јављао се велики број болесника оболелих од тифуса, дизентерије, туберкулозе, венеричних болести… Епидемија трахома је и даље присутна у озбиљним размерама и многа деца су оболела (епидемија трахома почела је 1868. године). Ту су, затим, рањеници и болесници са ратишта. Све треба збринути, многима пружити лечење, сиромашнима помоћи око набавке хране, угроженима побољшати услове живота… Смртност мале деце и одојчади je узнемиравајућa.

Краљевско војно заповедништво у Суботици упућује Допис да се на српском, мађарском и француском језику обавести грађанство о обавезном прегледу јавних жена понедељком, средом и петком.[13] Министарство народног здравља и социјалне политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца издаје Проглас да се сви градски физикуси и све здравствене установе заложе за очување здравља становништва одржавањем популарних предавања о болестима, о превентивним мерама за спречавање и ширење заразних болести и да помогну организовање месних удружења која би учествовала у организацији и спровођењу тих мера. Основана је Бесплатна државна амбуланта 1921. године у којој су амбуланте за плућне, венеричне, очне и дечје болести и амбуланте за преглед одојчади. Касније је у дворишту ове Амбуланте изграђена зграда Школске поликлинике.[14] Амбуланта је отворена у тзв. Безередијевој кући која се налазила на углу Харамбашићеве улице и Трга бана Јелачића (данас кућа АТД).[15]

Сирочадски сто 1920. носи назив Сирочадски сто Суботица.

Сиротиште ради после рата у нешто скромнијим условима. Први управник је био др Фрањо Сударевић од 1919. до 1920. године,[16] затим др Ђура Јовановић од 1920. до 1921. године.[17] За његово време Сиротиште мења име и добија назив Колевка – дом за одојчад.

(слика 2)

Године 1923. отворена је у „Баштенском делу града“ (Kertváros) у улици Марије Војнић – Тошинице број 11 Јеврејска болница Милосрђе. Имала је две зграде. У једној је било Одељење за женске болести и акушерство. Примане су у посебним собама сиромашне болеснице и породиље јеврејске вероисповести, а уколико је било слободних места и сиромашне жене других вероисповести. Лечење је било бесплатно, а у болници су радили лекари – Јевреји специјалисти за гинекологију и акушерство и педијатрију.[18]

Испостава Стефаниа престаје са својом делатношћу због финансијских потешкоћа.[19]

Рад у болници је отежан због послератне економске кризе (1922–1924) па је др Андрија Штампар (1888–1958), начелник за социјалну медицину и јавну хигијену у Министарству за народно здравље, затражио 1926. да градски физикуси са својим лекарима начине Програм рада борбе против трахома и да отворе у што већем броју диспанзере за заштиту мајке и деце, школске поликлинике и друге амбуланте за пружање здравствене помоћи оболелом становништву. Мрежа ових установа обухватила би целу државу.[20]

(слика 3)

Поновна економска криза крајем двадесетих и почетком тридесетих година прошлог века није омела Управни одбор и управника болнице др Пају Ивковића-Ивандекића[21] да донесу Одлуку о изградњи једноспратног Павиљона за гинекологију и акушерство[22] који ће бити повезан једним ходником али и административно са Одељењем за хируршке болести (шеф Хируршког уједно је и руководилац Одељења за гинекологију и акушерство). Акушерско одељење које је до тада било смештено у просторијама на спрату Павиљона „Е“ (Централна кухиња болнице) са 13 болесничких кревета за сиромашне труднице и породиље, биће премештено у нову зграду Гинеколошко – акушерског одељења, које ће имати 56 кревета. У приземљу су биле собе за труднице и породиље а на спрату собе за болеснице са женским болестима. Крај кревета породиље били су креветићи од плетене жице за новорођенчад. На Одељењу су радиле бабице, неговатељице и часне сестре.[23] Изградња овог Павиљона била је оправдана како из медицинских разлога тако и из социјалних потреба. Имућне жене лечиле су се у приватним ординацијама лекара опште медицине и у санаторијумима др Ђерђа Шанте (Santha Gyorgy, 1863–1947) и др Имреа Вилхајма (Wilheim Imre, 1886–1930).

Током 1935/56. године преселила се Јеврејска болница из старих зграда у зграду бившег Санаторијума др Имреа Вилхајма када је исту откупила Јеврејска вероисповедна општина. На спрату су биле собе за породиље, две операционе сале, соба за порођај и посебна соба за новорођенчад.[24]

Др Милица Митровић-Поповић, која је руководилац Школске поликлинике, била је мишљења да је велики број смртности новорођенчади и мале деце последица социјалних проблема: многе труднице због сиромаштва не одлазе на прегледе код лекара који раде у својим приватним ординацијама, породиље се порађају у нехигијенским условима код своје куће често без бабица, због запослености многе мајке дају своју новорођенчад или малу децу на чување жени која их нестручно и несавесно негује и храни, затим када је кућни амбијент поремећен у случају алкохолизма или нередовне контроле и лечења венеричних болести једног од родитеља детета, незнање мајке у вези са негом и исхраном новорођенчади и др.

Да би се овакве ситуације ублажиле, лекарка сматра да је потребно отворити Саветовалишта за мајку и дете и о томе обавестити грађанство. И она ради у једном Саветовалишту два пута недељно у поподневним часовима. Прима на преглед здраву и болесну децу и мајкама даје савете како да негују и хране своју малу децу. Услуге су бесплатне, па ипак многе мајке не долазе у Саветовалиште. Каже, даље, лекарка, да постоји и кућна посета школованих неговатељица које контролишу да ли се мајке придржавају добијених упутстава. Пожељно је, такође, да се у болници отвори Одељење за дечије болести и да Градска власт размотри могућност отварања обданишта за децу запослених мајки. Треба мислити и о отварању млечних кухиња у граду.[25]

У период од 1941. до 1944. године сирочад и напуштена мала деца била су смештена у самостанима Милосрдне сестре (у данашњој Загребачкој улици) и Мала света Тереза (у данашњој Скерлићевој улици). Издржавање ове деце било је у надлежност града.[26]

Период од 1944. до 2018. године

После Другог светског рата остали су многи озбиљни проблеми у економији и здравству. Осиромашена земља захтевала је максимално залагање за што бржу обнову здравствене службе у граду, што ефикасније пружање помоћи грађанству, рањеницима, болесницима, војним заробљеницима, са расположивим медицинским кадром…

Основана је привремена Војна управа (17.10.1944) и Команда места Суботице (07.11.1944). Проблемима здравства бавили су се упоредно органи Санитетског одељења при Команди места и органи народне власти Градског физиката при Народном одбору среза. Постојали су Војни (за руске војнике) и Цивилни здравствени центри (за грађанство).

На првом заседању Народно-ослободилачког одбора (НОО) формиран је Здравствени одбор чији је задатак био да решава здравствену проблематику у оквиру затеченог стања у здравству.[27]

Поред здравствених мера и лечења, предузимају се и кораци у решавању социјалних проблема (нехигијенски услови становања, здравствена помоћ сиромашнима, трудницама и породиљама, мајкама после порођаја, брига о новорођеној и малој деци).

Забележене су појаве заразних болести, нарочито међу сиромашним становништвом где су услови живота неодговарајући, а број угрожене и често напуштене деце у порасту.

Црвени крст и друге хуманитарне организације скупљали су и делили храну трудницама, породиљама и новорођенчадима, те одећу сиромашним породицама.

Општа болница радила је у границама могућности: недостајао је медицински кадар, недостајали су лекови, опрема и санитетски материјал. Све се тешко набављало, а број оболелих био је у порасту.

Виши медицински кадар био је малобројан – многи лекари су отишли у Мађарску, многи се из депортације и заробљеништва нису вратили, број средњег медицинског особља био је недовољан – примљене су нешколоване девојке, часне сестре су напустиле своја радне места… Организован је септембра 1945. Тронедељни течај за неговатељице[28] и Шестомесечни течај за медицинске сестре, помоћне бабице и медицинске лаборанте.[29] Године 1947. отворена је и почела са радом Средња медицинска школа.[30]

Отворено је 1947. Одељење за дечје болести у суботичкој болници. Одељење се налазило у просторијама спрата једноспратног павиљона „Е“ (изнад Централне болничке кухиње). Ту су раније биле часне сестре, односно Одељење за порођај најсиромашнијих трудница, док се није изградило Одељење за гинекологију и акушерство 1937. године. Одељење је имало 13 кревета а за шефа је постављен др Јулије Волф (Wolf Djula), педијатар.[31] Године 1949. примљена је на специјализацију из педијатрије др Адријена Свобода (Szvoboda Adrienn).

Гинеколошко – акушерско одељење се 1947. године одваја од Хируршког и за начелника је постављен др Карло Терек (Terek Károly, 1908 – 1977). Прегледе жена и трудница обављали су лекари опште медицине у својим приватним ординацијама све док приватна пракса није укинута. Порођаји су се вршили у Акушерском одељењу Опште болнице и у ванболничким породилиштима у Суботици, Таванкуту, Бајмоку…[32]

Функцију Сирочадског стола преузео је 1948. године Одсек за социјалну политику и народно здравље при Извршном одбору Градског народног одбора.[33]

Колевка је 1945. године почела са радом под називом Дом за збрињавање социјално и здравствено угрожене деце сиромашних породица. У Дом су примали напуштену децу до 5-6 година узраста, ратну сирочад, а касније и децу из социјално угрожених породица, децу напуштену од стране родитеља из најразличитијих разлога, те децу заосталу у расту и психо-физичком развоју до 7 година живота (38).[34]

(слика 4)

Године 1950. отварају се саветовалишта за трудне жене и малу децу у Суботици, Таванкуту, Бајмоку…[35] Саветовалишта су носила назив Психо-соматско саветовалиште а од 1961. Развојно саветовалиште које ради у склопу Дома здравља.

У Развојном саветовалишту су у почетку били запослени лекар педијатар, социјални радник, психолог и медицинска сестра, а деведесетих година прошлог века још и дефектолог–реедукатор и дефектолог–логопед.  Саветовалиште се налази у новоизграђеној двоспратној згради Диспанзера (улица Ђуре Ђаковића).

У приземљу су амбуланте за преглед одојчади, предшколске деце и Саветовалиште за мајку и дете. На првом спрату су амбуланте за гинеколошке и превентивне гинеколошке прегледе и Стоматолошка амбуланта за труднице. На другом спрату се налазе амбуланте за школску децу и Саветовалиште за адолесценте (основано 2000. године) и Стоматолошка амбуланта за децу.

У склопу Диспанзера била је и Поливалентна патронажна служба која се 2005. одваја и смештена је у просторијама амбуланте I, у којима је и Служба за кућно лечење (Кумичићева улица).

Деведесетих година прошлог века отворена је Школа за труднице (у просторији на спрату Амбуланте на Београдском путу) ради упознавања трудница са негом новорођенчади.[36]

Одељење за гинекологију и акушерство пресељава се 1951/52. године у зграду бивше Јеврејске болнице (ул. Ђуре Ђаковића), а Одељење за Дечје болести у просторије у којима је било Одељење за гинекологију и акушерство и тиме добило знатно веће могућности за већи број болесничких кревета.

После смрти др Ј. Волфа (1954), за начелника Дечјег одељења постављена је др Адријена Свобода (Szvoboda Adrienn, 1914–2012).

Гимназију је завршила у Сомбору а медицинске студије у Загребу (1940).  На Одељење дечјих болести примљена је 1949. године. Специјалистички стаж обавила је у суботичкој болници и на Клиници за Дечје болести Медицинског факултета у Загребу. Специјалистички испит положила је 1954. године на Клиници у Загребу. Исте године је именована за начелника Одељења за дечје болести и на тој функцији је остала до 1975. године. Радила је темељно на програму дечје заштите, примењивала је нова достигнућа у дијагностици и лечењу. Увођењем интензивне и полуинтензивне неге одојчади и мале деце и тзв. дириговане рехидратације у лечењу токсикоза на основу АСТРУП-а, смртност одојчади и мале деце се смањила. Примењивала је савремене тестове у откривању цистичне фиброзе панкреаса. Посветила се проблему исхране одојчади и мале деце. Објавила је неколико радова у стручној литературе. Дала је основе Служби за неонатологију.[37]

У то време, средином прошлог века, у многим медицинским центрима Европе постојала је жеља да се испита узрок ране перинаталне смрти новорођене односно превремено рођене деце. Отварали су се одсеци за неонатологију при Одељењу за гинекологију и акушерство. Велика пажња посветила се прилагођавању новорођенчета новом амбијенту. Рођењем оно нагло мења своју средину – од заштићеног живота у материци своје мајке долази у додир са вањском околином.

Поред овог очигледног утицаја на нежно тело новорођенчета, свакако делују и социјални фактори, генетска основа родитеља, опремљеност одсека и обученост особља перинаталне службе (42).[38]

Једна наша статистика нам указује да је забележена перинатална смртност 1972. године – 27,32%, 1982. године – 20,32%, године 1993. смртност у перинаталном период је била 15,86%, а 2002. – 7,97%, 2006. – 6,48% а 2016. – 3,77%.

И у случају превремено рођених новорођенчади налазимо (у групи тзв. средњих прематуруса – тежина детета је око 2000 гр) да је почетком шездесетих година смртност до 1982. године износила 8,48%, а 2005. године – 6,12%.[39]

Пратећи развој медицинске науке др Карло Терек, начелник Одељења за гинекологију и акушерство (1947–1964), специјалиста за гинекологију и акушерство, сматрао је да је потребно посветити већу пажњу новорођеној деци, па је отворио Одсек за неонатологију на свом Одељењу 1958. године.

Један од специјализаната за време руковођења др А. Свободе био је на Дечјем одељењу др Цветко Глоговчан (Кинкинда, 26.11.1922 – Суботица, 12.08.2000).

(слика 5)

У месту рођења је похађао основну школу и ниже разреде гимназије. Велику матуру положио је у суботичкој гимназији. Уписао је медицинске студије у Београду (1940). За време Другог светског рата студирао је у Сегедину. Као студент је 1944/45. био у Народно-ослободилачкој војсци. Студије наставља у Загребу где је дипломирао 1951. године. Добио је специјализацију из педијатрије. Специјалистички стаж је обавио у Суботици и на Клиници за дечје болести у Београду. Испит је положио 1956. и радио на Одељењу за дечје болести у суботичкој болници. Показао је велико занимање за патологију новорођенчади и мале деце. Прелази на Одељење за гинекологију и акушерство где је основан Одсек за неонатологију. Усавршавао се на Клиници за женске болести и порођаје у Београду и на Институту у Стразбуру (Strasburg). Педијатријска и Гинеколошко – акушерска секција Српског лекарског друштва издале су му Потврду о стручној верификацији за звање неонатолога (1965). Објавио је већи број радова.[40]

За потребе Одсека за неонатологију набављени су: инкубатори, baby респиратори, лампа за фототерапију, гермицидна светиљка, суви стерилизатор, електрична пумпа за млеко, прецизне ваге, отворена је посебна чајно–млечна кухиња и др.

 

Када је Гинеколошко – акушерско одељење 1971/72. прешло у просторије новоизграђене болнице, Одсек за неонатологију имао је већи обим рада. Број болесница са женским болестима и број породиља је повећан. Тако је др Ц. Глоговчан, који је био једини лекар на Одсеку и био у сталној приправности, добијао повремено помоћ појединих педијатара (др Илонка Фехер, др Дејан Ивошевић) са Одељења за дечје болести и педијатара из Дечјег диспанзера (др Ружица Црњаковић-Тонковић), током седамдесетих година прошлог века. Године 1983. на Одсеку је волонтерски радила др Љиљана Добрић.

Др Љ. Добрић рођена је у Бајмоку 17.02.1958. године. Завршила је гимназију у Суботици и медицинска студије у Београду. Након дипломирања (1982) обавља лекарски стаж у Здравственом центру Суботица, а затим лекарску праксу у Дечјем диспанзеру у Суботици. Године 1984. примљена је за сталног лекара на Одсеку за неонатологију. Специјалистички испит из педијатрије положила је 1991. на Медицинском факултету у Новом Саду. Године 1990. одбранила је магистарски рад Стресна стања новорођене деце на истом факултету. Почела је писати и докторску дисертацију Значај одређивања нуклеотида у еритроцитима мајке и плода код ЕПХ гестозе, коју је одбранила 2002. када је крајем прошлог века отишла на Клинику за гинекологију и акушерство у Новом Саду. Има већи број објављених радова у стручној литератури.[41]

Др Ц. Глоговчан одлази у пензију 1989. године. Тада је именована за шефа Одсека за неонатологију др Ружица Михајловић, која је почела са радом на Одсеку 1986. године.

Др Ружица Михајловић рођена је у Бачком Петровом Селу 07.03.1948. године. Након завршеног школовања студирала је на Медицинском факултету у Новом Саду, где је дипломирала 1973. године. Радила је у амбуланти Дома здравља у Бечеју (1973–1986). Похађала је Курс из социјалне педијатрије 1978. на Институту за здравствену заштиту мајке и детета у Новом Саду. Специјалистички испит положила је на Клиници за Дечје болести Медицинског факултета у Новом Саду 1985. године. Примљена је 1986. у Медицински центар Суботица – ООУР (основна организација удруженог рада) за здравствену заштиту мајке и деце као педијатар. Прешла је на Одсек за неонатологију исте године. На Медицинском факултету у Загребу похађала је постдипломске студије из перинатологије (1987–1988). Од 1995. водила се на месту шефа Одсека за неонатологију при Служби за гинекологију и акушерство као педијатар субспецијалиста неонатологије.[42]

Године 1989. примљена  је у стални радни однос на Одсеку за неонатологију др Бранка Милисављевић.

(слика 7)

Рођена је у Суботици 10.10.1960. године. Основну школу и Средњу медицинску школу завршила је у Суботици. Дипломирала је 1985. године на Медицинском факултету у Новом Саду. Лекарски стаж је обавила у Здравственом центру у Суботици. Од 1986. до 1989. године радила је у Центру за мајку и дете – Диспанзер за школску децу и омладину, а од 1989. до 2007. на Неонатолошком одсеку Гинеколошко акушерског одељења суботичке болнице. Од 2007. ради на Одељењу неонатологије у Служби за гинекологију, акушерство и неонатологију Опште болнице Суботица. Специјалистички испит из педијатрије положила је 1994. на Медицинском факултету у Београду. Магистарски рад под називом Рани неонатални исход и перинатални фактори угрожености новорођених близанаца одбранила је 1993. године на Медицинском факултету у Новом Саду. Усмени испит из уже специјализације из неонатологије положила је 1999, а рад под називом Предикција интраутерусног застоја раста одбранила је 2002. на Медицинском факултету у Београду. У Крагујевцу је завршила  школу ултразвука (УЗ) ендокранијума. Од 2007. године помоћник је директора Опште болнице Суботица за организацију и организациона питања. Начелник је Одељења за неонатологију од 2010. године. Има неколико радова у домаћим и страним стручним часописима.[43]

Током ових година набављени су: нови инкубатори, оксигенатор, амбу балон, сонда за мерење температуре, сонда за мерење концентрације кисеоника, ињектомат, инфузиона пумпа, фотолампа, респиратори, монитори, пулсни оксиметар, nCPAP, реанимациони сто…

Постоји сарадња, по потреби, са лекарима других специјалности: са рендгенолозима, трансфузиолозима, хирурзима, инфектолозима и др.

Одељење за гинекологију и акушерство тих година располаже са 101 болесничким креветом. Чини се да је број наталитета у опадању што је констатовано још 1990. године. Постоји вероватно више разлога, а најглавнији су стамбени и материјални проблем, одгој детета у првим годинама живота и др.[44] Тако је 1996. године рођено 1780 новорођенчади, 2006. године 1560, а 2016. године 1400.

Порођаји се на Гинеколошко – акушерском одељењу врше у 4 порођајне сале (четири кревета) и у операционој сали где се порођаји завршавају царским резом.

Одсек за неонатологију има 40 кревета, Јединицу за интензивну негу новорођенчади и превремено рођене деце. Код гушења (asphyxia) детета при порођају, реанимација почиње још у порођајној сали: примењу је се baby пулмотор са екситермом, одређује се pH, дају се бикарбонати у пупчану вену, евентуално интубација уз помоћ анестезиолога. На Одсеку се, иначе, дају по потреби инфузије, трансфузије са трансфузиологом, врши се лумбална пункција, Doppler – прегледи, примењује се тродимензионални ултразвучни прегледи, мониторинг прегледи и др.

Године 1997. примљена је др Жужана Ујхељи (Ujhelyi Zsuzsána).

(слика 8)

Рођена је у Бачким Виноградима (насеље крај Суботице) 02.10.1955. године. Основну школу завршила је Бачким Виноградима, а матeматичку гимназију у Суботици. Дипломирала је 1981. на Медицинском факултету у Сегедину. Лекарски стаж је обавила у Здравствено центру у Суботици. Од 1982. до 1997.  радила је на Одељењу педијатрије Здравственог центар Нови Кнежевац. Од 1997. до 2007. ради на Неонатолошком одсеку Гинеколошко акушерског одељења суботичке болнице; од 2007. до одласка у пензију 2016, на Одељењу неонатологије у Служби за гинекологију, акушерство и неонатологију Опште болнице Суботица. Од 2008. до 2010. била је начелник Одељења за неонатологију. Специјалистички испит из педијатрије положила је 1989. на Медицинском факултету у Београду. Усмени испит из уже специјализације из неонатологије положила је 2001, а рад под називом  Дијагностика и прогностика динамичног сонискрининга у раном откривању развојног поремећаја кука одбранила је 2003. на Медицинском факултету у Београду. Године 1992, на Медицинском факултету у Новом Саду, завршила је основни Курс из области УЗ дијагностике конгениталне дисплазије кука. Након тога похађала је неколико школа из области УЗ дијагностике: Југословенску школу УЗ у педијатрији (Крагујевац 1993), Југословенску школу ултразвука – абдомен, урологија и нефрологија (Крагујевац 1996), Југословенску школу ултразвука – ортопедија и педијатрија (Крагујевац 1996). Године 2007, на Медицинском факултету у Новом Саду похађала је Едукативни семинар под називом Новорођенче и порођајна траума – терапија.[45]

Од давнина је познато да је најприродније да новорођенче буде после рођења на мајчиним грудима. Но, све до пре две-три деценије, новорођенче је било одвојено због мишљења да се мајка боље и брже опоравља после порођаја а новорођенче да се успешније чува од инфекција.

Данас се примењује споменути природни однос мајка–дете.

У суботичкој болници први порођај након којег је новорођенче одмах дато на подој и заједно са мајком из порођајне сале пренето у болесничку собу – догодило се 1995. године. Ускоро су собе са мајком–породиљом опремљене малим креветићима па је мајка све време постпорођајног доба, била уз своје дете.

Почела је едукација особља како би се што успешније пружала помоћ у перинаталном добу, а мајке су се подучавале о техникама подоја и упознавале са значајем и предношћу природне исхране новорођенчета.

Комисија за акредитацију Министарства здравља посетила је једном приликом (1996) суботичку болницу и закључила да може добити назив Болница – пријатељ деце (Baby Friendly Hospital) због узорног рада и спровођења „baby friendly” програма на Гинеколошко – акушерском одељењу и Одсеку за неонатологију.[46]

(слика 9)

У раду смо споменули да је један од узрока превременог порођаја деце и деце са неким психофизичким сметњама у развоју – генетски поремећај који може бити последица дејства штетних спољашњих фактора или нестабилне генетске основе родитеља детета.

