ПРАВИЛА СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ У СУБОТИЦИ ИЗ 1928. ГОДИНЕ (АРХИВСКА ГРАЂА КАО ПРИЛОГ ПОВЕСНИЦИ СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ У СУБОТИЦИ)  

ОБЈАВЉЕНО У ЧАСОПИСУ ExPan 9-10 naslovnica mala http://expannonia.suarhiv.co.rs/ser/9-10

Број 9-10/2006 

  1. ИСТРАЖИВАЊА, СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ

Золтан Месарош: Мађари у пропаганди раног титоизма (5-16); Татјана Сегединчев: Браћа Владислав и Јован Манојловић (17-24); Стеван Мачковић: Од Крамера до Жељезничара а.д. (25-29); Борбала Фабиан: Просторни план, увођење гасног осветљења у Суботици (Térrajz, A gázvilágítás bevezetéséről Szabadká) (30-38); Смиља Продановић: Пчеларство као уносна грана привреде почетком 20. века (39-45); Зоран Вукелић: Писма председнику Титу (46-51); Олга Ковачев-Нинков: Слике међу књигама (Képek könyvek közöt) (52-59); Рита Флеис: Сарадња Библиотеке и школе (60-61).

ГРАЂА

Зоран Вељановић: Правила Српске читаонице из 1928. године (62-68); Габор Лалија: Скакавци у суботичком атару (Vándorsáskák a szabadkai határban) (69-72).

ПРИКАЗИ

Золна Матијевић: Деже Чусо, Сакрални споменици у Суботици (Csúsző Dezső, Könyörgésünk színhelyei I, II, III. KÖZKERESZTEK SZABADKÁN, Életjen, Szabadka, 2003, 2004, 2005.) (73); Татјана Сегединчев: Гордана Прчић Вујновић, Викторија Аладжић, Мирко Грлица, ГРАДОТВОРЦИ I: суботички стамбени објекти од барока до модерне,  Суботица, 2004. (74); Золтан Месарош: Слика индустрије у Суботици (1918-1941), (приказ књиге Стевана Мачковића: ИНДУСТРИЈА И ИНДУСТРИЈАЛЦИ СУБОТИЦЕ, Историјски архив Суботице, едиција Посебна издања, Суботица, 2004, стр. 508 (75-77); Љубица Вуковић: Трећи свезак Лексикона подунавских Хрвата –Буњеваца и Шокаца, Хрватско академско друштво, Суботица 2005, стр. 67 (78); Рита Флеис: Емил Либман, Лекарска друштва у Суботици (1880-2005), издање Историјског архива Суботица и Подружница Друштва Лекара Војводине – Српског лекарског друштва (79).

 

Зоран Вељановић, архивист

ПРАВИЛА СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ У СУБОТИЦИ ИЗ 1928. ГОДИНЕ (АРХИВСКА ГРАЂА КАО ПРИЛОГ ПОВЕСНИЦИ СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ У СУБОТИЦИ) 

Уводно слово 

Оснивање Српске читаонице у Суботици отпочело је у јануару 1861. године, да би оснивачка скупштина била одржана 1862. године. За кратко време око Читаонице се окупио велики број чланова и она је постала снажан ослонац националног идентитета Срба у Суботици.pravila 1928-3

Први председник Српске читаонице био је Јован Димитријевић, адвокат и градоначелник Суботице непосредно након револуционарне 1848-49. године. Међу оснивачима били су најугледнији представници грађанске класе: учитељи, свештеници, трговци, земљопоседници: парох Исак Лудајић, парох Јован Радић, учитељи Ђорђе Гојковић, Никола Коњовић, те Божидар Вујић, Антоније Хаџић и Јован Димитријевић.

Циљ оснивања Читаонице био је пре свега национално уједињење, културни и просветни просперитет суботичких Срба, док се делатност чланства одвијала у два основна правца:

  1. анимирање чланства за активност у Друштву (редовни доласци, дружење, читање, учествовање на литерарним конкурсима, беседама са игранкама…) и
  2. културни, просветни и национални рад који је имао много шири и сложенији значај од самог читања штампе и књига и који се испољавао не само у Граду него и ван њега.

