O  Sreskom načelstvu – Subotica (1934-1941)  i njegovoj arhivskoj građi

   O  Sreskom načelstvu – Subotica (1934-1941)  i njegovoj arhivskoj građi

Sresko načelstvo-Subotica je oformljeno 1934. godine. Da  bi se bolje sagledalo njegovo mesto i uloga potrebno je  osvrnuti  se  i na sistem organizacije vlasti u državi i na njegovu  primenu  na lokalnom nivou.1938 pecat

Ulaskom u novu južnoslovensku državu i za Suboticu započinje jedan novi istorijski period. I pored nove  državne,  ideološke  i političke klime, u Vojvodini će se, u organizaciji vlasti, još dugo  upotrebljavati  neki obrasci  iz starog administrativnog i pravnog  sistema Monarhije.

Sistem organizacije vlasti prošao je  kroz četiri  perioda. Prvi je “…prelazni period, nastao u procesu raspadanja Austro-Ugarske i formiranja  novih država na njenim ruševinama. Traje oko mesec dana u drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra 1918. g.” [1] Tada stare vlasti odstupaju  sa  položaja a  nove;  u prvom redu vojne a zatim i civilne, preuzimaju njihove nadležnosti.  vidi:https://subotickaistorija.wordpress.com/objava-madarskog-gradskog-kapetana-13-11-1918-godine/  To se dešava i u Subotici gde je poslednja sednica  gradskog Proširenog senata održana 11. novembra. Tada je formalnu ostavku podneo razvlašteni gradonačelnik dr Karolj Biro a komesar budimpeštanske  vlade Luka Plesković položio zakletvu preuzevši dužnost  gradonačelnika i velikog župana. Nepunih mesec dana  kasnije, 10. decembra i on će kao poslednji reprezent mađarskih  vlasti morati da se povuče sa položaja.[2]f 18 400 proslava-13-novembra

Sa  ulaskom srpske vojske 13. novembra,  samo  nekoliko časova pre potpisivanja Beogradskog  ugovora o primirju, stvoren je na ovom području vrlo složen državnopravni  provizorijum.  Prvi komadant grada, koji je 15. novembra stavljen pod  vojnu  komandu,  postaće pukovnik Vladislav  Krupežević.  On će u sporazumu  sa Bunjevačko srpskim Narodnim većem,  18. novembra  postaviti  prvu  novu gradsku upravu,  na čelu  dr  Stipanom  Matijevićem, koji će pored gradonačelničke, od 4. decembra  vršiti i  funkciju  velikog  župana.[3]  

vidi:https://historysubotica.wordpress.com/stipan-matijevic-prilozi-za-biografiju/

STIPAN dr MATIJEVIC
dr Stipan Matijević

 

To je bio početak drugog  perioda koji traje do 1927. godine, kada  dolazi  do  obnavljanja,  samo  po  formi,  administrativnog  sistema iz perioda Austro- Ugarske. Subotica, Slobodni  kraljevski  grad  (Szabad  királyi  város), po mađarskom administrativno teritorijalnom principu, bila je u rangu županije i imala svog  Velikog  župana, državnog činovnika kojeg je postavljala vlada u  Budimpešti. Subotica će, zadržati taj naziv i status ali unovim državno pravnim i  političkim  okolnostima, on će  biti  sasvim  formalnog karaktera. Za razliku od  nekadašnjeg  sistema gde se u  popunjavanju  gradske  skupštine, pored  imovno  poreznog  cenzusa  koristio i specifični izborni sistem[4], u  novim  uslovima  su gradski funkcioneri u gradskoj upravi- Senatu, (Gradskom načelstvu, Gradskom poglavarstvu od 1934.) počevši od gradonačelnika, zatim i  svi odbornici, u gradskom predstavničkom telu-Narodnom  odboru  (do 29.8.1919.), zatim Proširenom Senatu, Gradskom  odboru  (od  1929.) i Gradskom veću (od 1934.) imenovani od  strane centralnih  vlasti, odnosno Ministarstva unutrašnjih dela,a time samoupravnost “slobodnih kraljevskih gradova” nije poštovana  u  temelju.[5]  Gradski izvršni organ vlasti bio je Senat. Skupština sa  svojim  telima, odborima i stručnim  odborima  imala  je precizno  određen delokrug.[6]

Polje rada gradske uprave, odslikava podela na odeljenja:

  • administrativno, ekonomsko,
  • kulturno socijalno,
  • tehničko,
  • finansijsko,
  • odvetništvo,
  • fizikat,
  • vojno  i
  • ured  gradonačelnika  (do  1931.);

koja  je  sa  manjim  izmenama  postojala  u  čitavom   međuratnom   periodu.  Predstavničko  telo  je  imalo  različit  broj  članova, znatno manji nego pre rata, u 1921. godini –  200,  1927.  – 100,  1929. – 60,  1934.  –  72. Tom  broju  se  dodavao  određen  broj  funkcionera koji su po dužnosti bili njegovi članovi. Ukupan broj službenika je isto varirao  (vidi: Stevan Mačković O javnim službenicima (službama) u Subotici (1918–1941)   http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_18.pdf , od 516 – 1923. godine, do 340 početkom  1934. godine. Treba imati u vidu da je to samo osoblje u upravi, a  ukupan  broj  svih  gradskih  službenika,   uključivši   i   druge  gradske institucija –  biblioteku, muzičku školu, bolnicu,redarstvo (do 1929), veterinarsku službu, putare, vatrogasce i  druge bio je mnogo veći.[7

Promene u gradskom  Senatu  bile su  prvenstveno  personalne  prirode.[8] Svi činovnici su bili obavezni da  polože zakletvu  novim vlastima, te da u radu  upotrebljavaju srpskohrvatski jezik. Jedan deo službenika nije pristao da  položi  zakletvu  i  oni  su bili prinuđeni, i pored nedostatka stručnog  kvalifikovanog  kadra da napuste službu.[9] Mađarski jezik je nastavio masovno  da se upotrebljava  u  službenoj  prepisci  još   tokom 1919. i 1920. godine.[10]

Proces ukidanja i  ove  formalne  samoupravnosti,  ukidanjem velikožupanskog zvanja gradova, započeće 1925. a u Subotici  biva završen 1929. godine. Tada dolazi  do  ukidanja  položaja  velikog  župana Subotice a grad se uključuje  u  okvir  Bačko  –  baranjske     županije, odnosno oblasti i ima rang sreza u njoj.  Time Subotica  dolazi pod nadležnost  Velikih župana županija (oblasti).[11]  Država  je u  tom  periodu preuzela  u  svoju nadležnost i gradsku  policiju, katastar i ubiranje poreza.  vidi: https://suistorija.wordpress.com/foto-mix/ilustracija-za-meduratni-period-1918-1941-subotice/

Uvođenje sistema  oblasti, koje  su  predviđene  još  1922. godine[12], a parcijalno zaživele 1923. godine, karakteriše treći  period od 1927. do 1929. godine. Sedište Bačke oblasti u  kojoj  se  nalazila i Subotica bilo je u Somboru.NRS 4

Prvi i jedini lokalni, opštinski izbori, koji  su predlagani  i traženi u ranijem periodu,  biće organizovani 6.11.1927. godine.[13]  Na njima  se za 100 mandata u  Gradskom  predstavništvu   borilo  9  političkih  stranaka  ili grupa.[14]

Lokalni izbori za gradske odbornike – nedelja 6.11.1927.[1]

redosled nosioc liste stranka glasova odbornika
1. dr Dragutin Stipić Narodna Radikalna stranka 3 714 27
2. dr Aleksandar Magarašević Demokratska stranka 3 123 13
3. dr Stipan Vojnić Tunić Hrvatska seljačka stranka 2 251 16
4. dr Šanta Đura Mađarska stranka 1 958 14
5. Vinko Lendvai 1 762
6. Blaško Rajić Bunjevačko šokačka stranka 1 120
7. Mihajlo Rotter 1 043
8. dr Vladislav Manojlović    668
9. Stevan Peić    428

100 opštinskih mandata podeljeno je na sledeći način: NRS 27, HSS 16, MS 14, DS 13, VPS osam, Nezavisna partija radnika i seljaka te SDS po sedam, Lojd pet i Zanatlije tri.

[1] IAS, F:47. I 171/1927

Nakon izbora, prva sednica   gradske  skupštine  je  održana  21.11. 1927. godine. Prvim  ceremonijalnim  delom  pretsedavao  je najstariji  odbornik  Mirko  Rotman (1855 – 1929),  poznati industrijalac, koji je i izabran na listi Udruženja industrijalaca -Loyd, i koji je u svom pozdravnom govoru istakao: “Trebalo je da prođe skoro deset  godina  pa  da  gradovi  i  opštine  Vojvodine,  pa tako i grad Subotica ponovo dođu do svoje  samouprave.” Dalje  je istakao  zadovoljstvo što  je Subotica predata na upravljanje subotičanima. Drugim radnim delom sednice i pored  niza  protesta odbornika predsedava gradski veliki župan Dušan  Manojlović,  kako   je to bilo  predviđeno  i  u  ranijem  periodu.  Tom prilikom su  odbornici, tajnim glasanjem, izvršili  i  izbor  gradonačelnika  i  gradskih funkcionera. Tako  je  prvi  put  u  međuratnom  periodu gradonačelnik izabran, doduše posrednim  putem.[15]

Promenama   administrativno-teritorijalnog  sistema 1929.   godine u skladu sa tada izvršenim političkim promenama, Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine Jugoslavije na upravna područja,uvedena je  krajem te godine podela  na banovine i to označava  ulazak  u  četvrti period sistema organizacije vlasti u zemlji. One  su se  delile  na  srezove  i opštine, te samoupravne  gradove  kakav je  status imala i Subotica, koja se  nalazila u Dunavskoj  banovini.[16]

Zakonom o gradskim opštinama iz  1934. godine[17] Subotica dobija  status  gradske   opštine.  Tim  zakonom su regulisana  pitanja i oblasti  koja  su u nadležnosti opštinskih,  gradskih  uprava i razgraničena od nadležnost državnih  upravnih  tela,kakvi  su bili srezovi.”Zakonom  o obrazovanju  novog  sreza  subotičkog”   20.VII  1934. godine[18] obrazovan  je “…novi  srez  subotički  sa  sedištem u Subotici u Dunavskoj banovini u koji ulazi područje  gradske opštine Subotica”.[19]  To  je  značilo da se  njegova teritorijalna  nanadležnost poklapala sa opštinskom.