Године 1998. отворен је Одсек за генетику при Одељењу за лабораторијску дијагностику болнице у Суботици. У свом саставу има Цитогенетску лабораторију и Генетско саветовалиште. Др Јасмина Дурковић, шеф Одсека,[47] организовала је са сарадницима, прва у овом делу Европе, јединствени популациони генетски скрининг код трудница у раној трудноћи.

Нешто касније, сачинила је и нову методу генетског скрининга – обрада фетусних материја у крви труднице између 11 и 13 недеље трудноће. Метода је 2018. године добила признање из Америке за научни допринос, као и позив да се уврсти у књигу Универзитета у Кембриџу.

Метода се примењује након узимања анамнестичких података о родослову супружника – да ли је било спонтаних побачаја, превремено рођене деце или поремећаја у психофизичком развоју детета и личних здравствених оптерећења супружника те представља индивидуалну обраду феталних материја.

Одсек постаје самостална јединица која функционише као Регионални центар за генетска испитивања северног дела Војводине. Од 2010. је у саставу научно-истраживачког Пројекта министарства за науку и технологију Србије, а од 2014. се узоркују фетални ДНК из крви мајке; послат је у Америку први фетални геном из Србије у коме је очитан цео ДНК фетуса.

У Саветовалишту се родитељима даје генетска информација о постојању ризика, о резултатима узорка крви, дају се савети шта чинити у случају позитивних (патолошких) резултата генома крви.[48]

Године 2008. примљена је др Зорица Либман, након одласка др Р. Михајловић у пензију.

(слика 10)

Др Зорица Либман рођена је у Суботици 25.02.1974. године. Основну школу и Средњу медицинску школу завршила је у Суботици. Дипломирала је 2000. на Медицинском факултету у Новом Саду. Лекарски стаж је обавила у Здравственом центру у Суботици у коме је стално запослена од 2001. године. Од 2001. до 2008. радила је у Дому здравља, Диспанзер за здравствену заштиту жена и деце, Одељење за одојчад и предшколску децу, а од 2008. ради на Одељењу неонатологије у Служби за гинекологоју, акушерство и неонатологију Опште болнице Суботица. Специјалистички испит из педијатрије положила је 2006. на Медицинском факултету у Београду. Усмени испит из уже специјализације из неонатологије положила је 2011, а рад Морбидитет и морталитет новорођенчади рођених царским резом одбранила је 2017. године на Медицинском факултету у Београду и стекла звање субспецијалисте неонатологије. У Крагујевцу је завршила Школу УЗ ендокранијума.[49]

(слика 11)

Године 2007. према Развојном плану мреже здравствених установа Министарства здравља, формирају се Општа болница и Дом здравља. Уследила је реорганизација у циљу рационализације обављања здравствене делатности према препоруци Министарства. У болници су основани сектори и службе делатности:

• Сектор интернистичких грана медицине;
• Сектор хируршких грана медицине;
• Сектор заједничких послова;
• Служба за педијатрију, гинекологију, акушерство и неонатологију, психијатрију и продужено лечење и негу;
• Служба за правна, економска, финансијска и техничка питања.

Од тог времена Одсек за неонатологију је Одељење. Начелник Одељења је др Б. Милисављевић а исте године примљен је др Зоран Манигода.

(слика 12)

Рођен је у Јабланици 01.06.1957. године. Основну школу завршио је у Јабланици, а гимназију у Коњицу. Дипломирао је 1982. на Медицинском факултету у Сарајеву. Лекарски стаж је обавио у Регионалном Медицинском Центру „Др Сафет Мујић“ у Мостару. Од 1983. до 1986. ради у Служби хитне медицинске помоћи Дома здравља Јабланица; од 1986. до 1993. године на Неонатолошком одељењу Гинеколошко акушерске клинике, Клиничког болничког центра (КБЦ) Тузла; од 1993. до1994. на Неонатолошком одељењу Гинеколошко акушерске клинике, КБЦ Бања Лука; од 1994. до 1995. на Одсеку за неонатологију Гинеколошко акушерског одељења суботичке болнице; од 1995. до 2010. на Дечјем одељењу болнице у Суботици; а од 2010. је стално запослен на Одељењу неонатологије у Служби за гинекологију, акушерство и неонатологију Опште болнице Суботица. Специјалистички испит из педијатрије положио је 1992. године на Медицинском факултету у Београду. Усмени испит из уже специјализације из неонатологије положио је 2004. године на Медицинском факултету у Београду. Објавио је радове у Зборнику конгреса педијатара Србије и Црне Горе.[50]

Данас Одељење за неонатологију ради у оквиру Службе за гинекологију, акушерство и неонатологију Опште болнице. Одељење се налази уз сале за операције и порођајне сале.

На Одељењу  неонатологије се налази: 6 инкубатора у Јединици интензивне неге, 5 инкубатора у Јединици полуинтензивне неге и 7 креветића у боксу за царске резове, а на Одељењу акушерства 24 креветића за новорођенчад.

На Одељењу се врше многе лабораторијске претраге (АБС, ЦРП, прокалцитонин, Билирубин, ШУК…) и биохемијске анализе (брисеви, хемокултура…), скрининг на критичне УСМ (од 2016), имунизација против туберкулозе и хепатитис Б (од 2006). Књига наркотика се води од 1982. године.

У оквиру Одељења за неонатологију постоји од 2001. године Неонатолошка амбуланта која ради сваки дан. У амбуланти се врше прегледи здраве новорођенчади у другој недељи живота и болесне новорођенчади упућене од стране патронажне медицинске сестре из Поливалентне патронажне службе Дома здравља Суботица или од стране педијатра из Дома здравља. У амбуланти се врши вакцинација против туберкулозе и хемаптитиса Б, узима се крв за скрининг на хипотиреозу, фенилкетонурију и цистичну фиброзу панкреаса и за друге лабораторијске анализе.

Нека угрожена и превремено рођене деце шаљу се у више медицинске установе од 1980. године („транспорт од себе“) а од 1982. године Одељење прима упућену децу из других места („транспорт ка себи“).

На Одељењу раде три лекара–неонатолога а главна медицинска сестра на Одељењу је од 2014. сестра Наташа Загорац.

(слика 13)

Рођена је 5.12.1979. у Суботици Основну школу и Средњу медицинску школу (смер Медицинска сестра општег смера) завршила је у Суботици. Године 2007. завршила је Вишу медицинску школу у Београду (смер Виша медицинска сестра општег смера) а 2011. године Високу здравствену школу струковних студија у Београду (смер Струковна медицинска сестра). Радила је на Одељењу за неонатологију и као медицинска сестра –сарадник невладиних организација HCIT (Humanitarian Center for Integration and Tolerance).[51]

До 2014. године главне медицинске сестре су биле: Тереза Хорват, Розалија Нађ Варјаш, Верица Пошић, Биљана Сунђи, Аранка Екхард, Гизела Фењвеши и Ивана Доктор.

У сменском раду je 21 медицинска сестра са средњом стручном спремом и три медицинске сестре са вишом стручном спремом обучене за негу новорођенчади. Ту је и помоћно особље неопходно за нормалан и успешан рад одељења.

(слика 14)

Summary

У раду су изнете намере и могућности пружања социјалне и здравствене помоћи новорођеној и малој деци током XX и почетком XXI века. Изнети су кратки описи социјалних и здравствених установа која су била спремна да укажу заштиту и бригу о малој деци и новорођенчади: основан је 1902/03. године Дом за заштиту мале, напуштене и угрожене деце  (Сиротиште, касније названо Колевка), био је покушај оснивања Стефаниа – Установе за пружање помоћи трудним женама и малој деци (1918), изграђено је Одељење за гинекологију и акушерство (1937) и отворени су Одељење за дечје болести (1947), Одсек за неонатологију (1958) и Одсек за генетику (1998) у суботичкој болници. Приказане су и кратке биографије лекара–неонатолога и других лекара који су пружали или пружају заштиту малој деци.

[1] Историјски архив Суботица (ИАСу), Ф. 2, Градско веће слободног краљевског града – Суботица (1861–1918), 1838–1918, пред. бр. 472/1900.

[2] Види напомену 1; ИАСу, Ф. 377, Уред катастра Суботице (1945–1965), 1898–1968. Кућа учитеља Јожефа Беџуле (Bedzsula József) налазила се на Паралелном путу (Párhuzamos ut) на парцели бр. 7825/4, према катастарској мапи из 1882. године.

[3] Види напомену 1; ИАСу, Ф. 32, Уред великог жупана Суботице и Баје (1871–1928), 1872–1918.

[4] Види напомену 1.

[5] Lelenzház és szanatorium, Bácskai Hirlap, 1902. V 16.

[6] …Сиротиште постаје градска обавеза, у: Колевка љуља срцем, Суботица 2003, 23–28.

[7] ИАСу, Ф. 26, Сирочадски сто града Суботице (1874–1947). Сирочадски сто је старатељска власт коју су у првом степену вршили градови са уредном управом (сенатом). Главни задатак Сирочадског стола био је очување интереса штићеника; ИАСУ Ф. 8, Јожеф Глудовац, краљевски комесар – Суботица (1788–1790); 1788–1793, пред. бр. 9–C–114/Glud. 178. О Сирочадском питању крајем XVIII века води бригу један у спољном сенату суботичког Магистрата задужен члан назван „сирочадски отац“ (árvaagya, Curator pupillorum) који се спомиње у једном Извештају Магистрата о несређеним рачунима Градске благајне и Сирочадског стола за 1784. и 1785. годину. Тачна година оснивања Стола није позната.

[8] Дијана Бореновић, Оснивање и почетак рада Савеза Стефаниа у Суботици – из архивске грађе ИАСу, у: Ex Pannonia 21, Суботица 2017, 55–59.

[9] Az anya – és scescmömentese a szabadkái Stefania szövetség megalakulása, Bácskai Napló, 1918, V 18.

[10] A szabadkái csecsemö – és gyermek-ambulátorium megnyitása, Báscmegzei Napló, 1918. VII 23.

[11] ИАСу, Ф. 47, Градско поглаварство – Суботица (1918–1941), 1919–1942, пред. бр. 1003. Именик зубних лекара, зубних техничара, бабица, приватних-градских лекара 1887–1937, – Елек Рајс (Reisz Elek, 1887–?), дипломирао је на Мед. факултету у Будимпешти 1910. Лекарски стаж обавио на клиникама и у болницама у Будимпешти од 15. XI 1910. до 31 VIII 1911. Од 1. IX 1911. до 31 XII 1917. је на Клиници код проф. др Јаноша Бокаија (Bókay János, 1858–1937) , оснивача и управника Удружења Стефаниа. Од 1. I 1918. до 1. II 1919. и од 1. XI 1923. био је управник Државног дома за одојчад и малу децу (Колевка). Радио је у амбуланти Дирекције државних железница у Суботици (од 1922).

[12] Szülöintézet és vedöno iskola, Bácsmegyei Napló, 1918, VII 2.

[13] ИАСу, Ф. 2, пред. бр. XII-1/1919.

[14] Татјана Петковић, Оснивање Бесплатне државне амбуланте у Суботици, у: Век научних прегнућа (Зборник радова), Суботица 2000, 117–123; Meg az idén tető alákerül a szabadkai egeszségügye otthona, Báscmegyei Napló, 1921. VII 14.

[15] Гордана Прчић-Вујновић и сарад., Градотворци, књ. 2, Суботица 2006, 82–85. Иштван Безереди (Bezerédi István, 1861–1909) школовао се у Печују (Pécs) и Будимпешти. Полагао је официрске испите па је као официр био у хусарском пуку 1895. Затим је посланик старокањишког среза на листи Слободоумне странке у Угарском сабору а од 1906. до 1909. велики жупан Суботице. Купио и доградио кућу на углу данашње Харамбашићеве улице и Трга жртава фашизма. Кућа је 1911. постала власништво града. У њој је била официрска школа а од 1921. Бесплатна државна амбуланта.

[16] Стеван Мачковић, Др Фрање Сударевић, у: Век научних прегнућа (Зборник радова), Суботица 2000, 127–128; И. П. Јаблановић, Др Фрање Сударевић, у: Суботичка Даница, календар за 1925. годину, 38–41. Сударевић Фрање (1868–1924), лекар политичар, културни радник, матурирао је 1890. у Марморашу Сигету (Mármorás Sziget). Након петог семестра студија на Мед. факултету у Будимпешти, вратио се у Суботицу. Студије је завршио 1899. и кратко време радио као лекар. Један је од оснивача Кола младих (1984), Земљодилске штедионице (1901), Буњевачке странке (1906) и сарадник–уредник листа Невен (1903–1910). После смрти свог оца, по тадашњим законима вирилиста (велико опорезованих), био је члан Скупштине града. Народни заступник је у Уставотворној скупштини (1920), градоначелник и велики жупан Суботице (1920), посланик у Народној скупштини (1922–1923) и управник Сиротишта (1919–1920).

[17] П. Микић, Б. Пешић, Др Ђуро Јовановић, у: Српски биографски речник књ. 4, Нови Сад 2009, 499–500. Рођен је 1892. Матурирао је у Новом Саду 1911. Мобилисан и радио у Војном превијалишту на фронту у Галицији. У Коложвару (Cluj) је 1916. у Војној болници. Ту је похађао Мед. факултет и дипломирао 1919. Секундарни лекар је у суботичкој Војној болници, и управник Сиротишта 1920, које за његово време добија име Колевка – дом за одојчад. У Берлину је специјализирао педијатрију и 1922. је шеф Дечјег диспанзера у Новом Саду. На војној вежби је у близини Скопља 1941. и у априлском рату је заробљен; бежи из Скопља у Нови Сад где је преживео рацију окупатора. Пензионисан је 1944. али води Дечје одељење у Санаторијуму др Узелца. Основао је Дечју болницу која касније постаје наставна база Мед. факултета. Објавио је неколико радова.

[18] Олга Френкл-Шомли, Историја Јеврејске болнице „Др Сингер  Бернард“ у Суботици, у: Зборник радова Првог састанка Секције САП Војводине Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, Суботица 1969, 91–103.

[19] ИАСу, Ф. 47, пред. бр. 1441. 29/1919; види и напомену 8.

[20] Мирко Дражен-Грмек, Штампар Андрија (1888–1959), у: Мед. Енциклопедија књ. 9, Загреб 1964.

[21] Емил Либман, Потешкоће и успеси у раду. Др Пајо Ивковић-Ивандекић (1890–1973), Истакнути лекари Суботице (1792–1992), Суботица 2003, 84–87. После положене велике матуре у Суботици (1908), одлази на медицинске студије у Будимпешту. Дипломирао је 1913. Стажирао је у суботичкој болници. Многи лекари су мобилисани а др П. Ивковић-Ивандекић је био ослобођен војне обавезе због урођене мане десне шаке, па је постављен за шефа Хируршког одељења (више из формалних разлога). За управника болнице именован је 1919. и на тој дужности остао до априлског рата (1941). Тада је смењен и држан као талац до 1944. када је поново управник болнице до одласка у пензију (1950). Према Правилнику о раду болнице из 1894, био је шеф Одељења за кожне болести и Пододељења за умоболне болеснике. Успешно је водио болницу током економске кризе 1922–1923. и 1927–1928. Подржао је Одлуку о изградњи Павиљона за гинекологију и акушерство. Имао је успеха у лечењу својих болесника лечених у болници.

[22] ИАСу, Ф. 47, Записници Градског већа Суботице бр. 35 Г. В. / IV–797 од 14. III 1935.

[23] Милован Капор, Развој Гинеколошко-акушерске службе на подручју Суботице, у: 250 година акушерства и гинекологије на тлу Војводине, Нови Сад 1983, 78–86. Ókadták rendeltetésékek a szuboticai kórház őtvenhat ágyos szűlészeti osztály, Náplo, 1937. november 29.

[24] …A tizenötéves szuboticai zsidó kórház, Градска библиотека – Завичајно одељење. Z-S-I-103.

[25] S. J. A gyermekhalandoság elleni harc, Napló, 1940 XII 25.

[26] ИАСу, Ф. 60, Градско начелство Слободног краљевског града – Суботица (1941–1944); 1941–1944
пред. бр. 10487/1943; Рудолф Герхардт, Fragmentumok Szabadka kronológijához 1941–1944, Bácsország, VII–VIII, 2004, 30.

[27] Татјана Сегединчев, Здравствена служба у Суботици 1944–1945. године (Период Војне управе), Ex Pannonia 17, Суботица 2013, 96–103; ИАСу, Ф. 68, Градски народни одбор – Суботица (1944–1955); 1944–1958, Записници са седнице НО града Суботице 1944–1950, 7.

[28] Слободна Војводина, 25.09.1945.

[29] Hrvatska riječ, 25.08.1945.

[30] Татјана Сегединчев, Емил Либман, Оснивање и прве године рада Медицинске школе у Суботици (1947–1954), у: Ex Pannonia 18, Суботица 2014, 74–86.

[31] Емил Либман, Теодор Ковач, Волф Јулије, Српски биографски речник књ. 2, Нови Сад 2006, 307. Рођен 1887. у Калочи (Kálocsa). Дипломирао је на Мед, факултету 1909. Стажирао је на Гинеколошкој и Дечјој клиници и на Одељењу за унутрашње и хируршке болести Јеврејске болнице у Будимпешти. Од јануара 1911. до октобра 1913. радио је у „Жигмонд и Абел“ дечјој болници у Будимпешти. Од 1913. до краја свог живота био је дечји лекар у Суботици. Био је први дечји лекар у Војводини. Специјализација из педијатрије призната му је 1925. од стране Министарства народног здравља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Обављао је приватну лекарску праксу и радио у Јеврејској болници у Суботици до депортације (1944). Вратио се у Суботицу 1945. и када је отворено Дечје одељење у суботичкој болници (1947) постављен је за првог начелника и на тој дужности је био до своје смрти 1954. године. Објавио је неколико стручних радова.

[32] Види напомену 24; Hrvatska riječ, 28.07.1946.

[33] ИАСу, Ф. 26, Сирочадски сто града Суботице (1874–1947).

[34] Војислав Николић, Марија Бијачи, Колевка као савремена социјална установа, у: Мед. преглед бр. 11–12, 1988, 473–475.

[35] Hrvatska riječ, 28.07.1950.

[36] Мира Ускоковић, мед. сестра са вишом стручном спремом, главна медицинска сестра у Диспанзеру за здравствену заштиту мајке и деце; Нада Еветовић, мед. сестра са средњом стручном спремом у Поливалентној патронажној служби Дома здравља Суботица.

[37] Емил Либман, Оснивање Одељења за дечје болести – др Свобода Адријена (1914–2012), Истакнути лекари Суботице (1792–1992), Суботица 2003, 135–188.

[38] Ристановић и сарад.  Анализа перинаталне смртности на Гинеколошко-акушерском одељењу болнице у Ужицу у десетогодишњем периоду (1988–1997), у: Зборник радова/садржаја радова Јубиларног симпозијума за перинаталну медицину Српског лекарског друштва, Београд 1998, 25–26.

[39] Цветко Глоговчан и сарад., Четврт века његе недоношчета у Регионалном медицинском центру Суботица, у: Зборник радова Првог југословенског конгреса перинаталне медицине, Загреб 1982, 195–196; Бранка Милисављевић, Из Извештаја и Протокола о раду Одсека за неонатологију Опште болнице у Суботици, Усмено саопштење.

[40] Емил Либман, Оснивање службе за неонатологију у Суботици – др Цветко Глоговчан (1922–2000), истакнути лекари Суботице (1792–1992), Суботица 2003, 147–150.

[41] Љиљана Добрић, Из моје биографије (рукопис).

[42] Подаци Архива Опште болнице у Суботици.

[43] Бранка Милисављевић, Неки подаци из моје биографије (рукопис).

[44] К. И. Милошев, Бебе као драгоценост, у: Суботичке новине, 12.01.1990.

[45] Жужана Ујхељи, Из моје биографије (рукопис).

[46] К. И. Милошев, На мајчиним грудима здравије и топлије, у: Суботичке новине, 27.06.1997.

[47] Емил Либман, Из биографије др Јасмине Дурковић (рукопис). Јасмина Дурковић (Суботица 5. VII 1960), педијатар, субспецијалиста клиничке генетике, дипломирала је на Мед. факултету у Београду (1985), радила је у Центру за заштиту мајке и деце у Суботици од 1987. до 1996. Специјалистички испит из педијатрије положила је 1994. а субспецијалистички из клиничке генетике 1997. Субспецијалистички рад Испитивање етиологије менталних ретардација код деце у Развојном саветовалишту Мед. центра у Суботици одбранила је 1998. на Мед. факултету у Београду а звање „педијатар-субспецијалиста клиничке генетике“ и тако постала прва са тим звањем у Србији. Основала је Одсек за генетику (1998), данас Регионалиони центар за генетику северне Бачке. Магистарски рад Значај Pregnancy associated plasma protein-A, слободног естриола и генетског скора у откривању анеуплоидија плода током првом триместра трудноће одбранила је 2001. на Мед. факултету у Београду. Добила је звање „primarius“ 2005. Оснивач је програма цитогенетског испитивања на сваком побаченом фетусу који се ради једини у земљи, а нешто касније сачинила је и методу генетског скрининга – обрада фетусних материја у крви труднице између 11 и 13 недеље трудноће. Објавила је многе стручне радове у домаћој и страној литератури.

[48] Јасмина Дурковић, Кратак преглед развоја Одсека за генетику.

[49] Зорица Либман, Из моје биографије (рукопис).

[50] Зоран Манигода, Неки подаци из моје биографије (рукопис).

[51] Наташа Загорац, Из моје биографије (рукопис).

 

• EX PANNONIA 23.

   http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_23.pdf

Tibor Halas, arhivista: Subotica 1918. godine u svetlu skupštinskih zapisnika

“Mint elmondta, a fertőző megbetegedesek aranyat megnovelte az un. „spanyolbetegseg” fellepte es junius honapban mintegy 100 esetet regisztraltak.”  “Dr. Barta Antal értesíti dr. Biró Károly polgármestert, hogy a spanyolnátha betegség elterjedése miatt már járványnak minősül és javasolja az iskolák bezárását. A járvány, majd a szénhiány miatt a szabadkai tanintézetekben az év végéig szünetelt a tanítás. (F.2, eln. 2947/1918.)

Изабела Папди, Емил Либман, Зорица Либман, Грађа за медицинску библиографију Суботице (2010-2018)

 

Увод

Историјски архив Суботице и Друштво лекара Војводине, Подружница Суботица, издали су две књиге (2008. и 2011.) у којима је изнета Грађа за медицинску библиографију Суботице од 1828. до 2009. године.*

Овом приликом поред нових износимо и неке радове који нису приказани у предходним књигама. Прикључили смо неколико аутора који нису здравствени радници али су дали лепе прилоге о здравственој култури Суботице.

Служили смо се стандардима за обраду библиографске грађе. Рад садржи 302 библиографске јединице које су груписане по азбучном реду имена аутора или наслова рада. Радови до три аутора воде се на првог аутора. Коаутори су наведени у напомени, под изразом „остали аутори”.  Радови са четири и више аутора су приказани по првој речи наслова рада. Код више радова истог аутора првенство смо дали насловима издатих књига, затим прилозима у зборницима и на крају чланцима у часописима. У оквиру те поделе, радови су приказани хронолошким редом према години издавања дела, а у оквиру исте године азбучним редом наслова. Напомена је допуњена са интернет страницом у случају да постоји електронска верзија рада.

