1971.
Krajem maja 1971, posle decenija puštanja otpadnih voda u Palić, uz sve veći rast industrije i kanalizacione mreže, desilo se neizbežno. Totalna eutrofizacija (odumiranje) flore i faune u jezeru.
Njegovo vraćanje u život zahtevalo je radikalne mere. Već početkom sledeće godine, voda jezera Palić ispuštena je u Ludaško jezero novoizgrađenim kanalom, a zatim potokom Kireš u Tisu.
O AUTORU
(Fotgr. Mihalj Sobonja)
Lajoš Hovanj (Hovány Lajos) je rođen 18. januara 1955. u Gunarošu, opština Bačka Topola, Republika Srbija. U Gunarošu je završio osnovnu školu, a u Bačkoj Topoli gimnaziju prirodno-matematičkog smera.
Na Građevinski fakultet u Beogradu upisao se školske 1974/75. godine, a na istom fakultetu diplomirao je 13. juna 1979. godine. Diplomski rad Hidraulička analiza preliva i donjeg ispusta na gravitacionoj brani iz predmeta Hidraulika uspešno je odbranio. Te godine za najbolji uspeh tokom studija dobio je nagradu iz Fonda „Jaroslav Černi”. Oktobra 1982. godine upisao se na poslediplomske studije Građevinskog fakulteta u Beogradu (odsek Hidrotehnički, pododsek Hidraulika). Magistarski rad Eksperimentalno istraživanje sabirnog kanala sa obostranim i čeonim prelivanjem u njega, namenjen evakuaciji velikoh voda iz malih akumulacija uspešno je odbranio 28. januara 1987. godine. I na poslediplomskoj nastavi imao je najbolji uspeh tokom studija među kandidatima koji su te godine odbranili magistarski rad i dobio odgovarajuću nagradu iz Fonda „Jaroslav Černi”.
Doktorsku disetraciju je odbranio 4. juna 2008. godine na Građevinskom fakultetu u Subotici na temu Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka promena tih promena. Po diplomiranju, od juna 1979. godine do avgusta 1982. godine radio je u Isntitutu za građevinarstvo SAPV u Subotici kao projektant, a od školske 1980/81. godine do septembra 1982. godine radio je honorarno na Građevinskom fakultetu i Višoj tehničkoj školi u Subotici. Od 1. septembra 1982. godine radi na Građevinskom fakultetu u Subotici i to kao asistent, od školske 1988/89. godine do školske 1993/94. godine kao profesor Više škole, a od školske 2008/9. godine kao docent. Objavio je tri knjige kao jedini autor, tri knjiga sa koautorima, i 171 naučnih i stručnih radova.
vidi i: https://suistorija.wordpress.com/2016/05/30/sliv-jezera-palic/ https://arhivsubotica.wordpress.com/dr-lajos-hovanj-sliv-jezera-palic/
Dr. Lajoš Hovanj
SLIV JEZERA PALIĆ
_______________
Subotica, 2016.
1. UVOD
„…rukovati (ili upravljati) hidrotehničkim sistemom može se samo sa stanjem koje se zaista ostvaruje, a merodavne podatke daju o njemu merenja (tačnije rečeno, neprekidna registrovanja)” (Dr. GeorgijeHajdin)
Ova knjiga je nastala na osnovu doktorske disertacije pod naslovom Pregled promena u slivu Palićkog jezera od kraja XVII veka do danas i istraživanje uzroka tih promena odbranjena 4. juna 2008-e godine na Građevinskom fakultetu u Subotici pred komisijom dr Srđan Kolaković, dr Georgije Hajdin, dr Miodrag Spasojević i dr Radomir Kapor.
