O Pravnom fakultetu u Subotici

https://www.youtube.com/watch?v=MxFiCgKhfE0

 

Лит:

О првим студентима уписанима у Суботици   http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_23.pdf

 

У Суботици није било факултета до формирања Правног факултета након окончања Првог св. рата. Али студената из Суботице било је на европским универзитетима од најранијих времена и самих зачетака универзитета. Тако се у евиденцијама универзитета у Кракову срећу имена: Petrus Vincency de Sobotka (1416), Staislaus Petri de Szobothka ( 1453.), Demetrius Blasii de Sabbathka ( 1477.), у Бечу: Paulus Chimer de Zabacka ( 1461.), Strauss Ignatius Andreas ( 1768.), у Грацу: Manojlović Stephan (1871.), у Инсбруку: Polyakovich Ludwig ( 1887.),  у Прагу: Parcsetich Felix ( 1859.),  у Падови: Reiner David ( 1840.), на Академији Унивезитета у Загребу: Panchich Bonaventura (1835.)…итд.[1]

Први и једини факултет на територији данашње Војводине у међуратном периоду оформио се  управо у Суботици Указом од 27.01.1920[2], као резултатна укрштања и утицаја више разлога, у првом реду “државних и националних”.  То најбоље илуструје и  потврђује јасно изражени став: “Правни факултет имао је да буде и просветна и народна кула на најсевернијој граници Уједињене отаџбине.”[3]

ИАС, Ф:228.1085. Алманах Краљевине СХС за 1925.

Организовање почетка његовог рада било је омогућено и потпомогнуто снажним политичким чиниоцима. Но, у самој реализацији такве идеје требало се изборити са низом  техничких и логистичких потешкоћа. Неке од њих су биле недостатак одговарајућег објекта за установу која је од смога старта замишљена да омогући  високошколску наставу али и примање боравак и смештај студената који долазе са територија  изван Суботице, мањак професорског кадра ,итд.  “Упис студената почео је 1. марта и трајао је месец дана. Уписано је укупно 124 редовних и 40 ванредних слушалаца.” [4]  Било је одређена да се за редовне студенте Правног факултета могу примати свршени гимназијалци с положеним испитом зрелости у класичним гимназијама, док су ђаци реалки и шеријатских школа у којима се није предавао латински језик, били дужни положити га до краја другог семестра.  Особе које су завршиле стручну школу или шест разреда гимназије, могле су се уписати само као ванредни студенти и нису имали право полагати испите, нити добијати стипендије.[5]  Отворена су три семстра, први, други и трећи.  Рад факултета је почео у згради Гимназије [6] са само три 3  предавача. “Први предавачи били су изванредни професор Милорад Недељковић[7] за економску групу предмета, Сергије Викторовић Троицки[8], контрактуални изванредни професор црквеног права, те судац Окружног суда у Суботици Иво Милић[9], хонорарни наставник римског права.”[10]  Професор др Милорад Недељковић у градској Великој већници одржао је  23.3.1920. године јавно приступно предавање.  Управо је он један од најзаслужнијих што је Суботица добила Правни факултет.  Са датумом 2.3.1920. Указом бр. 1345.  постављен за ванредног проф. економских и финансијских наука на факултету у Суботици.   Био је вршилац дужности декана у првом семестру 1920. године. Од 1920. године је ванредни професор, а од 1922. године редовни професор политичке економије и финансијских наука.  За време петогодишњег боравка у Суботици активно је суделовао у политичком животу града. Упамћен је по свом оштром говору против Мађара након угушења побуне, тзв. Зелићевог пуча, априла 1920. године, потом по антихрватском ставу израженом на једном предавању у „Суботичкој матици“, када је све Хрвате прогласио франковцима. У 1923. и 1924.  години  одобрен му је одлазак у Америку пошто га је  Министарски  савет  одредио као делегата у вези претреса ратних дугова. Са факултета одлази  1925. пошто је именован за директора Поштанске  штедионице у Београду.