Регистар имена садржи азбучни попис свих имена које се јављају у раду.

Захаљујемо члановима Редакције часописа Ex Pannonia што су разумели наше потешкоће и прихватили објављивање овог трећег дела Грађе за медицинску библиографију Суботице.

*Емил Либман, Грађа за медицинску библиографију Суботице (1828-2005), књ, I. Суботица: Историјски архив и Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва, Подружница, 2008  (Суботица Репринт), 324 стр. и Емил Либман, Грађа за медицинску библиографију Суботице (1828-2009), књ. II. Суботица:  Историјски архив  и Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва, Подружница, 2011 (Суботица Репринт), 120 стр.

 

Грађа за медицинску библиографију Суботице

 

1. АКТИВНО и пасивно пушење-ставови и мишљење ученика / Нада Косић-Бибић … [и др.] // Српски архив за целокупно лекарство. – ISSN 0370-8179. – Год. 134, супл. 2 (2006), стр. 93-99.

Остали аутори: Драгаш Зорица В., Весна Вукмировић, Снежана Пинтер.

 

2. AKTIVNOST NK ćelija u bolesnica sa karcinomom dojke lečenih aminoglutetidom / Bogdanović G., Taracki M. …[et al.] // Knjiga sažetaka / VII kongres kancerologa Jugoslavije, Novi Sad, 14-17. X. 1987. – Novi Sad : Savez lekarskih društava Jugoslavije, Udruženje kancerologa Jugoslavije, 1987.

 

3. AKTIVNOSTI CEA u serumu bolesnika sa karcinomom kolona i rektuma / Lemberger J., Glišić Lj., Libman E. …[et al.] // Zbornik radova / VII gastroenterološki dani SLD, Beograd, 1981. – Beograd : [s. n.], 1981. – Str. 202-205.

 

4. АКТИВНОСТИ управљања фармацеутским отпадом у Апотеци Суботица у периоду 2009–2013 / Светлана Стојков … [и др.] // Зборник сажетака : (додатни материјал: Усмене и постер презентације изабраних радова) / V Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, 2-5. октобар 2014, Београд ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2014. – Стр. 4-5.

Остали аутори: Љиљана Миљачки, Јелена Блажин, Татјана Црњански. – Постер презентација бр. 19. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

5. ALTERNATIVNI način obezbeđivanja disajnog puta u prehospitalnim uslovima / Jovanka Milak … [et al.] // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 14, br. 2-3 (2014), str. 37-43.

Остали аутори: Корнелија Јакшић-Хорват, Борислав Давчик, Милица Величковић, Смиљка Арсић. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57017.pdf.

 

6. ANALIZA, adaptacija i validacija dokumenta za procenu kompetencija farmaceuta = Analysis, adaptation and validation of the document for assessing the competence of pharmacists / Svetlana Stojkov-Rudinski …[et al.] // Arhiv za farmaciju. – ISSN 0004-1963. – God. 62, br. 3 (2012), str. 208-218.

Остали аутори: Ивана Тадић, Татјана Црњански, Душанка Крајновић. – Доступно и на: http://www.farmacija.org/dokumenti/Arhiv%20za%20farmaciju%203%202012%20Radovi.pdf.

 

7. АНАЛИЗА учесталости улкуса желуца и дуоденума и карцинома желуца по полу и старости / Бранко Миљачки … [и др.] // Зборник сажетака / XXVIII конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 28. IX – 2. X 2007. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2007. – Стр. 103.

Остали аутори: Љиљана Миљачки, Радмила Павић, Верица Јовановић. – Сажетак бр. 012. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

8. АНЂЕЛИЋ, Лука

Minimal invasive surgery in gynecological oncology : possibilities and situation in Serbia – GynEndo / Anđelić M. L. [Luka] // Archive of oncology. Supplement. – ISSN 0354-8139. – Vol. 19, suppl. 2 (Sept. 2011), str. 24.

Доступно и на: http://www.onk.ns.ac.rs/Archive/Vol19/PDFVol19/V19s2p23.pdf.

 

9. АРСИЋ, Богдан

Risk Factors for Relapse and Mortality of Clostridium Difficile-Associated Diarrhea / Bogdan Arsić, Momčilo Pavlović, Karolina Berenji // Open Acess Macedonian Journal of Medical Sciences. – ISSN 1857-9655 . – Vol. 2, no. 2 (2014), p. 249-252.

Доступно и на: http://www.id-press.eu/mjms/article/view/oamjms.2014.040/50.

 

10. ARTROSKOPSKE procedure kolenog zgloba : hirurgija sa minimalno komplikacija / Vladimir Ristić…[et al.] // Jubilarni 30. timočki medicinski dani. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2011. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 36, suppl. 1). – Vol. 36, suppl. 1 (2011), str. 84.

Остали аутори: Познан Јовица, Видановић Михајло, Маљановић Мирсад. – Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/tmd3009.htm#125.

 

11. БАБИЋ, Игор
    Скрининг гестацијског дијабетеса / Игор Бабић // Зборник радова / 53. гинеколошко-акушерска недеља СЛД, Београд, 4-5. јун 2009. – Београд : Гинеколошко-акушерска секција СЛД, 2009. – Стр. 101-106.

 

12. Анализа тока и вођења порођаја близаначких трудноћа на гинеколошко-акушерскомодељењу ЗЦ, Суботица у периоду 2002-2006. године / Игор Бабић, Лука Анђелић, Фатхи Хами // Зборник радова / 51. гинеколошко-акушерска недеља СЛД, 31. мај – 1. јун 2007, Београд. – Београд : Гинеколошко-акушерска секција СЛД, 2007. – Стр. 43-49.

 

13. БАЛОГ, Ерика

Саветодавне услуге и стручна помоћ у генетском и дефектолошком саветовалишту / Ерика Балог // Зборник радова / [9. међународна интердисциплинарна научностручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 13-14. мај 2016 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2016. – Стр. 318-324.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2016.pdf.

 

14. БАРТОШ, Чила

Szabadka és környéke gyógyszertárainak története / Bartos Csilla, Kata Mihály // Bácsország, 4. (63.) sz. (2012), p. 84-86.

Историјат апотека у Суботици и околини.

 

15. БЕЉИЋ, Никола М.

Cirkardijalni ritam i polna distibucija srčanog zastoja / Beljić M. Nikola, Tomić N. Bojana // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 18, br. 2 (2018), str. 16-21.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/71085.pdf.

 

16. БЕРЕЊИ Каролина

Dietary supplements usage in athletes more than a game / Berenji K. // Book of Abstracts / VI International Interdisciplinary Professional Scientific Conference, Subotica. – Subotica : [s. n.], 2013.

 

17. Analiza prisustva gojaznosti kod školske dece iz Opštine Subotica / Berenji K., Ćopić J., Pavlović M. // Zbornik sažetaka / Kongres o ishrani, Beograd. – Beograd: [s. n.], 2012. – Str. 136-138.

 

18. Stanje ishranjenosti dece nižih razreda osnovnih škola prigradskih naselja Opštine Subotica / Berenji K., Ćopić J., Pavlović M. // Zbornik sažetaka / Kongres o ishrani, Beograd. – Beograd: [s. n.], 2012. – Str. 142-144.

 

19. Učestalost gojaznosti kod dece nižih razreda osnovnih škola u Subotici / Berenji K., Ćopić J., Pavlović M. // Zbornik radova / Prvi međunarodni kongres higijene, Beograd. – Beograd: [s. n.], 2013.

 

20. Hipercalcemia in infant receiving vitamin D supplementation / Karolina Berenji, Momčilo Pavlović // Suplementacija zasnovana na dokazima : program i knjiga sažetaka / Četvrti kongres o dijetetskim suplementima sa međunarodnim učešćem, 24-25. oktobar 2013. Beograd, Srbija ; [urednici Nenad Dikić i Brižita Đorđević]. – Beograd : Udruženje za medicinu sporta Srbije, 2013.

 

21. Good hydration – precondition for sport success = Добра хидрираност – предуслов успеха у спорту / Каролина Берењи, Момчило Павловић, Жељко Стојановић // Зборник радова / [7. међународна иитердисциплинарна научно-стручна конференција] Васпитно-образовни и спортски хоризонти, Суботица, 9-10. мај 2014. ; уредник Драгутин Рајић. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2014. – Стр. 340.

Резиме. – Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2014.pdf.

 

22. БОЗА, Пал

Primena intenzivne terapije u eklamsiji / Boza P., Pestelek B., Glogovčan C. // Zbornik radova / I kongres anesteziologa Jugoslavije, Beograd, 3-6 novembra 1969. – [Beograd] : Udruženje anesteziologa Jugoslavije ; Ljubljana : Lek, tovarna farmacevtskih in kemičnih izdelkov, 1970.

 

23. БОРЕНОВИЋ, Дијана

Osnivanje i početak rada Saveza Štefania u Subotici – iz arhivske građe IASu / Dijana Borenović ; (prevod građe na mađarskom jeziku Tibor Halas) // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 21 (2017), str. 55-59.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_21.pdf.

 

24. БОСНИЋ, Лазар

Prikaz arterio-venskih malformacija endokraniuma – analiza angiografske i kliničko-neurološke slike / Bosnić L. // Zbornik sažetaka radova / II jugoslovenski kongres radiologa, Vrnjačka banja, 7-10. maja 1997. – [S. l. : s. n.], 1997.

 

25. Prikaz retkih neoplazmi bubrega i uretre – Endometrioma renis et Neo uretrae / Bosnić L., Vojnić-Sabo I., Ivković M. // Zbornik sažetaka radova / II jugoslovenski kongres radiologa, Vrnjačka banja, 7-10. maja 1997. – [S. l. : s. n.], 1997.

 

26. БРИНДЗА, Карољ
    Dr Janoš Hadži lekar i čovek : (1851-1903) / Karolj Brindza ; [preveli s mađarskog Lazar Merković i Mirko Gotesman]. – Bačka Topola : Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje, 1990 (Bačka Topola : Narodna štamparija). – 141 str., [16] str. sa fotogr. ; 21 cm
    Превод дела: Dr Hadzsy János, az orvos és az ember / Brindza Károly.
    ISBN 86-7213-012-X
27. Dr. Hadzsy János, az orvos és az ember / Brindza Károly. – Topolya : Művelődési, Oktatási és Tájékoztatási Központ, 1990 (Topolya : Népnyomda). – 136 p., [16] t. : ill. ; 21 cm
    Példányszám 1500. – Jegyzetek: p. 109-136.
    ISBN 86-7213-009-X

 

28. БУДИМСКИ, Михаела

Prisustvo članova porodice tokom reanimacije = Family presence during resuscitation / Mihaela Budimski, Nikola Gavrilović, Kornelija Jakšić-Horvat // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 11, br. 2-3 (2011), str. 50-57.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.org/01_ABC_XI_2-3_2011.pdf.

 

29. Eureca 2015 Subotica : јednogodišnje praćenje pacijenata sa šokabilnim ritmom = Eureca 2015 Subotica : one year Monitoring of patients with shockable rhythm / Mihaela Budimski, Milena Momirović Stojković, Kornelija Jakšić Horvat // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 4 (2016), str. 15-18.
    Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/27.pdf.

 

30. Povratak spontane cirkulacije kod pacijenata srčanog zastoja kardiološke etiologije u populaciji odraslih u Srbiji = ROSC in out-of-hospital cardiac arrest patients by cardiologic etiology in the adult population in Serbia / Mihaela Budimski, Zlatko Fišer, Violetta Raffay // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 3, br. 8 (2017), str. 53-57.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/116.pdf.

 

31. Upotreba kiseonika kod vanbolničkog srčanog zastoja- EuReCa_Vojvodina = The use of oxygen in out-of hospital cardiac arrest- EuReCa_Vojvodina / Mihaela Budimski, Kornelija Jakšič Horvat, Snežana Holcer Vukelić // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 4, br. 10 (2018), 108-112.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/194.pdf.

 

32. БУКВИЋ, Розалија

Retrospektivni pregled razvoja zubno-lekarske službe na teritoriji Opštine Subotica / Bukvić Rozalija, Priboj Vera, Adam Katalin // Zbornik radova / 40 godina rada lekarskog društva u Subotici : (1945-1985) / glavni urednik Milan Vuković; urednik Emil Libman. – Subotica : Medicinski centar, Zavod za zdravstvenu zaštitu, 1985. – Str. 57-67.

 

33. ВАЖНОСТ увођења превентивних прегледа у рад лекара опште медицине / Марија Мандић … [и др.] // Зборник сажетака / Први конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 25-28. IX 2010. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2010. – Стр. 54.

Остали аутори: Љиљана Миљачки, Радмила Павић, Бранко Миљачки. – Сажетак бр. 55. –Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

34. ВАРГА, Шандор

Dr Janoš Hadži – poznati lekar Bačke Topole u XIX veku / Sándor Varga // Vek naučnih pregnuća : sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske u Subotici (1899-1999), Palić, 24 maja 2000. godine /  [redaktor Emil Libman]. – Subotica : Srpsko lekarsko društvo-Društvo lekara Vojvodine, Podružnica u Subotici : Zavod za zaštitu zdravlja, 2000. – Str. 91-96.

 

35. WHEN to Screen Children with Down Syndrome for Celiac Disease? / Momčilo Pavlović …[et al.] // Journal of Tropical Pediatrics Advance Access. – ISSN 0142-6338. –13. April 2010.

Остали аутори: Недељко Радловић, Зоран Лековић, Зорица Стојшић, Катја Пулева, Каролина Берењи. – Доступно и на: https://academic.oup.com/tropej/article/56/6/443/1665867.

 

36. ВИДОВИЋ, Мирко

Dom zdravlja „Temerin” : naše učešće u programu EuReCA One 2014 – Srbija = Health center Temerin : our participation in EuReCa One 2014 – Serbia program / Mirko Vidović, Milena Momirović Stojković, Kornelija Jakšić Horvat // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 1, br. 2 (2015), str. 19-22.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/17.pdf.

 

37. Urgentna medicina – stručno usavršavanje u Budimpešti / Mirko Vidović, Mihaela Budimski // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 15, br. 1 (2015), str. 57-62.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57013.pdf.

 

38. ВУЧКОВИЋ-Харди, Лидија

Колоректални карцином / Лидија Вучковић, Весна Јонић, Љиљана Миљачки // Зборник сажетака / Први конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 25-28. IX 2010. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2010. – Стр. 14.

Сажетак бр. 27. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

39. Амиотрофична латерална склероза : приказ случаја / Лидија Вучковић, Весна Јонић, Марија Милић // Зборник сажетака / Други конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 23-26. IX 2011. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2011. – Стр. 43.

Сажетак бр. 23. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

40. ГАВРИЛОВИЋ, Никола

Traumatologija u pedijatriji / Nikola Gavrilović, Mihaela Budimski, Kornelija Jakšić-Horvat // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 12, br. 1 (2012), str. 39-43.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57035.pdf.

41. Upotreba AED-a na teritoriji opštine Subotica / Nikola Gavrilović, Mihaela Budimski, Kornelija Jakšić-Horvat // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 14, br. 2-3 (2014), str. 56-63.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57017.pdf.

 

42. Eureca one – Istraživački centar Subotica Rezultati istraživanja Subotica – Srbija oktobar 2014. godina / Nikola Gavrilović, Milena Momirović Stojković, Kornelija Jakšić Horvat // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 15, br. 3 (2015), str. 56-59.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57009.pdf.

 

43. ГРЛИЦА, Мирко

Galenovi sledbenici : subotičke apoteke i apotekari kroz istoriju = Galénosz követői : a szabadkai gyógyszertárak és gyógyszerészek történeti áttekintése / Mirko Grlica ; [prevod na mađarski jezik Papp Erika]. – Subotica : Craft marketing, 2010 (Novi Sad : Stojkov). – 105 str. : ilustr. ; 22 cm
Упоредо срп. текст и мађ. превод. – Тираж 500.
ISBN 978-86-913885-0-8

 

44. Galénosz követői / Mirko Grlica // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 1. (60.) sz., (2012), p. 6-12.

Доступно и на: http://www.gyogyszeresztortenet.hu/wp-content/uploads/2013/09/Gal%C3%A9nosz-k%C3%B6vet%C5%91i.pdf. – О суботичким апотекама.

 

45. DА li je potreban fibrinolitik u prehospitalnim uslovima? / Snežana Đ. Holcer Vukelić … [et al.] // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 18, br. 3 (2018), str. 26-34.

Остали аутори: Корнелија Ј. Јакшић Хорват, Михаела В. Будимски, Иван С. Пешић. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/72592.pdf.

 

46. ДЕПРЕСИЈА у ординацији лекара опште медицине / Марија Мандић … [и др.] // Зборник сажетака / Први конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 25-28. IX 2010. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2010. – Стр. 88.

Остали аутори: Љиљана Миљачки, Радмила Павић, Дарко Растовић, Весна Сенци, Јосипа Крајнингер-Парчетић, Бранко Миљачки. – Сажетак бр. 109. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

47. DEGREE of Mucosal Damage and Clinical Presentation of Celiac Disease – Is there a Connection? / Pavlović Momčilo … [et al.] / International Journal of Celiac Disease. – ISSN 2334-3427. – Vol. 4, no. 1 (2016), p. 11-15.

Остали аутори: Берењи Каролина, Букуров Марко, Радловић Недељко, Лековић Зоран, Стојшић Зорица, Новак Арпад, Роквић Жељко, Арсић Богдан. – Доступно и на: http://pubs.sciepub.com/ijcd/4/1/9.

 

48. ДИЈАГНОСТИЧКИ и терапијски приступ код особа са интолеранцијом лактозе / Момчило Павловић … [и др.] // Зборник радова / [9. међународна интердисциплинарна научностручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 13-14. мај 2016 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2016. – Стр. 361-366.

Остали аутори: Каролина Берењи, Наташа Килибарда, Жељко Стојановић, Жељко Роквић, Арсић Богдан. – Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2016.pdf.

 

49. ДИМОВСКИ, Неда

Средњовековне трепанације у Војводини / Неда Димовски // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 17 (2013), str. 109-111.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_17.pdf.

 

50. ДИЊА, Мариан

Szárnyak. [1.] / Dinya Mariann // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. – 13. évf., (2010. március-április), p. 6-7.

О животу и раду чантавирског апотекара Рихарда Чорнаија.

 

51. Szárnyak. [2.] / Dinya Mariann // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. – 13. évf., (2010. május-június), p. 6-7.

О животу и раду чантавирског апотекара Рихарда Чорнаија.

 

52. ДИСПЕПСИЈА у раду лекара опште медицине / Љиљана Миљачки … [и др.] // Зборник сажетака / XXVIII конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 28. IX – 2. X 2007. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2007. – Стр. 119.

Остали аутори: Бранко Миљачки, Радмила Павић, Верица Јовановић. – Сажетак бр. 056. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

53. DOPRINOS Hadži dr Janoša zdravstvenoj kulturi subotičkog regiona / Nikolić Vojislav, Brindza Karolj …[et al.] // Zbornik radova / IX naučni sastanak, Subotica, 11-12. novembra 1978. – Novi Sad : Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine, 1978. – Str. 246-251.

 

54. ДРАГИЋ, Милорад

Dr Risto Jeremić / Dragić M. // Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. – ISSN 0370-8179. – God. 81 (1953), str. 84-87.

 

55. ДУГАЧКИ, Владимир

Prim. dr. Ivo Šercer – zaboravljeni hrvatski oftalmolog / Dugački Vladimir // Liječnički vjesnik. – ISSN 0024-3477. – God. 123, br. 9-10 (2001), str. 270-273.

 

56. ДУРАНЦИ, Бела

Zavičajna galerija dr Vinka Perčića / Bela Duranci // Vek naučnih pregnuća : sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske u Subotici (1899-1999), Palić, 24 maja 2000. godine /  [redaktor Emil Libman]. – Subotica : Srpsko lekarsko društvo-Društvo lekara Vojvodine, Podružnica u Subotici : Zavod za zaštitu zdravlja, 2000. – Str. 107-111.

 

57. EVALUATION of Competences at the Community Pharmacy Settings / Stojkov Svetlana …[et al.] // Indian Journal of Pharmaceutical Education and Research. – ISSN 0019-5464. – Vol. 48, Issue 4 (2014), pp.22-30.

Остали аутори: Ивана Тадић, Татјана Црњански, Душанка Крајновић, Јан Бејтс. – Доступно и на: https://www.ijper.org/article/175.

 

58. ЕВЕТОВИЋ, Лајчо

Naše iskustvo u organizaciji i zbrinjavanju povređenih u teškoj saobraćajnoj nesreći u Subotici 1978. godine / Evetović L., Kočik L. // Acta chirurgica Iugoslavica. – ISSN 0001-5474. – God. 32, suppl. 1, 1985.

Часопис садржи радове читаних на XVI конгресу хирурга Југославије, Загреб, 23-26. април 1985. године.

 

59. EVIDENTIRANJE farmaceutskih usluga u Apoteci Subotica = Recording of pharmaceutical services in Pharmacy Subotica / Tatjana Crnjanski …[et al.] // Zbornik sažetaka / VII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem „Zajedno stvaramo budućnost farmacije”, Beograd, 10-14. oktobar 2018. – Beograd : Savez farmaceutskih udruženja Srbije, 2018. – (Arhiv za farmaciju, ISSN 0004-1963 ; god. 68, br. 3). – God. 68, br. 3 (2018), str. 757-758.

Остали аутори: Душанка Крајновић, Милан Ракић, Мартина Јарамазовић. – Социјална фармација и фармацеутско законодавство, постер презентација (SFZ-P13). – Доступно и на:

http://www.farmacija.org/dokumenti/Arhiv%20za%20farmaciju%20br%203%202018%20socijalna%20farmacija%20i%20farmaceutsko%20zakonodavstvo.pdf.

 

 

60. An ETHICAL Issue Scale for Community Pharmacy Setting (EISP): Development and Validation / Tatjana Crnjanski …[et al.] // Science and Engineering Ethics. – ISSN 1353-3452. – Vol. 22, Issue 2 (2016.), pp. 497-508.

Остали аутори: Душанка Крајновић, Ивана Тадић, Светлана Стојков, Мирко Савић. – Доступно и на:

DOI:10.1007/s11948-014-9587-z.

 

61. ETIOPATOGENIC Aspects of Congenital Anomales / S. Šljivić …[et al.] // Zbornik sažetaka / 7-th World Congress of Perinatal Medicine, Zagreb, 2005. – Zagreb : [s. n.], 2005. – Str. 401-406.

Остали аутори: Б. Каменов, Б. Милисављевић, Д. Михаиловић, Р. Милеуснић, И. Стојковић-Еферица, М. Стојановић, Љ. Мркаић.

 

62. EURECA one – Istraživački centar Subotica iznenadni srčani zastoj : šestomesečno praćenje / Mihaela Budimski …[et al.] // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 15, br. 3 (2015), str. 45-49.

Остали аутори: Милена Момировић Стојковић, Никола Гавриловић, Корнелија Јакшић Хорват. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57009.pdf.

 

63. EURECA one – Istraživački centar Subotica : rezultati istraživanja Vojvodina-Srbija oktobar 2014. godine / Kornelija Jakšić Horvat … [et al.] // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 15, br. 3 (2015), str. 37-44.