ExPan 9-10 naslovnica mala

На оснивање Српске читаонице у Суботици велики утицај имала је Српска читаоница у Новом Саду са својим председником др Светозарем Милетићем и најпосредније тек основано Српско народно позориште у Новом Саду. Првобитне просторије Читаонице налазиле су се у згради Српске православне цркве, а затим у двема задужбинама Душана Радића и Јована Остојића.

По ослобођењу и уједињењу Барање, Бачке, Баната и Срема са матицом Краљевином Србијом, а потом стварања нове јужнословенске државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, променили су се неки од циљева Читаонице. Борба за национални опстанак била је окончана (односно, такав је био званичан став), а тежње нове државе биле су заокруживање културног простора и ширење југословенске идеје. Стварање нове државе било је проткано с једне стране, одбацивањем оних националних идеја које су важиле у бившој Хабсбуршкој Монархији, а с друге стране (осим образовне и васпитне функције) прихватањем нових циљева који су се наметали новим временом.

После Другог светког рата под налетом соцкултурних организација и прикривеног, али сталног притиска на српска друштва и Српску православну цркву као и на непревазиђене тешкоће које су током рата погодиле Читаоницу, њено обесправљено чланство се разишло, а Читаоница после скоро сто година непресталног делања  престала са радом 1959. године. 1

Архивска грађа, односно оно што је до сада познато и пронађено о Српској читаоници у Суботици, систематизована је у Историјском архиву у Суботици у фонду под називом: Српска читаоница у Суботици са ознаком Ф: 436.  2

На основу целокупног увида у сачувану архивску грађу Српске читаонице у Суботици, можемо констатовати да је још увек непотпуна и да су од накадашње богате заоставштине, услед више него драматичне историје, остали само фрагменти, о чему смо већ писали. 3   Ипак пронађена количина архивске грађе која је евидентирана, прикупљена и систематизована, у досадашњим истраживањима,  као и  известан број новопронађеног архивског материјала, дала нам је могућност да употпунимо сазнања о Српској читаонници. Па тако успели смо и да пронађемо и делимично реконструишемо и комплетирамо Уставе, односно Правила Српске читаонице као основних аката Друштва. Пронађени примерци покривају готово читаво столеће деловања Српске читаонице и на основу њих могу се извући низ веома вредних података о устројству и раду Српске читаонице у Суботици у периоду од средине деветнаестог до средине двадесетог столећа. 4

Даљи истраживачки рад биће усмерен пре свега на изналажење записника Управног одбора Читаонице као и спискови чланства кроз временске периоде, као и на проналаску Правила која су се користила после периода окупације, односно Другог светског рата. На основу њих могли би, на пример, да сазнамо како је Српска читаоница, иако изричитој забрани таквог поступка, колективно приступила Српском културном клубу и друго. 5

Одређена количина, односно већина, данас сачуване архивске грађе, претпостављамо, налази се и даље у приватним рукама бивших чланова Српске читаонице или чланова њихових породица. То су пре свега фотографије али и она документа која су била везана за личности и њихова звања у оквиру Читаонице. Поучени прошлошћу, њихови власници још увек нису спремни да своја сећања и вредна документа ставе под браву неких од установа културе или дају на увид јавности.  6

Устави и Правила

Како смо већ и напоменули на почеку рада посебну занимљивост у архивској грађи о Српској читаоници у Суботици представљају њени Устави, односно како се називају од почетка 20. столећа – Правила. Кроз њихове чланове сагледавали су се циљеви Друштва, регулисао рад, права и обавезе управе и чланства. 7  Отуда у Уставу Српске читаонице у Суботици већ у првом члану првог Устава се каже:

»Српска читаоница је завод ком је задатак да облагорађава нарави и унапређује опште изображење и фин укус.»