Проф. Сергије Троицки         Др. Иво Милић (из Збирке Градског Музеја Суботица, бр. 2525)

 

Главна књига студената[11] сведочи да је уписано укупно 80 студената. Из другог извора сазнајемо да је у први семестар било уписано – 70, у други – 6, у трећи – 3 и у четврти – 1 (укупно 80)[12]. До маја 1920. по статистикама факултета остало је 70 редовних студената[13], а завршило га је само 30 (сиц.!).[14]  Уписивали су се од  9.03.1920. до 14.5.1920. године. Од тих 80 уписаних студената само је 12 дипломирало.  По вероисповести је било 30 “мојсијеваца”, 30 римокатолика, 19 православаца и 1 евангелик.  По месту рођења њих 33 су били рођени у Суботици.  Занимљиво је и то што су шесторо (6) били  бивши чланови  „Буњевачко српске народне гарде“. Већ у школској 1921/22 број студената ј се попео на 496, од тога 12 женских.[15]

ИАС, Ф:228.1128/922

 

Из књиге уписаних студената[16] преписани су подаци за првих првих 80 студената.

1919 – 1920
ред. бр.	бр. делевод. протокол.	Име и презиме	занимање родитеља, вероисповест	место и датум рођења	I семес.                упис              потврда	дипломирао
1	259              2.	Војислав Матковић	жељезничар,      р.к.	Суботица 6.4.1888.	9.3.1920.
2	4	Симеун Пилић	прав.	Шандор 8.3.1891	10.3.1920.
3	14                5.	Стеван Јанићијевић	кројач,  прав.	Кратово, 5.5.1898.	11.3.1920.	17.6. 1923.
4	6.	Бела Борош	жељезничар,      мојсијевац	Суботица, 4.10.1901.	13.3.1920.
5	8.	Милорад Радојковић	прав.	Рача, 3.8.1898.	13.3.1920.
6	9.	Север Звекић	земљорадник,    прав.	Суботица-Шандор, 5.1.1899.	13.3.1920.	17.10.1923.
7	11.	Јован Милекић	прав.	Беловар, 18.8.1899.	14.3.1920.	13.6. 1922.
8	14.	Деже Најман	мојсиј.	Ернехаза-Банат, 7.11.1899.	14.3.1920.
9	12.	Ђука-Ђорђе Мамужић	р. катол.	Суботица, 15.3.1898.	15.3.1920.
10	16.	Матија Еветовић	р. катол.	Бачолмаш, 24.2.1894.	15.3.1920.
11	17.	Срета Вукашинац	прав.	Белегиш- Срем, 19.10.1898.	15.3.1920.
12	18.	Борислав Нотарош	прав.	Велика Кикинда, 25.7.1899.	15.3.1920.
13	19.	Ђорђе Ледерер	р. катол.	Будимпешта, 14.11.1897.	15.3.1920.
14	20.	Матија Колар	Земљорадник, р. катол.	Берег-Баја Бачка, 18.2.1897.	16.3.1920.	14.10.1924.
15	21.	Имре Шлезингер	мојсиј.	Панчево, 7.2.1898.	18.3.1920.
16	22.	Ласло Владислав Ковачић	р. катол.	Сегедин, 30.8.1899.	18.3.1920.
17	24.	Јулије Ђула Војнић-Тунић	р. катол.	Суботица, 18.2.1899.	20.3.1920.
18	25.	Шандор Александар Липозенчић	р. катол.	Суботица, 9.4.1899.	20.3.1920.
19	26.	Андрија Лендваи	р. катол.	Суботица, 14.9.1898.	20.3.1920.
20	27.	Чеда Еремић	правосл.	Мошорин Тител-Бачка, 9.8.1891.	22.3.1920.
21	28.	Лазар Ивковић Ивандекић	р. катол.	Суботица, 27.9.1897.	24.3.1920.	11.2.1933.
22	30.	Стипан Војнић-Тунић	р. катол.	Суботица, 31.7.1898.	24.3.1920.
23	31.	Виктор Лалић	р. катол.	Ср. карловци, 7.12.1897.	23.3.1920.	16.6.1923.
24	33.	Аркадије Милетић	правосл.	Падеј-Банат, 10.7.1889	1.4.1920.
25	34.	Божидар Николић	правосл.	Књажевац, 18.5.1899.	7.4.1920.
26	35.	Тибор Деметер	мојсиј.	Суботица, 8.7.1900.	8.4.1920.
27	36.	Иван (Исак) Амар	мојсиј.	Београд, 3.9.1897.	8.4.1920.
28	38.	Антун Црнковић	земљорадник, р. катол.	Суботица, 17.5.1896.	8.4.1920.
29	39	Еден Корнхаузер	мојсиј.	Нађхаршањ, 21.2.1898.	9.4.1920.
30	40.	Иван Јован Неорчић	р. катол.	Суботица, 16.4.1899.	13.4.1920.	22.10.1928.
31	42.	Мартон Шафер	мојсиј.	Пачир-Бачка,30.4.1898.	13.4.1920.