Остали аутори: Михаела Будимски, Милена Момировић Стојковић, Златко Фишер. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57009.pdf.

 

64. EURECA one 2014 : analiza povratka spontane cirkulacije (ROSC) = Eureca one 2014 : ROSC analisys / Kornelija Jakšić Horvat … [et al.] // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 1, br. 2 (2015), str. 9-13.

Остали аутори: Михаела Будимски, Милена Момировић Стојковић, Снежана Холцер Вукелић. –  Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/15.pdf.

 

65. EURECA ONE 2014 : jednomesečno prikupljanje podataka na teritoriji opštine Subotica = EURECA ONE 2014 : one-month data collection in the municipality of Subotica / Mihaela Budimski …[et al.] // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 1, br. 1 (2015), str. 12-15.

Остали аутори: Златко Фишер, Милена Момировић Стојковић, Корнелија Јакшић Хорват. – Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/10.pdf.

 

66. „EURECA One“ 2014- Subotica / Milena Momirović Stojković … [et al.] // Medicina danas. – ISSN 1451-124X. – God. 14, br. 7-9 (2015), str. 115-120.

Остали аутори: Михаела Будимски, Никола Гавриловић, Корнелија Јакшић Хорват.

 

67. EURECA Srbija ONE 2014 : vanbolnički srčani zastoj : mesto događaja = Eureca Serbia ONE 2014 : out of hospital cardiac arrest : venue of accident / Zlatko Fišer…[et al.] // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 1, br. 1 (2015), str. 9-11.

Остали аутори: Слађана Влајовић, Корнелија Јакшић Хорват, Виолета Рафаи. – Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/9.pdf.

 

68. EURECA Srbija ONE 2014. : kardiopulmonalna resuscitacija od strane svedoka = Eureca Serbia ONE 2014 : cardiopulmonal resuscitation by bystander / Kornelija Jakšić Horvat … [et al.] // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 1, br. 2 (2015), str. 5-8.

Остали аутори: Михаела Будимски, Милена Момировић Стојковић, Никола Гавриловић, Златко Фишер. – Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/14.pdf.

 

69. EURECA Srbija 2015-2016. : dvogodišnja analiza EURECA SRBIJA 2015-2016. – dvogodišnja analiza = EURECA SERBIA 2015-2016 two : year analysis / Budimski Mihaela …[et al.] // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 3, br. 6 (2017), str. 18-21.

Остали аутори: Јакшић-Хорват Корнелија, Момировић-Стојковић Милена, Фишер Златко. – Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/38.pdf.

 

70. ЗЕЛЕН, Богољуб

Razvoj zdravstva Opštine Bačka Topola / Bogoljub Zelen, Borislav Đukić // Vek naučnih pregnuća : sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske u Subotici (1899-1999), Palić, 24 maja 2000. godine /  [redaktor Emil Libman]. – Subotica : Srpsko lekarsko društvo-Društvo lekara Vojvodine, Podružnica u Subotici : Zavod za zaštitu zdravlja, 2000. – Str. 157-164.

 

71. ИВОШЕВИЋ, Анка
    Značaj mera osnovne životne potpore za uspešnost prehospitalne reanimacije / Anka Ivošević // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 10, br. 1 (2010), str. 40-43.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/63799.pdf.

 

72. Senzitivnost poziva vanbolničkog srčanog zastoja u dispečerskom centru SHMP Subotica = Sensitivity of OHCA recognition in the emergency dispatch center of Subotica / Ivošević Anka, Tomić Bojana, Lajko Nora // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – Br. 9 (2018), str. 85-88.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/185.pdf.

 

73. ЈАКШИЋ-Хорват, Корнелија

Suicidalno trovanje insulinom / Kornelija Jakšić-Horvat // Stručno-informativni bilten. – ISSN 0354-7663. – 4 (1995), str. 19-25.

74. Interhospitalni transport / Kornelija Jakšić-Horvat // Časopis urgentne medicine. – ISSN 0354-9038. – 2, 6 (1996), str. 27-29.

 

75. Kapnografija – indikator uspešnosti resuscitucije / Kornelija Jakšić Horvat // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 9, br. 3 (2009), str. 174-178.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/63810.pdf.

 

76. Posebni uslovi sredine : velike nadmorske visine / Kornelija Jakšić Horvat // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 4 (2016), str. 5-10.

Доступно и на: pdf.http://www.journalrb.eu/pdf/24.pdf.

 

77. Uloga SHMP Subotica u zbrinjavanju akutnih neuroloških stanja sa posebnim osvrtom na moždani udar / Kornelija Jakšić-Horvat, Mila Josipović, Andrej Petreš // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 6, br. 2-3 (2006), str. 106-110.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57023.pdf.

78. Učestalost akutnog koronarnog sindroma na teritoriji Severno-bačkog okruga i prisutnost SHMP Subotica u njihovom zbrinjavanju / Kornelija Jakšić Horvat, Mila Josipović, Dejan Dulić // Хало 94. – ISSN 0354-2777. – Vol. 15, br. 33 (2009), str. 15-20.

Доступно и на: http://www.beograd94.rs/images/casopis/2009/Halo94_2009_01.pdf.

 

79. Pedijatrijski vanbolnički srčani zastoj – EuReCa_Srbija = Pediatric out-of-hospital cardiac arrest – EuReCa_Serbia / Kornelija Jakšić Horvat, Milena Momirović Stojković, Zlatko Fišer // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 3, br. 7 (2017), str. 29-32.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/108.pdf.

 

80. Analiza epidemioloških podataka vanbolničkog srčanog zastoja kod žena u Vojvodini = Out of Hospital Cardiac Arrest in Women in Vojvodina-Epidemiological Data Analysis / Kornelija Jakšić Horvat, Mihaela Budimski, Snežana Holcer Vukelić // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 4, br. 7 (2018), str. 79-84.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/184.pdf.

 

81. ЈЕРЕМИЋ, Ристо

Prilog istoriji zdravstvene kulture Sremskih Karlovaca od 1772. do 1872. / Risto Jeremić //

Miscellanea. 3 / skupio Risto Jeremić. – Beograd : Centralni higijenski zavod, 1940.

 

82. Prilozi za Biografski rečnik vojvođanskih Srba-lekara : 1756-1940 / Risto Jeremić // Medicinski pregled. – ISSN 0025-8105. – God. 6 (1952), str. 976.

 

83. ЈОВАНОВИЋ, А.

Prim. dr Dušan Malušev : sećanje na njegov životni put i doprinos razvoju operativne medicine u Vojvodini / Jovanović A. // Zbornik radova / IX naučni sastanak Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcije za AP Vojvodinu, Subotica, 11-12. novembar 1978. – [S. l. : s. n., s. a.]. – Str. 209-229.

 

84. ЈОНИЋ, Весна

Карцином бубрега : приказ случаја / Весна Јонић, Лидија Вучковић Харди, Тамара Роквић // Зборник сажетака / XVII Конгрес лекара Србије ; III Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 20-23. септембра 2012. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2012. – Стр. 23-24.

Сажетак бр. 19. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

85. ИНДИВИДУАЛНИ приступ саветовању и едукацији пацијената кроз развој нове фармацеутсke услуге / Јелена Блажин … [и др.]// Зборник сажетака : (додатни материјал: Усмене и постер презентације изабраних радова) / V Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, 2-5. октобар 2014, Београд ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2014. – Стр. 16-17.

Остали аутори: Светлана Стојков, Татјана Црњански, Љиљана Миљачки. – Постер презентација бр. 33. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

86. INFEKCIJE posle rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta = Infections after reconstructions of anterior cruciate ligament / Vladimir Ristić … [et al.] // Medicinski pregled. – ISSN 0025-8105. – God. 67, br. 1-2 (2014), str. 11-15.

Остали аутори: Мирсад Маљановић, Владимир Хархаји, Мирослав Миланков. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled1-2-2014comp.pdf.

 

87. ЈОСИЋ, Марија

Razvoj apotekarske službe u Subotici / Marija Josić // Vek naučnih pregnuća : sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske u Subotici (1899-1999), Palić, 24 maja 2000. godine /  [redaktor Emil Libman]. – Subotica : Srpsko lekarsko društvo-Društvo lekara Vojvodine, Podružnica u Subotici : Zavod za zaštitu zdravlja, 2000. – Str. 57-62.

 

88. КАПРОНЦАИ, Карољ

A délvidék egészségügye 1526-1914 között / Kapronczay Károly // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 1. (60.) sz., (2012), p. 13-18.

О приликама у здравству од 1526. до 1914.

 

89. КАПРОНЦАИ, Каталин

A Magyar Orvosok és Természetvizsgálók XXX. vándorgyűlése Szabadkán / Kapronczay Katalin // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 1. (60.) sz., (2012), p. 52-56.

О 30. састанку лекара и природословаца Угарске у Суботици 1899. године.

 

90. KARAKTERISTIKE upotrebe psiholeptika i psihoanaleptika kod opšte populacije u Subotici u period od 2009 do 2012 / Svetlana Stojkov …[et al.] // Engrami. – ISSN 0351-2665. – God. 37, br. 4 (2015), str. 65-78.

Остали аутори: Душан Ђурић, Срђан Миловановић, Мирослав Митровић, Весела Радоњић. – Доступно и на: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2015/0351-26651504065S.pdf.

 

91. КАРЦИНОМ мушке дојке : приказ случаја / Лидија Вучковић …[и др.] // Зборник сажетака / Други конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 23-26. IX 2011. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2011. – Стр. 42.

Остали аутори: Марија Милић, Весна Јонић, Атила Молнар. – Сажетак бр. 21. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

92. КАСА, Балинт

Biopsihosocijalna medicina i lekar opšte medicine / Balint Kasa // Zbornik sažetaka / XXVII jubilarna konferencija opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 22-27. 9. 2006. godine ; [glavni i odgovorni urednik Jelica Popović]. – Beograd : Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva, 2006. – Str. 136-137.

Сажетак бр. 65. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

93. Ponašanje i bolni sindromi / Balint Kasa // Zbornik sažetaka / XXVII jubilarna konferencija opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 22-27. 9. 2006. godine ; [glavni i odgovorni urednik Jelica Popović]. – Beograd : Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva, 2006. – Str. 137-138.

137-138.

Сажетак бр. 66. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

94. Лекар опште медицине и срчани болесник са поремећајима сна / Балинт Каса // Зборник сажетака / XXVIII конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 28. IX – 2. X 2007. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2007. – Стр. 76-77.

Сажетак бр. 125. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

95. Емиоционални стрес – кардиоваскуларни ризик / Балинт Каса // Зборник сажетака / XXIX конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 26 – 30. IX 2008. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2008. – Стр. 66.

Сажетак бр. 65. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

96. Медикализација и изабрани лекар / Балинт Каса // Зборник сажетака / XXIX конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 26 – 30. IX 2008. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2008. – Стр. 97.

Сажетак бр. 104. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

97. KVALITET života nakon obostranih rekonstrukcija prednjeg ukštenog ligamenta = Quality of life after bilateral anterior cruciate ligament reconstructions / Vladimir Ristić … [et al.] // Medicinski pregled. – ISSN 0025-8105. – God. 68, br. 9-10 (2015), str. 308-315.

Остали аутори: Синиша Ристић, Мирсад Маљановић, Вукадин Миланков, Владимир Хархаји, Александар Ђуричин. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/10/MedicinskiPregled9-10-2015comp.pdf.

 

98. КВАЛИТЕТ рада и људски ресурси – планирање кадра према радном оптерећењу / Љиљана Миљачки … [и др.] // Зборник сажетака / Седми Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, и XVIII Конгрес лекара Србије, Златибор, 29.9. – 02.10.2016 ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2016. – Стр. 65.

Остали аутори: Бранко Миљачки, Верица Дроњак, Душан Рњак, Ана Дроњак, Дарко Растовић. – Усмена презентација. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

99. 99. КЕРЕЊИ, Александар

Korelacija retkih patoloških karakteristika tumora sa TNM klasifikacijom i imunološkom aktivnošću bolesnika sa tumorom dojke / Kerenji A., Novak K. // [Knjiga sažetaka] / 1.  kongres imunologa Jugoslavije, Opatija, 21. do 25. listopada 1985. – [S. l.] : Savez imunoloških društava Jugoslavije, [1985].

 

100. 100. КИЛИБАРДА, Наташа

Улога потрошача у ланцу безбедности хране / Наташа Килибарда, Момчило Павловић, Каролина Берењи // Зборник радова / [9. међународна интердисциплинарна научностручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 13-14. мај 2016 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2016. – Стр. 388-393.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2016.pdf.

 

101. 101. КОВАЧЕВИЋ, Вера

Changes in serum antimüllerian hormone levels in patients 6 and 12 months after endometrioma stripping surgery / Vera Kovačević, Luka Anđelić, Ana Mitrović Jovanović // Fertility and Sterility. – ISSN 0015-0282 . – Vol. 110, No. 6, November 2018 p. 1173-1180.

Доступно и на: https://doi.org/10.1016/j.fertnstert.2018.07.019.

 

102. 102. КОВАЧЕВИЋ-Берић, Драгица
     Epidemiološke karakteristike lajamske bolesti u Severnobačkom okrugu u periodu 2006-2015. godina / Dragica Kovačević Berić // MD. – ISSN 1821-1585. – God. 9, br. 1 (2017), str. 33-37.

Доступно и на: https://www.md-medicaldata.com/godina_2017_broj_1_title_05.html.

 

103. 103. КОЛИКО је поверење корисника здравствене заштите у лекара примарног контакта / Радмила Павић … [и др.] // Зборник сажетака / XXVIII конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 28. IX – 2. X 2007. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2007. – Стр. 53.

Остали аутори: Љиљана Миљачки, Бранко Миљачки, Верица Јовановић. – Сажетак бр. 111. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

104. KOMPLIJANSA u terapiji arterijske hipertenzije = Compliance in the therapy of artherial hypertension / Tijana Grebić …[et al.] // Zbornik sažetaka / VII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem „Zajedno stvaramo budućnost farmacije”, Beograd, 10-14. oktobar 2018. – Beograd : Savez farmaceutskih udruženja Srbije, 2018. – (Arhiv za farmaciju, ISSN 0004-1963 ; god. 68, br. 3). – God. 68, br. 3 (2018), str. 509-510.

Остали аутори: Слободан Гигов, Наташа Јовановић Љешковић, Светлана Стојков, Манда Диздар, Јелена Гигов. – Доступно и на: http://www.farmacija.org/dokumenti/Arhiv%20br%203%202018%20farmaceutska%20zdravstvena%20zastita.pdf.

Farmaceutska zdravstvena zaštita FZZ-P22

 

105. 105. КОЧИК, Ласло

Komplikacije u slučaju totalne gastrektomije / Kočik L., Šuhajda B. // Zbornik radova / V naučni sastanak hirurga SR Srbije, Vršac, 1977. – Beograd : Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva, 1977. – Str. 335-337.

 

106. 106. КУНКИН, Жужана

Vince Zomborčević i njegova biblioteka / Žužana Kunkin // Vek naučnih pregnuća : sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske u Subotici (1899-1999), Palić, 24 maja 2000. godine /  [redaktor Emil Libman]. – Subotica : Srpsko lekarsko društvo-Društvo lekara Vojvodine, Podružnica u Subotici : Zavod za zaštitu zdravlja, 2000. – Str. 85-90.

 

107. 107. Ne felejtsük el dr. Vékony Lászlót, aki nemrég még melletünk élt, dolgozott és gyógyított / Kunkin Zsuzsanna, Horváth József // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. – évf., 2. sz. (2015. március-április), p. 6-7.

О животу и раду чантавирског лекара Ласла Векоња.

 

108. 108. LAŽNO pozitivne vrednosti biomarkera prenatalnog skrininga na hromozomopatije kao pokazatelji rizične trudnoće = False positive values of biomarkers of prenatal screening on chromosomopathy as indicators of a risky pregnancy / Jasmina Durković … [et al.] // Journal of Medical Biochemistry. – ISSN 1452-8258. – Vol. 30, no. 2 (2011), str. 126-130.

Остали аутори: Лука Анђелић, Бојана Мандић, Денис Лазар. – Доступно и на: http://www.dmbj.org.rs/jmb/pdf/2011-2/07.pdf.

 

109. 109. ЛЕМБЕРГЕР, Јанош

Tumor markeri u dijagnostici malignih tumora / Lemberger J. // Priručnik praktičnih i seminarskih vežbi iz patološke fiziologije / urednici Zora Radujkov, Radoslav Borota i Aleksandar Lučić. – Novi Sad : Medicinski fakultet, 1987. – Str. 235-239.

 

110. 110. Diagnostic value of CA-185 in malignat pleural and peritoneal effussions / Lemberger J., Libman E., Novak K. // Eurean Journal of Nuclear Medicine. – ISSN 0340-6997. – Vol. 8 (1983), str. 888.

 

111. 111. ЛЕЧЕЊЕ улцерозног колитиса : приказ случаја / Бранко Миљачки … [и др.] // Зборник сажетака / XXIX конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 26 – 30. IX 2008. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2008. – Стр. 179.

Остали аутори: Љиљана Миљачки, Радмила Павић, Марија Мандић. – Изабран рад за усмено излагање. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

112. 112. ЛИБМАН, Емил

Građa za medicinsku bibliografiju Subotice : (1828-2005) / Emil Libman ; [prevod na mađarski Zolna Matijević]. – Subotica : Istorijski arhiv : Srpsko lekarsko društvo, Društvo lekara Vojvodine, Podružnica, 2008 (Subotica : MMprint). – 324 str. : ilustr. ; 24 cm
Тираж 300. – Регистар.
ISBN 978-86-907967-2-4

 

113. 113. Građa za medicinsku bibliografiju Subotice. [Knj.] 2, (1828-2009) / Emil Libman ; [prevod na mađarski Zolna Matijević]. – Subotica : Istorijski arhiv : Srpsko lekarsko društvo, Društvo lekara Vojvodine, Podružnica, 2011 (Subotica : Reprint). – 120 str. : ilustr. ; 24 cm
     Тираж 300. – Индекс аутора. – Предметни регистар.
     ISBN 978-86-907967-4-8

 

114. 114. Служба за патологију и судску медицину у Суботици од 1743. до 1961. године / Емил Либман, Карољ Новак // Патолошка анатомија и судска медицина у Војводини / Драгиша Т. Поповић и сарадници. – Нови Сад : Матица српска, 2012. – Стр. 136-145.

 

115. Др Антон Ковач – први управник грађанске болнице у Суботици : (1841-1861) / Емил Либман, Владимир Сакач, Маја Вучковић // Зборник радова Петог научног скупа историчара медицине „800 година српске медицине”, Београд, 2014 / [уредници Брана Димитријевић, Зоран Вацић]. – Београд : Српско лекарско друштво, 2014. – Стр. 239-247.

 

116. Др Петар Стојковић – први лекар бање на Палићу и позната личност културног живота Суботице средином XIX века / Емил Либман, Маја Вучковић, Маргарета Јарамазовић // Зборник радова Шестог научног скупа историчара медицине „800 година српске медицине”, Соко Град, од 4. до 7. јуна 2015. године / [уредник Зоран Вацић]. – Београд : Српско лекарско друштво, 2017. – Стр. 401-410.

 

117. Др Барта, Антал – један од оснивача и први управник Службе за хитну медицинску помоћ у Суботици / Емил Либман, Маја Вучковић // Зборник радова Осмог конгреса историчара медицине „800 година српске медицине”, Београд, од 8. до 10. јуна 2017. – Београд : Српско лекарско друштво, 2017. – Стр. 263-274.

 

118. Познати суботички лекар, друштвено-културни радник и библиофил – др Винце Зомборчевић : (1810-1900) / Емил Либман, Маја Вучковић // Зборник радова Седмог научног скупа историчара медицине „800 година српске медицине”, (Соко Град), 9. до 12. јуна 2016. године / [уредниk Зоран Вацић]. – Београд : Српско лекарско друштво, 2017. – Стр. 109-120.

 

119. Доктор Никола Маравић / Емил Либман // Годишњак Матице дрежничке. – ISSN 1820-631X. – Год. 4, бр. 4 (2010), стр. 69-72.

 

120. 120. Dr Vince Zomborčević : povodom 200 godišnjice rođenja poznatog lekara i bibliofila Subotice / Emil Libman // – ISSN 0035-9793. – God. 56, br. 1-4 (2010), str. 14-19.

 

121. 121. Превентивне мере у борби против заразних болести у Суботици током XVIII и XIX века: (1709-1909) / Емил Либман // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Бр. 3-4, (2000), стр. 90-112.
122. 122. Poznati liječnik i ljubitelj umjetnosti : u povodu stote obljetnice rođenja dr. Vinka Perčića / Emil Libman // Klasje naših ravni. – ISSN 1451-2521. – N. t., god. 16, br. 7-8 (2011), str. 63-70.

 

123. 123. Примаријус др Шпиро Зрнић / Емил Либман // Годишњак Матице дрежничке. – ISSN 1820-631X. – Год. 5, бр. 5 (2011), стр. 93-100.

 

124. Dr. Vince Zomborčević : život i rad / Emil Libman // Klasje naših ravni. – ISSN 1451-2521. – N. t., god. 18 [!19], br. 7-8 (2012), str. 100-105.

 

125. Az első szabadkai kórház : a kórházi szolgálat keletkezésének 170. évfordulója alkalmából / Libman Emil // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 4. (63.) sz., (2012), p. 81-83.

О првој суботичкој болници.

 

126. Život i rad dr Antona Kovača – prvog upravnika Građanske bolnice u Subotici / Emil Libman // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 17 (2013), str. 90-95.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_17.pdf.

 

127. Marcela Jagić, prva rendgenologinja u Subotici / Emil Libman // Klasje naših ravni. – ISSN 1451-2521. – N. t., god. 18, br. 5-6 (2013), str. 112-115.

 

128. Sastanci posvećeni temama iz istorije zdravstvene kulture u Subotici / Emil Libman // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 17 (2013), str. 81-85.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_17.pdf.

 

129. Ivo Šercer, glasoviti oftalmolog : u povodu 125. obljetnice rođenja ustrajnog borca protiv trahoma / Emil Libman // Klasje naših ravni. – ISSN 1451-2521. – N. t., god. 22, br. 5-8 (2017), str. 98-103.

 

130. 130. Dr Antal Barta – život i rad : povodom 150. godišnjice rođenja osnivača Službe za hitnu medicinsku pomoć u Subotici / Emil Libman, Deže Čuso (Csúszó Dezső) // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 14 (2011), s 17-23.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_14.pdf.

 

131. 131. Osnivanje Odeljenja za patološku anatomiju i patohistologiju Opšte bolnice u Subotici : povodom 50 godina rada Odeljenja : (1961- 2011) / Libman Emil, Novak Karolj // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 15-16 (2012), s 28-33.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_15-16.pdf.

 

132. 132. Doktor Dušan Malušev : hirurg, ginekolog, pesnik / Emil Libman i Luka Anđelić // – ISSN 0035-9793. – God. 59, br. 4-5-6 (2013), str. 56-61.

 

133. 133. Babička služba u Subotici tokom XVIII i XIX veka : 150 godina od smrti dr Ignaca Filipa Semelvajsa, velikog naučnika, borca protiv babinje groznice i rukovodioca poznate Škole za babice u Budimpešti / Emil Libman, Maja Vučković // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 19 (2015), s 58-64.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_19.pdf.