1929 3 2 2 47 JOSmanjAAa
1929.

Reakcije subotičke javnosti bile su dosta burne, pa je upravo zbog toga predsednik opštine i održao sledeći  govor u Gradskom  predstavništvu,  septembra  1934.  godine. “Ovom  prilikom  želim razbiti  neke  zablude,  koje se  izgleda  hotimično šire među građanstvom sa  namerom,  da  se  stvori  neraspoloženje. Pronose  se glasovi da je grad prestao biti  grad  i  da će  novim  Zakonom  postati selo to sve sa providnom tendencijom. Zna se da je sl. kr.  grad kao takav već odavno prestao,  ostala  je  samo  titula  koja  potiče još iz starog feudalnog doba. U ona doba s titulom  ovom pripadale su i neke  privilegije a one su već davno ukinute. Donošenjem novog Zakona ukinuta je samo  ona  titula,  koja  inače  nije  ništa značila  i ovim  Zakonom su  postali svi  gradovi  kraljevski i slobodni. Protestuje  se  i  protiv  zablude, da je donošenjem Zakona o Sreskom načelstvu pao  nivo  grada  na  seosku  opštinu. Sresko načelstvo je opšta upravna vlast  prvog  stepena  i  autoritativnije će pretstavljati državnu vlast, dok prema gradskoj  opštini  kao  samoupravnom  telu  nema  nikakve  ingerencije,  jer  gradovi  podležu  neposredno  nadzoru  Kr. Banske Uprave.”[20]

Samouprava gradova, pa tako ni Subotice neće poprimiti realne sadržaje ni  u  narednom  periodu.  Uklapanjem  u  novu  strukturu organizacije  vlasti,  subotička  opština će samo  izgubiti  deo ingerencija kojima  je do tada raspolagala. Jedno od objašnjenja za  stvaranje sreza  subotičkog, svakako je i sledeće: “Ovaj srez je oformljen zbog pribavljanja većeg autoriteta  administrativno-teritorijalnoj vlasti u Subotici,  obzirom  da  se  nalazila u graničnom  području,  uz  to još  i najprometnijem  u  putničkom i drugom saobraćaju sa susednom Mađarskom”.[21]  Srez  je bio pod ingerencijama centralnih vlasti, finansiran i potčinjen  direktno  Ministarstvu  unutrašnjih  poslova, odnosno  Kraljevskoj  Banskoj upravi (KBU) u Novom Sadu.[22]

Njegov delokrug  rada  je  obuhvatao  poslove  opšte  upravne vlasti, koji su od gradskih vlasti, na osnovu Uredbe  Ministarstva  unutrašnjih poslova  IV br. 1271/1935[23], prenete na  Sresko  načelstvo kao organ državne vlasti. Načelstvo je tako preuzelo  sve  poslove po  Zakonu  o radnjama: vođenje  evidencija  o trgovačkim,  zanatskim,  ugostiteljskim  i  industrijskim  radnjama; izdavanje uverenja, dozvola i  ovlaštenja  iz  te  oblasti;  odnosno radilo je kao  prvostepena obrtna  vlast. Te  poslove  je  obavljalo   na   osnovu  preuzete građe,  registara  radnji  i spisa  koji  su se do  tada  vodili u Gradskom poglavarstvu.[24]

Pored  toga  vodilo  je  postupke  pomirenja u  sporovima  poslodavaca i radnika. Vršilo je i nadzor  nad  kulturno-socijalno- privrednim pitanjima na teritoriji sreza i nadležnim  odeljenjima  pri Kraljevskoj Banskoj  upravi  slalo  odgovarajaće  izveštaje o tome. Isto tako je i Školsko nadzorništvo došlo  pod  ingerencije  Načelstva. Radilo je sa posebnim  referentima:  poljoprivrednim,   veterinarskim, sanitetskim, tehničkim, prosvetnim, administrativnim,  te za obrtnu vlast. Javna  bezbednost, nadzor nad žandarmerijom i  kazneno  policijski  poslovi  su   također  spadali  u  nadležnost  Načelstva. Pitanja iz oblasti državljanstva, izdavanje  uverenja  o tome i prosleđivanje molbi za  njegovo  sticanje  bili  su isto tako  u njegovom delokrugu  rada.Biskup Budanovic, ilust. iz Danice

Odjeci političkih dogovora, koji su imali za cilj formiranje Banovine Hrvatske, spajanjem delova 2 banovine i prenošenjem  dela  ingerencija centralnih vlasti na njene organe, osetili su se i kod  dela  subotičke  javnosti. Prohrvatske političke snage, širile su    vesti da će i Subotica sa Somborom pripasti novoj Banovini.[25]  Atmosferu  predratne  nesigurnosti, iščekivanja i   neizvesnosti  ilustruju i slučajevi pronošenja  vesti  prožetih  iredentizmom  i revanšizmom.[26]

ZNACAKA HSSa
značka Hrvatske Seljačke Stranke

Sresko načelstvo je ostvarivalo prvenstveno svoju nadzorno   kontrolnu funkciju. Pošto  mu je dodeljen samo manji deo poslova  koji  su  ranije  obavljale  gradske vlasti, manje je radilo direktno sa strankama a više je bilo posrednik između centralnih  vlasti, oličnih u Ministarstavima u Beogradu  i KBU u Novom Sadu, te  gradskih  vlasti.

Čitava državna konstrukcija  Kraljevine  Jugoslavije i svi  njeni delovi,  izgrađivani  od  1918. godine, srušiće  se u ratnom  vihoru. Srez Subotica, kao oblik u  sistemu  organizacije  vlasti,  zaživeće opet nakon rata, ali u posleratnim,  potpuno  drugačijim  društveno političkim okolnostima,  sa  starim  srezom  subotičkim,vezaće ga samo naziv.

 N a č e l n i c i   i   o s o b lj e   N a č e l s t v a

Na čelu sreza nalazio se načelnik, “… u čijoj  je  ličnosti personificiran pretstavnik vlade u srezu i sav  autoritet državne  uprave.” O njegovim poslovima se dalje  navodi:  “Naročito  mu  je     zadatak da bude u stalnom održavanju  veze  sa  narodom,  upoznaje njegove  potrebe  i  želje,  da  njegove opravdane interese na  ekonomskom, socijalnom  i  kulturnom  polju  prihvati  i  potkrepi odgovarajučim  predlozima  i  pobudama  na nadležnim  mestima u  zakonskoj mogućnosti. Postupajući tako u građanstvu će se učvrstiti  poverenje u vlast kao i značaj i važnost državne upravne vlasti.”[27] Načelnici sreza subotičkog, pokušavali  su  “održe vezu sa  narodom” ali im je veza sa višim instancama vlasti ipak bila mnogo bliža i značajnija. Oni su ostajali na nivou  upravnih  činovnika, bez uporišta, dubljeg poznavanja i podrške  stanovništva Subotice.

Prvi  načelnik  je  bio  dr Svetozar Stričević, pravnik. Pretsednik opštine, inž. Ivan  Ivković  Ivandekić,  tokom  avgusta  1934. godine, na osnovu naređenja KBU I  br. 18934  od  13.  VIII, organizuje  useljenje  Sreskog  načelstva  u  prostorije Gradske  kuće. On izdaje naređenja  podređenim službama u okviru Tehničkog odeljenja za pripremu kancelarija za novu državnu ustanovu, koja u  Gradskoj kući, dobija na korištenje prostorije br. 127 i 128 na II  spratu, te za postavljanje naslovne table na ulazu. [28]

Pored načelnika, u Suboticu su tokom  avgusta i  septembra  1934.  godine,  raspoređena  i dva  državna  službenika, Milanka  Popović,  banski  činovnik  i Radiša  Lazarević,  koji  će pored služitelja,  predstavljati celokupno osoblje Načelstva  u početku  rada.

Za  načelnika  je opština obezbedila  stan  od 3  sobe u  gradskoj najamnoj palati.[29] Radovi  na  kancelarijama  su  se  produžili do kraje te godine.  Na  vrata  načelničke  kancelarije  tada se postavljaju posebna  krila  sa  izolacijom  protiv zvuka.   Nameštaj za načelstvo  se  pozajmljuje od  opštinskih vlasti. Sve radove plaćala je  Opština iz svog budžeta.

Prvi načelnik je  imao  zadatak  da  tehnički  organizuje  i  osposobi za početak rada novu državnu vlast u  Subotici. Uz  veliku pomoć prvog čoveka grada – predsednika opštine, u tome i uspeva.

Od 4. januara 1935. godine dr Stričevića nasleđuje na  mestu  načelnika dr Veljko Momirović, takođe pravnik.[30] Veljko Momirovic

Događanja za  vreme I svetskog rata imaće i za njega izuzetan  značaj;  zacrtaće  i odrediće dalje poteve u njegovoj sudbini. On je, kao i većina tih   generacija, doraslih za pušku,mobiliziran i kao vojnik Monarhije  ratovao na ruskom  frontu, gde  biva zarobljen. U  Rusiji  se povezuje  sa grupom srpskih patriota, zarobljenika sa teritorije  južne Ugarske, čije su jezgro  činili  Vojin  Radić  iz  Subotice,  Rada  Lungulov iz Batanje i Vasa Dolinka iz Baje, sa kojima radi na organizovanju dobrovoljaca za srpsku vojsku, u čije redove i sam   pristupa.[31] Nakon  rata  započinje  studije  pravnih  nauka u  Beogradu, gde je pohađao  nastavu 3 semestra. Preostala 3,  od  februara 1921.  godine,  završava  u  Subotici,  na  novootvorenom  Pravnom  fakultetu.[32] Bio je u grupi od prvih 7 diplomiranih  pravnika na subotičkom Pravnom fakultetu.[33] Nakon  sticanja zvanja doktora pravnih nauka  na  Pravnom  fakultetu  u  Beogradu, započinje državnu službu – u Okružnom sudu u Somboru, da bi  ubrzo dobio premeštaj u Suboticu. Ministarstvo unutrašnjih dela rešenjem  br. 9875 od 22.4.1926. godine postavilo je savetnika Okružnog  suda  u Somboru za zamenika policijskog  kapetana u Subotici.[34]

Protiv njega, u tom periodu službovanja, podneto je nekoliko privatnih  tužbi. Tako  ga  je  tužio  Pantelić  Radiša,   činovnik  subotičke Direkcije državnih železnica, koji je došao u Policiju da  prijavi  krađu  stvari  od  strane  svoje  služavke a doživeo maltretiranje i fizičke napade od  strane  dr Momirovića. Tužitelj  je doduše i sam malo verovao da će  tubža  uspeti, kako  stoji  u   predmetu saslušanja, pošto se događaj odigrao bez svedoka.[35]  U svojoj tužbi je naveo da ga  je  policijski  kapetan  Momirović,  4.11.1926. godine, u svojoj kancelariji vređao, šamarao i udarao     “bokserom”.[36]  Sličnu tužbu uputio je Okružnom sudu i Milija  Dragović[37]  

Milija dr
Milija Dragović

 

koji  je  3.5.1927.  godine,  kakoon  smatra neopravdano priveden i maltretiran od strane Momirovića, kao jedan     od  organizatora  manifestacija podrške smenjenom  gradonačelniku  Dragoslavu  Đorđeviću.[38]

Pored toga dr Momirovića su mučili i  zdravstveni  problemi,  što  se vidi iz molbe za odsustvo od 4 nedelje u kojoj iznosi da  mu je ono “… potrebno iz razloga što sam  živčano popustio te     mi  je  prekomerni  policijski  rad  po zdravlje  štetan.”[39]  Ništa od  tih malih nezgoda nije sprečilo  njegovu  dalju  uspešnu  policijsku karijeru.