32	43	Ђорђе Пилић	правосл.	Суботица-Шандор, 9/21.5.1887.	14.4.1920.	11.10.1922.
33	44.	Јован Беседеш	р. катол.	Ст. Кањижа-Бачка, 17.10.1900.	14.4.1920.
34	45.	Владан Брашић	трговац, правосл.	Трстеник, 9.4.1900-	14.4.1920.	23.10.1923.
35	46.	Габор /Гавра/ Човић	р. катол.	Суботица, 12.11.1896.	15.4.1920.
36	47.	Ремија Миљачки	р. катол.	Суботица, 17.2.1896.	15.4.1920.
37	48.	Јосип Микшић	р. катол.	Суботица, 17.2.1896.	15.4.1920.
38	49.	Ђура Винце	р. катол.	Суботица, 4.6.1897.	15.4.1920.
39	50.	Андрија Чакић	р. катол.	Суботица, 27.3.1897.	15.4.1920.
40	51.	Геза Марковић	мојсиј.	Вршац, 2.11.1900.	15.4.1920.
41	52.	Ерне Марковић	мојсиј.	Вршац, 31.5.1899.	15.4.1920.
42	53.	Младен Продановић	трговац, правосл.	Арад, 18.11.1897.	15.4.1920.
43	54.	Ђорђе Парабутски	правосл.	Ђурђево-Бачка, 18.5.1891.	15.4.1920.
44	55.	Саламон Енглендер	мојсиј.	Вршац, 20.3.1900.	16.4.1920.
45	56.	Павле Баркан	мојсиј.	Вршац, 12.6.1900.	16.4.1920.
46	57.	Гергељ Бин	р. катол.	Сента, 3,3,1898.	17.4.1920.
47	58.	Владислав Кунец	мојсиј.	Суботица, 9.6.1898.	17.4.1920.
48	59.	Вилим Велимир Брудер	р. катол.	Турска Кањижа, 13.12.1895.	18.4.1920.
49	60.	Божидар Бикар	правосл.	Ст. Паланка, 3.1.1900.	19.4.1920.
50	61.	Лазар Туранов	правосл.	Суботица, 6.4.1900.	20.4.1920.
51	68.	Тибор Рокенштајн	мојсиј.	Баћа Мађарска, 1.11.1898.	20.4.1920.
52	69.	Бела Фаркаш	р. катол.	Сента, 22.4.1900.	20.4.1920.
53	71.	Бранко Пакашки	земљоделац, православ.	Сириг, 9.4.1899.	21.4.1920.	13.6.1923.
54	72.	Ђура Клајн	мојсиј.	Суботица, 22.4.1897.	23.4.1920.
55	73.	Золтан Хајдушка	мојсиј.	Сомбор, 18.11.1901.	23.4.1920.
56	74.	Акош Милко	мојсиј.	Суботица, 1.10.1901.	24.4.1920.
57	75.	Елемер Милко	мојсиј.	Суботица, 22.4.1897.	24.4.1920.
58	78.	Владислав Бренер	р. катол.	Суботица, 2.3.1899.	26.4.1920.
59	80.	Мирко Кон	мојсиј.	Мељкут, 27.5.1899.	27.4.1920.
60	81.	Ендре Нађ	р. катол.	Нађлајошфалва[17], 14.12.1900.	27.4.1920.
61	82.	Стеван Бергер	мојисј.	Суботица, 28.7.1899.	27.4.1920.
62	83.	Ерне Клајн	мојиј.	Суботица, 5.10.1900.	25.4.1920.
63	84.	Мартон Баш	мојсиј.	Чантавир, 2.4.1899.	28.4.1920.
64	87.	Мирко Дајч	мојсиј.	Караншебеш[18] Румунија, 2.1.1899.	28.4.1920.
65	88.	Игњат Хоровиц	мојсиј.	Суботица, 15.4.1898.	28.4.1920.
66	89.	Карољ Шпицер	мојсиј.	Рума, 31.10.1899.	28.4.1920.
67	90.	Павле Швицер	мојсиј.	Нашице, 10.6.1898.	28.4.1920.
68	91.	Матија Блум	мојисј.	Суботица, 21.2.1897.	28.4.1920.
69	92.	Гаврило Блум	мојсиј.	Суботица, 21.2.1897.	28.4.1920.
70	95.	Павле Балог	р. катол.	Суботица, 20.1.1901.	29.4.1920.
71	96.	Арнолд Ревес (Рајх)	мојсиј.	Гор. Ковиљ-Бачка, 25.2.1891.	29.4.1920.
72	97.	Владислав Михаљфи	еванг.	Филоп Салаш[19], 10.8.1900.	30.4.1920.
73	98.	Владислав Лимбек	р. катол.	Кишхеђеш, 15.3.1901.	30.4.1920.
74	99.	Владимир Ђурђевић	правосл.	Лужница – Крагујевачка, 5.6.1896.	30.4.1920.
75	100.	Петар Варга	р. катол.	Ср. Карловци, 27.6.1895.	30.4.1920.	17.6.1923.
76	101.	Андор Бек	мојсиј.	Суботица, 19.6.1900.	3.5.1920.
77	102.	Федор Часар	р. катол.	Мармарош[20], 13.12.1901.	4.5.1920.
78	103.	Стеван Герштер	р. катол.	Ст. Бечеј, 14.7.1895.	4.5.1920.
79	104.	Стеван Милко	мојсиј.	Суботица, 12.5.1898.	12.5.1920.
80	105.	Божидар Бранковић	правосл.	Илок, 6.1.1899.	14.5.1920.	13.10.1923.
1920 – 1921
81	1.	Матија Малагурски	р. катол.	Суботица, 12.3.1882.	15.9.1920.
82	2.	Богољуб Јовановић	правосл.	Солун Грчка, 5.1.1900.	15.9.1920.	16.6.1923.