 

134. Osnutak i prve godine rada Medicinske škole u Subotici : (1947.-1954.) / Emil Libman i Tatjana Segedinčev // Klasje naših ravni. – ISSN 1451-2521. – N. t., god. 19 [!20], br. 1-4 (2015), str. 68-78.

 

135. Kratke biografije upravnika Opšte bolnice u Subotici : sa saradnicima su tokom 175 godina razvijali bolničku službu – Vredni podaci o radu bolničke službe od 1. X 1841. do 1. X 2016. godine / Emil Libman, Ljiljana Čović, Maja Vučković // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 20 (2016), str. 45–56.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_20.pdf.

 

136. Socijalno-zdravstvene brige Magistrata Subotice o deci u XVIII i XIX veku / Emil Libman, Branka Milisavljević, Zorica Libman // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 21 (2017), str. 78-86.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_21.pdf.

 

137. Социјално-здравствена заштита новорођенчади и мале деце у Суботици током XX и почетком XXI века : поводом 60 година оснивања и рада Одсека за неонатологију у суботичкој болници : (1958-2018) / Емил Либман, Бранка Милисављевић, Зорица Либман // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Бр. 22 (2018), стр. 9-20.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_22.pdf.

 

138. ЛИБМАН, Зорица

Morbiditet i mortalitet novorođenčadi rođenih carskim rezom : subspecijalistički rad / Zorica Libman. – Beograd : Z. Libman, 2017. – 120 str.

 

139. Importance and role of systematic examinations of athlets = Значај и улога систематских прегледа спортиста / Зорица Либман, Каролина Берењи, Момчило Павловић // Зборник радова / [7. међународна иитердасциплинарна научно-стручна конференција] Васпитно-образовни и спортски хоризонти, Суботица, 9-10. мај 2014. ; уредник Драгутин Рајић. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2014. – Стр. 346 .

Резиме. – Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2014.pdf.

 

140. ЛИПОЗЕНЧИЋ, Марко

Dermatologische Kasuistik einer Hals-Nasen-Ohren Klinik / Lipozenčić Marko // „Ciba” Symposium, Basel, Band 14, Heft 2 (1966), S. 73-76.

 

141. 141. LONG-term follow up study of patiens with chronic strophic gastritis / Perčić V. … [et al.] // Programa et Abstracta / I Congressus Europeus Endoscopiae Tractus Digestorii, Prague, 1968. – Prague : [s. n.], 1968. – Str. 38.

Остали аутори: Шврака Л., Стојшић С., Тумбас И.

 

142. 142. LUPUS vulgaris : izolacija Mycobacterium tuberculosis iz brisa obolele kože i sluznice = Lupus Vulgaris : Isolation of Mycobacterium Tuberculosis from the Affected Skin Scraping and Mucous Membranes / Marina Jovanović … [et al.] // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – Vol. 59, br. 11-12 (2006), str. 580-583.

Остали аутори: Сенте Ружа, Голушин Зоран, Куруцин Татјана, Вујановић Љуба, Пољачки Мирјана. – Доступно и на: http://dx.doi.org/10.2298/MPNS0612580J.

 

143. 143. МАЈКИЋ, Ранко
     Uloga hitne medicinske pomoći u lečenju pacijenata sa akutnim ishemijskim moždanim udarom / Ranko Majkić, Livija Despenić // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 12, br. 1 (2012), str. 55-59.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57035.pdf.

144. 144. EuReCa ONE – Istraživački centar Subotica Analiza osvedočenih izvanbolničkih srčanih zastoja / Ranko Majkić, Milena Momirović Stojković, Kornelija Jakšić Horvat // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 15, br. 3 (2015), str. 50-55.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57009.pdf.

 

145. 145. МАНДИЋ, Марија

Umetnost reanimacije / Marija Mandić // Zbornik sažetaka / 1. Simpozijum „Medicina u umetnosti”, Zaječar 7. 11. 2014. godine. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2015. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 40, br. 2). – Vol. 40, br. 2 (2015), str. 128.

Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/v400200.htm.

 

146. 146. Prikaz lekara u dečjoj poeziji / Marija Mandić // Zbornik sažetaka / Drugi simpozijum „Medicina u umetnosti”, Zaječar, 6. novembar 2015. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2015. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 40, suppl. 2). – Vol. 40, suppl. 2 (2015), str.

Сажетак Ц1. – Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/v40-suppl-0200.htm.

 

147. 147. Kožne bolesti- guba u biblijskim tekstovima / Marija Mandić // Zbornik sažetaka / Četvrti simpozijum „Medicina u umetnosti”, Zaječar, 3.11.2017. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2017. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 42, suppl. 2). – Vol. 42, suppl. 2 (2017), str. 98-99.

Сажетак бр. 9. – Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/v42-suppl-0200.htm.

 

148. 148. Sve bolesti Henrija VIII na njegovim portretima / Marija Mandić // Zbornik sažetaka / Peti simpozijum „Medicina u umetnosti”, Zaječar, 12. oktobar 2018. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2018. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 43, suppl. 2). – Vol. 43, suppl. 2 (2018), str. 81

Сажетак бр. 14. – Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/v43-suppl-0200.htm#Sesija_B.

 

149. 149. Синдром изгарања у општој медицини / Марија Мандић, Љиљана Миљачки, Бранко Миљачки // Зборник сажетака / XVII Конгрес лекара Србије ; III Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 20-23. септембра 2012. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2012. – Стр. 45-46.

Сажетак бр. 49. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

150. 150. Iscrtavanje podlakatnog gipsa kao deo pop art umetnosti / Marija Mandić, Karlo Curnović // Zbornik sažetaka / Treći simpozijum „Medicina u umetnosti”, Zaječar, 4. novembar 2016. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2016. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 41, suppl. 2). – Vol. 41, suppl. 2 (2016), str. 16-17.

Сажетак бр. 12. – Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/v41-suppl-0200.htm.

 

151. 151. Kada prestati sa reanimacijom? / Marija Mandić // ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 11, br. 1 (2011), str. 7-11.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/63844.pdf.

 

152. 152. МАТАРИЋ, Марија

Најризичнија „здрава” група пацијената за развој акутног инфаркта миокарда / Марија Матарић // Зборник сажетака / XXVIII конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 28. IX – 2. X 2007. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2007. – Стр. 78.

Сажетак бр. 141. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

153. 153. Задовољство пацијената радом лекара опште медицине / Марија Матарић, Балинт Каса // Зборник сажетака / XXVIII конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 28. IX – 2. X 2007. године ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2007. – Стр. 53-54.

Сажетак бр. 125. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

154. 154. МАЧКОВИЋ, Стеван
     Црвени крст у Суботици = Crveni krst u Subotici = A szabadkai Vöröskereszt : 1886-2006 : [monografija] / [autori Stevan Mačković, Gabor Lalija, Mihajlo Pece]. – Subotica : Crveni krst, 2006 (Subotica : Čikoš štampa). – 148 стр. : илустр. ; 24 cm
     Тираж 500. – Стр. 5: Предговор / Ђено Андрековић. – Архивска грађа (препис са оригинала) и илустрације: стр. 89-148. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Доступно и на: https://suistorija.files.wordpress.com/2012/03/komplet-knjiga-slike.pdf.

ISBN 86-85409-10-1

 

155. 155. Subotički lekari između dva svetska rata (1918-1941) angažovani u drugim javnim delatnostima / Stevan Mačković // Vek naučnih pregnuća : sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske u Subotici (1899-1999), Palić, 24 maja 2000. godine / [redaktor Emil Libman]. – Subotica : Srpsko lekarsko društvo-Društvo lekara Vojvodine, Podružnica u Subotici : Zavod za zaštitu zdravlja, 2000. – 125-138.

 

156. 156. MEHANIČKA KPR / Milica Veličković …[et al.] // – ISSN 1451-1053. – God. 14, br. 1 (2014), str. 40-45.

Остали аутори: Корнелија Јакшић-Хорват, Жолт Сенди, Јованка Милак, Смиљка Арсић. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57019.pdf.

 

157. 157. МИКЛЕНОВИЋ, Тибор

Pestisjárványok a Délvidéken / Miklenovics Tibor // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 2. (65.) sz.,(2013), p. 62-65.

О епидемији колере.

 

158. 158. МИЛИСАВЉЕВИЋ, Бранка

Evaluation Newborns with IUGR using Growth Chart / B. Milisavljević, N. Božinović-Prekajski // Zbornik sažetaka / 7-th World Congress of Perinatal Medicine, Zagreb, 2005. – Zagreb : [s. n.], 2005.

 

159. 159. Перинатални ризико-фактори интраутериног раста / Б. Милисављевић, Н. Божиновић-Прекајски // Зборник сажетака / IV Конгрес педијатара Србије и Црне Горе са међународним учешћем, 1-4. октобар, 2006. Београд ; [уредник Милош Банићевић]. – Београд : Удружење педијатара Србије и Црне Горе, 2006.

 

160. 160. Antropometrijske karakteristike novorođenčadi sa IU / B. Milisavljević, N. Božinović-Prekajski // Zbornik sažetaka / XXI simpozijum Sekcije za perinatalnu medicinu, Niš, 26-29. septembar 2009. – Beograd : Sekcija za perinatalnu medicinu, [s. a.].

 

161. 161. Upotreba Neo puff-a u primarnoj reanimaciji i preparata Surfaktanta kod prevremeno rođene dece / B. Milisavljević, N. Božinović-Prekajski // Zbornik sažetaka / VI Međunarodni kongres perinatalne medicine, Beograd, 18-20. maja 2017. – Beograd : [s. n., s. a.].

 

162. 162. МИЛУНОВИЋ, Јелена

Исхрана током периода ексклузивног дојења / Јелена Милуновић, Каролина Берењи // Зборник радова / [9. међународна интердисциплинарна научно-стручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 13-14. мај 2016 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2016. – Стр. 355-360.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2016.pdf.

 

163. 163. МИЛУТИНОВИЋ, Драгана

Ličnost i delo Florens Najtingejl – tvorca modernog sestrinstva i pionira javnog zdravlja = Personality and work of Florence Nightingale – creator of modern nursing and public health pioneer / Dragana Milutinović, Sanja Šumonja, Jovan Maksimović // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – God. 65, br. 5-6 (2012), str. 263-267.

Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled5-6-2012comp.pdf.

 

164. 164. МИЉАЧКИ, Бранко

Порфирија : приказ случаја / Бранко Миљачки, Љиљана Миљачки, Радмила Павић // Зборник сажетака / XVII Конгрес лекара Србије ; III Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 20-23. септембра 2012. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2012. – Стр. 99.

Сажетак бр. 114. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

165. 165. МИЉАЧКИ, Љиљана

Procena rizika za masovne nezarazne bolesti u odrasloj populaciji Subotice / Ljiljana Miljački, Radmila Pavić, Branko Miljački // Zbornik sažetaka / XXVII jubilarna konferencija opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 22-27. 9. 2006. godine ; [glavni i odgovorni urednik Jelica Popović]. – Beograd : Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva, 2006. – Str. 130.

Сажетак бр. 51. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

166. 166. Здравствена политика у превенцији колоректалног карцинома / Љиљана Миљачки, Бранко Миљачки // Зборник сажетака / Други конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 23-26. IX 2011. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2011. – Стр. 37.

Сажетак бр. 9. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

167. 167. Организациони проблеми у реализацији капитације / Љиљана Миљачки, Бранко Миљачки // Зборник сажетака / Други конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Копаоник, 23-26. IX 2011. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2011. – Стр. 36.

Сажетак бр. 8. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

168. 168. МИХАЈЛОВИЋ, Ружица

Perinatalni mortalitet Regionalnog centra Subotica od 1993. do 1997. godine / Ružica Mihajlović, Branka Milisavljević, Špiro Zrnić // Zbornik rezimea jubilarnog simpozijuma Sekcije za perinatalnu medicinu Srpskog lekarskog društva : 1978-1998 / [urednici Natalija Nikolić i sarad.]. – Beograd : Sekcija za perinatalnu medicinu, 1998. – Str. 26.

 

169. 169. МОМИРОВИЋ Стојковић, Милена

EuReCa_Srbija Subotica 2015-2016. – da li jačanje sistema dovodi do rezultata? = EuReCa_Serbia Subotica 2015-2016. – Does the system strengthening lead to better results? / Milena Momirović Stojković, Nikola Gavrilović, Kornelija Jakšić Horvat // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 3, br. 7 (2017), str. 33-36.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/109.pdf.

 

170. 170. The MOST Frequent Hospital-Acquired Infections Related to Medical Interventions in Hospitals in Vojvodina Province / Gorana Ćosić …[et al.] // Archives of Biological Sciences. – ISSN 0354-4664. – Vol. 66, no. 2 (2014), str. 523-535.

Остали аутори: Јелена Ђекић, М. Петровић, Гордана Кртинић, Татјана Караћ, Јасмина Јандрић-Кочић, Љиљана Марковић-Денић. – Доступно и на: http://serbiosoc.org.rs/arch_old/VOL66/SVESKA2/10%20-%20Cosic.pdf

 

171. 171. NIVOI serumskog gastrina u malignim tumorima kolona i rektuma / Novaković R., Lemberger J. …[et al.] // Zbornik radova / VII gastroenterološki dani SLD, Beograd, 1981. – Beograd : [s. n.], 1981. – Str. 113-116.

 

172. 172. НИЗАК ниво естриола у серуму мајке одређен у оквиру пренаталног скрининга као предиктор X-везане конгениталне адреналне хипоплазије – приказ болесника = Low Estriol Levels in the Maternal Marker Screen as a Predictor of X-Linked Adrenal Hypoplasia Congenita : Case Report / Jasmina Durković …[et al.] // Српски архив за целокупно лекарство. – ISSN 0370-8179. – God. 142, br. 11-12 (2014), str. 728-731.

Остали аутори: Татјана Миленковић, Нилс Кроне, Силвиа Парајес, Бојана Мандић. – Доступно и на: http://www.srpskiarhiv.rs/dotAsset/30738.

 

173. 173. НОВАК, Карољ

Кратак преглед развоја Одељења за патолошку анатомију са патохистологијом Опште болнице у Суботици од 1961. до 2000. године / Карољ Новак, Емил Либман // Патолошка анатомија и судска медицина у Војводини / Драгиша Т. Поповић и сарадници. – Нови Сад : Матица српска, 2012. – Стр. 146-154.

 

174. 174. НОВИ интраоперативни поступци превенције адхезија / Лука М. Анђелић…[и др.] // Зборник радова / 52. гинеколошко-акушерска недеља СЛД, Београд, 5-6. јун 2008. – Београд : Гинеколошко-акушерска секција СЛД, 2008. – Стр. 238-241.
     Остали аутори : Петар Прибић, Никола Радивојев, Наташа Вукадиновић, Раде Марковић.

 

175. 175. ОЖВАР, Вилмош

125 éves Csantavér gyógyszertára / Ozsvár Vilmos // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. – 12. évf., (2009. augusztus-szeptember), p. 4.

О историји чантавирске апотеке.

 

176. 176. Néporvos : dr. Milan Bikar / Ozsvár Vilmos // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. – 14. évf., (2011. január-február), p. 3.

О животу и раду чантавирског лекара Милана Бикара.

 

177. 177. Az utolsó csantavéri bábaasszonyok. [1.] / Ozsvár Vilmos // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. –15. évf., (2012. január-február), p. 2-3.

О бабичкој служби у Чантавиру.

 

178. 178. Az utolsó csantavéri bábaasszonyok. [2.]: Kollár Julcsa az utolsó csantavéri bábamester / Ozsvár Vilmos // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. – 15. évf., (2012. március-április), p. 2-3.

 

179. 179. Az utolsó csantavéri bábaasszonyok. [3.] / Ozsvár Vilmos // Csantavéri Újság. – ISSN 1450-703X. – 15. évf., (2012. május-június), p. 16-17.

 

180. 180. OPRAVDANOST poziva zbog bola u abdomenu? / Nikola Gavrilović … [et al.] // – ISSN 1451-1053. – Vol. 12, br. 1 (2012), str. 23-28.

Остали аутори: Михаела Будимски, Корнелија Јакшић-Хорват, Андреј Шимон. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57035.pdf.

 

181. 181. ОТКРИ и уклони факторе ризика за настанак дијабетеса тип 2 / Верица Дроњак … [и др.] // Зборник сажетака / Шести конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, 24 – 27. септембар 2015, Београд ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2015. – Стр. 132.

Остали аутори: Никола Гавриловић, Ана Дроњак, Душан Рњак. – Постер презентација бр. 73. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

182. 182. OCENA i samoocena kompetencija farmaceuta u Srbiji korišćenjem Globalnog okvira kompetencija = Assessment and self-assessment of the pharmacists’ competencies using the Global Competency Framework (GbCF) in Serbia / Svetlana Stojkov …[et al.] // Vojnosanitetski pregled. – ISSN 0042-8450. – 73, br. 9 (2016), str. 803–810.

Остали аутори: Ивана Тадић, Татјана Црњански, Душанка Крајновић. – Доступно и на: http://www.vma.mod.gov.rs/vsp_9_2016_internet.pdf.

 

183. 183. ПАВИЋ, Радмила

Stres kao faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja / Radmila Pavić, Ljiljana Miljački, Branko Miljački // Zbornik sažetaka / XXVII jubilarna konferencija opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 22-27. 9. 2006. godine ; [glavni i odgovorni urednik Jelica Popović]. – Beograd : Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva, 2006. – Str. 28.

Сажетак бр. 53. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

184. 184. Селу у походе – провери своје ризике, контролиши здравље / Радмила Павић, Нада Косић-Бибић, Верица Дроњак // Зборник сажетака : (додатни материјал: Усмене и постер презентације изабраних радова) / V Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, 2-5. октобар 2014, Београд ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2014. – Стр. 49.

Постер презентација бр. 18. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

185. 185. ПАВЛОВИЋ, Весна

Рак мокраћне бешике : приказ случаја / Весна Павловић, Лидија Вучковић Харди // Зборник сажетака / XVII Конгрес лекара Србије ; III Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 20-23. септембра 2012. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2012. – Стр. 75.

Сажетак бр. 82. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

186. 186. ПАВЛОВИЋ, Момчило

Coeliac Disease in Children with Down Syndrome in Serbia = Celijačna bolest kod dece sa daunovim sindromom u Srbiji / Momčilo Pavlović, Bogdan Arsić, Bratislav Kazić // Serbian Journal of Experimental and Clinical Research. – ISSN 1820-8665. – Vol. 13, no. 1 (2012), str. 9-14.

Доступно и на: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-8665/2012/1820-86651201009P.pdf.

 

187. 187. Употреба хидросолубилних витамина у спорту = Water-solubile vitamins use in sport / Момчило Павловић, Жељко Стојановић // Зборник радова / 5. међународна интердисциплинарна стручно-научна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”, Суботица, 11. и 12. мај 2012. год. ; [уредник Веселин Бунчић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2012. – Стр. 86-92.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2012.pdf.

 

188. 188. Role and importance of sports medicine in Serbia = Улога и значај медицине спорта у Србији / Момчило Павловић, Богдан Арсић, Жељко Стојановић // [Зборник радова] / 6. међународна интердисциплинарна стручно-научна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”, Суботица, 10-11. мај 2013 ; главни и одговорни уредник Веселин Бунчић. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2014. – Стр. 219-221.

 

189. 189. ПАПДИ, Изабела

Građa za bibliografiju Vince Zomborčevića / Izabela Papdi // Rukovet. – ISSN 0035-9793. – God. 56, br. 1-4 (2010), str. 23-25.

 

190. 190. ПЕРЧИЋ, Винко

Terapija bolesti žučne kesice / Perčić Vinko // Pharmaca. – ISSN 0031-6857. – God. 5, br. 4 (1967), str. 291-297.

 

191. 191. Rondomycin u lečenju hroničnih nespecifičnih plućnih afekcija / Perčić Vinko, Zadori Janoš, Libman Emil // Медицински спектар. – God. 1, (1972), str. 9-18.

 

192. 192. POVREDE tetive četvoroglavog mišića buta = Quadriceps Tendon Injuries / Vladimir Ristić …[et al.]. // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – God. 66, br. 3-4 (2013), str. 121-125.

Остали аутори: Мирсад Маљановић, Ива Попов, Владимир Хархаји, Вукадин Миланков. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled3-4-2013comp.pdf.

 

193. 193. ПОЖАР, Хајналка

Збрињавање акутног инфаркта миокарда / Хајналка Пожар // Зборник радова / [9. међународна интердисциплинарна научностручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 13-14. мај 2016 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2016. – Стр. 330-336.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2016.pdf.

 

194. 194. Informatičke aplikacije u sestrinskoj edukaciji i praksi / Hajnalka Požar // Zbornik radova sa 10. međunarodne interdisciplinarne stručno-naučne konferencije „Horizonti” 2018. : IKT u vaspitanju i obrazovanju, sportu i medicini / [10. međunarodna interdisciplinarna naučno-stručna konferencija „Horizonti 2018.”, Subotica, 11-12. maj 2018. ; [glavni i odgovorni urednik Slavoljub Hilčenko]. – Subotica : Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera, 2018. – Стр. 331-338.

Доступно и на:http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIK%20RADOVA%20-%20HORIZONTI%2010%20ELEKTRONSKA%20VERZIJA.pdf.

 

195. 195. Здравствена едукација у контроли и превенцији шећерне болести = Health education in the prevention of diabetes mellitus / Хајналка Пожар // Здравствена заштита. – ISSN 0350-3208. – Год. 45, бр. 1 (2016), стр. 24-34.

Доступно и на: http://www.komorazus.org.rs/downloads/casopis/2016/Casopis%20ZZ%202016-1.pdf.

 

196. 196. Adolescent Eating Behavior in the Secondary Medical School in Novi Sad and the Technical School in Subotica / Hajnalka Požar, Čaba Požar // Hrana i ishrana. – ISSN 0018-6872. – God. 58, br. 2 (2017), str. 31-37.

Доступно и на: http://hrana-ishrana.org/wp-content/uploads/2018/03/hrana-i-ishrana-58-br.2.pdf.

 

197. 197. Važnost zdravstvene edukacije u prevenciji ishemijske bolesti srca = The importance of health education in the prevention of ischemic heart disease / Hajnalka Požar // Sestrinski glasnik. – ISSN 1331-7563. – Vol. 22, n 2 (2017), 143-148.

Доступно и на: http://hums.hr/word/publikacije/sestrinski-glasnik/#217.

 

198. 198. Procena znanja učenika medicinske škole o kardiopulmonalnoj reanimaciji = Assessment of knowledge about cardiopulmonary resuscitation among medical school students / Hajnalka Požar, Čaba Požar // Pons. – ISSN 1820-2411. – God. 14, br. 1 (2017), str. 3-8.

Доступно и на: doi:10.5937/pomc14-11955.

 

199. 199. ПОЛОВИНА, Снежана

Efekti primene redukcione dijete na promenu parametara metaboličkog sindroma kod gojaznih bolesnika sa oštećenom tolerancijom glikoze = The influence of diet with reduction in calorie intake on metabolic syndrome parameters in obese subjects with impaired glucose tolerance / Snežana Polovina, Dragan Micić // Medicinski pregled. – ISSN 0025-8105. – God. 63, br. 7-8 (2010), str. 465-469.

Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled7-8-2010comp.pdf.

 

200. ПОПОВИЋ, Драгиша Т.