Cilj istraživanja promena stanja sliva Palićkog jezera je razmatranje kriterijuma za utvrđivanje mreža osmatranja proticaja, u vezi upravljanja voda na slivovima sličnim Palićkom jezeru. Na severnom delu Bačke nalazi se sliv Palićkog jezera, čiju granicu definišu visinske, geološke i hidrografske karakteristike okoline jezera, te strujanje podzemne vode na ovom području (Prilozi I-1–I-2, prilozi se nalaze na priloženom CD-u). Pregledom dokumenata istorijskih arhiva iz Subotice (Gradski muzej, Istorijski arhiv), Budimpešte (Hadtörténeti Intézet és Múzeum, Hadtörténelmi Térképtár; Magyar Országos Levéltár;
Országos Széchényi Könyvtár Térképtára) i Estergoma (Esztergom u Mađarskoj; Környezetgazdálkodási Intézet, Magyar Környezetvédelmi és Vízügyi Múzeum), zbirke projekata subotičkih preduzeća (Građevinski fakultet, Institut za građevinarstvo SAP Vojvodine, Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija”, Republički geodetski zavod, Vodoprivredno preduzeće Dunav-Tisa-Dunav „Severna Bačka”, Zavod za geotehniku, Zavod za urbanizam, Zavod za vodoprivredu), objavljenih radova i obilaskom terena (tokom
izvođenja raznih objekata) izrađena je Hronologija promena stanja sliva Palićkog jezera (čine je 600 strana teksta i 2475 strana priloga) – sastavni deo disertacije, sa navodima izvora informacija (od kojih, na kraju ove knjige izdvojena korišćena stručna literatura, studije i projekti). U Hronologiji je do početka izgradnje novog prečistača kanalizacione vode grada, tokom leta 2005. godine, dat pregled vodoprivrednih radova.
Originalni podaci u vezi voda na slivu Palićkog jezera potiču sa kraja XVII veka, a najraniji podaci, koje su sačuvali navodi kasnijih radova, iz XV/XVI veka. Površinske vode sliva su se menjale tokom analiziranog perioda vremena. Radi identifikacije površinskih voda u Aneksu 1 je dat njihov kratak prikaz, a na prilozima I-2–I-3 obeležena njihova lokacija. Sa hidrološko-hidrauličkog stanovišta homogenim periodom sliva Palićkog jezera smatra se stanje nepromenjenih uslova doticaja vode na sliv i oticaja sa sliva. Pregledom izvedenih radova utvrđeni su hidrotehnički radovi kapitalni za razdvajanje homogenih perioda sliva: izolovanje dela sliva za odvod vode u jezero, pa time i prestanak rada odvodnog kanala Paulova bara (1470/1526), izgradnja kanala Bege (12. april/14. jun 1817) i Kelebijskog kanala (19. april 1848), godišnji dovod vode na sliv jezera, iz bušenih bunara sistema vodovoda, sa barem 3% zapremine jezera (1. januar 1963), tokom preuređenja jezera početak ispuštanja vode iz jezera (1. avgust 1971) i završetak punjenja vodom uređenog jezera (8. mart 1977), te izgradnja kanala Orom-Palić (11. jul 1995). Prema tome, utvrđeno je 8 homogenih perioda sliva Palićkog jezera: do 1470/1526. godine, 1470/1526-12.4/14.6.1817, 12.4/14.6.1817-19.4.1848, 19.4.1848- 1.1.1963, 1.1.1963-1.8.1971, 1.8.1971-8.3.1977, 8.3.1977-11.7.1995. i od 11. jula 1995. godine.
Tokom svakog homogenog perioda analizirani su podaci u vezi definisanja granica sliva. Za utvrđivanje stanja površinskih voda i Palićkog jezera korišćeni su rezultati geomehaničkih bušotina (Aneks 2) i veza nivoa, površine i zapremine vode Palićkog jezera (Aneks 3).
Upoređenjem promena stanja za sve homogene periode utvrđena je granica sliva Palićkog jezera, dat je predlog za uspostavljanje sistema osmatranja proticaja dovoda vode u jezero i
odvoda voda iz jezera (bez razmatranja uticaja promena padavina na slivu), pa su izvedeni zaključci u vezi uticaja regulacionih radova na stanje sliva Palićkog jezera. Na kraju, dat je spisak radova u vezi utvrđivanja sličnih sistema osmatranja, čiji rezultati će se koristiti tokom savremenog modelisanja slivova površinskih voda sličnih Palićkom jezeru.
6.4. Palićko jezero
Površina jezera bila je 600 ha (1965), a prosečna dubina 1-5 m (1964). Kota dna Krvavog jezera bila je 100,91 mnm (1966) i 100,6 mnm (1968), a maksimalni dozvoljeni vodostaj 101,85 mnm (1966).
Trska je bila u zapadnom delu Malog Palića i kod obale. Na jezeru je bilo ribolova. Do 16. jula 1965. godine, zbog velike koncentracije amonijaka u vodi jezera, puno je riba uginulo. Tokom 8-20. maja 1971. godine, pri visokom nivou vode jezera, bio je katastrofalni pomor riba. U aprilu 1966. godine merena je koncentracija kiseonika u vodi Palićkog jezera. Tokom avgusta i novembra 1970. i aprila 1971. godine vršena su merenja u vezi ekološkog stanja Palićkog jezera.
