Kako su nekada i nove kuće bile skromne, male…(barem većina)

U periodu Monarhije, izgradnjom grada rukovodila je komisija za izgradnju grada kojoj se podnosio projekat za izgradnju kuća. Komisija je izgradnju mogla zabraniti čak i u slučaju ako su njeni članovi smatrali da kuća koja se predviđa za gradnju nije dovoljno lepa, što se na primer dogodilo Ferencu Rajhlu kada je gradio svoju palatu. Prvi projekat koji je komisiji podneo na uviđaj bio je odbijen. Najvažniji dokumenat bio je građevinski pravilnik koji je bio odobren 1882. od strane Ministartstva unutrašnjih poslova Ugarske. Pravilnikom je teritorija grada bila podeljena u četiri građevinska reona, a za svaki reon su posebno bila određena pravila gradnje. Prvi reon je obuhvatao najuži centar grada zajedno sa nekoliko najvažnijih ulica koje su se iz njega granale. U ovom reonu mogli su da se podižu samo spratne zgrade i to od opeke, pokrivene crepom. Drugi reon je obuhvatao šire područje centra grada, treći deo je obuhvatao one delove najvažnijih saobraćajnica koje nisu obuhvatala prethodna dva, dok je u četvrti svrstano sve ono što je preostalo. U drugom, trećem i četvrtom reonu mogle su se graditi i prizemne kuće, od opeke samo do jednog metra visine, visina soba je mogla biti i 2,85 metra, za razliku od prvog reona gde je najmanja visina soba morala iznositi 3,3 metra. U četvrtom reonu je krov kuće mogao biti od trske ili slame, ali u prethodna dva od crepa ili šindre. Pravilnikom su bili utvrđeni i mnogi drugi detalji oko izgradnje kuća i pomoćnih objekata, takođe u vezi položaja građevine na parceli. Kuće u prva tri reona su se morale graditi dužom stranom orjentisane prema ulici, a zabatom prema susedu.

Rasprostranjenost  objekata  građenih  od  tvrdog  materijala  je bila  mala  u  doba  krajem  19.  i  početkom  20.   veka,   kada   je delovao Titus Mačković. Menjanje takvog stanja, zatačenog iz perioda pre 1918. godine, teći će veoma  sporo.“Inače su kuće u Subotici i okolini, uračunavajući i salaše,većinom od naboja (3/4 od 15 520 ) i pokrivene trskom (10  488,  crepom  samo  2  725,  šindrom  2  307 ).” [1]

[1]  Đorđe Popović Munjatović, Subotica 1922,st. 10. Primer da su  i  novogradnje samo delom rađene od cigala,svedoči o tome.Gradske vlasti se za period od 1.10.1920. do 30.9.1921. godine izdale dozvole  za  232 objekta  od kojih je 106 bilo izgrađeno od naboja. IAS,F:47.III 563/1921

Ni nakon 1918. situacija se nije bitno promenila. Još uvek je ogromna većina novopodignutih objekata bila je – ne od cigle i betona, nego od nabijene zemlje ilovače.

O tom govori i godišnji izveštaj šefa gradskog Inženjerskog odeljenja ing. Koste Petrovića. On za 1922. godinu  sumira i daje sledeće podatke: podignuto je:  zidanih zgrada za stanovanje – 10, slagališta -12, kuća nabijanica za stanovanje – 29, štala -9, itd.

Od ulaska u novu državnu  zajednicu do 1938.  godine bilo je izgrađeno  1 833 nova stanbena objekta i  7 567 sporednih,  salaša i adaptacija.[1] Ta statistika  se  odnosi  na  sve  novogradnje, bez obzira na meterijal, odnosno,  uključeni  su  i  objekti  od  cigle ali i od naboja i nepečene cigle, od toga  najviše  1 535 prizemnih kuća, 52  jednospratne,  11 dvospratnih, 25 javnih zgrada i 82 industrijske. Prostor Segedinskih vinograda je bio predviđen  novim urbanističkim planom za  izgradnju   industrijskih  postrojenja  i radničkih kuća, što se od 1923. godine i počinje realizovati. Plan za  širenje grada u Segedinskim vinogradima potiče još iz 1914.  godine. U 1920.  godini gradske vlasti su donele odluku da se poveća broj građevinsko tehničkog osoblja u gradskoj službi upravo i zbog poslova oko planiranog širenja i regulisanja grada.

[1] IAS, F:47. V 5419/1936

Na pr. molba Jose Manića svedoči da je želeo da sagradi kuću (nabijanicu) 5 m. široku a 10 dugačku, sa dve prostorije, sobom i kuhinjom.

molbaF 47 III 434 929

Slično namerava i Jovan Glamočanin, želi da podigne nabijenu kuću u Staroj Torini.

III 884 928
III 884/928

U istom stilu gradi se 1929. i kuća Piantek Paje u Istočnim vonogradima.

III 1095 929Piontek

Vrlo ilustrativno deluje i  karta iz 1950. godine koja svedoči o matrijalima od kojih su građeni objekti u Subotici. Oko 75-80% bili su od nabijane zemlje ili nepečene cigle (čerpića)!

Van grada, na salašima i okolnim naseljima bilo ih je sličan ili još veći procenat.

1950 Subotica zgrade vrsta 3-2-1-61

MATERIJAL
1950, H. Vajgel (Weigel H.) Karta izgradnje grada Subotica po vrsti materijala objekata i puteva.

1950, H. Vajgel (Weigel H.) Karta izgradnje grada Subotica po vrsti materijala objekata i puteva.

Szabadka város épületeinek és utcainak térképe az építkezési anyag fajtái szerint. IAS/SzTL, F:003, 3.2.1.61.

1950_TUMAC KARTE

Oglasi