 

 

Белешке о студентима[21]:

ред. бр. 6.        Север Звекић судија (5.1.1899. – ?)  Север Звекић је рођен у Шандору 5.01.1899. Попут велике већине младића са ове територије мобилисан је 10.03.1917. у 86. пешадијски пук као ђак-редов. Упућен на италијански фронт, где је заробљен. Из заробљеништва се вратио децембра 1919. Након тога се, 1920. године уписује на Правни факултет.  Оснивач –  априла  1920. године, са групом студената суботичког  са Правног  факултета (Иван  Амар, Лазар  Туранов, итд.) „Студентске дилетантске позоришне трупе“ која је добила право  да за пробе и представе  своје аматерске дружине једном недељно користи салу Градског позоришта.  Дипломирао је 27.6.1923.  У 1928. је судија, а тада похађа и докторске студије. Већ у 1930. Север Звекић се јавља као власник две куће у Суботици.  Тада тражи и добија уверење да има куће на адресама: Трг Ћирила и Метода 9 и на углу  Змај Јовине и Цара Лазара, те да су обе на регулационој линији.[22] И његов брат Теодор Звекић похађао је исти факуктет.

ИАС, Ф:228. 132. Уписница Теодора Звекића

ред. бр. 7.       Др Јован Милекић (Бјеловар, 18.8.1899.- 1978.).  Дипломира  15.3. 1920. већ од 30.9.1920. је  у служби Града као “полицијски конципијент”, а од  1.10.1920.  до 30.11.1924. ради као  чиновник „Суботичке пучке банке“,  од  1.11.1930.  до  31.3.1935. директор „Пољопривредне и заложне банке“,  од 1.4.1935. до 31.5.1938. шеф јавно бележничке  канцеларије др Владислава Манојловића,   где је  спровео и  ликвидацију те канцеларије, након смрти Владислава.  Борави у Београду за време окупације.  У  новембра 1944. се јавља као службеник НОО Палић. Јован Милекић потиче по оцу из сремскомитровачке племићке породице а по мајци из суботичке велепоседничке породице Манојловић, која је Суботици дала угледне адвокате, уметнике и јавне раднике. Иако је желео да живот посвети историјској науци и колекционарском раду, под утицајем породице уписао је Правни факултет и дипломирао,  а за доктора политичких наука промовисан је на Правном факултету у Сегедину. Као директор у банке у Суботици, пасионирано се бавио колекционарством. Ужа област за коју се определио јесте историја и уметност на територији Бачке. Тако је у палати Манојловић на Корзоу настао „Бачки музеј“, за који се сматра да је почетак модерне музејско галеријске делатности, не само у Суботици него и у Краљевини СХС.