Ово место, које је уживању одличног друговања посвећено, општа је својина чланова Читаонице»…  8

Устав је такође одређивао чланство и нивое чланства: редовне, ванредне, помажуће, почасне, као и висину накнаде «пристојбине». Кроз овај члан, који се најчешће мењао, могу се пратити циљеви Друштва кроз временске периоде. У почетку чланом је могао постати «сваки човек поштеног имена и неприкорног моралног владања», 9 потом под стегама хабсбуршке власти коју је спроводила крута администрација као одговор на интезивно притискање националног бића и помађаривање, да чланом  Српске читаонице «може бити сваки Србин без разлике пола, ма које вероисповести, безпрекорног моралног владања који уплати годишње 6 пенгова у друштвену благајну од 18 година старије лице које, се подвргне обавезама које прописује читаонична правила и које 1/3 чланова Управног одбора лично познаје» 10  (за аустријски односно аустроугарски период) и на послетку, обзиром да је остварен национални и политички циљ Срба у Угарској, а то је уједињење са матицом Србијом, овај члан се поново мења како су се променили и неки од основних циљева Друштва. Борба за национални опстанак била је окончана (односно такав је био званичан став), а тежње нове државе биле су заокруживање културног простора и ширење југословенске идеје. Стварањем нове државе било је проткано с једне стране, одбацивањем оних националних идеја које су важиле у бившој Монархији, а с друге стране (осим образовне и васпитне функције) прихватањем нових циљева који су се наметали новим временом. Отуда у члану Правила (дакле из периода Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно од 1929. године Краљевине Југославије) који одређује припадност чланству Друштва пише:…»Редован члан може бити сваки Славен држављанин Краљевине С. Х. С. без разлике пола и исправног моралног владања.

Ванредни члан може бити сваки грађанин Краљевине С. Х. С. безразлике пола и исправног моралног владања.»  11

*  *  *

Да би Устави или Правила били доступни свим заинтересованим часницима али и члановима умножавани су преписивањем руком ( манускрипт ) али и штампани као на пример у Новом Саду (1861), Панчеву (1880) и Сомбору (1908). 12  Отуда се са правом може поставити питање: да ли су и Суботичани следили своје колеге у Новом Саду, Панчеву и Сомбору и они одштампали свој примерак Правила, поготово када је од 1900. године уследио општи полет у раду Српске читаонице. 13

Дакле, одштампана Правила Српске читаонице у Суботици до сада нисмо успели да пронађемо и њихово питање  је још увек обавијено велом тајне.

У истраживањима које смо вршили и која су трајала скоро пуну декаду, успели смо да пронађемо и прикупимо пет примерака Устава-Правила Српске читаонице у Суботици, од којих ниједан није штампан, односно сви су у манускрипту (руком писани), те сазнања за постојање Правила Српске читаонице (из 1937) и «Домаћа правила» (из 1940) која до сада нисмо пронашли, а за која имамо, на основу одлуке Управног одбора Читаонце, сазнања да су била штампана. Навешћемо их по хронолошким редом онако како су настајали, односно онако како смо их устројили по досадашње пронађеним примерцима и сазнањима о њима, 14  што не значи да се њихов редослед, уколико пронађемо још неки примерак Правила, неће изменити:

 

  1. Устави Српске читаонице, из 1865. године.
  1. Устав Српске читаонице од 21. јула 1868. године (Будимпештански примерак).
  2. Устав Српске читаонице из 1868. године (Суботички примерак).
  3. Правила Српске читаонице у Сабадки (без датума, после 1868, а пре 1918).
  4. Правила Српске читаонице из 1928. године
  5. Правила Српске читаонице од 21. фебруара 1937. године, дакле из периода Краљевине Југославије која су важила од 21. фебруара 1937. године па до јуна 1940. «Домаћа правила Српске читаонице у Суботици» од 14. септембра 1940. годин

Опис правила Српске читаонице из 1928. године

Правила Српске читаонице из 1928. године, дакле из периода Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која су донета на ванредној Скупштини Српске читаонице 17. децембра 1928. године. На последњој страници Правила исписана је на истој писаћој машини белешка: Таксена марка од. Дин. 10. – и Број: 2414/1928. В. Ж. Затим одобрење које гласи: «на основу решења Министарства Унутрашњих Дела Д. З. број 8470/1926. ова Правила видио и одобрава». У следећем реду стоји са леве стране датум: «22. децембра 1928. године», док десно од њега: «Велики жупан Града Суботице Душан Манојловић с.р.» У наредном реду у  левом углу стоји «Број:222/1929.кап.»  

Текст Правила садржи упола мање чланова од претходног, дакле свега 29 чланова распоређених у пет глава са следећим насловима:

  1. Име и печат,
  2. Циљ и средства,
  • Чланови,
  1. Органи а/ Скупштина б/ Управни одбор ц/ Надзорни одбор,
  2. Измена Правила и престанак Читаонице.