Кратак историјат патолошке анатомије и судске медицине / Драгиша Т. Поповић, Емил Либман // Патолошка анатомија и судска медицина у Војводини / Драгиша Т. Поповић и сарадници. – Нови Сад : Матица српска, 2012. – Стр. 7-18.

 

201. 201. POREĐENJE rezultata lečenja preloma tela nadlakatne kosti različitim metodama = Comparison of the results of treatment of humeral shaft fractures by differentmethods / Vladimir Ristić …[et al.] // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – God. 64, br. 9-10 (2011), str. 490-496.

Остали аутори: Мирсад Маљановић, Мирослав Арсић, Радмила Матијевић, Мирослав Миланков. – Доступно и на: http://www.dlv.org.rs/dokumenta/Medicinski%20Pregled%209-10%202011.pdf.

 

202. 202. POTENTIALLY Inappropriate Prescribing in Older Primary Care Patients / Sandra Vezmar Kovačević …[et al.] // PLOS One. – ISSN 1932-6203. – Vol. 9, issue 4 (April 2014), 1-7.

Остали аутори: Мика Симишић, Светлана Стојков Рудински, Милица Ћулафић, Катарина Вучићевић, Милица Простран, Бранислава Миљковић. – Доступно и на: doi:10.1371/journal.pone.0095536.

 

203. 203. PREPORUKE 2015 – međunarodni naučni konsenzus o kardiopulmonalnoj reanimaciji / Violetta Raffay …[et al.] // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 3 (2016), str. 5-20.

Остали аутори: Златко Фишер, Јелена Тијанић, Корнелија Јакшић Хорват, Михаела Будимски, Снежана Холцер Вукелић. – Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/20.pdf.

 

204. 204. PREHOSPITALNI akutni zastoj srca i kardioopulmonalna reanimacija – naša iskustva / Arsić Smiljka …[et al.] //ABC. – ISSN 1451-1053. – Vol. 14, br. 2-3 (2014), str. 19-25.

Остали аутори: Будимски Михаела, Јакшић Хорват Корнелија, Ивошевић Анка, Милак Јованка, Величковић Милица. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57017.pdf.

 

205. 205. PROGRAM praćenja pojave srčanog zastoja EURECA ONE Srbija 2014 = The program of monitoring the occurrence of cardiac arrest EURECA ONE – Serbia 2014 / Zlatko Fišer … [et al.] //Journal Resuscitatio Balkanica. – ISSN 2466-2623. – God. 1, br. 1 (2015), str. 5-8.

Остали аутори: Виолета Рафаи, Слађана Влајовић, Александар Кличковић, Александра Лазић, Корнелија Јакшић Хорват. – Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/8.pdf.

 

206. 206. ПРОТИЋ, Михајло

Rad i zasluge dr Riste Jeremića, lekara u Subotici / Protić Mihajlo // Zbornik radova / I naučni sastanak Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Sekcija za SAP Vojvodinu, Subotica. – Subotica : [s. n.], 188-191.

 

207. 207. PROFESIONALNI stres u službama hitne medicinske pomoći / Mihaela V. Budimski …[et al.] // ABC. – ISSN 1451-1053. – God. 17, br. 1 (2017), str. 1-10.

Остали аутори: Милена З. Момировић Стојковић, Никола Ж. Гавриловић, Корнелија И. Јакшић Хорват. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/62509.pdf.

 

208. 208. PROCENA kvaliteta kompresija srca / Mihaela Budimski …[et al.] // – ISSN 1451-1053. – Vol. 12, br. 2-3 (2012), str. 13-20.

Остали аутори: Корнелија Јакшић-Хорват, Никола Гавриловић, Борислав Давчик. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57033.pdf.

 

209. ПРЋИЋ-Кнежевић, Богданка

Epidemiology Characteristics of HIV Prevalence : New Diagnostic Approach / Prćić-Knežević Bogdanka // Vox Sanguinis. – ISSN 0042-9007. – Vol. 87, suppl. 3 (2004), str. 102.

P-315.

 

210. 210. Cross Functional Support Between Mass Media, Red Cross Organisation and Hospital Blood Transfusio Service / Prćić-Knežević Bogdanka // Vox Sanguinis. – ISSN 0042-9007. – Vol. 99, suppl. 1 (2010), str. 162-163.

P-0194.

 

211. 211. Biobanking / Prćić-Knežević Bogdanka // Vox Sanguinis. – ISSN 0042-9007. – Vol. 101, suppl. 1 (2011), str. 318.

P-597.

 

212. 212. Effective Blood Donation Management / Prćić-Knežević Bogdanka // Vox Sanguinis. – ISSN 0042-9007. – Vol. 103, suppl. 1 (2012), str. 76.

 

213. 213. The Response of Different Ethic Groups to the Same Motivation in a Multiethnic Community / Prćić-Knežević Bogdanka // Vox Sanguinis. – ISSN 0042-9007. – Vol. 105, suppl. 1 (2013), str. 90.

 

214. 214. Retka podgrupa „B” krvne grupe – prikaz slučaja / Prćić-Knežević Bogdanka // Bilten za transfuziologiju – Zbornik predavanja i sažetaka, 2014, str. 146.

P-127.

 

215. 215. PUŠENJE, socioemotivne karakteristike i uhranjenost populacije studenata u Subotici / Liljana Sokolova … [et al.] // Zbornik radova sa 10. međunarodne interdisciplinarne stručno-naučne konferencije „Horizonti” 2018. : IKT u vaspitanju i obrazovanju, sportu i medicini / [10. međunarodna interdisciplinarna naučno-stručna konferencija „Horizonti 2018.”, Subotica, 11-12. maj 2018. ; [glavni i odgovorni urednik Slavoljub Hilčenko]. – Subotica : Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera, 2018. – Стр. 366-373.

Остали аутори: Душко Симић, Сања Шумоња, Небојша Јаковљевић. – Доступно и на:http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIK%20RADOVA%20-%20HORIZONTI%2010%20ELEKTRONSKA%20VERZIJA.pdf.

 

216. 216. ПУШЕЊЕ у домаћинствима и изложеност дуванском диму у домаћинству / Радмила Павић … [и др.] // Зборник сажетака : (додатни материјал: Усмене и постер презентације изабраних радова) / V Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, 2-5. октобар 2014, Београд ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2014. – Стр. 48.

Остали аутори: Нада Косић-Бибић, Верица Дроњак, Ана Дроњак. – Постер презентација бр. 17. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

217. 217. RADIOGRAFSKA analiza položaja tunela na golenjači posle rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta = Radiographic analysis of the tibial tunnel position after anterior cruciate ligament reconstruction / Vladimir Ristić … [et al.] // Medicinski pregled. – ISSN 0025-8105. – God. 71, br. 1-2 (2018), str. 15-20.

Остали аутори: Ненад Ристић, Владимир Хархаји, Миле Бјелобрк, Вукадин Миланков. – Доступно и на: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8105/2018/0025-81051802015R.pdf.

 

218. 218. REZULTATI i komplikacije totalnih proteza kuka u Subotici / Vladimir Ristić…[et al.] // Jubilarni 30. timočki medicinski dani. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2011. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 36, suppl. 1). – Vol. 36, suppl. 1 (2011), str. 83-84.

Остали аутори: Кнежевић Мирослав, Маљановић Мирсад, Ђурић Родољуб. – Доступно и на:

http://www.tmg.org.rs/tmd3009.htm#124.

 

219. 219. REZULTATI lečenja pokidane tetive četvoroglavog mišića buta = Quadriceps tendon rupture – treatment results / Iva Popov … [et al.] // Medicinski pregl – ISSN 0025-8105. – God. 66, br. 11-12 (2013), str. 453-458.

Остали аутори: Владимир Ристић, Мирсад Маљановић, Вукадин Миланков. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled11-12-2013comp.pdf.

 

220. 220. REZULTATI lečenja preloma dijafize humerusa/ Vladimir Ristić…[et al.] // Jubilarni 30. timočki medicinski dani. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2011. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 36, suppl. 1). – Vol. 36, suppl. 1 (2011), str. 63-64.

Остали аутори: Маљановић Мирсад, Јовишевић Стево, Миланков Мирослав. – Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/tmd3008.htm#93.

 

221. 221. РИСТИЋ, Владимир

Ligamentoplastike prednjeg ukrštenog ligamenta kolena u Subotici / Vladimir Ristić // Zbornik sažetaka / XXXI Timočki medicinski dani, Zaječar, 18-19. maj 2012. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2012. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 37, suppl. 1). – Vol. 37, suppl. 1 (2012), str. 59.

Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/tmd3107.htm#LIGAMENTOPLASTIKE.

222. 222. Rezultati lečenja oštećenja hrskavice kolenog zgloba / Vladimir Ristić // Zbornik sažetaka / XXXI Timočki medicinski dani, Zaječar, 18-19. maj 2012. – Zaječar : Podružnica Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, 2012. – (Timočki medicinski glasnik, ISSN 0350-2899 ; vol. 37, suppl. 1). – Vol. 37, suppl. 1 (2012), 59.

Доступно и на: http://www.tmg.org.rs/tmd3107.htm#REZULTATI_LE%C4%8CENJA_O%C5%A0TE%C4%86ENJA_HRSKAVICE.

223. 223. Specifičnosti saobraćajnog traumatizma u Severnobačkom regionu / Ristić Vladimir // ABC – ISSN 1451-1053. – Vol. 9, br. 3 (2009), str. 182-190.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/63810.pdf.

 

224. 224. Medial patellofemoral ligament reconstruction = Rekonstrukcija unutrašnje čašično-butne veze / Vladimir Ristić, Mirsad Maljanović, Vukadin Milankov // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – Год. 70, бр. 3-4 (2017), стр. 80-86.

Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2017/04/MedicinskiPregled3-4-2017comp.pdf.

 

225. 225. РИЦ, Петер

Dr. Vékony László : (1953–2012) / Ricz Péter // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 1. (64.) sz. (2013), p. 112.

О животу и раду чантавирског лекара Ласла Векоња.

 

226. 226. РОКАИ, Золтан

Hippokratész és Jézus szolgálatában : dr. Kiss György, Szabadka szemorvosa, és lelkipásztor sógora / Rokay Zoltán // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 4. (67.) sz. (2013), p. 58-63.

О животу и раду суботичког офталмолога Ђерђа Киша.

 

227. РОКВИЋ, Тамара

Мешовита болест везивног ткива – лутањем до дијагнозе / Тамара Роквић, Жељко Роквић, Марија Мандић // Зборник сажетака / XVII Конгрес лекара Србије ; III Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 20-23. септембра 2012. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2012. – Стр. 41.

Сажетак бр. 34. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

228. 228. РОМИЋ, Андрија

Naša iskustva u hirurškom lečenju neoplazmi kolona / Romić A., Kiš Z. // Izvodi / X internistički dani, jubilarni sastanak, III naučni sastanak gastroenterologa Jugoslavije, Subotica, 24-28. juna 1970. – Subotica : Internistički dani ; Ljubljana : Lek, 1970. – Str. 86.

 

229. SA OVE i sa druge strane državne granice… : životni i radni uslovi medicinskih sestara Segedina i Subotice / Piko Betina … [et al.] // Opšta medicina. – ISSN 0354-7132 . – God. 11, br. 1-2 (2005), str. 9-13.

Остали аутори: Каса Балинт, Пицил Марта, Марковић Марија.

 

230. 230. САКАЧ, Владимир

Grad čini ljude, a ljudi čine grad – Subotica i dr Emil Libman / Vladimir Sakač // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 17 (2013), str. 86-89.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_17.pdf.

 

231. 231. СЕГЕДИНЧЕВ, Татјана

Osnivanje besplatne državne ambulante u Subotici / Tatjana Petković // Vek naučnih pregnuća : sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca Ugarske u Subotici (1899-1999), Palić, 24 maja 2000. godine /  [redaktor Emil Libman]. – Subotica : Srpsko lekarsko društvo-Društvo lekara Vojvodine, Podružnica u Subotici : Zavod za zaštitu zdravlja, 2000. – Str. 118-123.

 

232. A szabadkai emigráció a két világháború között / Tatjana Segedinčev // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 1. (36.) sz. (2006), p. 24-26.

О суботичкој емиграцији између два светска рата.

 

233. 233. O albumu fotografija dr Bele Maćašovskog (dr Mattyasovszky Béla) koji je nastao za vreme Prvog svetskog rata / Tatjana Segedinčev // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 14 (2011), s 60-64.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_14.pdf.

 

234. 234. Zdravstvena služba u Subotici 1944- godine : (period Vojne uprave) / Tatjana Segedinčev // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 17 (2013), str. 96-108.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_17.pdf.

 

235. 235. Osnivanje i prve godine rada Medicinske škole u Subotici : (1947–1954) / Tatjana Segedinčev, Emil Libman // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 18 (2014), s 74-86.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_18.pdf.

 

236. 236. SEZONSKE varijacije bolničke infekcije prouzrokovane Clostridium difficile = Seasonal variations in hospital infection caused by Clostridium difficile / Arsić Bogdan … [et al.] // Medical Data. – ISSN 1821-1585. – God. 6, br. 4 (2014), str. 333-335.

Остали аутори: Павловић Момчило, Берењи Каролина, Роквић Жељко. – Доступно и на: http://www.md-medicaldata.com/godina_2014_broj_4.html.

 

237. 237. SENZITIVNOST, specifičnost, pozitivna i negativna predviđena vrednost markera prenatalnog skrininga na Daunov sindrom = Prenatal screening markers for Down syndrome : sensitivity, specificity, positive and negative expected value method / Jasmina Durković … [et al.] // Journal of Medical Biochemistry. – ISSN 1452-8258. – Vol. 37, no. 1 (2018), str. 62-66.

Остали аутори: Милан Убавић, Милица Дурковић, Тибор Киш. – Доступно и на: http://www.dmbj.org.rs/jmb/pdf/2018-1/9.pdf.

 

238. 238. СЕНЗОРНА својства хране и њен утицај на исхрану деце = Influence of sensory aspects of food on children food intake / Наташа Павлићевић … [и др.] // Зборник радова / [7. међународна иитердасциплинарна научно-стручна конференција] Васпитно-образовни и спортски хоризонти, Суботица, 9- мај 2014. ; уредник Драгутин Рајић. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2014. – Стр. 347-350.

Остали аутори: Момчило Павловић, Жељко Стојановић, Зорица Либман. – Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2014.pdf.

 

239. 239. СЕНЦИ, Весна

Шта нас спречава у прописивању опиоидних аналгетика? / Весна Сенци, Мелита Саболчки-Терзија, Сања Гагић // Зборник сажетака / Први конгрес опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 25-28. IX 2010. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2010. – Стр. 37.

Сажетак бр. 219. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

240. 240. SIMULTANEUS Determination of Carcino-Embryonic Antigen (CEA) and Beta Human Chorionic Gonadotropin (beta HCG) in Serum of Patiens with Hepatobiliary System / Lemberger J., Libman E. …[et al.] // Resumés des communication de XV-éme semaine medicale Balkanique, Athénes, 10-15. IX. 1978. – [S. l. : s. n.], 1978.

 

241. 241. СИРОВИЦА, Жужана
     Инфективни ендокардитис у ери антибиотика / Zsuzsanna Sirovica, Милена Момировић-Стојковић // Зборник сажетака : (додатни материјал: Усмене и постер презентације изабраних радова) / V Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, 2-5. октобар 2014, Београд ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2014. – Стр. 40.

Постер презентација бр. 31. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

242. 242. Bezbolni STEMI / Zsuzsanna Sirovica, Milena Momirović Stojković // – ISSN 1451-1053. – Vol. 14, br. 2-3 (2014), str. 50-55.

Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57017.pdf.

 

243. 243. СЛУЧАЈ хумане моноцитне ерлихиозе у Србији = A case of human monocytic ehrlichiosis in Serbia / Bogdan Arsić …[et al.] // Српски архив за целокупно лекарство. – ISSN 0370-8179. – God. 142, br. 1-2 (2014), str. 79-82.

Остали аутори: Ана Глигић, Елизабета Ристановић, Бранислав Лако, Александар Поткоњак, Милан Перуничић, Момчило Павловић. – Доступно и на: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0370-8179/2014/0370-81791402079A.pdf.

 

244. 244. SOLITARNA sinovijalna hondromatoza kao uzrok uklještenja Hofinog masnog jastučeta = Solitary synovial chondromatosis as a cause of Hoffaʼs fat pad impingement / Mirsad Maljanović …[et al.] // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – Год. 68, бр. 1-2 (2015), стр. 49-52.

Остали аутори: Владимир Ристић, Предраг Рашовић, Радмила Матијевић, Вукадин Миланков. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled1-2-2015comp.pdf.

 

245. SPECIFIČNOSTI primene marketinških alata u apotekama – primer Apoteke Subotica / Svetlana Stojkov …[et al.] // Marketing. – ISSN 0354-3471. – God. 45, br. 3 (2014), str. 223-230.

Остали аутори: Соња Лековић, Александра Лазовић, Душан Ђурић. – Доступно и на: http://www.sema.rs/repository/download/marketing-vol-45-no-3.pdf.

 

246. 246. SRČANI zastoj na sportskim terenima : EURECA ONE 2014-2015 = Cardiac arrest on sports grounds : EURECA ONE 2014-2015 / Mihaela Budimski …[et al.] // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 4 (2016), str. 19-22.

Остали аутори: Милена Момировић Стојковић, Никола Гавриловић, Корнелија Јакшић Хорват. – Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/27.pdf.

 

247. 247. STAVOVI i uverenja medicinskih sestara i tehničara prema komplementarno-alternativnoj medicini = Attitudes and beliefs of nurses and technicians towards complementary-alternative medicine / Sanja Tomić …[et al.] // 15 years of academic education in nursing and the Department of Nursing at the Faculty of Medicine, University of Novi Sad. – Novi Sad : Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, 2018. – (Medicinski pregled, ISSN 0025-8105 ; Vol. 71, Suppl. 1). – Str. 53-58.

Остали аутори: Горан Маленковић, Ивица Лалић, Слободан Томић, Ненси Лалић. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2018/10/MedicinskiPregledSuplement1-2018comp.pdf. –

Истраживање је рађено у суботичкој Општој болници.

 

248. 248. STEMI : nekad i sad / Mihaela Budimski …[et al.] // – ISSN 1451-1053. – Vol. 12, br. 2-3 (2012), str. 31-36.

Остали аутори: Корнелија Јакшић-Хорват, Никола Гавриловић, Андреј Шимон. – Доступно и на: http://urgentnamedicina.sld.org.rs/dotAsset/57033.pdf.

 

249. СТОЈАНОВИЋ, Жељко

Орална хигијена у функцији оралног здравља = The role of oral hygiene in maintaining oral health / Жељко Стојановић // Зборник радова / 5. међународна интердисциплинарна стручно-научна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”, Суботица, 11. и 12. мај 2012. год. ; [уредник Веселин Бунчић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2012. –  Стр. 555-561

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2012.pdf.

 

250. 250. Постоји ли потреба за суплементацијом витамином Ц код спортиста? = Is there a need for vitamin C supplementation to the athletes? / Жељко Стојановић, Момчило Павловић // Зборник радова / 5. међународна интердисциплинарна стручно-научна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”, Суботица, 11. и 12. мај 2012. год. ; [уредник Веселин Бунчић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2012. – Стр. 150-157.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2012.pdf.

 

251. Спортске повреде лица и вилица = Face and jaw sports injuris / Жељко Стојановић, Момчило Павловић // [Зборник радова] / 6. међународна интердисциплинарна стручно-научна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”, Суботица, 10-11. мај 2013 ; главни и одговорни уредник Веселин Бунчић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2014. – Стр. 257-259.

 

252. СТОЈКОВ, Светлана

Stručno osposobljavanje i profesionalni razvoj farmaceuta ‐ perspektiva apotekarske prakse = Qualification and professional development of pharmacist ‐ pharmacy practice perspective / Svetlana Stojkov // Zbornik sažetaka / VII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem „Zajedno stvaramo budućnost farmacije”, Beograd, 10-14. oktobar 2018. – Beograd : Savez farmaceutskih udruženja Srbije, 2018. – (Arhiv za farmaciju, ISSN 0004-1963 ; god. 68, br. 2). – God. 68, br. 2 (2018), str. 193-194.

Предавање по позиву PP 50

Доступно и на: http://www.farmacija.org/dokumenti/Arhiv%20br%202%202018%20predavanja%20po%20pozivu.pdf.

 

253. Креирање ефикасних канала комуникације према ставовима фармацеута и трендовима у апотекарском сектору Србије / Светлана Стојков, Драгана Рајковић // Здравствена заштита. – ISSN 0350-3208. – Год. 45, бр. 1 (2016), стр. 1-7.

Доступно и на: http://www.komorazus.org.rs/downloads/casopis/2016/Casopis%20ZZ%202016-1.pdf.

 

254. 254. СТРУМАЛНИ карциноид јајника : приказ случаја / Лидија Вучковић Харди …[и др.] // Зборник сажетака / XVII Конгрес лекара Србије ; III Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 20-23. септембра 2012. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2012. – Стр. 25-26.

Остали аутори: Весна Јонић, Весна Павловић, Тамара Роквић. – Сажетак бр. 20. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

255. 255. СУПСИНДРОМАЛНА депресија у раду лекара опште медицине / Марија Мандић … [и др.] // Зборник сажетака / XXX конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд 25 – 28. IX 2009. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Српско лекарско друштво, Секција опште медицине, 2009. – Стр. 137.

Остали аутори: Љиљана Миљачки, Бранко Миљачки, Радмила Павић, Верица Дроњак, Лидија Вучковић, Јасмина Орловић. – Сажетак бр. 204. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

256. 256. ТАКАЧ, Ђула

Naše iskustvo kod subtotalne i totalne kolektomije kod nemalignih oboljenja debelog creva / Takač Đ., Kočik L. // Acta chirurgica Yugoslavica. – ISSN 0001-5474. – God. 32, suppl. 1 (1985).

У часопису су радови презентирани на XVI конгресу хирурга Југославије, Загреб, 23-26. април 1985.

 

257. 257. ТАЧИЋ, Живанка

Метадонски програм – улога изабраног лекара / Живанка Тачић // Зборник сажетака / XVII Конгрес лекара Србије ; III Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд, 20-23. септембра 2012. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Секција опште медицине Српског лекарског друштва, 2012. – Стр. 30.

Сажетак бр. 25. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

258. 258. ТИЈАНИЋ, Јелена

EuReCa 2017. praćenje srčanog zastoja u R. Srbiji : šestomesečni izveštaj = EuReCa 2017 follow up in Republic of Serbia : six months report / Jelena Tijanić, Violetta Raffay, Mihaela Budimski // Journal Resuscitatio Balcanica. – ISSN 2466-2623. – God. 3, br. 7 (2017), str. 37-40.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/110.pdf.

 

259. 259. ТИШМА-Мали, Снежана
     Hyaluronic acid in treatments of gonarthrosis : a case report / Snežana Tišma-Mali, Miroslava Skenderović-Ćulibrk // Osteoporosis international. – ISSN 0937-941X. – Vol. 18 (Mar. 2007), str. S115-S115.

Рад је представљен на Седмом симпозијуму о остеопорози 2007. године у Вашингтону.

260. 260. Učestalost Dupuytrenove kontrakture kod dijabetičara / Snežana Tišma Mali, Miroslava Skenderović Ćulibrk // Godišnji kongres reumatologa Srbije sa međunarodnim učešćem. – Beograd : Institut za reumatologiju, 2008. – (Acta rheumatologica Belgradensia, ISSN 0351-7217 ; God. 38, Suppl. 1). – Str. 140.