др Јован Милекић

ред. бр. 10.     Др Матија Еветовић (Бачалмаш, 2. 1894. – Суботица, 2. 7. 1972.)  Крајем 19. века (1898.) фамилија Матије Еветовића се преселила у Суботицу, где он похађа основну школу а затим наставља школовање у Травнику, до матуре.  У Првом св. рату је мобилисан,  те 24.6.1915. бива рањен код Лавова на руском фронту.  Опоравио се и  9. 1.1919.  разрешен  је војне службе. Одмах након тога се обратио Градском Сенату с молбом да настави добијати стипендију  – потписао се као  “редовити слушач седмог семестра на мудрословном факултету Кр. свеучилишта у Загребу”.  Тамо – на Филозофском факултету у Загребу је и дипломирао  1921. године а 1923.  и обранио докторску тезу.  Одмах наком дипломирања, од 24.09.1920. добио је прилику да ради као професор филозофије и српско-хрватског језика  у суботичкој Гимназији, где се задржава до 1926.  И он се нашао међу прво уписанима на ноуспостављени суботички Правни факултет, но на њему није успео да дипломира.  Након наставничке гради политичку каријеру, те постаје  подградоначелник Суботице  (1926-1928).  У служби Града  затим остаје као саветник Културно-социјално одељења све до 12. 4. 1941. године. Након Другог светског рата постављен је за директора Мушке гимназије у Суботици, а од 1948. године управника Градског музеја у коме остаје до одласка у пензију 1.1.1953. године.

др Матија Еветовић, професор Гимназије 1920.

ред. бр. 13.     Ђорђе Ледерер је завршио гимназију у Будимпешти. Није уписао други семстар. Вервоватно је имао тешкоће са познавањем језика на коме се одвијала настава.

ИАС, Ф:228. 145.

ред. бр. 17.     Јулије Војнић Тунић је био син др Јулија Војнић Тунића.

ред. бр. 21.     Лазар Ивковић Ивандеки. Његов отац Јосип је био мали поседник. И Лазар је био члан  Буњевачко српске народне гарде.

ред. бр. 22.     Стипан Војнић Тунић (Суботица, 31.7.1898. –  30.11.1944.)  Отац др Жељко /Дезидер/ Војнић Тунић  дугодишњи председник Сирочадског стола, мати Хајду Терезија. Школован и васпитаван у мађарском духу, па не треба да чуди што је за њега градоначелник Иван Ивковић Ивандекић дао каректеристику да “влада државним језиком, али се у говору нападно истиче мађарски акценат”.    И Стипан Војнић Тунић је обављао ту функцију – председника Сирочадског стола  од 13.11.1920. до 31.01.1928.  године. Како није напунио 10 година  стажа у градској служби за мировину он  добија отпремнину само од 32 422 динара.  Страдао по доласку партизанских снага 30.11.1944. Из предмета у поступку доказивања смрти Војнић Стипана (Ф:278. Вп. 586/1947 24)  сазнаје се да је “…одведен из свога стана 12 октобра 1944…”   Не треба га мешати са личношћу истог имена и презимена – Стипаном Војнић Тунићем (Суботица 25.12.1883. – 4.09.1928.)  који је био нећак Паје Кујунџића.  Он је обављао функцију подградоначелника у Суботици, великог  жупанана  Баје, а био је и народни заступник у Уставотворној скупштини.

ред. бр. 29.     Еден Корнхаузер ( 1893. – 1943.?)     У попису жртава са територије Суботице[23] под бр. 3128. уписано је “Корнхаузер Едмунд, р.л893, Јевреј, чиновник, на принудном раду. Шопрон, непознато. АЈ, Ф: 179.627 187 7; ИСЈ,27”

ред. бр. 35.     Габор /Гавра/ Човић је био члан Буњевачко српске народне гарде.

ред. бр. 36.     Ремија Миљачки. У 1919. години радио за Град на  на жигосању новчаница и локалном попису становништва[24] а крајем 1918. био је  члан Буњевачко српске народне гарде.

 

ред. бр. 37.     Јосип/Јосо/ Микшић је био члан Буњевачко српске народне гарде.

ред. бр. 39.     Андрија Ћакић. И он је у 1919. години радио за Град на  на жигосању новчаница и локалном попису становништва (ИАС, Ф:47. И 13 /1919) а био је и члан Буњевачко српске народне гарде.