 

Већ на први поглед се може уочити различитост ових Правила са претходно наведени. Свих 29 чланова су различити од претходно наведених Правила из 1865, 1868 и 1865. године. Правила су исписана на шест страница, рачунајући шесту на којој се налази белешка са решењем, писаћом машином, не баш читко, на српском језику (латиничним писмом), на лошој, скоро провидној, хартији на којој избијају слова са претходне стране. Формат листова је стандардан за то време: 200 х 320 mm, али због оштећења по рубовима (услед употребе и лоших услова чувања) нешто је смањен-скупљен. У тренутку проналаска листови нису била спојени као претходни, концем, већ обичном металном спајалицом одозго, што је проузруковало цепање листа са те стране. Листови имају већа оштећења по рубовима, али она нису таква да би битније утицала на ишчитавање текста. Временом поједини делови речи на рубовима листова као и поједина почетна слова су ишчезла, али она не представљају проблем за тачно ишчитавање недостајућих слова или речи.

Језик Правила је осавремљен, без стилизовања, шкрт, правно-технички, али у појединим речима особен за Србе у Суботици. У реченицама превладава употреба инфинитива). За циљеве Друштва, у духу новог (тадашњег савременог) времена, ова Правила веле:

…»Циљ читаонице је образовање народа и друштвени саобраћај чланова, те у ту сврху ставља на расположење својим члановима новине и књиге, приређује забаве и држи предавања.»   15

Ово је једини сачувани примерак, односно препис који је урадио 26. априла 1932. године Душан К. Јовић, студент права и други секретар Друштва. 16  Из поменутог периода и није нам познато да ли постоји још неки примерак овог Устава, као ни то у коју сврху (за личну употребу или слично) је поменути други секретар Читаонице прекуцавао текст Правила. И на то питање даће одговор наредна истраживања. Фотокопију коју смо начинили прикључили смо фонду Српска читаоница под бројем Ф:436. 17 Оригинални примерак је пронађен у архиви Српске православне црквене општине храма Св. Вазнесења Господњег у Суботици. Без инвентарног броја је.

 

Од описаних шест Устава-Правила и једаног Домаћег рада до сада смо објавили текст Устава Српске читаонице из 1868. године и текст  Правила Српске читаонице у Сабадки (без датума, али на основу текста и посредних података који се налазе у њему може се хронолошки уврстити у приложени редослед, а временски после 1868. године, а пре 1918. односно уједињења).  18

У овом раду смо припремили текст наведених Правила Српске читаонице у Суботици из 1928. године, која су у нашем раду у набрајању Правила под бројем 5. Текст је дат у препису, дакле онако како је у оригиналу написано без икаквих интервенција у вези правописа. Једине интервенције (недостајућих речи и слова) стављане су у заграде. Па ево тог текста:

P   R   A   V   I   L   A

SRPSKE ČITAONICE u SUBOTICI.

 

  1. I M E i P E Č A T.

 

  • 1.

(Srpska č)itaonica osnovana 1868. nosi ime: Srpska Čitaonica u Subotic(i) upotrebljuje duguljast pečat sa natpisom: Srpska čitaonica u Subotici.

Poslovni jezik je srpski, ćirilicom.

 

  1. C I L J E V I  I  S R E S T VA.

 

  • 2.

Cilj čiaonice je obrazovanje naroda i društveni saobraćaj članova, te u tu svrhu stavlja na raspoloženje svojim članovima novine i knjige, priređuje zabave i drži predavanja.

  • 3.

Prihodi čitaonice su:

1./ članarine,

2./ drugi razni prihodi.

 

 

III. Č L A N O V I:

 

  • 4.

(Č)lanovi čitaonice su:

a./ redovni,

b./ vanredni.

Redovan član može biti svaki Slaven državljanin Kraljevine S.H.S. bez ralike pola i ispravnog moralnog vladanja.

Vanredni član može biti svaki građanin Kraljevine S.H.S. bez razlike pola i ispravnog moralnog vladanja.

Redovan član se obrazuje na 3 godine biti član, a vanredni i kraće vreme a najmanje na 3 meseca. Ko želi biti član Čitaonice ima se pismeno prijaviti Upravnom odboru sa p(r)eporukom jednog redovnog člana.