Dekretom  Velikog  župana  15.12.1927.  na upražnjeno  mesto  Velikog kapetana u Subotici,  imenovan je  dr Veljko  Momirović,  gradski policijski kapetan i dosadašnji zamenik Velikog kapetana[40]  Krajem 1927. godine, saznajemo  iz rešenja  o  unapređenju  u višu položajnu grupu, on je  imao 1 godinu i 8  meseci  staža.[41]

Nakon 13  meseci  provedenih  na  čelu  Gradske  kapetanije, rešenjem  Ministarstva Unutrašnjih Dela (MUD) od  17.1.1929. godine  imenovan je za Velikog kapetana u Novom Sadu, a  novosadski Veliki kapetan, Stanoje Mihaldžić, istim rešenjem dobija  tu funkciju u  Subotici.[42]

U Suboticu dr Momirović dolazi  opet 1935.godine, ali sad ne  više kao policajac, nego  kao visoki državni službenik – načelnik  novoformiranog sreza Subotica. Na toj dužnosti je od januara  1935. do aprila 1939. godine.[43] U 1937. godini pored načelnika radi još i  7 službenika.  Od  njih,  jedan od  zahtevnijih  i  težih zadataka, imao je poljoprivredni referent, Aleksandar  Rotov,  Rus po poreklu, koji je trebao da radi na   unapređenju poljoprivrede.[44]   Veterinarski   referent Krunoslav   Filipčić  je  kontrolisao i nadgledao stanje zdravlja domaćih životinja.[45]  Školski  nadzornici,  po  jedan  za  gradske   i  salaške   škole,  kontrolišu rad u nastavi.[46]

Pored državne službe dr  Momirović  je bio  angažovan i u subotičkoj organizaciji Rotari (Rotary) kluba.[47] Za svoj ukupan  rad i delovanje, odlikovan je više  puta,  a  1938.  godine,  pred  odlazak sa mesta načelnika i Karađorđevom zvezdom sa mačevima. “Ukazom  na  predlog  pretsednika   Min. Saveta i Min.Unutrašnjih poslova od 11.4.1939. godine III br. 11 708 postavljen  je za sreskog načelnika sreza subotičkog  dr Rebić  Đura,  sreski  načelnik sreza somborskog.”[48]  On je 28.4.1939. godine  primio dužnost od  dr  Momirovića, koji  je  rasoređen  na  mesto  upravno  političkog sekretara pri KBU u Novom Sadu. I novi sreski načelnik u opisu svojih radnih zadataka ima standardne poslove za tu vrstu  funkcije: da prima i pregleda  poštu,  rešava  strogo  povereljive  predmete i vodi nadzor nad radom ostalih zaposlenih,  kojih  je  u  tom periodu, bilo ukupno 13.[49] Podnačelnik je  bio  Milan Jovanović, upravnik kancelarije – Nikola Jambrušić,  kancelarijski  činovnik – Radiša Lazarević, pripravnici – Cecilija Stantić, Zora Jančurić i  Janja Skenderović.Stručni referenti su bili dr Miloje  Josipović – za sanitet, inž. Aleksandar Rotov – za  poljoprivredu,  Grga Čović i Budimir Dragomir – za veterinarske poslove,a  školski  nadzornici Radomir Vujić[50] i Aleksandar Mikić.[51]

Tokom 1939. godine i kroz rad Načelstva provejava dah ratne atmosfere.  Mada  su  mobilizacioni  planovi  bili  u  nadležnosti gradskog Vojnog odeljenja,  civilne vlasti, pa  tako  i  Načelstvo dobijaju niz naredbi i okružnica u vezi  snabdevanja stanovništva, vežbi evakuacije u slučaju napada iz vazduha, zamračivanja…    U trenutku ulaska mađarskih trupa  u  Suboticu,  12.  aprila  1941. godine  (vidi: https://historysubotica.wordpress.com/subotica-szabadka-1941-1944/ ) , na  funkciji  predsednika  opštine  bio  je  advokat  dr Vladislav Lipozenčić  ( https://stevanmackovic.wordpress.com/ko-je-bio-na-celu-subotice-od-1902-do-1941-godine/ ) a na mestu sreskog načelnika –  Đura Rebić.

 A r h i v s k a   g r a đ a

U  Istorijskom – Povijesnom arhivu Subotica,  kao  fond  F:57.   Sresko načelstvo Subotica (1884) 1934-1941, čuva se arhivska građa   nastala u radu ove ustanove vlasti. Ona se sastoji od  30 knjiga,  (26 registara i 4 indeksa) i 38 arhivskih kutija. U toku rada  na  sređivanju, formirane su dve serije: opšta  serija  i  prvostepena  obrtna vlast.[52]  Spisa  iz  opšte  serija  ima  21 arhivska  kutija  a  iz  serije prvostepena obrtna  vlast – 17.DSCF3584

Iz poslovanja samog Načelstva, od formiranja 1934. do  1941. godine, sačuvana je uz spise,samo jedna pomoćna knjiga – registar.[53]  Nedostatak knjiga onemogućavao je lakše korištenja fonda,  čiji  je značaj uslovljen samom činjenicom što spada u kategoriju  upravnih.

To su bile indikacije da se započne sa  izradom  analitičkog inventara za opštu seriju. I pored razlika u definiciji  pojma- analitičkog inventara,koje  se  javljaju  u  stručnoj  literaturi,     suština je da on pruža analizu, opis sadržaja svakog pojedinačnog  predmeta u fondu  ili delu fonda – seriji. Terminološke razlike samo ilustruju različitost poimanja  same  uloge, a time i načina i metodologije izrade analitičkih inventara.[54] 2 sveske 1 i 2

Pored  3044  analitička  opisa,  izrađeni  su  i imenski  i predmetni registri. Ovaj inventar Istorijski Arhiv  je štampao u  4 sveske  u  ediciji “Naučno  informativna  sredstva o arhivskoj   građi”.[55]

Građa je vrlo raznovrsna, kao  po  obliku  i formi  tako i  sadržaju. Pored  standardnih  pisanih  dokumenata  sačuvan  je  niz  priloga: fotografija, karata, tehničkih planova, poslovnih knjižica i drugog.

Veliki deo, 1064 od  ukupno  3044  predmeta, odnosi se na  izdavanje uverenja  o  državljanstvu  i  na postupke  za njegovo dobijanje, o čemu  je na preporuku Načelstva, odlučivao viši državni organ – KBU. Ono je izdavano sa rokom važenja, pa je moralo da se  produžava. Iz ove grupe  predmeta  se  pored  osnovnih  generalija stranaka, mesta i datuma rođenja, visine, boje  očiju,  zanimanje, često  mogu  saznati  i  druge  karakteristike  stranaka, koje  su  opisivane u obrazloženju Načelstva.

2
F:57. 2296/1938 iz predmeta dr Mikološ Šugara

Uverenja da  su državljani  Kraljevine  Jugoslavije tako su,  između ostalih dobile i  sledeće  ličnosti:

  • dr Dembic  Ljudevit, penzionisani   zamenik  gradonačelnika[56], XXIV 790 931
  • Toša Mijatov,  policijski  kapetan[57],

    Mijatov
    Upisnica na Pravni fak. Toše Mijatova
  • dr Dragutin  Stipić, penzionisani  gradski  načelnik[58],
  • Matej Jankać, advokat[59],

    JANKAC
    Matej Jankač
  • Josip Ruf, industrijalac[60],
  • Balint  Vujkov, književnik [61],
  • Arpad  Hiter (Hütter), industrijalac[62],
  • Roko Šimoković, knjigovezac[63],
  • Oton Tomandl, gradski inženjer[64],
  • gradski savetnik  inž.Kosta Petrović[65],
  • industrijalac  Vilim Konen (Conen)[66],
  • odvetnik Albe Kuntić[67] te lekar
  • dr Vinko  Perčić. [68]

Sa druge strane izvestan broj molbi za prijem u državljanstvo nije pozitivno rešen. U toj grupi su bili i:

  • Vilim Fizi (Füzi), vlasnik  tvornice  limene  robe[69]  koji je  posle žalbe     Ministarstvu ipak primljen za jugoslovenskog državljana[70],
  • dr  Sergije Lugarski[71],
  • Jakov Baser, Jevrej, nadkantor[72],
  • Jakob Ripner (Rippner),direktor i akcionar  fabrike  “Fako d.d.”[73]

Načelstvo  je  bilo “Prvostepena  obrtna  vlast” i vodilo je   registre radnji. Tako je nastala druga velika kategorija  građe, koja se odnosi na trgovačke radnje, zanatstvo i industriju. Po vrsti, to su bila uverenja kojima  se  strankama  potvrđivalo   faktično stanje, registracija, postojanje, kapacitet, itd.; zatim izveštaji, zapisnici o  pregledu  radnji,  razne  statistike  itd.  Sledeći analitički opisi (navedeni  iz  ineventara, bez oznaka  listova)  ilustruju ovu grupu građe:

Beleška o seriji Gradskog načelstva  (1931)

U staroj Jugoslaviji po zakonu o banskoj upravi od 11.11.1929 god. prestale su funkcije velikih župana – opštinske uprave postavljaju Banovi.Pored toga, zakonom o podeli zemlje na upravna područja, zakonom o unutrašnjoj upravi, zakonom o opštem upravnom postupku ali i drugim zakonima administrativnim, ekonomskim, finansijskim, prosvetnim, zdravstvenim itd. izveden  tako velik preobražaj da se već god. 1931 oseća potreba za novi zakon o opštinama, odnosno zakona o gradovima.