ред. бр.42.      Младен Продановић (Арад, 18.11.1897. – Суботица, 12.4.1945.) отац Димитрије мајка Петровић Милка. православац, полицијски пристав, Пиуковићева 3.  Служба у полицији му је обележена аферама, оптужбама, суспензијама и казнама. 1940. примљен поново у Полицију . Сарадник са мађарском обавештајном службом .Од 1941. Плаћени агент  Осуђени и стрељан по пресуди Војног суда за Војводину 294/1945.  И његов млађи брат  Продановић Никола (Арад, 18.8.1896. – ? ) уписао је  први семестар на Правном факултету 1921.  и похађао га до 1925. године

 

ред. бр. 50.     Лазар Туранов (Суботица,  6.4.1900. – 14.10.1944.). Отац му је био Исидор. Матурирао 28.4.1918. у вишој гимназији у Суботици. Како није дипломирао, запослио се у градској служби као подбележник треће класе. Остала је забележена епизода да је 1925. био под истрагом због напада у кафани “Народ” на супругу Јакова Алеин – келнерицу Нели Алеин. Туранов је тврдио да је келнерица начинила  “дажбински прекршај”  тиме што  не издаје блокове. Насрнуо је на њу псујући јој” жидовског Бога, да вара државу”.[25]   После је радио као полицајац. Страдао је по уласку мађарских трупа.

ред. бр. 53.     Бранко Пакашки је тек 1922. оптирао за КСХС. (ИАС; Ф:47. I 251/1922. )  радио као адвокат у Суботици. У првим данима по ослобођењу од нових власти ангажован као преводилац.

ред. бр. 56.     Акош Милко син др Исидора Милко.

ред. бр. 67.     Павле Швицер (Нашице, 10.6.1896. –  Кузерин, 1.10.1944.). Отац му је био Данијел, мајка  Крисхабер Етела. Дипломирао хемију и са браћом основао 1926. “Лабораторију за производњу хемијских прпарата“.[26]

ред. бр. 76.     Андор Бек (Суботица, 19.6.1900. – у близини Москве, 28.2.1943.) Отац Мано, мајка Шефер Хермина. Страдао је на принудном раду у близини Москве, 28.2.1943.

 

 

[1] види: Ласло Сеги, Студенти са данашње територије Војводине на европским унивезитетима 1338-1919, Нови Сад, 2010, стр. 99-298.

[2] Историјски архив Суботица (даље ИАС), Ф:228. 1085/1925.

[3] Меморандум за очување Правног факултета. (ИАС, Ф:47. XIX 1107/1925.  Г.П. 18.2.1925.)

[4] ИАС, Ф:228. 145/1920.

[5] Калман Кунтић, Правни факултет у Суботици 1920.-1941,Суботица 2006, стр. 38.

[6] Тек 11.11.1920. факултет је пребачен у зграду бивше Препарандије  у Вилсоновој улици.

[7] Др Милорад Недељковић (Књажевац, 1883. – Француска, 1961.).  Од 1909.  државни чиновник  као  начелник у Министарству финансија.  Учествовао је у Априлском рату 1941. године и био заробљен. По повратку из заробљеништва, укључио се у Недићеву Владу као министар народне привреде. Био је у емиграцији после Другог светског рата.

[8] Сергије Викторовић Троицки (Томск, 1870. – Београд, 1972.). Школовао се на духовној академији у Петрограду и архелошком институту у Кијеву. Радио као доцент на историјско филолошком факултету у Одеси и као канонист учествовао у раду Сабора Руске православне цркве. Као емигрант долази у нашу земљу 1920. На суботичком факултету од самих почетака. У априлу 1920. је као хонорарни професор предавао Црквено право. Током 1927. изабран за редовног професора.   За декана изабран школске 1933/34. У периоду 1938.-1945. хонорарни проф. на Богословском факултету у Београду, 1947.-1948. држао је предавања на Московској духовној академији. Написао низ дела из области црквеног права и византологије. Одликован домаћим и руским одличјима. Пензионисан 1945. као проф. Правног факултета у Београду.  У 1925. био је председник Руске правослвне црквене општине у Суботици.

[9] Др Иво Милић  (Каства  на Брачу,  28.6.1881. –  Загреб, 1958.) .  У 1923.  је председник „Суботичке Матице“, а 1939.  „Просветног и потпорног друштва Истра-Трст-Горица“.  Налазио се и на функцији начелника Окружног, те председника  Среског суда у Суботици.  Био је слободни зидар/масон.   Од 25.10.1941. постављен је на Правни факултет у Београду, али ратне године проводи у Загребу. Имао је ћерку Смиљу (Бузет, 9. 8. 1913. – ?)  као и синове Андру (Истра, 1909. –  21.11.1922.),  Гојка (1921.)  и Бранка (1916.).  Именован за градског одборника  а 1925. одступио  са тог места  крајем 1925. Био је кум истакнутог функционера Драгослава Ђорђевића.

[10] Калман Кунтић, Правни факултет у Суботици 1920.-1941,Суботица 2006, стр.

