Od 1931. godine na subotičkom Pravnom fakultetu formiran je “Fond za zdravstvenu zaštitu učenika Pravnog fakulteta”. Kao i čitav fakultet radio je do 1941.
Kroz sačuvanu arhivsku građu možemo pratiti kako se fond punio (svi upisani uplaćivali su određenu sumu, 1936. godine to je bilo 30 dinara po studentu) te za čega su sredstva trošena. Ta daje sliku o zdravstvenom stanju studentske populacije kao i načinima na koje su oni lečeni. Terapija je često uključivala upućivanje na banjsko lečenje (Žabljak, Kolašin, Lovćen, Fruška Gora…), nabavku naočala, popravke i vađenje zuba, intervencije u raznim bolnicama.
Srećemo primere da se oboleli šalju u zavičaj na oporavak; tako je Milu Bulatoviću koji je bolovao od katara oba plućna krila preporučen boravak na visinskom, gorskom zraku, te dobija povlasticu za vožnju do Kolašina.
Mada je bilo predviđeno da plaćanje troškova lečenja dobijaju samo učenici siromašnog statusa, dešavale su se isplate i onima za koje se to ne bi moglo reći; na pr. sin policijskog kapetana Miodraga Cankovića – Dragiša Canković (pod br. 223/1935) dobio je putnu povlasticu radi lečenja u Vrnjačkoj Banji. A u 1935. promenu zraka ishodovao je i Jovan Mikić sin šlolskog nazornika Aleksandra Mikića https://suistorijablog.wordpress.com/jovan-mikic-spartak-zivot-smrt-i-sahrana/. Dobio je mogućnost da otputuje u Bohinjsku Bistricu.
Posebnu stavku čini održavanje studentskog kupatila u sudentskom domu. Raspolagalo je sa 4 kade i sa 4 zasebna kotla za grejanje vode. Bilo je određeno da je subota dan za kupanje, prijavljivalo se unapred i plaćala se posebna taksa.
Bilo je i slučajeva da su molbe studenata odbijane. Tako je na pr. u 1937. godini molba studenta Landes Lajče da mu se refundira trošak operacije slepog creva u Jevrejskoj bolnici u Subotici od 500 dinara rešena negativno. 
subotickaistorija 