Gradovi u zemlji postali su opšte upravne vlasti prvog stepena i kod njih su koncentrisana sva lokalna upravna vlast i upravna delatnost.Oni su dobili veću samostalnost, a i veću odgovornost.

Pri unutrašnjoj organizaciji i u Subotici – gradski načelnik je odgovorni nosioc opšte upravne vlasti prvoga stepena.Njegov je položaj je već tim predestiniran.

-Podnačelnik grada ima funkciju pomoćnika načelničkog.Ali u poslovima vršenja opšte upravne vlasti dobijaju te funkcije stalni upravno politički činovnici načelstava, jer samo oni nose punu činovničku odgovornost za svoj rad.

Građa Prvostepene obrtne vlasti, koja potiče samo iz god. 1931 pripada seriji odeljenja Gradskog načelstva Subotice (1919-1941).Od 1931 godine Gradsko načelstvo kao i prvostepena obrtna vlast, bila je nadležna za izdavanje ovlašćenja za obavljanje zanata i vođenje trgovinskih i ugostiteljskih radnji.Međutim, pored te opšte funkcije u građi serije Gradskog načelstva Subotice iz god. 1931 važni su i spisi koji obuhvataju privredno – politički, zdravstveni, prosvetni itd. karakter grada, na pr. statistički iskaz o subotičkim fabrikama, sklapanje kolektivnih ugovora radnika sa poslodavcima i tužba radnika radi neiplaćenih prinadležnosti, širenje alarmnih vesti o ekonomskoj krizi, adaptacije fabrika sa projektom, naredba ministra socijalne politike i narodnog zdravlja, finansijsko stanje Subotice, predlog zaštite poljoprivrednih radnika i.t.d. Sve u svemu, može ta serija da služi korisno u istraživanju naše prošlosti.       Magyar Laszlo     1976

analitički opisi u xls formatu:  OBRTNA VLAST 57 1 1931

Sledeći analitički opisi (navedeni  iz  ineventara, bez oznaka  listova)  ilustruju ovu grupu građe:

–  Uverenje za filijalu  transportnog preduzeća “Blum i Poper” o datumu početka rada (1925 godine)[74] 

–  Statistika  industrijskih  i  zanatskih  radnji, u registru  zanatskih   radnji  (sa  dozvolama)  ubeleženo 9,  u registru  industrijskih  radnji  (sa  dozvolama)  6, trgovačkih  za  koje  je  potrebna  dozvola  412, zanatskih 1630, industrijskih  45,  trgovačkih  i ostalih 1114.[75]

–  Izveštaj o broju radnji  koje  se  bave  prodajom  životnih namirnica. (229 gostionica, 77 pekara,…)[76]

–  Izdavanje  odobrenja  za upotrebu  postrojenja  za  izradu   štirke i ovlaštenje  za proizvodnju štirke i skroba zanatskog  karaktera, mr. farmacije Verteši Beli, vlasniku  firme  “Orient”.  Prilog: tehnički nacrti, Službene novine, plan grada (1921).[77]

–  Molba  “Margit  mlina  d.d.” za izdavanje dozvole za zamenu     elektromotora gasnim generatorima.  Žalbe  suseda  zbog  pozitivno  rešene molbe  obrazložene  povećanim  zagađivanjem  vazduha novim  pogonom. Prilog:tehnički nacrti.[78]

–  Postupak pomirenja hotelskih   i  kafanskih   radnika  sa  poslodavacima. Zapisnik sporazuma sa kolektivnim ugovorom.  Prilog:Pravila subotičkog kelnerskog doma.[79]

–  Odluka Nezirović Ismetu da može svoju  poslastičarsku radnju voditi pod imenom “Pelivan”[80].

Pored toga, građa  pruža  obilje  podataka  iz  niza  drugih  oblasti, kao na pr.:

–  statistike stanovništva u srezu; Dopis KBI-i sa podatcima o srezu  i Načelstvu. Stanovnika ukupno – 102 133, Srba 10054,  Bunjevaca 44 892, Mađara 39 108, Jevreja  3739, itd. Broj industrijskih preduzeća – 53,sa 4286 zaposlenih radnika, sreski  načelnik  dr Momirović Veljko na dužnosti  od  4. 01. 1935.  godine…[81]

–  poljoprivredi; Izveštaj o pregledu  vina  u podrumu  Hiršl Vladislava ( 4999 litara rizlinga, 1159 litara  kevedinke …  potpuno zdrava, sa specifičnom  aromom)  na molbu  Kunec  (Kunetz) Đorđa[82], Rešenje  KBU  o odlikovanju  lica zaslužnih  za  unapređenje  poljoprivrede,  Vidaković  Antuna  senatora i Hiršl  Vladislava dipl. baštovana[83]

  • poslovima javne bezbednosti; Pregled  stanja  javne  bezbednosti za januar 1937. godine sa  izveštajem  Subotičkog žandarmerijskog  voda[84],  Izveštaj  žandarmerijske stanice  Tavankut   o političkim  zborovima  koje  je 7.3.1937.godine održao  Josip Vuković-Đido  (govorio  o  budućem  srpsko-hrvatskom sporazumu[85],  Žandarmerijska  stanica  Žednik izveštava o  pokušaju  silovanja, za  koje  je  osumljičen  Budinčević  Franjo[86],  Žandarmerijska  stanica  Subotica  izveštava o  lešu  samoubice  na pruzi Palić-Subotica[87],  Žandarmerijska  stanica  Tavankut  izveštava o osnivanju JRZ (Jugoslovenske  radikalne  zajednice) u Donjem Tavankutu[88], Izveštaj  žandarmerijske stanice Subotica o hapšenju Tamaši Joške, zbog  bludne  radnje  sa  petogodišnjim  dečakom.[89]

–  kulturi i  školstvu;  Sreski  školski  nadzornik  obaveštava  o pokrenutom  postupku  pred  građanskim sudom  protiv  upravitelja  osnovne škole “Sveti  Sava”  Lungulov  Radivoja[90],  Spisak  knjižnica i čitaonica- ukupno 10, na teritoriji sreza.[91]

–  zdravstvu; Izveštaj sa podacima o sanatorijumu  “Hajzler”  (12 kreveta, 1 lekar…)[92]

–  prostituciji; Uredba KBU o  merama  za  suzbijanje prostitucuje i  dopis  Načelstva  sa  primedbama  i  predlogom  za   stavljanje prostitutki  u  posebne domove radi lakše kontrole   tajne  prostitucije[93].

Ima i podataka o političkim  kretanjima; Telegram sa pozivom članovima     skupštinskog  kluba  JRZ da  neizostavno  prisustvuju  narednom  zasedanju skupštine[94],  Podaci o  političkoj  pripadnosti predsednika opštine inž. Ivković Ivandekić  Ivana  (raniji  član HSS, a sada član JRZ)[95]

Kao i dobrovoljcima; Molba  Božidara  Rankovića,  ratnika  srpske dobrovoljačke divizije u I sv. ratu, za prijem kod kralja Petra  II[96]

  • veleposednicima i agrarnoj reformi; Odluka o eksproprijaciji  velikog  poseda Lelbah (Lelbach) Julija, 324 k.j. na Zobnatici  uz  nadoknadu od 730 525 dinara[97].

–  raznim prijavama; Prijava  Državnom  tužilaštvu protiv  Josipa Vuković-Đide zbog klevete Načelstva (da je ono korumpirano i da  su mu postupci sumnjivi)[98]

–   statistikama  potrošnje;  Izveštaj  KBU  o  potrošnji   tečnih  goriva  u  1938.  godini  u   srezu.   Potrošnja   petroleuma   za  osvetljenje  koji  koristi  12 500 domaćinstava iznosi 300 000 kg, bezina za 154 automobila – 211  750  kg,  za  40  teretnih  vozila dizel goriva – 110 075 kg…[99]

  • ekologiji; Spisak  15  preduzeća  koja  ispuštaju  otpadne  vode[100],   Prijava   Stipić   Vladislava,   advokata, protiv Kemenj  Đorđa, fabrikanta  sirćeta, zbog  zagađivanja vazduha isparenjima iz fabrike[101],  i nizu drugih tema i oblasti.