[11] ИАС, Ф:228.28. Главна књига студената.

[12] ИАС, Ф:228. 1057/1921. Статистички  извештај.

[13] ИАС, Ф:228.1128/1922.

[14] ИАС; Ф:228. 1056/1921. Статистички извештај о уписаним студентима у први семстар школске 1919/1920.

[15] Миодраг Симић, Историја суботичког Правног факултета 1920-1941, Београд 1999, стр. 96.

[16] ИАС, Ф:228.28. Главна књига студената. Она има укупно 406 листова са 4046 уписа.

[17]  Nagylajosfalva = Padina / Падина, несеље у Банату.    види: https://hu.wikipedia.org/wiki/Nagylajosfalva

[18] https://en.wikipedia.org/wiki/Caransebe%C8%99

[19] Fülöpszállás, види:  https://en.wikipedia.org/wiki/F%C3%BCl%C3%B6psz%C3%A1ll%C3%A1s

[20] https://sk.wikipedia.org/wiki/Marmaro%C5%A1

[21] Поред тога што су се подаци о студентима уписивали у главну књигу студената – матрикулу, њима су се отварали и посебни персонални досијеи. У овоме раду нису обрађени сви досијеи, него само оних личности које су посебно остали забалежени у историји града.

[22] ИАС, Ф:47. IV 1596/930

[23]   Мирко Грлица, др Антал Хегедиш, Милан Дубајић, Лазар Мерковић, Именик жртава Другог светског рата на подручју суботичке општине, Суботица 2000, стр.160

[24] ИАС, Ф:47. И 13 /1919.  Групу која је од 1.01.1919. радила на пословима око жигосања крунских новчаница, сачињавали су:  Гавра  Човић, Андре /Андрија/ Ћакић, Ремија Миљачки, Јосо Микшића, Антун Црнковић и Ремија Марцикић.  Они су упутили молбу градским властима да се приме за градске чиновнике.

[25] ИАС, Ф:47. гр. 265/1925

[26] Стеван  Мачковић, Индустрија и индустријалци Суботице (1918-1941), Суботица, 2004, стр.  217.

 

Izvori: IAS, F 228.

905/1933. Raspored ispita u junskom ispitnom roku 1933 godine.

 

Redn. broj	PREDMETI	Kada se polaže	Ko predsedava	Primedba
	I GODINA
1	Enciklopedija prava	3,6,7.	Dr. Ivić	sala br.1
2	Rimsko pravo	3,6,7,8,9.	S. Troicki	učionica br.3
3	Crkveno pravo	3,6,7,8.	Dr. Milić	učionica br.3
4	Ist. Slov. prava	8,9,10,12.	Dr. Ivić	učionica br.1
5	Diplomatska istorija	3,5,6.	G. Demčenko	učionica br.1
6	Narodna ekonomija	3,5,6,7.	Dr. Savić	učionica br.2
II GODINA
7	Ekonomska politika	8,9.	Dr. Savić	učionica br.2
8	Građ. pravo I deo	3,5,6,7,8.	Dr. Marković i Dr. Konstantinović	učionica br.4 i biblioteka
9	Drž. i ustavno pravo	7,8,9,10.	Dr. Aćimović	profesor. sala
10	Krivično pravo	6. pismeni 7,8,9,10.	Dr. Aćimović	pismeni u br.1. usmeni u prof. Sali
11	Nauka o finansijama	3,5,6,8,9.	Dr. Mirković	učionica br.2
12	Statistika	7,8,9.	Dr. Mirković	učionica br.2
III GODINA
13	Građ. pravo II deo	9,10,12.	Dr. Marković i Dr. Konstantinović	učionica br.4 i biblioteka
14	Adminis. pravo	14. i 16.	Dr. Aćimović	prof. sala
15	Kriv. sud. postupak	12. i 13.	Dr. Čubinski	svečana sala
16	Sudska medicina	12. i 13.	Dr. Čubinski	svečana sala
17	Međ. javno pravo	14,16,17.	Dr. Kostić	prof. sala
IV GODINA
18	Građ. pravo III deo	16 pismeni 17. i 19.	Dr. Marković	učionica br.4 i biblioteka
19	Trgov. i menič. pravo	19, 20, 21.	Dr. Marković	učionica br.3
20	Međun. priv. pravo	20,21,22.	Dr. Marković	učionica br.4 i biblioteka
21	Građ. sud. postupak	20,21,22.	Dr. Konstantinović	učionica br.4 i biblioteka
22	Stečajno pravo	21,22,23.	Dr. Mirković	učionica br.3

Ispiti počinju u 8 časova pre i u 3 časa po podne

Skreće se pažnja kandidatima da ispite polažu po redu utvrđenom Uredbom, a to je: da ne polažu ispite poznije godine dok ne polože ispite iz ranije godine. Ko protivno postupi nepravilno položeni ispit neće mu se priznati.