Bilo je potrebno regulisati uliv otpadne (1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970) i atmosferske (1968) vode, krčenje trske (1964) i izmuljivanje jezera (1967, 1968, 1970, 1971).
* * *
Trasa kanala Bege na uzvodnom delu prolazila je kroz podvodni teren. Na Segedinskom putu kod naselja Palić (1968) i kod Hajdukova (1967, 1968) bio je po jedan propust. Zemljište duž trase kanala je peskoviti černozem na pesku, izuzev na području „Kővágó” i podvodnog terena, gde je ritska karbonatna crnica, ili peskovita, ili na pesku zaslanjena (Prilog VI-22). Ustava na uzvodnom kraju kanala Bege bila je otvorena pri višem nivou vode Palićkog jezera od 102,2 mnm (1964-1966) i od 101,8 mnm (od 12. oktobra 1967. g).
* * *
Detaljno snimanje obale Palićkog jezera izvršeno je 1968. godine, a Velikog Palića i istočnog dela Malog Palića 1969. godine. Mulj iz Velikog Palića je bagerovan i 1964. godine. U Velikom Paliću dno je bilo tvrdo, a crni mulj je utvrđen u Malom Paliću. Debljina mulja procenjena je na 0,6-1 m. Bagerovanjem mulja iz korita jezera kota dna jezera se smanjila na 99,2 mnm. Od 16. jula 1963. godine, tokom celog homogenog perioda, osmatran je nivo vode Palićkog jezera (Prilog VI-5). Ispuštanjem vode iz IV sektora Palićkog jezera (od avgusta 1971. g) završen je homogeni period sliva započet 1963. godine. Tokom ovog homogenog perioda, bez naznake za koji period važe, navedeni su minimalni (100,7 mnm – 1965. g) i maksimalni nivo (102,5 mnm – 1965 i 102,2 mnm – 1966) vode. Analizom merenih vrednosti utvrđeno je da se tokom ovog homogenog perioda nivo vode menjao između 101,8 i 102,39 mnm, a srednji nivo vode bio je 102,12 mnm (Prilog III-28). U odnosu na prethodni homogeni period, minimalni (za 101,8-99,1=2,7 m) i srednji nivo (za 102,12-101,27=0,85 m) su se povećali, a maksimalni nivo (za 102,5-102,39=0,11 m) se smanjio.
* * *
Tokom homogenog perioda Palićko jezero se snabdevalo atmosferskom, otpadnom i podzemnom vodom, te vodom Kelebijskog kanala. Za institucionalno vodosnabdevanje u gradu izgrađen je sistem vodovoda. Voda je odvođena u jezero sistemima potoka, kanala i kanalizacije, a za odvod velike vode Palićkog jezera služio je kanal Bege.
Voda iz Kelebijskog jezera je kroz Kelebijski kanal, duž Meljkutskog i Halaškog puta, odvođena na teritoriju Velikog rita, pa kroz propust na željezničkoj pruzi Subotica-Baja uvedena u odvodni kanal ka teritoriji Jasi bare (Prilog VI-23). Sistem kanala je odvodio atmosfersku i površinsku vodu, te otpadnu vodu hemijske industrije Zorka (3000 m3/dan – 1970).
U sistem kanalizacije na teritoriji Jasi bare, osim voda iz pravca hemijske industrije Zorka, sa teritorije Velikog rita, uvedena je prelivna voda iz rezervoara u Kozaračkoj ulici, kanalizacijom između Virovitičke i Kozaračke ulice. Kanalom duž Trga oktobarske revolucije i Rudić ulice voda je odvedena u glavni kolektor na Trgu republike.
Glavni kolektor odvodio je otpadnu vodu Mlekare (338 m3/dan), hemijske čistione Zora (40 m3/dan), fabrike tepiha „Jovan Mikić” (89 m3/dan), fabrike kozmetičkih preparata Slavica u sastavu „Zorke” (4 m3/dan), fabrike čarapa „8. mart” (89 m3/dan), fabrike traka i čipaka Mladost (24 m3/dan), pogona pahuljica Bačkaprodukt (126 m3/dan), industrije čokolade i bombona Pionir (674 m3/dan), fabrike metalne robe Metalija i Aurometala (32 m3/dan), industrije skroba Skrob (216 m3/dan), fabrike bicikla, motora Partizan (270 m3/dan), „Veterinarskog zavoda” (90 m3/dan), industrije mesa i konzervi „29. novembar” (1000 m3/dan), fabrike šinskih vozila Bratstvo (846 m3/dan) i industrije kože Panonija (40 m3/dan). Sistem kanalizacije kroz Bajnatsku ulicu u glavni kolektor odvodio je vodu fabrike nameštaja Nova budućnost.