Prilozi predmetima; kao kao tehnički nacrti, fotografije i  drugo, su  posebno  naznačeni.[102] Pored  broja  listova,  u  slučajevima  upotrebe  stranog  jezika  u građi, (mađarskog  ili  nemačkog) i to čini elemente analitičkog opisa predmeta.[103]

Analitički inventar, spojene 4 sveske, pdf format: SRESKO 1934 1940 spojeni

primeri analitičkih opisa (1934-1940) arhivske građe:

F:57.453/1934

  1. Izdavanje uverenja  o državljanstvu   Horvacki  Ivanu, umirovljenom  gradskom redaru.                                                                                                                                                                             l:4

F:57.546/1934

  1. Izdavanje uverenja   o   državljanstvu  dr Stipić  Dragutinu, penzionisanom gradskom načelniku.  l:4

F:57.555/1934

  1. Izdavanje uverenja  o     državljanstvu   dr  Klajn Adolfu, penzionisanom primarijusu Gradske javne bolnice.  l:4

F:57.570/1934

  1. Izdavanje uverenja o državljanstvu dr Ostrogonac Beli, lekaru.  l:3

F:57.129/1936

  1. Molba Nojček   Geze lekara     radi     izdavanja     uverenja  o državljanstvu.  l:4

F:57.169/1936

  1. Molba Jankač Milivoja, diplomiranog pravnika,   za izdavanje     uverenja o državljanstvu.       l:3

F:57.389/1936

  1. Dopis KBU-i sa obrazloženjem za odbijanje molbe Baser Jakova, Jevreja, nadkantora, za prijem u   naše   državnjanstvo,  da bi se  izbeglo nagomilavanje manjinskog življa.   l:1 kako seF 57 389 1936

F:57.510/1937

  1. Molba Horvat Stevana za dozvolu upotrebe mlina,sa   zapisnikom   o  pregledu objekta i postrojenja.   U   prilogu   tehnički   opis   i   nacrti mlina.  l:32

F:57.659/1937

  1. Romić Veco,upravitelj osnovne škole “Ivan Antunović” prijavljuje Budanović   Petra, policijskog  kapetana   zbog     mešanje   u  njegove  nadležnosti oko otpuštanja školske posluge.  l:5

F:57.1055/1937

  1. Prijava Udruženja trgovaca protiv “Pučke kasine” zbog bespravnog rada, držanja bifea. l:1

F:57.2551/1937

  1. Izveštaj o broju radnji koje se bave prodajom životnih namirnica. ( 229 gostionica, 77 pekara,…) l:1

F:57.4120/1938

  1. Zapisnik o polaganju  vozačkog  ispita, sa fotografijom, Bartol   Teodora, šefa žljezničke stanice Naumićevo.  l:4

F:57.4291/1938

  1. Izveštaj žandarmerijske stanice Tavankut o   isticanju   hrvatske zastave na Domu seljačke sloge u Tavankutu.  l:1

F:57.4158/1938

ALBA Kuntich
Albe Kuntić kao student
  1. Molba odvetnika Kuntić Albe  za   izdavanje  uverenja  o državljanstvu. l:3

F:57.1608/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavanakut izveštava o održanom političkom  zboru “Udružene opozicije”.                               l:1

 

F:57.1618/1939

  1. Žandarmerijska  stanica  Subotica  izveštava  o  zapaljenom  žitu  na imanju Isakov Svetozara.                                                                             l:1

F:57.1643/1939

  1. Molba  Vojnić  Andrije,  novinara,   za   izdavanje   uverenja   o  državljanstvu.  l:3

F:57.1651/1939

  1. Prijava prekida rada  gvožđarske  radnje i  otkaz  obrtnice  Seneš  Kolomana.  l:4

F:57.1723/1939

  1. Izdavanje ovlaštenja za trgovinu mešovite robe, Mamić Milanu. Prilog: Poslovna knjižica.            l:15

F:57.1725/1939

  1. Uverenje o nekažnjavanju za obrtne izgrede Jakobčić  Konen (Conen) Vilima. l:2

F:57.1736/1939

  1. Izveštaj žandarmerijske stanice Tavankut o  održanom  političkom  govoru, bez odobrenja vlasti, na kojem je govorio advokat  Skenderović Mića.  l:1

F:57.1921/1939

  1. Zapisnik o polaganju vozačkog  ispita  Vujković  Cvijin  Bartula, zemljoposednika.  Prilog: fotografija.                                             l:4

F:57.1925/1939

  1. Izveštaj  žandarmerijske  stanice  Subotica  o  hapšenju   Tamaši  Joške, zbog bludne radnje sa petogodišnjim dečakom.  l:1

F:57.1975/1939

  1. Izdavanje uverenja o državljanstvu za Čović Albu, gostioničara.                         l:4

F:57.1987/1939

  1. Dopis  KBU  sa  tabelarnim  iskazom, podacima  o   industrijskim preduzećima  u  Subotici,   njihovom   kapacitetu,   kapitalu,   broju   radnika, domaćih i stranih,  i  ocenom  da  li  je  važno  za  narodnu  odbranu ( “Zorka  a.d.”,  30  mtc,  2  500   000   din.,važno   radi  proizvodnje hemikalija, 129 domaćih i 1 strani radnik …)   l:8

F:57.2032/1939

  1. Odluka o prekidu rada preduzeća  “Patria,  zavod  za  proizvodnju   seruma”, sa spisima o registraciji iz 1921.godine.  Prilog: tehnički nacrti objekata.                l:64

F:57.2035/1939

  1. Izdavanje  dozvole  inženjeru  Švicer  Pavlu   za   preduzeće   za  deratizaciju i dezinsekciju zanatskog obima.  l:5

F:57.2132/1939

  1. Zapisnik o polaganju vozačkog ispita Sedlak  Matije,  policijskog  agenta. Prilog: fotografija. l:4

F:57.2166/1939

  1. Izdavanje   uverenja  o  državljanstvu   Vojnić  Ladislavu,   zemljoposedniku. l:5

F:57.2262/1939

  1. Zaključak za upisivanje u trgovački registar  rasadnika  “Hortus”, vlasnika Jakobčić Konen Vilima i Hiršl Vladislava.  l:1

F:57.231/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavankut, izveštava o održanom političkom  zboru “Udružene opozicije” u Maloj Bosni.Govorili  su  Josip  Vuković Đido i Skenderović Mićo, o novom predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću  i njegovim težnjama da reši “hrvatsko pitanje”. l:1

F:57.2358/1939

  1. Podaci  sa  rezultatima  berbe   grožđa   1938.godine. Prijavilo  je rezultate 288 vinogradara, ubrali su 560 614 kg grožđa  i  dobili  336 368 litara vina. l:4

F:57.2359/1939

  1. Molba za  izdavanje  uverenja  o državljanstvu  Jakobčić  Mirku  i  Eugenu. l:4

F:57.2395/1939

  1. Tromesečni  izveštaji  sreskog  načelnika o činovništvu i  privredno  socijalnim  pitanjima u srezu. Privreda je u   stagnaciji,  poljoprivreda zbog konzervativnosti patrijahalnog  stanovništva  slabo  intenzivirana,”Uredba  o  ograničenju  prometa   nakretnina”   sputava  privrednu slobodu.Socijalni  život  je  uglavnom  normalizovan,  nema  velikog broja socijalnih bednika..   l:9

F:57.2457/1939

  1. Uverenje Jakobčić  Konen  Vilimu  da  je  vlasnik  dve  ekonomije (Tuk br.8 i Kelebija br. 208), te da se bavi stočarskom proizvodnjom.   l:3

F:57.2565/1939

  1. Žandarmerijska stanica  Tavankut  izveštava  o  hapšenju  Vojnić  Jose zbog ubistva. l:2

F:57.2578/1939

  1. Zapisnik  o  polaganju  vozačkog  ispita  Tifenteler   Dezidera,  apotekara. Prilog: fotografija.   l:4

F:57.2737/1939

  1. Okružnica KBU o hapšenju švercera heroina Kozakević Nikole, Rusa, nastanjenog u Subotici. l:1

F:57.2788/1939

  1. Molba  Jankač  Zvonimira,  advokata,  za   produženje   važnosti  uverenja o državljanstvu.  l:2

F:57.2885/1939

Dr Gams
Andrija Gams kao student
  1. Molba dr  Gams Andrije,  advokata,  za  izdavanje uverenja  o državljanstvu. l:2

 

F:57.2916/1939

  1. Izveštaj KBU o  Jakobu  Ripneru,  koji  “slabo  vlada  državnim  jezikom, a građanski je ispravan i asimilovan ovdašnjoj  sredini”,  i  potvrda uručenja odluke o nepriznavanju državljanstva. l:3

F:57.3148/1939

  1. Izveštaj da je u Paliću tokom marta 1939. godine ulovljeno 1811 kg šarana.   l:2

F:57.3232/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavankut prijavljuje Marka  Vukovića  zbog  silovanja. l:2

F:57.3246/1939

  1. Obaveštenje veterinarskoj službi o utovaru  50  svinja  Presburger  Ernesta za izvoz u Beč. l:1

F:57.3258/1939

  1. Obaveštenje veterinarskoj službi o utovaru  50  svinja  “Centrale udruženja proizvođača i tovljača stoke” za izvoz u Beč.  l:1

F:57.3361/1939

  1. Žandarmerijska stanica  Žednik  izveštava  o  nanošenju  povreda  Anišić Kazimiru prilikom tuče  u katoličkoj crkvi.   l:1

F:57.3468/1939

  1. Molba Miković Stipana za izdavanje uverenja o državljanstvu.  l:4

F:57.3525/1939

  1. Molba  Medaković  Dušana,  glumca,  za   izdavanje   uverenja   o državljanstvu. l:2

F:57.3584/1939

171.Žandarmerijska stanica Tavankut  prijavljuje  Kujundžić  Luku zbog isticanja hrvatske zastave.  l:1

F:57.3599/1939

slika Gingold
Dragutin Gingold
  1. Molba Gingold Dragutina za izdavanje uverenja o državljanstvu. l:5

F:57.3616/1939

  1. Žandarmerijska  stanica   Tavankut   prijavljuje   Rudić   Franju  zbog  širenja  lažnih  vesti. Ustanovljeno  je  da  je   čitao   projekt  srpsko-hrvatskog sporazuma pred više lica, koji je  dobio  od  Josipa  Vuković  Đide.  l:1

F:57.3631/1939

  1. Molba Rot Dežea, trgovca,za izdavanje uverenja o državljanstvu.  l:4

F:57.3729/1939

  1. Prijava  žandarmerijske  stanice   Žednik   protiv   nepoznatog   konjanika zbog širenja alarmantnih vesti o dolasku nemačke vojske.  l:2

F:57.3745/1939

  1. Žandarmerijska stanica Žednik prijavljuje krađu iz  kuće Kalmar  Tihomera za koju je optužena sobarica.  l:1

F:57.3748/1939

  1. Žandarmerijska  stanica  Žednik  prijavljuje  Hrnjak   Đuru,  zbog   nedovoljnog nadzora  nad  svojom  decom  koja  su  ranjena  u  igri  sa   ručnom bombom nađenom na tavanu.   l:1

F:57.3771/1939

  1. Prijava žandarmerijske stanice  Tavankut  o  isticanju  hrvatske  zastave na Domu Seljačke sloge u Donjem Tavankutu.  l:1

F:57.3867/1939

  1. Izveštaj žandarmerijske stanice  Kereš  o  samoubistvu vešanjem, Jurić Ivana. l:1

F:57.4045/1939

  1.   Tabelarni  podaci o 5 subotičkih   privatnih   mlekara, o  količinama  prikupljenog  mleka,  dobijenim   prerađevinama, puteru, pavlaci i drugim proizvodima. Najviše mleka sakuplja sa na posedu Josipa Piukovića, 220 139 litara godišnje, itd.     l:3