 

Popis pravoslavnog osoblja na Pravnom fakultetu, 1932.

Kostić dr. Lazo

Na traženje popisa svih pravoslavnih Srba i Rusa, za potrebe Srpskog pravoslavnog parohijskog zvanja, u cilju organizovanje crkvenih opština, Pravni fakultet je dostavio sledeće:

F:228.86.161.1932    SRPSKOM PRAVOSLAVNOM PAROHIJSKOM ZVANJU U SUBOTICI

Pravnom fakultetu u Subotici je čast dostaviti Srpskom pravoslavnom parohijskom zvanju tražene aktom br. 26/32 podatke.

red. broj	Prezime i ime	zvanje	god. rođenja	familijarno stanje	god. rođenja	stan
1	Aćimović dr. Miodrag	red. prof.	31.3.1876.	žena Despina sin Mihajlo kći Jelena	29.9. 1926 14.7.1930	Subotica Dunavsk. art. puka 7
2	Marković dr Čedomir	red. prof.	4.1.1876.	žena Mileva sin Milivoje kći Danica sin Branislav	20.1.1883. 9.8.1908. 29.12.1910. 26.12.1920.	Beograd Njegoševa 40
3	Ivić dr. Aleksa	red. prof.	23.12.1881.	žena Danica sin Pavle kći Mileva	30.9.1899. 1.12.1924. 10.10.1926.	Subotica Park Kralja Petra 9
4	Demčenko Grigorije	red. prof.	15.3.1869.	žena Zinaida	18.10.1869.	Subotica Dunavsk. art. puka 3
5	Troicki Sergije	red. prof.	14.3.1878.	žena Lidija	12.3.1884.	Subotica Vilsonova 16
6	Konstantinović dr. Mihajlo	vanred. prof.	10.3.1897.	žena Radojka kći Pava sin Radomir	33 god. 27.5.1925. 27.3.1928.	Subotica Zmaj Jovina 17
7	Kostić dr. Lazar	vanred. prof.	15.3.1897.	žena Zorka kći Grozdana sin Marko kći Darinka	33 god. 3.10.1926. 17.9.1928. 30.10.1931.	Subotica Rudićeva 2/a
8	Savić dr. Jovan	docent	21.9.1893.	žena Katarina sin Miodrag	15.8.1894. 23.7.1930.	Subotica Pravni fakultet
9	Popović dr. Radomir	docent	13.11.1897.	neženjen		Subotica Zmaj Jovina 17
10	Mirković dr. Mijo	docent	28.9.1896.	žena Stanka sin Marko Ivan Vladimir	14.6.1901. 27.3.1925. 17.11.1926. 7. 9.1928.	Subotica Trg Ćirila i Metoda
11	Šljivić Ljubomir	sekretar	2.9.1872.	že. Leposava kći Ružica Ljubica	7.5.1879. 3.6.1910. 4.4.1921.	Subotica Pravni fakultet
12	Rjedkin Fedor	priprav.	12.9.1883.	žena Larisa tašta Ljudmila	24.3.1898. 16.9.1876.	Subotica Pravni fakultet
13	Kaćanski Milorad	služitelj	26.12.1897.	žena Bojana kći Radojka sin Đorđe	13.7.1902. 29.8.1926. 3.10.1927.	Subotica Pravni fakultet
14	Katanić Slavko	up. st. Doma	29.9.1896.	žena Kosana kći Milena mati Terezija	23.5.1901. 2.8.1922. 59. god.	Subotica Pravni fakultet

 

Dekan Pravnog fakulteta

Dr. M. Čubinski

• DIPLOMA

GALERIJA

Kon Ladislav, upisnica

Tužba protiv ministra prosvete Stjepana Radića

knjiga evidencije upisanih studenata

arhivska kutija F 228.143.

upisi u knjigu evidencije studenata:

Jovan Feldeš

Franjo Orčić

Josip Klajn

Mano Šosberger

Milivoje Knežević

Stevan Kertes

Vladislav Švicer

Marko Kuntić

O studentu Dragiši Cvetkoviću (pred. Ministarskog saveta):

Dragiša Cvetković

 

protivdržavni letak, 1924.