Сажетак постера. – Доступно и на: https://www.reumatologija.org.rs/scripts/zbornik%202008.pdf.

 

261. 261. ТОНЧ, Густав

Dr. Zomborcsevics Vincze könyvtárának betürendes névczimtára / Toncs Gusztáv // Szabadka sz. kir. város községi Főgymnasiumának értesítője az 1900/1901-es tanévről. – Szabadka : Krausz és Fischer, 1901. – P. 14-56.

Списак књига у власништву лекара Винце Зомборчевића.

 

262. 262. ТОТ, Бела

Iz istorije hitne medicinske pomoći u Subotici / Tóth Béla // 40 godina rada lekarskog društva u Subotici : (1945-1985) / glavni urednik Milan Vuković ; urednik Emil Libman. – Subotica : Medicinski centar, Zavod za zdravstvenu zaštitu, 1985. – Str. 97-103.

 

263. 263. ТРАНСПЛАНТАЦИЈА ткива и органа – хуманост под лупом јавности / Љиљана Миљачки … [и др.] // Зборник сажетака / XXX конференција опште медицине Србије са међународним учешћем, Београд 25 – 28. IX 2009. ; [главни и одговорни уредник Славољуб Живановић]. – Београд : Српско лекарско друштво, Секција опште медицине, 2009. – Стр. 117.

Остали аутори: Бранко Миљачки, Радмила Павић, Марија Мандић. – Сажетак бр. 106. – Доступно и на: http://www.opstamedicina.org/default.asp?id=51.

 

264. 264. TROVANJA 2013/2014 / Nikola Gavrilović … [et al.] // – ISSN 1451-1053. – God. 16, br. 3 (2016), str. 37-44.

Остали аутори: Михаела Будимски, Борислав Давчик, Корнелија Јакшић-Хорват. – Доступно и на:  http://urgentnamedicina.sld.org.rs/global/doc/ABC_2016_3_Final.pdf.

 

265. 265. ТУЦИЋ-Немет, Клара
     Novine na polju dijabetologije / Klara Tucić-Nemet // Me-Dij. – ISSN 1451-446X. – God. 6, br. 20 (2006), str. 28-29.

 

266. 266. UDRUŽENOST povreda prednjeg ukrštenog ligamenta i povreda meniskusa = Concomitant injuries of anterior cruciate ligament and meniscus / Vladimir Ristić … [et al.] // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – Год. 69, бр. 7-8 (2016), стр. 217-223.

Остали аутори: Мирсад Маљановић, Иван Михајлов, Вукадин Миланков, Владимир Хархаји. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2016/10/Medicinski-pregled7-8-2016comp.pdf.

 

267. 267. UPOTREBA morfina spinalno-subarahnoidalno kod carskog reza / Boza P. … [et al.] // Zbornik radova / XIII sastanak anesteziologa Jugoslavije, Zagreb, 1984. – [S. l. : s. n.], 1984.

Остали аутори: Даутерман М., Шимић Д., Глоговчан Ц.

 

268. 268. УСПЕШНОСТ нових минимално инвазивних оперативних техника код решавања абнормалних утериних крварења / Никола Л. Радивојев…[и др.] // Зборник радова / 52. гинеколошко-акушерска недеља СЛД, Београд, 5-6. јун 2008. – Београд : Гинеколошко-акушерска секција СЛД, 2008. – Стр. 321-325.

Остали аутори : Лука М. Анђелић, Петар Прибић, Наташа Вукадиновић.

 

269. 269. UTICAJ nagiba zglobne površine golenjače na povrede prednjeg ukrštenog ligamenta = The relationship between posterior tibial slope and anterior cruciate ligament injury / Vladimir Ristić … [et al.] // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – God. 67, br. 7-8 (2014), str. 216-221.

Остали аутори: Мирсад Маљановић, Бранислав Перичин, Владимир Хархаји, Мирослав Миланков. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled7-8-2014comp.pdf.

 

270. 270. UTICAJ udružene povrede meniskusa na kvalitet života posle rekonstrukcije prednjeg ukrštenog ligamenta = The impact of combined meniscus tear on quality of life after anterior cruciate ligament reconstruction / Vladimir V. Harhaji … [et al.] // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – Год. 69, бр. 5-6 (2016), стр. 153-159.

Остали аутори: Стојан Субашић, Срђан Нинковић, Ивица Лалић, Татјана Саламон, Владимир Ристић. – Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2016/06/MedicinskiPregled5-6-2016comp.pdf.

 

271. 271. FAKTORI rizika za nastanak obostrane povrede prednjeg ukrštenog ligamenta = Risk factors for bilateral anterior cruciate ligament injuries / Vladimir Ristić … [et al.] // Медицински преглед. – ISSN 0025-8105. – God. 68, br. 5-6 (2015), str. 192-197.

Остали аутори: Синиша Ристић, Мирсад Маљановић, Владимир Ђан, Вукадин Миланков, Владимир Хархаји. –  Доступно и на: http://dlv.org.rs/wp-content/uploads/2015/05/MedicinskiPregled5-6-2015comp.pdf.

 

272. 272. ФАКТОРИ ризика за појаву интраоперативних варијација вредности крвног притиска и срчаних дисритмија током тиреоидне хирургије = Risk factors for intraoperative variations in blood pressure and cardiac dysrhythmia during thyroid surgery / Marina Stojanović…[et al.] // Српски архив за целокупно лекарство. – ISSN 0370-8179. – God. 146, br. 3-4 (2018), str. 163-168.
     Остали аутори: Невена Калезић, Биљана Миличић, Анка Тошковић, Ксенија Стевановић, Весна Антонијевић, Мирко Лакићевић, Бојан Баги, Владан Живаљевић. – Доступно и на: https://org/10.2298/SARH170522156S.

 

273. 273. ФАКТОРИ ризика за појаву релапса и морталитета код инфекције са clostridium difficile = Risk factors for relapse and mortality of clostridium difficile infection / Момчило Павловић … [и др.] // Зборник радова / [8. међународна интердисциплинарна научно-стручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 8-9. мај 2015 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2015. – Стр. 317-323.

Остали аутори: Богдан Арсић, Наташа Килибарда, Жељко Стојановић, Каролина Берењи, Наташа Чампраг Сабо, Жељко Роквић. – Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2015.pdf.

 

274. 274. ФИШЕР, Златко

Eureca Srbija-2015 / Zlatko Fišer, Mihaela Budimski, Kornelija Jakšić Horvat // Journal Resuscitatio Balkanica. – ISSN 2466-2623. – God. 1, br. 5 (2016), str. 5-8.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/29.pdf.

 

275. 275. Eureca 2015 – Srbija Eureca 2015 – Serbia / Zlatko Fišer, Mihaela Budimski, Kornelija Jakšić Horvat // Journal Resuscitatio Balkanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 5 (2016), str. 5-8.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/29.pdf.

 

276. 276. Kontrola kvaliteta na ERC Advanced Life Support kursevima u Srbiji i Evropi – Preliminarni podaci, originalno istraživanje = Quality control on ERC Advanced Life Support courses in Serbia and Europe – Preliminary data, original research / Zlatko Fišer, Mihaela Budimski // Journal Resuscitatio Balkanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 5 (2016), str. 16-19.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/32.pdf.

 

277. 277. Kursevi Evropskog resuscitacionog saveta u Srbiji 2016. godine = The European Resuscitation Council courses in Serbia year 2016. / Zlatko Fišer, Jelena Tijanić, Mihaela Budimski // Journal Resuscitatio Balkanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 5 (2016), str. 20-22.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/33.pdf.

 

278. 278. Lanac prevencije i njegova implementarnost u Republici Srbiji = Chain of Survival and its implementation in Serbia / Zlatko Fišer, Jelena Tijanić, Mihaela Budimski // Journal Resuscitatio Balkanica. – ISSN 2466-2623. – God. 2, br. 5 (2016), str. 9-11.

Доступно и на: http://www.journalrb.eu/pdf/30.pdf.

 

279. 279. ЦЕКУШ, Геза

Az 1738-39-es pestisjárvány szabadkai áldozatai / Czékus Géza // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 17 (2013), str. 51-57.

О епидемији колере у Суботици 1738. и 1739. године. – Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_17.pdf.

 

280. 280. ZINC concentrations in human milk and infant serum during the first six months of lactation / Dijana Đurović …[et al.] // Journal of Trace Elements in Medicine and Biology. – ISSN 0946-672X. – 41 (2017), str. 75-78.

Остали аутори: Бранка Милисављевић, Бобан Мугоша, Николета Лугоња, Срђан Милетић, Снежана Спасић, Мирослав Врвић. – Доступно и на: http://dx.doi.org/10.1016/j.jtemb.2017.02.012.

 

281. 281. ЦРЊАКОВИЋ, Драгутин

Implantacija trajnih pace-makera u Medicinskom centru u Subotici / Crnjaković D. // Zbornik radova / II jugoslavenski simpozij o elektrostimulaciji srca, Zagreb, 1984. – Zagreb : Jugoslavenski odbor za elektrostimulaciju srca, 1984.

 

282. 282. Torako-klavikularna simpaktektomija supraklavikularnim pristupom / Crnjaković D., Kočik L., Takač Đ. // Zbornik radova / kongres angiologa Jugoslavije, Sarajevo, 1987. – Sarajevo : Udruženje angiologa Jugoslavije, 1987.

 

283. ЦРЊАНСКИ, Татјана

Najstarije subotičke apoteke u XVIII i XIX veku = The oldest pharmacies in Subotica in the XVIII and XIX century / Tatjana Crnjanski, Violeta Sloboda, Dušanka Krajnović // Zbornik sažetaka / VII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem „Zajedno stvaramo budućnost farmacije”, Beograd, 10-14. oktobar 2018. – Beograd : Savez farmaceutskih udruženja Srbije, 2018. – (Arhiv za farmaciju, ISSN 0004-1963 ; god. 68, br. 3). – God. 68, br. 3 (2018), str. 818-819.

Историја фармације, постер презентација (IF-P9). – Доступно и на: http://www.farmacija.org/dokumenti/Arhiv%20br%203%202018%20istorija%20farmacije.pdf.

 

284. Razvoj javno‐apotekarske službe u Subotici tokom druge polovine XX veka = Development of the public pharmacy service in Subotica during the second half of the 20th century / Tatjana Crnjanski, Dušanka Krajnović, Violeta Sloboda // Zbornik sažetaka / VII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem „Zajedno stvaramo budućnost farmacije”, Beograd, 10-14. oktobar 2018. – Beograd : Savez farmaceutskih udruženja Srbije, 2018. – (Arhiv za farmaciju, ISSN 0004-1963 ; god. 68, br. 3). – God. 68, br. 3 (2018), str. 804-805.

Историја фармације, постер презентација (IF-P2). – Доступно и на: http://www.farmacija.org/dokumenti/Arhiv%20br%203%202018%20istorija%20farmacije.pdf.

 

 

285. 285. ЧАМПРАГ Сабо, Наташа

Respirable particles in Subotica with reference to their impact on health = Респирабилне честице на подручју Суботице са освртом њиховог утицаја на здравље / Наташа Чампраг Сабо, Момчило Павловић, Каролина Берењи // Зборник радова / [8. међународна интердисциплинарна научно-стручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 8-9. мај 2015 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2015. – Стр.  311-316.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2015.pdf.

 

286. 286. Analiza unosa tečnosti i napitaka u populaciji studenata / Nataša Čamprag Sabo, Karolina Berenji, Nataša Sekulić // Zbornik radova sa 10. međunarodne interdisciplinarne stručno-naučne konferencije „Horizonti” 2018. : IKT u vaspitanju i obrazovanju, sportu i medicini / [10. međunarodna interdisciplinarna naučno-stručna konferencija „Horizonti 2018.”, Subotica, 11-12. maj 2018. ; [glavni i odgovorni urednik Slavoljub Hilčenko]. – Subotica : Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera, 2018. – Стр. 346-351.

Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIK%20RADOVA%20-%20HORIZONTI%2010%20ELEKTRONSKA%20VERZIJA.pdf.

 

287. 287. ЧАТ, Геза
     Az orvos válaszol / Csáth Géza // Rejtelmek labirintusában : összegyűjtött esszék, tanulmányok, újságcikkek / Csáth Géza ; [szerkesztette és sajtó alá rendezte Szajbély Mihály]. – Budapest : Magvető, 1995. – 285-389.

Текстови Гезе Чата на тему здравља.

 

288. 288. ЧУСО, Деже

Árpád-házi Szent Erzsébet-kápolna, a szabadkai kórházi kápolna / Csúszó Dezső // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 4. (63.) sz. (2012), p. 75-80.

О болничкој капели.

 

289. 289. Preteče Hitne pomoći – kako je osnovana prva spasilačka institucija u Subotici / Deže Čuso // Glasnik lekarske komore Srbije. – ISSN 1821-3995. – 6, br. 21 (2014), str. 62-65.

 

290. 290. A vízi mentés kezdetei Szabadkán és Palicson / Csúszó Dezső // Bácsország. – ISSN 1450-6831. – 2. (73.) sz. (2015), p. 48-50.

О почецима спашавања на води у Суботици и на Палићу.

 

291. 291. A szabadkai mentőszolgálat megalapítása 1896-ban / Csúszó Dezső // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – ISSN 0354-9151. – Br. 19 (2015), s 65-79.

О оснивању спасилачке институције у Суботици 1896. године. – Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_19.pdf.

 

292. 292. A szabadkai mentőszolgálat beilleszkedése : (az első évtized: 1896 – 1906) / Csúszó Dezső // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 20 (2016), s 57-75.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_20.pdf.

 

293. 293. Második évtized a szabadkai mentőszolgálaton : (a második évtized: 1907 – 1918) / Csúszó Dezső // Ex Pannonia. – ISSN 0354-9151. – Br. 21 (2017), s 60-77.

Доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_21.pdf.

 

294. 294. ШАГИ, Золтан

Belső viharaink : a sérült önértékeléstől a szeretet képességéig / Sági Zoltán ; [a rajzok Kerekes Sándor munkája]. – Szabadka : Szabadegyetem, 2006 (Szabadka : Studio Bravo). – 274 str. : ilustr. ; 20 cm. – (Életjel könyvek ; 118)
ISBN 86-82147-80-7

О емоцијама.

 

295. 295. Így leszünk, így vagyunk : kisebbrendűségi érzéseink szigetei / Sági Zoltán ; [illusztrációk Kerekes Sándor]. – Szabadka : Szabadegyetem, 2010 (Szabadka : Grafoprodukt). – 195 str. : ilustr. ; 21 cm. – (Életjel könyvek ; 135)
     ISBN 978-86-87613-11-9

О психологији личности.

 

296. 296. Gondolkodva érezni – érezve gondolkodni : adalékok a nevelés pszichológiájához : tanári kézikönyv / Sági Zoltán. – Újvidék : Árgus, 2012 (Újvidék : Verzal). – 149 str. : ilustr. ; 24 cm
     ISBN 978-86-87633-42-1

Приручник за наставнике на тему педагошке психологије.

 

297. 297. Kötelékeink : másságunk szorongásai / Sági Zoltán ; [illusztrációk Kerekes Sándor]. – Szabadka : Életjel Könyvek, 2015 (Szabadka : Čikoš). – 195 str. : ilustr. ; 20 cm. – (Életjel könyvek ; 165.)
     Tiraž 300. – Bibliografija: str. 193-194.
     ISBN 978-86-88971-20-1

О друштвеним односима, социјалној психологији, емоционалним поремећајима.

 

298. 298. A kötődés hálói : közösségben létezve / Sági Zoltán ; [illusztrációk Kerekes Sándor és Mina Kerekes]. – Újvidék : Árgus, 2015 (Újvidék : Verzal 021). – 160 p. : ill. ; 24 cm
     ISBN 978-86-87633-71-1

Приручник за наставнике на тему педагошке психологије.

 

299. 299. ШЕЋЕРИ у исхрани / Каролина Берењи … [и др.] // Зборник радова / [9. међународна интердисциплинарна научностручна конференција „Васпитно-образовни и спортски хоризонти”], Суботица, 13-14. мај 2016 ; [главни и одговорни уредник Драгутин Рајић]. – Суботица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера, 2016. – Стр. 337-343.

Остали аутори: Момчило Павловић, Наташа Килибарда, Жељко Роквић. – Доступно и на: http://horizonti.vsovsu.rs/javascr/ZBORNIKRADOVA2016.pdf.

 

300. ШЉАПИЋ, Нада

Dijagnostički i diferencijalno dijagnostički problemi lobularnih neoplazija dojke / Šljapić N., Gudurić B., Novak K. // Zbornik radova / XXII kancerološka nedelja SLD, Beograd, 1985. – Beograd : Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, 1985. – Str. 46.

 

301. 301. ШТАЈНФЕЛД, Шандор

Dr Demeter Mikša – pionir preventive i lečenja difterije serumom / Štajnfeld Š. // Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae. – ISSN 0001-5865. – God. 12, br. 1-2 (1972), str. 12.

 

302. 302. ШУХАЈДА, Бела

Proksimalna resekcija želuca u slučaju karcinoma kardije / Šuhajda Bela, Kočik Laslo // Zbornik radova / V naučni sastanak hirurga SR Srbije, Vršac, 1977.  – [S. l. : s. n., s. a.].  – Str. 174-179.

 

Именски регистар

 

Адам, Каталин 32

Андрековић, Ђено 154

Анђелић, Лука 8, 12, 101, 108, 132, 176, 268

Антонијевић, Весна 272

Арсић, Богдан 9, 47, 48, 186, 188, 236, 243, 273

Арсић, Мирослав 201

Арсић, Смиљка 5, 156, 204

Бабић, Игор 11, 12

Баги, Бојан 272

Балог, Ерика 13

Банићевић, Милош 159

Барта, Антал 117, 130

Бартош, Чила (Bartos Csilla) 14

Бејтс, Јан (Bates, Ian) 57

Бељић, Никола 15

Берењи, Каролина 9, 16-21, 35, 47, 48, 100, 139, 162, 236, 273, 285, 286, 299

Бикар, Милан 176

Бјелобрк, Миле 217

Блажин, Јелена 4, 85

Боза, Пал 22, 267

Богдановић, Г. 2

Божиновић-Прекајски, Нивеска 158-161

Бореновић, Дијана 23

Борота, Радослав 109

Боснић, Лазар 24, 25

Бриндза, Карољ (Brindza Károly) 26, 27, 53

Будимски, Михаела 28-31, 37, 40, 41, 45, 62-66, 68, 69, 80, 180, 203, 204, 207, 208, 246, 248, 258, 264, 274-278

Буквић, Розалија 32

Букуров, Марко 47

Бунчић, Веселин 187, 188, 249-251

Варга, Шандор (Varga Sándor) 34

Вацић, Зоран 115, 116, 118

Везмар Ковачевић, Сандра 202

Векоњ, Ласло (Vékony László) 107, 225

Величковић, Милица 5, 156, 204

Видановић, Михајло 10

Видовић, Мирко 36, 37

Влајовић, Слађана 67, 205

Војнић-Сабо, Ирена 25

Врвић, Мирослав 280

Вујановић, Љуба 142

Вукадиновић, Наташа 174, 268

Вукмировић, Весна 1

Вуковић, Милан 32, 262

Вучићевић, Катарина 202

Вучковић, Лидија в. Вучковић Харди, Лидија

Вучковић-Харди, Лидија 38, 39, 84, 91, 185, 254, 255

Вучковић, Маја 115-118, 133, 135

Гавриловић, Никола 28, 40-42, 62, 66, 68, 169, 180, 181, 207, 208, 246, 248, 264

Гагић, Сања 239

Гигов, Јелена 104

Гигов, Слободан 104

Глигић, Ана 243

Глишић, Љубиша 3

Глоговчан, Цветко 22, 267

Голушин, Зоран 142

Готесман, Мирко 26

Гребић, Тијана 104

Грлица, Мирко 43, 44

Гудурић, Бранимир 300

Давчик, Борислав 5, 208, 264

Даутерман Маргита 267

Деметер, Микша 301

Деспенић, Ливија 143

Диздар, Манда 104

Дикић, Ненад 20

Димитријевић, Брана 115

Димовски, Неда 49

Диња, Мариан (Dinya Mariann) 50, 51

Драгаш, Зорица В. 1

Драгић, Милорад 54

Дроњак, Ана 98, 181, 216

Дроњак, Верица 98, 181, 184, 216, 255

Дугачки, Владимир 55

Дулић, Дејан 78

Дуранци, Бела 56

Дурковић, Јасмина 108, 172, 237

Дурковић, Милица 237

Ђан, Владимир 271

Ђекић, Јелена 170

Ђорђевић, Брижита 20

Ђукић, Борислав 70

Ђурић, Душан 90, 245

Ђурић, Родољуб 218

Ђуричин, Александар 97

Ђуровић, Дијана 280

Еветовић, Лајчо 58

Елизабета Тириншка, света, Арпадовић (Árpád-házi Szent Erzsébet) 288

Живаљевић, Владан 272

Живановић, Славољуб 4, 7, 52, 84, 85, 94-96, 98, 103, 111, 149, 152, 153, 164, 181, 184, 185, 216, 227, 241, 254, 255, 257, 263

Задори, Јанош 191

Зелен, Богољуб 70

Зомборчевић, Винце (Zomborcsevics Vincze) 106, 118, 120, 124, 189, 261

Зрнић, Шпиро 123, 168

Ивковић, Маргита 25

Ивошевић, Анка 71, 72, 204

Исус Христос 226

Јагић, Марцела 127

Јаковљевић, Небојша 215

Јакшић-Хорват, Корнелија 5, 28, 29, 31, 36, 40-42, 45, 62-69, 73-80, 144, 156, 169, 180, 203-205, 207, 208, 246, 248, 264, 274, 275

Јандрић-Кочић, Јасмина 170

Јарамазовић, Маргарета 116

Јарамазовић, Мартина 59

Јеремић, Ристо 54, 81, 82, 206

Јовановић, А. 83

Јовановић, Верица 7, 52, 103

Јовановић, Марина 142

Јовановић Љешковић, Наташа 104

Јовишевић, Стево 220

Јонић, Весна 38, 39, 84, 91, 254

Јосиповић, Мила 77, 78

Јосић, Марија 87

Казић, Братислав 186

Калезић, Невена 272

Каменов, Борислав А. 61

Капронцаи, Карољ (Kapronczay Károly) 88

Капронцаи, Каталин (Kapronczay Katalin) 89

Караћ, Татјана 170

Каса, Балинт (Kasza Bálint) 92-96, 153, 229

Ката, Михаљ (Kata Mihály) 14

Керекеш, Мина 298

Керекеш, Шандор (Kerekes Sándor) 294, 295, 297, 298

Керењи, Александар 99

Килибарда, Наташа 48, 100, 273, 299

Киш, Ђерђ (Kiss György) 226

Киш, Звонимир 228

Киш, Тибор 237

Кличковић, Александар 205

Кнежевић, Мирослав 218

Ковач, Антон 115, 126

Ковачевић, Вера 101

Ковачевић-Берић, Драгица 102

Колар, Јулча (Kollár Julcsa) 178

Косић-Бибић, Нада 1, 184, 216

Кочик, Ласло 58, 105, 256, 282, 302

Крајнингер-Парчетић, Јосипа 46

Крајновић, Душанка 6, 57, 59, 60, 182, 283, 284

Краус (Krausz) 261

Кроне, Нилс (Krone, Nilsils) 172

Кртинић, Гордана 170

Кункин Жужана (Kunkin Zsuzsanna) 106, 107

Куруцин, Татјана 142

Лазар, Денис 108

Лазић, Александра 205

Лазовић, Александра 245

Лајко, Нора 72

Лакићевић, Мирко 272

Лако, Бранислав 243

Лалија, Габор 154

Лалић, Ивица 247, 270

Лалић, Ненси 247

Лековић, Зоран 35, 47

Лековић, Соња 245

Лембергер, Јанош 3, 109, 110, 171, 240

Либман, Емил 3, 32, 34, 56, 70, 87, 106, 110, 112-137, 155, 173, 191, 200, 230, 231, 235, 240, 262