F:57.4047/1939

  1. Tužba Sič Josipa, poljoprivrednog sluge, protiv Jakobčić  Lazara, zemljoposednika, zbog neisplaćenih prinadležnosti.                         l:25

F:57.4052/1939

  1.   Dopis  Udruženja  trgovaca  za  grad  Suboticu   radi   izdavanja  legitimacija agentima “Tgovačke policije”.   l:1

F:57.4072/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavankut prijavljuje Čanadi Mihajla  zbog  širenja alarmantnih vesti da će Mađarima pripasti  sve  što  je  bilo  pod njihovom vlašću pre 1918.godine.  l:1

F:57.4120/1939

  1. Žandarmerijska  stanica   Kelebija   prijavljuje   Marki   Rozu,  domaćicu,  zbog  davanja  obaveštenja  licima  koja  ilegalno   prelaze  granicu.  l:1

F:57.4266/1939

  1. Uverenje udovi Hartman Rafaela o ekonomskom gazdinstvu (Veličina  – 100 k.j.,zasajano kukuruzom – 73 k.j.,pripodnih krmača – 43…).  l:5

F:57.4308/1939

  1. Izveštaj KBU o potrošnji tečnih goriva u 1938. godini  u  srezu. Potrošnja petroleuma za osvetljenje koji  koristi  12  500  domaćinstava  iznosi 300 000 kg, benzina za  154 automobila  – 211  750 kg, za  40 teretnih vozila dizel goriva – 110 075 kg…    l:18

F:57.4376/1939

  1. Uverenje   Piuković   Josipu,   veleposedniku,   o   ekonomskom gazdinstvu  čija  je  površina   442   k.j. (Kelebija,Žednik) i  o posedovanju  traktora  “Kormik”  koga  koristi  isključivo  za   obradu  vlastitog poseda. l:2

F:57.4529/1939

  1. Dopis KBU sa podacima o Žedniku  (2705  stanovnika…)   i  okolnim  naseljima. l:1

F:57.4720/1939

LIFKA 1930
Alexander Lifka, 1930.
  1. Uverenje  Lifki  Aleksandru  da  je  podneo molbu za sticanje državljanstva. l:2

F:57.4928/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavankut podnosi  prijavu  protiv  Lazić  Stipana zbog isticanja hrvatske zastave u znak dočeka izaslanika  dr Mačeka, Tomašković Ljudevita.  l:1

F:57.4929/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavankut podnosi prijavu protiv  Crnković Jakova zbog isticanja hrvatske zastave u znak  dočeka  izaslanika  dr  Mačeka, Tomašković Ljudevita. l:1

F:57.4930/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavankut  podnosi  prijavu  protiv  Orčić Marka zbog isticanja hrvatske zastave u znak  dočeka  izaslanika  dr  Mačeka, Tomaškovića koji je  trebao  da  održi  nedozvoljen  politički govor za “Udruženu opoziciju”.  l:1

F:57.4932/1939

  1.   Žandarmerijska  stanica  Tavankut   podnosi   prijavu   protiv  Francišković Nestike zbog isticanja hrvatske zastave.   l:1

F:57.4934/1939

  1. Žandarmerijska stanica Tavankut  podnosi  prijavu  protiv  Sivić  Ivana zbog isticanja hrvatske zastave.  l:1

F:57.4935/1939

  1.   Žandarmerijska  stanica   Tavankut   podnosi   prijavu   protiv  Milodanović Jose zbog isticanja hrvatske zastave.  l:1

F:57.4951/1939

  1. Izveštaj o štrajku radnika u stolarskoj  radnji  “Šipoš  Karlo  i  sinovi”.   l:13

F:57.5278/1939

  1. Izveštaj žandarmerijske stanice Tavankut o pokušaju održavanja neodobrenog  političkog zbora  “Udružene  opozicije”  na  kojem  je  govorio izaslanik dr Mačeka, profesor Tomašić.   l:1

F:57.5343/1939

  1. Ovlaštenje Jakobčić Konen Vilimu za vođenje rasadnika “Hortus”.   l:4

F:57.5344/1939

  1. Dopis KBU sa  obrazloženjem  za  prijem  u  državljanstvo  Lifka  Šandora, trgovca. Po poreklu  je Čeh, nema  nepokretnog  imanja, poseduje  kapital od 400 000 dinara, nema veze  sa  sumnjivim  ili  anacionalnim  elementima…    l:1

F:57.5357/1939

  1. Odluka o prestanku rada rasadnika  “Hortus”,  vlasnika  Jakobčić  Konen Vilima. l:3

F:57.58/1940

  1. Dopis KBU sa statistikom radnji. Zanatskih, sa dozvolama ima 12, industrijskih, sa dozvolama – 11,trgovačkih, sa  dozvolama  –  4461,  zanatskih – 1858 i industrijskih – 39.  l:4

F:57.196/1940

  1. Spisak 17 lica, vlasnika više od 15 krava ( Vojnić Bela ima  40  krava, Kalmar Tihomer – 36, Ruf Josip – 36…).  l:4

F:57.255/1940

TOLJ
Ivan Tolj kao student
  1. Molba Tolj Ivana,  gradskog  činovnika  za  izdavanje  uverenja  o državljanstvu. l:4

F:57.449/1940

  1. Izveštaj  žandarmerijske  stanice  Žednik  o   smrti   skitnice  prosjaka, usled iscrpljenosti i zime.  l:1

F:57.528/1940

  1. Zapisnik  o  polaganju  državljanske   zakletve  Klajn  Davida, crkvenjaka Jevrejske veroispovedne opštine. l:3

[1] Milenko Palić, Pregled administrativno – teritorijalnih promena  u  Vojvodini 1918 – 1941, Zbornik  za  društvene nauke, sv. 38,  Novi Sad  1954, st.126,127.

[2] Pro Memoria br. 7, Subotica, maj 1989, Mirko Grlica – Vaš Geza, Subotica u Jugoslaviji. Mijo Mandić je  dobio  zadatak, od gradonačelnika da dr Pleskovića obavesti da mora da odstupi  sa položaja. Kako to navodi Petar  Pekić u delu Povijest Hrvata u  Vojvodini od najstarijih vremena do 1929. godine, Zagreb 1930,  na st.231, Mandić je na opiranje Pleskovića rekao: “Ako se ne udaljite, silom će vas odstraniti.”

[3] Dr Stipan Matijević, advokat po struci,ostao je na tom  položaju do 20.5.1920.godine. Marta  1919. godine  od  Narodne  uprave u Novom  Sadu,čije  nadležnosti od  tada prelaze na  Ministarstva  u Beogradu, gradonačelnik dobija dopis sa informacijama o tome, i posebnim izrazima zahvalnosti od predsednika Narodne  uprave,  njemu lično i saradnicima,na savesnom i rodoljubivom radu kojim  su: “… omogućili  da uspešno obavima jedan  od  najjačih  poslova u istoriji naroda  srbskog, posao odkidanja ovih bogatih  pokraina Ugarske i pripajanje  istih Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.” Istorijski-Povijesni Arhiv Subotica. PoAS, F:47.1820.

[4] Od  338 mesta u municipijskom odboru, polovinu  su  sačinjavali  “oni državljani koji na području  grada  plaćaju  najviše državnog neposrednog poreza a u drugoj polovini oni po biračima izabrani.” (postojalo  je  12  izbornih  okruga). Povijesni arhiv Subotica dalje samo PoAS , F:47.1821. Radna, nedovršena  verzija prevoda  na  srpskohrvatski jezik   statuta – Organizacioni statut  opštine  grada  Subotice, koja nikada i  nije dovršena.

[5] Rezultati parlamentarnih izbora, od prvih 1921. godine pa do zadnjih  1938.  godine,  bili  su  korektivni  kriterijum za  proporcionalnu raspodelu mandata na lokalnom nivou-imenovanjem. Nakon izbora 1921. godine, u gradsku skupštinu, koja je imala 200 članova,kao najjače stranke ulaze,tada koalicioni partneri, Demokratska stranka sa 36 i Narodna radikalna stranka sa 31 predstavnikom. Pored zabranjene KPJ u lokalnu  vlast nisu ušli ni predstavnici Hrvatske Pučke stranke, koji su odbili ponuđenih  10 mandata. Parlamentarni 11 11 1927

[6] Navedeni prevod Organizacionog statuta.

[7] POAS, F:47. Zapisnik  1929, list 190. Tabela o broju i stanju gradskih službenika.

[8] “Tako je subotička gradska uprava očišćena bila od mađarskog  činovništva …” Pekić, nav. delo st. 223.

[9] Jedan deo administrativnog osoblja je odbio da položi  zakletvu do konačnog rešenja teritorijalnih pitanja sa Mađarskom i  zbog  toga su gubili službu, ali povoljni uslovi za sticanje  gradske penzije (samo 10 godina  rada u službi grada)  koju  će  dobiti  veliki broj bivših službenika,predstavljaće u budućnosti veliki   teret  za  radski  budžet. Već u  1919.  je  bilo  336  gradska  penzionera. POAS, F:47. XI 31/1919.  Ilustraciju stanja u  gradskoj upravi daje Pekić u navedenom  delu st.249. “Općinski  namještenici ponajčešće bijahu postavljeni ljudi  bez dovoljno   činovničke  prakse  i  propisane  kvalifikacije.”  i  nastavlja   “…među činovništvom zavlada partizanstvo, a  u administraciji  pravi haos; štićenik moćnog političara  čini što hoće,korupcija se širi, a ugled vlasti  pada.”

[10] Izvestan broj gradskih službenika nije zadovoljavajuće koristio državni jezik  ni  1934. godine. Iz  Kraljevske Banske  uprave  te godine je stigao dopis u kome  Ban  piše:  “Obavešten sam da  u Gradskoj kući i danas, 15. godina  posle  oslobođenja  ima  činovnika koji ne znaju ili slabo znaju državni jezik i da se i danas po hodnicima i kancelarijama čuje samo mađarski  jezik, koji ti činovnici i službenici  upotrebljavaju  čak i u međusobnom opštenju.” Dalje  nastavlja o “indiferentnosti prema našim   nacionalnim   ciljevima”kod    činovnika i manjku “sposobnih nacionalnih boraca.” O svim tim uočenim pojavama od  gradonačlnika inž.  Ivana  Ivković  Ivandekića  traži  detaljan izveštaj. Gradske vlasti  su  sprovele  ispitivanje,  sastavile  spiskove i 21  službenik  je  pozvan  na  polaganje  ispita iz  poznavanja jezika, a 6 koji nisu zadovoljili  je  i otpušteno.