Upravni Odbor prima članove tajnim glasanjem bez rasprave.

Skupština određuje od vremena do vremena visinu članarine, koja je ista po veličini za obe verste članova.

 

  • 5.

Samo redovni članovi savetuju i odlučuju na skupštinskim  sednicama i samo ovi mogu biti birani u upravni  Odbor i Nadzorni Odbor i časnike.

 

  • 6.

Članstvo prestaje:

1./ Smrću,

2./ Istupanjem, ako to član pismeno prijavi Upravnom Odboru mesec dana pre nego isteče rok, na koji se obavezao, a inače članstvo traje na dalje za isto vreme.

3./ Seobom iz mesta.

4./ Gubljenjem političkih prava ili osudom krivičnog suda zbog običnog zločina i

5./ Isključenjem.

 

  • 7.

Skupština isključuje na predlog Upravnog Odbora većinom od ¾ članova iz zajednice onoga člana, koji radi protiv opstanka Čitaonice i njenih smerova ili ne čini zadosta obavezama svojim, prema (Č)it.

 

  1. O R G A N I:

 

  • 8.

Organi (Č)itaonice su:

1./ Skupština,

2./ Upravni Odbor,

3./ Časnici i

4./ Nadzorni Odbor.

 

A./  S K U P Š T I N A:

 

  • 9.

Skupština se sastaje u redovnu sednicu jedanput u godini januara meseca, a u vanrednu prema potrebi, po odluci Upravnog Odbora ili na pismeni zahtev 20. članova. Skupštinska sednica se može održati, ako je bar ¼ članova prisutno, inače se Skupština saziva ponovo najdocnije na 8 dana i održava se bez obzira na broj prisutnih, a po prvom utvđenom dnevnom redu.

 

  • 10.

 

 

Delokrug je Skupštine:

  1. / Uzima u pretres izveštaj Upravnog odbora o godišnjem radu čitaonice.
  2. / Bira tajnim glasanjem Upravni i Nadzorni Odbor i časnike, kom prilikom predsedava najstariji član.
  3. / (Određuje) članarinu, proračun za iduću godinu, od …..(usled oštećenja hartije nedostaje reč) zaključne račune i daje razrešnicu.
  4. / Pretresa predloge upravnog Odbora kao članova, koji svoje predloge pismeno prijave predsedništvu pre skupštinske sednice na 3 dana.
  5. / Isključuje članove.
  6. / Preinačuje društvena pravila.
  7. Rešava o prestanku Čitaonice.

 

  • . 11.

 

Skupština rešava javnim glasanjem, običnom većinom prisutnih članova izuzevši naročite odredbe ovih pravila. Kad 5 članova zahtevaju, glasanje je tajno.

 

  • . 12.

 

Skupštinske sednice su javne.

 

  • . 13.

 

O skupštinskom radu vodi se zapisnik i overavaju ga predsednik, tajnik i 2 od Skupštine za to izabrana člana.

B./ U P R A V N I   O D B O R

 

  • . 14.

U upravni odbor spadaju svi časnici i od Skupštine na 3 godine izabrani odbor, čiji se broj kreće između 12 i 24.

Svake godine istupa 1/3 biranih članova; po prvom izboru p……(usled oštećenja hartije nedostaje reč) 2/3 određuje kocka.

 

 

  • . 15.

Upravni odbor sastaje se redovno prve nedelje svakog meseca a po potrebi i više puta, kada to pretsednik, 2 odborska člana ili nazorni Odbor za nužno nađu.

 

  • . 16.

Upravni Odbor donosi pravovaljane odluke, ako je prisutno…..(usled oštećenja hartije nedostaje reč) pretsednika najmanje 3 odborska člana.

 

  • . 17.

Delokrug upravnog odbora je:

  1. Da izvršuje zaključke skupštinske.
  2. Da zgotovljava godišnji izveštaj o radu.
  3. Da priugotovljava za Skupštinu predloge, proračun, gleda završne račune i podnosi ih Skupštini.
  4. Prima članove.
  5. Priređuje zabave.
  6. Postavlja i otpušta služitelja.
  7. Otpravlja sve poslove, koji ne spadaju u delokrug Skupštine.

 

  • . 18.