U Subotici je izgrađena vodovodna mreža dužine: 6284 m (1963), 8627 m (1964), 5061 m (1965), 8625 m (1966), 8570 m (1967), 10,314 km (1968), 11,617 km (1969), 14,298 km (1970) i 32 km (1971); ukupna dužina vodovoda bila je: 15,5 km (1964), 26,165 km (1965), 50,3 km (1967), 80,393 km (1970) i 110 km (1971), a godišnja proizvodnja vode na vodozahvatu I: 0,605*106 m3 (1963), 1,057*106 m3 (1964), 1,458*106 m3 (1965), 1,646*106 m3 (1966), 2,078*106 m3 (1967), 2,5*106 m3 (1968), 2,938*106 m3 (1969), 3,35*106 m3 (1970) i 3,75*106 m3 (1971) (Prilozi V-42 i VI-24). Broj kopanih bunara u Subotici i na Paliću bio je 7197 (1964), a bušenih bunara 874 (1964) i 142 (1968). Broj bušenih bunara na vodozahvatu I bio je: 5 (1966), 9 (1968), 10 (1969) i 14 (1971).
Ukupna dužina gradske kanalizacije bila je 45,6 km (1967) i 60,627 km (1970). Usled obilnih kiša do izlivanja vode gradske kanalizacije i pojave podzemnih voda došlo je na Aleji maršala Tita (1966), na Trgu 29. novembra (1966), u ulicama Miloša Obilića (1968), 10. oktobra (1966), Prvomajskoj (1966) i Lajoša Joa (1966), te kod podvožnjaka na Segedinskom (1966, 1968) i Beogradskom (1966) putu. Godišnji dotok vode kanalizacije grada u jezero bio je 1*106 m3 (1966), 1,5*106 m3 (1967), 1,85*106 m3 (1968), 2,05*106 m3 (1969), 2,15*106 m3 (1970) i 2,7*106 m3 (1971).
Promenom nivoa vode između 101,8 i 102,39 mnm zapremina vode u jezeru je varirala od 7,7*106 do 12,1*106 m3 (Prilog III-28).
7. HOMOGENI PERIOD OD 1. AVGUSTA 1971. DO 8.
MARTA 1977. GODINE
7.1. Granica sliva Palićkog jezera
Površina sliva Palićkog jezera, bez utvrđivanja njegove granice, procenjena je na 65-70 km2. Spomenuti su neposredni sliv jezera (65-70 km2) i šire slivno područje (135 km2). Neposredni sliv jezera čine površine slivova Kelebijskog i Radanovačkih jezera i urbanizovana teritorija grada, a sa veće površine, prirodno i veštački, voda može da dotiče u jezero.
* * *
Na početku homogenog perioda 1.8.1971-8.3.1977. godine ispuštena je voda iz Palićkog jezera (Prilog VII-1). Vodostaji jezerskih sektora tokom punjenja (od 26. novembra 1975. do 8. marta 1977. godine) sada su nepoznati u Subotici. Osmatranje nivoa vode kopanih bunara (nivogram objavljen 1975. godine) na neurbanizovanom delu sliva, proširen je od početka 1977. godine. Rezultati šestodnevnog osmatranja na 35 kopanih bunara od 1. oktobra 1972. godine na obali jezera i na još 114 u okolini jezera (osmatranih četiri puta) sada su nepoznati u Subotici. Utvrđeno je da je pravac strujanja podzemne vode bio ka koritu jezera. Analiza ekstremnih nivoa podzemne vode izvršena je za periode 1951-1974. (1975, 1985), 1952-1974. (1975) i 1971-1980. (1982-1983) godine – bez izdvajanja perioda kada je iz jezera bila ispuštena voda. Kao vreme pojave najviših nivoa u toku godine utvrđen je period april-maj, a za najniže oktobar-novembar.
* * *
Linearna veza promena nivoa vode kopanih bunara u odnosu na prethodni homogeni period je oslabila (Tabela VII-1). Značajne i tesne linearne veze su ostvarene za bunare oko korita Palićkog jezera, a barem značajne negativne korelacije utvrđene su između nivoa vode jezera i kopanih bunara DTD 11 i DTD 24.