[11] Istovremeno postojanje Bačko – baranjske  županije,  koja je funkcionisala po liniji samoupravnih poslova  i  Bačke oblasti,  koje se bavila poslovima opšte uprave  i  strukom Ministarstva  unutrašnjih poslova, obe sa sedištem  u  Somboru, a koje se teritorijalno nisu poklapale, samo pokazuje svu  komplikovanost  i tesnu isprepletenost formi  starog  i  novog  administrativno  upravnog sistema. Palić, nav. delo, st. 148,149. Poslednji  Veliki župan   Subotice  je  bio  Dušan  Manojlović,  pošto  je   rešenjem  Ministarstva unutrašnjih dela  br.510,  od 17.1.1929.  godine  ukinuta  ta funkcija. POAS, F:47. Gr.387/1929.

[12] Zakon o ustanovljenju oblasti i Uredba o podeli zemlje na  oblasti donešene su 1922. godine.Politički problemi, sukobi dve  oprečne  koncepcije  sistema državnog  uređenja, centralističke sa  federalističkom, odlagali su punu primenu podele zemlje  na oblasti.

[13] Česti su primeri da se ulažu interpelacije gradskih odbornika u kojima zahtevaju raspisivanje opštinskih izbora. To su učinili i Stevan Majlat i dr  Miloš  Rafajlović,  na  sednici  Proširenog  senata 1925. godine. POAS, F:47.  Zapisnik  1925.  271  P.S. Pored toga na velikom skupu 14.2.1926. godine doneta  je  Rezolucija svih privrednih staleža u Subotici,u  kojoj  je  na prvom mestu protestovano  protiv  neproporcionalno  velikog   oporezovanja  Vojvodine ali i loše lokalne administarcije, koja već 8 godina radi bez kontrole, te  su  traženi  lokalni  izbori. POAS,  F:47.  Zapisnik 1926, 3 P.S.

[14] Pro  Memoria, br.9, Subotica, novembar 1990, Mirko Grlica  – Geza Vaš, Subotičko višestranačje 1919-1929 i POAS, F:47. Zapisnik 1927-1928. SUBOTICKO VISESTRANACJE

[15] Izabran je, odnosno potvrđen, sa 52 glasa – za  i 46 – protiv, dotadašnji gradonačelnik Dragutin Stipić, koji je na  tu funkciju došao sa položaja velikog župana. Za gradonačelnika je imenovan još 20.5.1927. godine. U svom nastupnom govoru,  pored ostalog je istakao: “…nalazimo se u  još nesređenim administrativnim prilikama, kada se položaji    zauzimaju ne na  temelju izbora, nego  se  jednostavno   mesta popunjavaju  naimenovanjem od strane državne vrhovne uprave.” Kao gradski načelnik  ostaće do 23.3.1929. godine kada ga je zamenio penzionisani general  Selimir Ostojić. HAS, F:47. Gr. 573/1929

[16] Županije se prestale sa radom 10. a oblasti  15.11.1929. godine. Njihove nadležnosti  prenete se  na Kraljevske Banske uprave, kojih je bilo 9. Subotica  je  ušla  u sastav  Dunavske  banovine. Jedan od kritičara i novouvedenog sistema bio je  i  Blaško Rajić, koji kao gradski odbornik 1931. godine ističe: “Subotica  je  izgubila  dosta  od  svoje  samouprave  a  manji gradovi,  Novi Sad, Ljubljana,  Skopje,  oslobođeni  su  banske  vlasti.”  POAS,  F:47. Zapisnik 1931-32, 162 G.P.

[17] Službene  novine  Kraljevine  Jugoslavije,  br.169, XLIII, 25.07.1934.

[18] isto

[19] isto

[20] POAS, F:47.11. Zapisnik 1934-34, br. 161  G.P.  Iz  izlaganje gradskog načelnika (ubuduće pretsednika  opštine inženjera  Ivković Ivandekić Ivana) na vanrednoj sednici Predstavništva  grada 22.9.1934. godine.

[21] Palić Milenko, nav. delo, 155.

[22] POAS, F:057. Sresko načelstvo 1934-1941, 8897/1937.

[23] POAS,F:047. I  2129/1935.

[24] Iz rada pređašnje gradske administracije  sačuvane  su  knjige, registri,  zanatlija  (od  1885.),  trgovaca  (od 1884.),  ugostitelja (od 1932.) i industrijskih radnji (od 1932.)

[25] Niz žendarmerijskih izveštaja iz  prve  polovine  1939.  godine, sa političkih  skupova “Udružene opozicije” svedoči  o plasiranju teza  da  je  sporazum  obuhvatio  i  Suboticu. Na zboru  u Donjem Tavankutu 18.2.1939. godine Josip Vuković Đido ( 1890 – 1950 ) vođa ogranka Hrvatske seljačke stranke  govorio    je o očekivanjima da se za jesen opet raspišu parlamentarni izbori te da  će Subotica biti vezana sa Hrvatskom i Zagrebom. POAS,F:57.1608/1939. Izveštaj o zboru u Maloj Bosni 12.3.1939, na kome je istaknuto da je Josip Vuković Đido bio u Zagrebu na  razgovorima  sa  dr  Mačekom  te  da prenosi njegove planove   po kojima će “…Subotica, Sombor i  sva okolina  otpasti  od Srbije i pripasti Hrvatskoj…” POAS,F:57.2311/1939. U Tavankutu  je Rudić Franjo je čitao projekt sporazuma koji je dobio od bišeg narodnog poslanika, Josipa Vukovića Đide 18.aprila, po kome će Subotica pripasti  novoj  Banovini,  svedoči  izveštaj tavankutske žandarmerijske čete. POAS, F:57.3616/1939

[26] U Malom Beogradu je  nepoznati  konjanik  u podoficirskoj uniformi, 18.aprila, projahao kroz  naselje  vičući  da  dolazi hitrlerova vojska te  da  će  prvo  stradati  dobrovoljci. POAS, F:57.3729/1939.  Čanadi  Mihajlo  iz  Šebešića  prijavljen  je  2.maja, zbog širenja lažnih vesti; da  su  završeni  pregovori oko srpsko – hrvatskog  sporazuma, ali da to nije ništa jer će ubrzo doći Mađari i uzeti sve što je bilo Mađarsko pre 1918.  godine. POAS,F:57.4072/1939.

[27] POAS,F:57. 8267/1937

[28] POAS,F:47.Inž. 5204/1934

[29] POAS,F:47. I 2129/1935.

[30] Veljko  Momirović je rođen 6.10.1895. godine u Staparu, od oca dr Stevana Momirovića, sveštenika i majke Ivanić Smiljke. Supruga mu je bila Danica  Kravić sa kojom je  stupio  u  brak 1925. godine. POAS, F:47.XII 278/1926.

[31] Petar Pekić, nev. delo, st.73.  Pored  Momirovića  i Rada  Lungulov će  imati značajnu  ulogu  u javnom, društvenom  i političkom   životu  Subotice a i šire. Lungulov (Rođen 1894. u Batanji (Battonya, danas u Mađarskoj) je kao učitelj  službovao je na  Kelebiji, da bi zatim bio imenovan za upravnika škole “Sv.Sava” u Subotici  i  školskog nadzornika   za novobečejski srez. Reputaciju “jugoslovenskog nacionaliste” (Dr  Dušan Popov, Srpska štampa  u  Vojvodini 1918-1941, Novi Sad 1983, st.435,438.) potvrdiće kao  vlasnik, urednik i  izdavač  niza listova u Subotici ( “Slobodna reč”, “Narodni glas”, “Narodna reč”, “Slobodna narodna  reč”)  Pored toga  je obavljao niz drugih  funkcija: šefa  subotičke Tajne policije, Velikog kapetana  u  Staroj  Kanjiži,  upravitelja subotičke gradske bibliote, predsednika Mesnog odbora JUNAO, zatim  Jugoslovenske akcije, organizacije  dobrovoljaca, Saveza  agrarnih zajednica za Bačku, Baranju i Srem, sekretara  Poljoprivredne  komore  u Novom Sadu, gradskog i banskog većnika i narodnog poslanika.

[32] POAS,F:228.113. Personalni spisi studenata i  F:228. Matrikula. Momirović se pokazao kao vrlo vredan i dobar student, za manje od 14 meseci, od 22.6.1921.  do  11.10.1922. godine, sa solidnim, ocenama položio je 16 ispita.

[33] Prof. dr Miodrag Simić, Beogradski i subotički Pravni fakultet 1941 – 1945, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd 1988, str.124.

[34] POAS, F:47. XII  278/1926.  Već  1.9.1926  on  je  tražio iz subotičkog Muzeja ogledalo za kancelariju  sa pozlaćenim okvirom (1,80 x 90 cm) koje je i dobio. “Isto ogledalo se nalazi u gradskom muzeumu bez ikakve potrebe, a sobi dežurnog kapetana je neophodno potrebno.” POAS, F:47.Gr.1765/1926.

[35] Kapetan Momirović je na to odgovorio: ” … da  je Momirović častan čovek, rezervni oficir koji  nosi  najviša  odlikovanja ove države, da je čast kod njega iznad svega.” POAS, F:47.Gr 1222/1927.

[36] isto

[37] Milija Dragović, student prava, bivši gradski dnevničar. Javlja se  i  kao  urednik  listova  “Subotički  glasnik”  (1923)  i  “Subotički vesnik”  (1928).  Kolozsi  Tibor, Szabadkai sajtó (1919-1945), Novi Sad 1979, st. 115, 168.  vidi: https://suistorijablog.wordpress.com/znameniti-likovi/

JUG FASIZAM Suboticki glasnik 4 3 1926
Subotički Glasnik, 4.3.1926.