Upravni Odbor za svoj rad odgovara Skupštini.

 

 

  1. Časnici.

 

  • . 19.

Časnici su: pretsednik, potpredsednik, tajnik, blagajnik, knjižničar i domaćin, koje Skupština bira na godinu dana.

 

  • . 20.

Pretsednik zastupa čitaonicu, potpisuje sve spise i čuva pečat, saziva pismeno sa označenjem dnevnoga re(d)a sednicu Skupštine unapred za 8 dana, a Upravni Odbor bar na 24 sata, pretsedava u njima, objavljuje dnevni red i glasa samo pri jednakoj podeli glasova i oglašuje zaključke, vlastan je mimo proračuna uputiti blagajnu na isplatu do 100. – dinara, što prijavljuje narednoj odborskoj sednici, ali na taj način ne sme se godišnje više od 2.000. – dinara izdati.

 

  • . 21.

Potpretsednik po potrebi u svemu zamenjuje presednika.

 

  • . 22

Tajnik obavlja sve pismene poslove, izveštava u Odborskim i Skupštinskim sednicama i čuva spise.

 

  • . 23.

Blagajnik rukuje blagajnom pod nadzorom Upravnog i Nadzornog Odbora, isplaćuje po upustvu pretsednika sve u proračunu utvrđene i po 20. § van proračuna upućene izdatke, vodi dnevnik i glavnu knjigu, sastavlja završne račune i nacrt za proračun, novčani imetak ulaže u Štedionicu, koju mu Upravni Odbor označi, a kod sebe može imati samo oko 200. – dinara.

 

  • . 24.

Knjižničar rukuje knjižnicom i upućuje blagajnu na isplatu u okviru svote utvrđene u proračunu za knjižnicu.

 

  • . 25.

Domaćin se stara za sve ekonomske potrebe čitaonice.

 

C./    N A D Z O R N I   O D B O R.

 

  • . 26.

Nadzorni odbor se sastoji iz 3 člana koja bira Skupština na godinu dana od članova koji nisu u Upravnom odboru.

 

  • . 27.

Nadzorno odbor pregleda završne račune i bar dvaput godišnje blagajnu i o tome podnosi svoj izveštaj Upravnom odboru.

 

  1. IZMENA PRAVILA I PRESTANAK ČITAONICE.

 

  • . 28.

O izmeni ovih pravila i prestanku Čitaonice rešava po prethodnom skupštinskom zaključku toga radi sazvana Vanredna Skupština.

O izmeni bilo kojeg §-a ovih pravila odlučuju prisutni sa ¾ , a na osnovi ove odluke pri gradnji novoga §-a, sa običnom većinom glasova.

Za odluku u kojoj se izriče prestanak Čitaonice moraju glasati ¾ svih članova Čitaonice.

Za ove slučajeve ne važi zadnje naređenje u drugoj alineji §-a 9.

 

  • . 29.

Po prestanku ove Čitaonice, rukovaće njenim imanjem Čitaonice Srpska Pravoslavna Crkvena Opština, u Subotici.

Ako se u mestu vremenom osnuje nova Srpska Čitaonica, Crkvena Opština u Subotici predaće joj ovo imanje na rukovanje. Novoosnovana Čitaonica može samo prihode ovo(g)h imanja trošiti, a ima po svome prestanku taj imetak neokrnjeno Srpskoj Pravoslavnoj Crkvenoj Opštini povratiti.

U koliko se, pak, od prestanka ove Čitaonice u roku od 30 godina ne osnuje nova Srpska čitaonca, celokupno imanje ove Čitaonice, koja se bude nalazilo pod rukovanjem Srpske Pravoslavne Crkvene Opštine prelazi u svojinu iste pod imenom: «Fond Srpske Čitaonice u Subotici», čiji prihod će se moći upotrebiti isključivo na potpomaganje siromašnog i iznemoglog srpskog življa pravoslavne veroispovesti u  Subotici.

Iz Vanredne Skupštine Srpske Čitaonice u Subotici.

 

Subotica, 17. decembra 1928. godine.

 

Slavko Ćićić s. r.             Đura K. Jović s. r.        Ivan Brankovan s. r. pretsednik

tajnik                     Petar B. Bajić s.r.              konstituirajuće skupštine

Overači:

 

Na poleđini Pravila ispisano je:

 

Taksena marka od Din. 10.-

Broj: 2414/1928. V.Ž.