Либман, Зорица 136-139, 238

Липозенчић, Марко 140

Лугоња, Николета 280

Лучић, Александар 109

Мајкић, Ранко 143, 144

Максимовић, Јован 163

Маленковић, Горан 247

Малушев, Душан 83, 132

Маљановић, Мирсад 10, 86, 97, 192, 201, 218-220, 224, 244, 266, 269, 271

Мандић, Бојана 108, 172

Мандић, Марија 33, 46, 111, 145-151, 227, 255, 263

Маравић, Никола 119

Марковић, Марија 229

Марковић, Раде 174

Марковић-Денић, Љиљана 170

Матарић, Марија 152, 153

Матијевић, Золна 112, 113

Матијевић, Радмила 201, 244

Маћашовски, Бела (Mattyasovszky Béla) 233

Мачковић, Стеван 154, 155

Мерковић, Лазар 26

Микленовић, Тибор (Miklenovics Tibor) 157

Милак, Јованка 5, 156, 204

Миланков, Вукадин 97, 192, 217, 219, 224, 244, 266, 271

Миланков, Мирослав 86, 201, 220, 269

Миленковић, Татјана 172

Милетић, Срђан 280

Милеуснић, Радмила 61

Милисављевић, Бранка 61, 136, 137, 158-161, 168, 280

Милић, Марија 39, 91

Миличић, Биљана 272

Миловановић, Срђан 90

Милуновић, Јелена 162

Милутиновић, Драгана 163

Миљачки, Бранко 7, 33, 46, 52, 98, 103, 111, 149, 164-167, 183, 255, 263

Миљачки, Љиљана 4, 7, 33, 38, 46, 52, 85, 98, 103, 111, 149, 164-167, 183, 255, 263

Миљковић, Бранислава 202

Митровић, Мирослав 90

Митровић Јовановић, Ана 101

Михаиловић, Драган 61

Михајлов, Иван 266

Михајловић, Ружица 168

Мицић, Драган 119

Молнар, Атила 91

Момировић Стојковић, Милена 29, 36, 42, 62-66, 68, 69, 79, 144, 169, 207, 241, 242, 246

Мркаић, Љубинка 61

Мугоша, Бобан 280

Најтингејл, Флоренс (Nightingale Florence) 163

Николић, Војислав 53

Николић, Наталија 168

Нинковић, Срђан 270

Новак, Арпад 47

Новак, Карољ 99, 110, 114, 131, 173, 300

Новаковић, Радослава 171

Ожвар, Вилмош (Ozsvár Vilmos) 175-179

Орловић, Јасмина 255

Павић, Радмила 7, 33, 46, 52, 103, 111, 164, 165, 183, 184, 216, 255, 263

Павлићевић, Наташа 238

Павловић, Весна 185, 254

Павловић, Момчило  9, 17-21, 35, 47, 48, 100, 139, 186-188, 236, 238, 243, 250, 251, 273, 285, 299

Пап, Ерика (Papp Erika) 43

Папди, Изабела 189

Парајес, Силвиа (Parajes, Silvia) 172

Перичин, Бранислав 269

Перуничић, Милан 243

Перчић, Винко 56, 122, 141, 190, 191

Пестелек, Боривоје 22

Петковић, Татјана в. Сегединчев, Татјана

Петреш, Андреј 77

Петровић, М. 170

Пеце, Михајло 154

Пешић, Иван 45

Пико, Бетина (Piko Bettina) 229

Пинтер, Снежана 1

Пицил, Марта (Piczil Márta) 229

Пожар, Хајналка 193-198

Пожар, Чаба 196, 198

Познан, Јовица 10

Половина, Снежана 198

Пољачки, Мирјана 142

Попов, Ива 192, 219

Поповић, Драгиша Т. 114, 173, 200

Поповић, Јелица 92, 93, 165, 183

Поткоњак, Александар 243

Прибић, Петар 174, 268

Прибој, Вера 32

Простран, Милица 202

Протић, Михајло 206

Прћић-Кнежевић, Богданка 209-214

Пулева, Катја 35

Радивојев, Никола 174, 268

Радловић, Недељко 35, 47

Радоњић, Весела 90

Радујков, Зора 109

Рајић, Драгутин 13, 21, 48, 100, 139, 162, 193, 238, 273, 285, 299

Рајковић, Драгана 253

Ракић, Милан 59

Растовић, Дарко 46, 98

Рафаи, Виолета (Raffay Violetta) 30, 67, 203, 205, 258

Рашовић, Предраг 244

Рокаи, Золтан (Rokay Zoltán) 226

Ристановић, Елизабета 243

Ристић, Владимир 10, 86, 97, 192, 201, 217-224, 244, 266, 269-271

Ристић, Ненад 217

Ристић, Синиша 97, 271

Риц, Петер (Ricz Péter) 225

Рњак, Душан 98, 181

Роквић, Жељко 47, 48, 227, 236, 273, 299

Роквић, Тамара 84, 227, 254

Ромић, Андрија 228

Саболчки-Терзија, Мелита 239

Савић, Мирко 60

Сајбељ, Михаљ (Szajbély Mihály) 287

Сакач, Владимир 115, 230

Саламон, Татјана 270

Сегединчев, Татјана 134, 231-235

Секулић, Наташа 286

Семелвајс, Игнац Филип (Semmelweis Ignác Fülöp) 133

Сенди, Жолт 156

Сенте, Ружа 142

Сенци, Весна 46, 239

Симић, Душко 215

Симишић, Мика 202

Сировица, Жужана (Sirovica Zsuzsanna) 241, 242

Скендеровић-Ћулибрк, Мирослава 259, 260

Слобода, Виолета 283, 284

Соколова, Лиљана 215

Спасић, Снежана 280

Стевановић, Ксенија 272

Стојановић, Жељко 21, 48, 187, 188, 238, 249-251, 273

Стојановић, Марија 61

Стојановић, Марина 272

Стојков Рудински, Светлана в. Стојков, Светлана

Стојков, Светлана 4, 6, 57, 60, 85, 90, 104, 182, 202, 245, 252, 253

Стојковић, Петар 116

Стојковић-Еферица, Ивана 61

Стојшић, Зорица 35, 47

Стојшић, Стеван 141

Субашић, Стојан 270

Тадић, Ивана 6, 57, 60, 182

Такач, Ђула 256, 282

Тарацки, Марија 2

Тачић, Живанка 257

Тијанић, Јелена 203, 258, 277, 278

Тишма-Мали, Снежана 259, 260

Томић, Бојана 15, 72

Томић, Сања 247

Томић, Слободан 247

Тонч, Густав (Toncs Gusztáv) 261

Тот, Бела (Tóth Béla) 262

Тошковић, Анка 272

Тумбас, Иван 141

Туцић-Немет, Клара 265

Убавић, Милан 237

Ћопић, Јасна 17, 18, 19

Ћосић, Горана 170

Ћулафић, Милица 202

Фишер (Fischer) 261

Фишер, Златко 30, 63, 65, 67-69, 79, 203, 205, 274-278

Халас, Тибор (Halász Tibor) 23

Хами, Фатхи 12

Хархаји, Владимир 86, 97, 192, 217, 266, 269-271

Хаџи, Јанош (Hadzsy János) 26, 27, 34, 53

Хенри VIII, енглески краљ 148

Хилченко, Славољуб 194, 215, 286

Хипократ (Hippokratész) 226

Холцер Вукелић, Снежана 31, 45, 64, 80, 203

Хорват, Јожеф (Horváth József) 107

Цекуш, Геза (Czékus Géza) 279

Црњаковић, Драгутин 281, 282

Црњански, Татјана 4, 6, 57, 59, 60, 85, 182, 283, 284

Цурновић, Карло 150

Чампраг Сабо, Наташа 273, 285, 286

Чат, Геза (Csáth Géza) 287

Човић, Љиљана 135

Чорнаи, Рихард (Csornai Richárd) 50, 51

Чусо, Деже (Csúszó Dezső) 130, 288-293

Шаги, Золтан (Sági Zoltán) 294-298

Шврака, Ладислав 141

Шерцер, Иво 55, 129

Шимић, Драгутин 267

Шимон, Андреј 180, 248

Шљапић, Нада 300

Шљивић, Софија 61

Штајнфелд, Шандор 301

Штефаниа 23

Шумоња, Сања 163, 215

Шухајда, Бела 105, 302

 

Литература:

Дијана Бореновић, Библиографија Ex Pannonia 17-21, 2013-2017. у: Ex Pannonia, 22, Суботица 2018, 73-82.
Зоран Вељановић, Дијана Мусин, Библиографија Ex Pannonia 1-16 : 1996-2012. Нови Сад : Мало историјско друштво : Градска библиотека, 2013. (доступно и на: http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/bibliografija_exPannonia.pdf)

Узајамна библиографско-каталошка база COBIB.SR

 

• O koleri je na osnovu arhivske građe pisao i Antun Liht, Kolera u Subotici 1831. godine, u: Zbornik radova XIX sastanka Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, 1968, str. 27-31

O zdravstvu iz moje bibliografije:

vidi i: “epidemija španske groznice (gripa) kao i šarlaha (zbog gripe su sve škole i zabavišta zatvoreni od 11. do 26.02.1920. godine, decembra 1921. zatvorene škole i zabavišta zbog šarlaha) https://suistorijablog.wordpress.com/o-zdravstveno-socijalnom-stanju-u-subotici-1919-1935-grada-gradski-fizikat/  “Od bolesti kod ljudi najviše podataka ima o veneričnim bolestima, španskoj groznici, TBC-u i pegavom tifusu. Od ostalih bolesti tu su besnilo, grip, boginje i umobolni. Venerične bolesti, španska groznica i pegavi tifus harali su od 1918-20. god. Ministarstvo narodnog zdravlja je 1919. god. uputilo dopis Gradskom načelstvu kojim se pozivaju svi na mobilizaciju protiv tih bolesti i za zdravstvenu prosvećenost naroda načetog tim bolestima. Ministar je pisao: “Sa sviju strana naše domovine stižu mi izveštaji, da je zdravlje u narodu jako oštećeno, da je pegavac ostavio neizgladnog traga u narodu i da još diže glavu i preti razorom po Bosni, da je tuberkuloza tek sada dobila maha nemilostivo razoravajući osiroteli, iznemogli i izgladneli svet, da nam spolne bolesti prete svojom ogromnom infekcijom da zatru potomstvo a alkoholizam da im u ogromnoj meri u pomoć priskače, jednom reči, da je stanje zdravlja našeg naroda dovedeno u veliko pitanje.” Zato se otvaraju ambulante, osnivaju bakteriološke stanice, drže predavanja, preduzimaju organizacione i preventivne mere zaštite, obaveštava se stanovništvo. Pokrenuta je opšta borba za zdravlje stanovništva na svim frontovima. Uspeh nije izostao. Sa tuberkulozom stvari su stajale lošije, mada se i na tom planu vodila stalna kampanja. Kroz subotičku bolnicu prošli su vojnici bolesni od pegavog tifusa i španske groznice (XXI 8/1919), naši i francuski vojnici bolesni od veneričnih bolesti (XXI 1/1918-19), bugarske izbeglice zaražene gripom (XXI 7/1927) i umobolni koji su se organizovanije primali u bolnice po izveštaju Ministarstva narodnog zdravlja (XXI 15/1925). O besnilu znamo iz dva dokumenta: kada dr Laza Marković piše gradskom načelniku o odluci Ministarstva saobraćaja da osobe zaražene besnilom putuju do Pasterovog zavoda u Zagrebu na teret države (XXI 16/1920) i kada Ministarstvo narodnog zdravlja naređuje ubijanje besnih pasa jer da se besnilo širi a broj ujedenih i zaraženih ljudi se stalno povećavao (XXI 29/1921).  U tom dopisu od 28. marta 1921. god. stoji: “Prema izveštaju Pasterovog Zavoda u Zagrebu broj ujedenih od besnih pasa je daleko iznad običnog proseka velik, što, prema izveštaju veterinara, dolazi otud što se mnogi besni psi skitaju bez nadzora i što se ne preduzimaju mere za njihovo ubijanje. Pozivate se stoga da naredite strogo izvršenje naredaba o suzbijanju besnoće, jer se bliži leto kad je broj besnoće među psima i u redovnim prilikama jači.”

 

https://subotickaistorija.wordpress.com/spanska-bolest-i-bioskopi-nakon-prvog-svetskog-rata/

“Španska bolest” i bioskopi nakon Prvog svetskog rata”  I Suboticu je krajem 1918. kao i 1919. zahvatila tzv. španska gripa. U cilju sprečavanja širenja bolesti vlasti zabranjuju javna okupljanja. Zbog toga se zatvaruju  svi bioskopi 29.11.1918. godine. Isto tako, zbog epidemija španske groznice (gripa) kao i šarlaha nisu radile škole i bila su zabranjene i predstave u bioskopima i pozorištu. Zbog gripe su sve škole i zabavišta zatvorene od 11. do 26.02.1920. godine

Baš zbog toga, Franjo Malagurski piše 21.2.1920. gradskim vlastima molbu  u ime kinematografa “Bioskopa Korzo D. D.”, bioskopa „Lifka” i „Rojal” kabarea, radi dobijanja dozvole za održavanje predstave i za vreme te zarazne bolesti. Kaže da se u sali “izdaje svako drugo mesto” a među predstavama drže velike pauze.

• https://arhivsubotica.wordpress.com/pietsch-ferencne/ “Petar Stojanović, “umetnik na violinu” obratio se 14. februare 1920. svojom  molbom Senatu za besplatno ustupanje sale pozorišta.[88]  U njoj navodi: “U  subotu 21. februare nameravam da priredim koncerat  u velikoj sali gostione Pešta, pa pošto i inače imam ogromnih izdataka oko priređivanja …” i dalje ” …kao i svaki  naš umetnik skromnih sam  materijalnih sredstava, a s obzirom da sam  kao jugoslovenski umetnik i ja mnogo doprineo tome,  da se jugoslovensko ime upozna u inostranstvu, i da je patriotska dužnost  svakoga, pomagati našu umetnost i naše umetnike na svakome polju…” Violinista je doduše znao da u gradu vlada epidemija gripa, no kako je već štampao plakate i pozivnice, nadao se da će ipak dobiti dozvolu. Zbog ranije senatske odluke o zabrani javnih manifestacija nakon 16. februare, zbog “španske bolesti” i ova molba je morala biti odbijena. Već 20. istog meseca, Stojanović dostavlja istovetnu molbu. Planira da koncert održi 3.marta. Sada mu se izlazi u susret i odobrava održavanje koncerta. Isto tako, ovaj umetnik je dobio još jednu priliku da pred subotičkom publikom iskaže svoje umeće i održi koncert u nedelju 14.3.1920. godine.[89] https://arhivsubotica.wordpress.com/pietsch-ferencne/

 

Iz lokalne štampe:

Subotički glasnik br. 10 od 11.2.1926. List Subotički glasnik br. 10 od 11.2.1926. godine na sdrugoj strani u članku Zdravstvene prilike u našem gradu u kretanju populacije  donosi podatke iz godišnjeg izveštaja „gradskog fizikusa” za proteklu 1925. godinu. Saznajemo da je od akutnih zaraznih bolesti, najviše bilo obolelih od „trahome” – 549, od tifusa 71 – a umrlo je 11 lica, od šarlaha je obolelo 60 – a umrlo 9, od „tifterije” je bilo 36 obolelih i 8 umrlih. „Ogromna je šteta što se ne vodi statistika o kretanju tuberkoloznih obolenja, jer kao što je poznato tuberkoloza je tipična bolest naših sugrađana pored trahome.” Kretanje populacije je bilo sledeće: ukupno rođeno 2914 dece ( 1465 muške i 1449 ženske), ukupno umrlih  2148[1], što je davalo priraštaj od 766 lica.

IZ ARHIVSKR GRAĐE

arhivski arhivski dokumenti, obrađeni – analitički inventari, sadržaj pojedinačnih predmeta

a koji svedoče o Zaraznoj bolnici i sličnom

Podaci su u na pr. fondovima:

F 2. Gradsko veće slobodnog kraljevskog grada -Subotica (1861-1918=

F:2. XIX 171 1918.    Španska groznica, zatvaruje se bioskopi 29.11.1918.

 

F:18. Zbirka plakata ( čitav analitički inventar popis 1480 plakat dostupan na http://www.suarhiv.mycpanel.rs/files/olvaso_2016/analitikus/F-018/F-018%20analiticki%20inventar%20zbirke%20plakata.pdf

113. Oglas u vezi suzbijanja epidemije kolere, Subotica 5.jan. 1915., mađarski ,3 prim., 3 list. 31.5 x 48
114. Upozorenje u vezi preventive od zaraze tuberkulozom, mart 1899. mađarski 1 prim., 1 list 16 x 24

F:047.

Izvještaj gradonačelnika od 23.3.1920.

od španjolske gripe oboljelo 733 umrlo 47!  (6,4% ali blaži slučajevi niu ni prijavljeni )

 Ured gradonačelnika:

Gr. 146/1919.  24.1.1919. Francuski vojnik dobio tifus a i 4 srpska, Gradski lekar izvešatava

F.47. 1/1927.  gradonačelnički izveštaj za mart-jul 1927, difterija 15, morbilli 114, gripa 103 slučaja. rođeno 1285 – umrlo 952, prirast 333 lica. za celu 1926 rođeno 3169, umrlo 2356, prirast 813.itd

Gradsko poglavarstvo – Subotica (1918-1941)

IAS, F:47.1201. I 13/1920.   Španska groznica (gripa) se javila početkom februara 1920. godine. Škole, kao i bioskop bili su zatvoreni od 11. do 26.   februare. Prijavljeni broj obolelih je iznosio 733, mada ih je bilo znatno više koji se nisu obraćali lekarima, a od posledica tog obolenja je umrlo 47 osoba. Izvještaj gradskog fizikata.

F:47. I 1/1928 gradonačelnički izveštaj

Izveštaj Sanitetske Uprave Grada Subotice za septembar 1928.

Brojno kretanje zaraznih bolesti:

Difterije	11
Tifusa	22
Šarlaha	48 umrlo 9
Disenterije	–
Morbilli	–
Pertussis	1
Variccela	–
Erisipelasa	2
Zbog psećeg ujeda je  33 osoba otpremljeno u Paterov Zavod u Novi Sad
Sa ulica je 3 polno zaraženih a iz javnih kuća 5 bludnica poslato u Bolnicu

 

Kretanje populacije:

Rođeno svega	254	Umrli u 1 godini	Umrli od 1-7 g.	Umrli preko 7 g.	Umrlo svega 224
Muških	126	61	20	50
Ženskih	128	37	17	39
Mrtvorođeni	2	svega: 98 (smrtnost 38,58%)	37	89

 

 Odeljenje Gradski Fizikat 

F:047.1441.1. XXI-8/1919     1919. Pojava pegavog tifusa u vojsci i smeštaj bolesnih vojnika u Gradsku bolnicu u kojoj su već smešteni bolesni od španske groznice. 2 l, mađ.

F:047.1441.1. XXI-12/1919   1919.  Apotekar Đerđ Galfi traži od Senata da se radno vreme apoteka nakon prestanka epidemije vrati na staro. 2 l, mađ.

F:047.1441.2. XXI-10/1920   II 1920. Ministar prosvete se obaveštava o izbijanju epidemije “španjolske bolesti” i prestanku nastave u osnovnim i srednjim školama. Zatvaraju se i bioskopi, restorani. 10 l, mađ. srp.

F:047.1442.7. XXI-7/1927     15.1.-30.4.1927. Senat naređuje opravku Zarazne bolnice, a Gradski fizikat moli da se ta bolnica oslobodi od bugarskih izbeglica zbog bliske opasnosti od epidemije gripa. 5 l, srp.

 

Odeljenje EKONOMSKO

 

F: 047. XV 9/1919.   Senat odbija molbu Ivana Sarića da otkupi električni motor iz Bolnice za zarazne bolesti, Narodni odbor po predlogu Senata prodaje nakon javne licitacije sve strojeve koje bolnici ne trebaju Vranji Malagurskom za 52000 kruna. Ostalima se vraća depozit (Hartmann i Conen, S. Kopp i sin, Weisz Antal János). l:6 , srp.

F:047. XV 98/1919.  Zapisnik o primopredaji dužnosti nadzornika Bolnice za zarazne bolesti i Zavoda za sterilizaciju Dežea Čika ( Csík Dezső) Albertu Malagurskom sa inventarom stvari. Izveštaj Bodoga Stipića i drugih o potrebnim popravkama u Bolnici. l: 24, mađ.

F:047. XV 126/1919.   Izveštaj staratelja Uboškog doma Janoša Krmpotića (Krmpotits János) da se odredi nadzornik za ispražnjenu staru Bolnicu za zarazne bolesti kod Senćanskog groblja. l: 2, mađ.

F: 047. XV 296/1920.   Albi Malagurskom Senat poverava radove oko rušenja dimnjaka u Bolnici za zarazne bolesti (“epidemičkoj”). l: 1 srp

 

Odeljenje Veliki bilježnik

F:47 II 16/1920. Prijava Milana Staića učitelja (23.1.1920.) da se u Srpskoj pravoslavnoj školi  u Aleksandrovu razbolelo 10 učenika od „španske bolesti“. l:4

F:47. II 114/1922. Molba Okružnog školskog odbora da se za osnovnu školu pored pravoslavne crkvene opštine iznađe bolje rešenje smeštaja, pošto su postojeći objekti i uslovi izvor moguće  zaraze. Negativna odluka, u kojoj se ističe da trenutno vlada velika nestašica prostorija za te svrhe. L:2

praćenje epidemiološke situacije je bilo redovno i stalno:

F 47.  I 1/1928. Gradonačelnički izveštaj po odeljenjima

• Fizikat: epidemija šarlaha, raspuštena Muška i ženska Gimnazija Učestale pojave difterije i trbušnog tifusa

Lekari:

Rabstein Matija, lekar Spec. Za unutra. Bolesti. 1914-1918 vodio zaraznu bolnicu, lečio koleru, tifus, crne boginje ( F.47. IV Kulturno socijalno od. br. 4127/938)

F:70.95.22 857 . Dr Sonenfeld Vladislav, epidemolog

[1] Od toga broja, nesrećnih slučajeva, samoubistva i umorstava bilo je 49. U Gradsku bolnicu je bilo primljeno ukupno 5340 bolesnika a  umrlo je 212.

Zarazna bolnica, Zapadni vinogradi 301. 

Zarazna bolnica

Izveštaj gradonačelnika 1921.

Zarazno odeljenje Gradske bolnice