[38] Dragoslav Đorđević  rođen  je  u  mastu  Zakuta  1887. godine. Nastavnik  po profesiji. Od 1911. do 1924.godine  profesor u Gimnaziji u Paraćinu.  Kao  potporučnik, zapovednik artiljerijske  baterije, sa srpskom  vojskom  ušao  u Suboticu   14.11.1918.  godine,  samo nekoliko časova posle prvih srpskih trupa. Član  Narodne  radikalne stranke. Imenovan za  Velikog župana Subotice (od 11.9.1924) i gradonačelnika  (od  14.10. 1926.  do – do 27.4. 1927.) Povodom njegovog smenjivanja sa  gradonačelničke dužnosti organizovane su velike manifestacije, sa bakljadom, u kojima  je  bilo  više  hiljada  učesnika,  na kojima je pozdravljan njegov odlazak.”Subotičke novine” 13.5. 1927. Supruga mu je bila Mara Malagurski, Bunjevka koja se   istakla kulturno umetničkim radom.Bračni  par  Đorđević, nakon tih po njih neprijatnih događaja, odlazi da živi  u  Beogradu, pošto  je Dragoslav stavljen na raspolaganje Ministarstvu  prosvete. vidi: https://suistorija.wordpress.com/subotica-1918-1938/ulomci-za-povijest-subotice-u-1925-godini/

[39] POAS, F:47.Gr. 829/1927

[40] Zamenio je na tom položaju Stevana Piukovića, koji  je  kratko vreme,kao penzionisani zamenik velikog kapetana, od 14.9.iste godine, došao na  mesto  dr  Stevana  Damjanovića  i  obavljao  dužnost prvog policajca u  gradu. POAS,  F:47.Gr.  2049/1927.  i   F:47.XII 278/1926

[41] POAS,F:47.XII 278/1926

[42] POAS,F:47.Gr. 96/1929.

[43] O njegovom policijskom službovanju  u  Novom  Sadu,  u  građi  Načelstva govori samo poziv  iz  1937. godine,  kada  je bio pozvan u Novi Sad, povodom sudskog spora oko nestanka garniture nameštaja iz likvidiranog železničkog komesarijata.

[44] Inženjer Aleksandar Rotov je na dužnost u  Suboticu  došao  sa istog položaja u orašačkom  srezu, oktobra  1936. i ostaodo marta 1940. godine.Referent u svojim izveštajima često ukazuje na okoštalost salašarskog sistema gazdovanja, gde novine teško prodiru. IAS.F:57.8267/1937

[45] Stočne zaraze, slinavka i šap, svinjska kuga i druge,  nanosile su  velike  štete   stočnom fondu i borba za njihovo sprečavanje  i  ograničavanje   stalna  su  zadaća sreskog veterinara.Kontrola mesa za  izvoz,  isto  tako  je  jedna  od njegovih redovnih obaveza. Srez je bio centar prerade i izvoza mesa i mesnih prrađevina. Tu je   radila  i  u  jugoslovenskim  okvirima  najveća  eksportna  firma  u  toj  branši “Hartman i  Conen”.  U IV tromesečju 1937. godine izvezeno je  563 vagona  mesa, od  toga najviše u Austriju 333. Isto

[46] U IV tromesečju 1937. godine, u narodnim osnovnim školama,   bilo je  184 nastavnika, 174 odeljenja sa ukupno  9133 đaka.  Isto

[47] Sam predsednik Ministarskog saveta (vlade), Milan Stojadinović  bio predsednik organizacije rotarijanac na nivou države. Rotari su bili organizacija elite, u svoje klubove su okupljali samo najistaknutije predstavnike  pojedinih profesija. Subotički Rotari klub osnovao je industrijalac Vilim Konen  (Conen) Jakobčić (1903 – 1993) krajem 1928.godine.Po izjavi Konenove ćerke autoru, Vilim Konen je u Nemačkoj, gde je živeo  od  1961. godine, povodom 50  godina  od osnivanja kluba u Subotici,  od  organizacije  Rotari  klubau Nemačkoj 1978.  godine, dobio i posebno priznaje. Registracija kluba je obavljena  tek  1930.godine. Državni činovnici članovi Rotari klubova dobili su, raspisom Ministarstva, odsustvo radi prisustvovanja  V  distriktnoj konferenciji njihove organizacije, od 7. do 12.5.1937. godine u Skoplju. POAS, F:57.3867/1937.  Isto tako je i  dr Momirović je dobio  6  dana  odsustva za tu svrhu. POAS, F:57.4104/1937

[48] POAS, F:57.3607/1939

[49] POAS, F:57.4872/1939

[50] Jedan od pokretača “…patriotskog udruženja nacionalnih i kulturnih radnika “Severna Zvezda”. Popov, nav. delo st. 284. Kao nadzornik dobijao laskave ocene da je  “…  jedan  od  retko pravednih, objektivnih i  apsolutno  predanih službenika  u svom prosvetnom pozivu.” POAS, F:57. 329/1938

[51] Aleksandar Mikić je završio Učiteljski školu u Somboru i radio kao učitelj  u  Opovu. Izabran  je  i  učestvovao  je  na  Narodnoj  skupštini   25.11.1918. u Novom Sadu.Nakon rata radi kao školski nadzornik u  Subotici. Više puta, zajedno sa kolegom Vujićem imenovan u sastav  Proširenog  senata.U  1937. godini se žalio sreskom načelniku zbog kleveta i uvreda koje je  na račun njegovog nacionalnog porekla, pošto je “…  po plemenskim osećajima Hrvat “ uputio Žarko Čičovački, upravitelj škole “Karađorđe”. Sa suprugom Darinkom  Alimpić  (1881-1940) imao je petoro  dece, sina Jovana ( Jovan Mikić-Spartak (1914-1944) pravnik, jugoslovenski reprezentativac  u atletici,vođa subotičkog   partizanskog odreda ) i četiri kćerke, Anicu, Mariju, Ružicu i  Jelenu. POAS, F::276.89.

[52] Pošto je Gradsko poglavarstvo na osnovu čl.1 Uredbe o prenosu poslova opšte uprave na gradove, zapisnikom od  20.IV  1935. predalo Načelstvu grada Subotice sav materijal koje je do tada  ono vodilo  kao  obrtna  vlast, registri  i  indeksi vođeni  u Gradskom poglavarstvu sa pripadajućim spisima su pripojeni kao  posebna serija  fondu  Načelstva.

[53] Registar za 1940. godinu, od A do Ž.

[54] I raazličita tumačenja  pojma  analitičkog  inventara (opisa –  regesta) slažu  se u jednom,  da  istraživač  mora  biti  kompetentno informisan o  predmetu  i  upućen  na  njega, ali   da orginal mora da tumači  na  svoj  način. To znači  da se nijedan istraživački  postupak  ne  može ograničiti  samo na  upotrebu analitičkih opisa bez uvida u predmet.

[55] 1.sveska obuhvata period: 1934-1936 i analitičke opise  rednih brojeva od 1 do 683, 2. sv. (1937) 1-914, 3. sv. (1938) 1-899, 4. sv. (1939-1941) 1-548  (U ovoj svesci ima na pr. 309 odrednica imenskog i 460 odrednica u predmetno – tematskom registru.

[56] IAS.F:57. 515/1934

[57] IAS.F:57. 542/1934

[58] IAS.F:57. 546/1934

[59] Matej Jankač, IAS.F:57. 867/1934

[60] IAS.F:57. 944/1934

[61] Balint Vujkov,  IAS.F:57. 210/1936

BAlint 1937
Balint Vujkov, 1937

[62] IAS.F:57. 1550/1937

[63] Roko Šimoković, IAS.F:57. 2039/1937

[64] Oton Tomandl, IAS.F:57. 2136/1937

[65] IAS.F:57. 8789/1937

[66] IAS.F:57. 2257/1938

[67] Albe Kuntić,  IAS.F:57. 4158/1938

[68] IAS.F:57. 7132/1938. U dopisima   Načelstva   Kraljevskoj Banskoj  upravi, po pitanjima državljanstva, davana su, kao  na pr. za Aleksandra Lifku i obrazloženja i preporuke za prijem u državljanstvo. ” Po poreklu Čeh, nema  nepokretnog imanja, poseduje  kapital  od 400 000  dinara, nema veza sa sumnjivim   ili  anacionalnim elementima.” IAS.F:57.5344/1939

[69] POAS,F:57.466/1935

[70] POAS,F:57.365/1936

[71] POAS, F:57.82/1936

[72] POAS,F:57.389/1936.  U  povratnoj   informaciji   Načelstvu   je navedeno da se molba odbija da bi se izbeglo nagomilavanje  manjinskog življa.

[73] POAS,F:57.2916/1939. Njemu je uručena odluka KBU o nepriznavanju  jugoslovenskog državljanstva  u kojoj  stoji   “…slabo vlada državnim  jezikom,  a  građanski  je  ispravan  i   asimilovan  ovdašnjoj sredini”  (Rođen je u Rumuniji, Oradea 1893. godine. U Subotici boravi od 1926. godine. POAS,F:47.II 4818/1939

[74] POAS,F:57.249/1937

[75] POAS,F:57.353/1937

[76] POAS,F:57.2551/1937

[77] POAS,F:57.1696/1937. Predmet ima 89 listova.

[78] POAS,F:57.1912/1937

[79] POAS,F:57.573/1937

[80] POAS,F:57.9129/1937

[81] POAS,F:57.6135/1938

[82] POAS,F:57.266/1937

[83] POAS,F:57.1807/1937

[84] POAS,F:57.1263/1937

[85] POAS,F:57.2356/1937

[86] POAS,F:57.5961/1937

[87] POAS,F:57.7189/1937

[88] POAS,F:57.706/1938

[89] POAS,F:57.1925/1939

[90] POAS,F:57.8043/1937

[91] POAS,F:57.9086/1937

[92] POAS,F:57.5457/1938

[93] POAS,F:57.1351/1937

[94] POAS,F:57.1985/1937

[95] POAS,F:57.8637/1937

[96] POAS,F:57.7327/1938

[97] POAS,F:57.3251/1937

[98] IAS POAS,F:57.4308/1939

[99] POAS,F:57.4308/1939

[100] POAS,F:57.5545/1939

[101] POAS,F:57.7603/1940

[102] Primeri: POAS, F:57.2528/1938. Molba  za  izdavanje upotrebne dozvole za zgradu sa postrojenjima za  preradu  perja,  firme  “Holender  a.d.”. Prilog: tehnički nacrti, i Službene novine. POAS,F:57.2032/1939. Odluka o prekidu rada preduzeća.

[103] vidi: https://historysubotica.wordpress.com/f057-sresko-nacelstvo-subotica-1934-1941-i-analiticki-opisi-19391940/

Oglasi