 

Na osnovu rešenja Ministarstva Unutrašnjih Dela D: Z. Broj 8470/1926 OVA PRAVILA VIDIO i ODOBRAVA.

Subotica, 22, decembra 1928. godine

 

/:M.P.:/                      Veliki Župan Grada Subotice

Dušan Manojlović s.r.

 

 

Broj:222/1929.kap.

Напомене и објашњења:

 

  1. Зоран Вељановић, Српска читаоница у Суботици (1862-1959), Суботица-Нови Сад, 1998, стр. 53-54; Зоран Вељановић, Стотину и четрдесет година од оснивања Српске читаонице у Суботици (1861 – 2001) у: Луча, 1/2001, Суботица, 2001, стр. 71-79;
  2. Историјски архив Суботица (у даљем тексту ИАСу) Ф: 436. Одлуком Стручног већа ИАСу формиран је фонд Српска читаоница у Суботици који је уписан у регистар фондова и збирки под бројем Ф:436.
  3. Зоран Вељановић, Архивска грађа о Српској читаоници у Историјском архиву Суботица у: EX PANNONIA 5-6-7/2003, стр. 9-16; ИАСу, Ф:436.1. Петар Огњанов, Извештај за Градски народни одбор Суботица о Српским културним друштвима у Суботици, Суботица 1952. (У рукопису). Око судбине архиве Друштва, Огњанов је у рукопису написао да је целокупна архива предата окупаторској, дакле мађарској војној власти, али није навео да ли је враћена после ослобођења. Такође, Огњанов није навео каква је била њена даља судбина. Но, архиви која је била вођена и целокупна, губи се траг.
  4. Зоран Вељановић, Правила Српске читаонице у Сабатки (Прилог повесници Српске читаонице у Суботици) у: EX PANNONIA 8/2004, стр. 91-105.
  5. ИАСу, Ф: 436.1.49. чл. 62: «Читаоница корпоративно не може бити члан никаквог друштва»
  6. Зоран Вељановић, Правила Српске читаонице у Сабатки (Прилог повесници Српске читаонице у Суботици) у: EX PANNONIA 8/2004, стр. 91-105; Истраживачки рад на терену потврдио је изречену тврдњу. Тако смо само код пок. Богдана Гаванског (рођака по женској линији са Јованом Димитријевићем, првим председником Српске читаонице) имали прилику да видимо одређени број фотографија и докумената о разним српским друштвима па и Српској читаоници. Од пок. Гаванског смо добили породичну фотографију Јована Димитријевића. Потом смо у Архиви СПЦО пронашли још два устава Српске читаонице као и известан број врло значајних докумената.
  7. Десанка Стаматовић, Правила старих српских читаоница у: Свеске, Панчево, год. VI, (ванредни број) 6/1994, стр. 71-72;
  8. ИАСу, Ф: 436.1.27. Устав Српске читаонице из 1865, чл.1.
  9. ИАСу, Ф: 436.1.27. Устав Српске читаонице из 1865, чл.2.
  10. ИАСу, Ф: 436.1.49. Устав Српске читаонице (после 1868-пре 1918), чл.11.
  11. ИАСу, Ф: 436.1.51. Правила Српске читаонице из 1928, чл. 4.
  12. Устав за Читаоницу српску у Новом Саду (фототипско издање), Нови Сад, 1993. (приредили Драган Којић и Владимир Јокановић); Устав Сомборске српске читаонице (фототипско издање), Сомбор, 1998. Приредио Радивој Стоканов.
  13. Опширније видети у: Зоран Вељановић, Српска читаоница у Суботици (1862-1959), Суботица-Нови Сад, 1998.
  14. Зоран Вељановић, Правила Српске читаонице у Сабатки (Прилог повесници Српске читаонице у Суботици) у: EX PANNONIA 8/2004, стр. 94-97.
  15. ИАСу, Ф: 436.1.50. Правила Српске читаонице из 1928. Чл.2.
  16. Исто, копију коју смо сачинили прикључили смо у Ф: 436. 1. 50. О томе сведочи кратка белешка на омоту Правила Српске читаонице. Такође, на истом омоту стоји белешка (од непознатог аутора) да су то стара правила и да су важила до 21.фебруара 1937. године. Но, и овај податак нам доноси веома важан податак, а то да је су 21. фебруара 1937. године донесена нова Правила. Дакле, у нади да се нису неповратно загубила, предстоји потрага и за овим Правилима.
  17. Исто.
  18. Зоран Вељановић, Српска читаоница у Суботици (1862-1959), Суботица-Нови Сад, 1998, стр. 105-122; Зоран Вељановић, Правила Српске читаонице у Сабатки (Прилог повесници Српске читаонице у Суботици) у: EX PANNONIA 8/2004, стр. 97-103.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ÖSSZEFOGLALÁS

 

 

A szabadkai Szerb Olvasókör 1928. évi Szabályzata

 

A Szerb Olvasókör levéltári anyaga töredékeiben maradt fenn, de ennek ellenére egy helyen található meg. A Történelmi Levéltár szaktanácsának határozata értelmében 1997. augusztus 26-ától egy külön gyűjtemény jött létre a Szabadkai Szerb Olvasókör elnevezés alatt. A gyűjtemény az edddig fellelt és megóvott dokumentumokat tartalmazza, úgymint az igazgatóbizottsági ülések jegyzőkönyveit, a töredékeiben fennmaradt levelezéseket, sajtótermékeket, a tagok és kiemelkedő vezetők fényképeit, tagsági igazolványokat stb. A gyűjtemény nyitott, ami annyit jelent, hogy kész a kutatások során fellelt további dokumentumok befogadására.Az Olvasókör levéltári anyagának külön érdekességei az egyesület Alkotmányai, vagy ahogy a 20. század eleje óta nevezik őket – Szabályzatai. Ezek szakaszai rávilágítanak az egyesület működésének céljára, munkamódszereire, tagságának és vezetőségének jogaira és kötelezettségeire.

Hogy a Szabályzat az Olvasókör minden, tisztséget betöltő, de közönséges tagjának is hozzáférhető legyen, más városokban az okiratot kézzel írva sokszorosították, de nyomdában is nyomtatták. Még mindig nincsenek bizonyítékaink arról, hogy a szabadkai Szerb Olvasókör Szabályzatának valamelyikét nyomtatásban is kiadta volna. Tehát erre a kérdésre, a kitartó, beható kutatás ellenére, még mindig nem kaptunk választ. A mintegy egy évtizedig tartó kutatás alatt az 1865 és 1940 között működő szabadkai Szerb Olvasókör hét Szabályzatára sikerült rábukkanni, vagy utalásokat találni róluk. Az első ötöt kézzel írottan, a fennmaradt kettőt  meghatározott példányszámban írógépen írva jelentették meg. Eddig két Szabályzatot tettünk közzé, az egyik 1868-as keltezésű, a másik pedig feltehetően az 1868-1918 közötti időszakban keletkezett. Ezzel, az 1928-ban írt Szabályzattal folytatjuk a megkezdett munkát.

 

 

 

ZUSAMMENFASSUNG

Das Statut des Serbischen Leserkreises in Subotica aus dem Jahre 1928.

 

Die Dokumente des Serbischen Leserkreises sind in Form einer Sammlung aufbewahrt, die im Jahre 1997. geformt ist. Sie enthält Protokolle, Korrespondenz, Zeitungen, Photographien der Mitglieder, Mitgliederschaftslegitimationen usw..Die Sammlung ist für eventuell später entdeckte Dokumente offen. Besonders interressant sind die Statuten des Leserkreises. Um sie den Mitgliedern erreichbar zu machen, wurden sie in verschiedenen Druckereien im Lande vervielfacht. Es ist noch immer nicht erforscht ob eines der Statuten in Subotica überhaupt gedruckt wurde. Nach  etwa zehnjähriger Forschungsarbeit erfuhren wir, dass es im Zeitraum 1865-1940 sieben verschiedene Statuten des serbischen Leserkreises in Subotica gab. Fünf davon sind als Manuskripte erschienen, die letzten zwei in gedruckter Form. Bisher wurde das Statut aus dem Jahre 1868 und das zwischen 1868 und 1918 erschienene Statut publiziert. Als Fortsetzung ist in diesem Heft das Statut aus dem Jahre 1928. vorgestellt.