Analizom nivoa voda u kopanim bunarima oko Palićkog jezera utvrđeni su maksimalni (16. april 1973. g) i minimalni (16. oktobar 1976. g) nivoi podzemne vode (Prilog VII-2). Linije istih pijezometarskih kota za stanje 16. aprila 1973. godine nacrtane su na osnovu sledećih podataka: ●kota dna kanala na severnoj obali Malog Palića, kod Senćanskog puta, bila je 100,44 mnm, a kod III sektora 99,5 mnm, te ●nivo vode u sistemu kanala u III i IV sektoru bio je između kote dna korita jezera (99,16 mnm) i kote dna kanala (dubina kanala je 1,4-3 m) (Prilog VII-3-1). Voda se filtrirala ka koritu jezera. Dana 16. oktobra 1976. godine u toku je bilo punjenje sektora IV. Punjenje ostalih sektora je već bilo završeno. Uz procenu nivoa vode u sektorima prikazana je mreža linija istih pijezometarskih kota, za minimalne nivoe vode u kopanim bunarima (Prilog VII-3-2). Iz IV sektora voda se infiltrirala ka kopanom bunaru br. DTD 25. Vododelnica podzemne vode mogla je da se odredi samo kod Velikog pojilišta. 7.2. Podvodni tereni na urbanizovanom delu sliva Palićkog jezera
7.2.1. Udolina na teritoriji grada
Udolina na teritoriji grada, do Malog Palića, prikazana je na geografskoj karti iz 1976. godine (Prilog VII-4). Početak udoline bio je između željezničke pruge Subotica-Baja i Subotica-Sombor. Njene padine prikazane su na prilozima projekata u vezi Halaškog puta i ulice Braće Radića. Snabdevala se vodom iz Velikog rita. Na ovu udolinu spajaju se udoline Voka, Šandorskog potoka i Petreševe česme.
Rezultat procene lokacije padine udoline potvrđuje geografska karta iz 1976. godine (Prilog V-12). Odstupanja su se javila kod željezničke pruge Subotica-Sombor, Aleje maršala Tita, zapadne obale Rogine bare, deonice udoline Voka u okolini Beogradskog puta, korita Šandorskog potoka zapadno od ulice Starine Novaka i udoline na jugoistočnom delu grada, kod željezničke pruge.
7.2.2. Veliki rit
Od 5. juna do kraja 1972. godine Kelebijski kanal je izgrađen na novoj trasi – kroz Bajske vinograde do željezničke pruge Subotica- Baja, pa duž pruge kroz Zorkinu ulicu do podvodnog terena pored Halaškog puta, na teritoriji hemijske industrije Zorka (Prilog VII- 5). Najverovatnije je tada zatrpan Kelebijski kanal na trasi duž Meljkutskog puta (izuzev deonice kod Kelebijskog jezera), ulice Kajsije i Halaškog puta. Voda Kelebijskog kanala je tokom celog homogenog perioda dovođena na sliv Palićkog jezera. Kelebijski kanal je spojen sa gradskom kanalizacijom kod podvodnog terena pored Halaškog puta, na teritoriji hemijske industrije Zorka (1972); ovaj podvodni teren je preuređen za potrebe rekreacionog
centra (1974), a između Zorkine ulice i željezničke pruge Subotica-Baja bila su gipsana polja (1976). Trasa dovodnog kanala u Jasi baru, na teritoriji jezera Veliki rit, prolazila je kroz parcel fabrike, nalazila se pored Kordunske ulice, Halaškog puta i između Virovitičke i Kozaračke ulice.
Tokom homogenog perioda 1.8.1971-8.3.1977. godine nivo podzemne vode izmeren je kod stambenog kompleksa između Gorenjske i Praške ulice (112,51 mnm – 22-23. oktobra 1971. g), kod pogona patiks (118,4-118,6 mnm – 16-17. februara i 23-24. maja 1972. g) i kod rezervoara sumporne kiseline (119-119,1 mnm – u septembru 1973. g) hemijske industrije Zorka, kod rezervoara na vodozahvatu I (118,7-118,93 mnm – u februaru 1974. g), kod olimpijskog i rekreacionog bazena (114,49-115,79 mnm – u martu 1974. g) i kod pristupnog puta (116,15-118,6 mnm – u maju 1976. g) hemijske industrije Zorka (Aneks 2).
7.2.3. Fizfaš potok
Za dovod vode u glavni kolektor izgrađena je kanalizacija u okolini olimpijskog bazena kod Dudove šume (1973), na delu ulice Maksima Gorkog, između ulice Đure Đakovića i Glavne pošte (1974), te u delu ulice Đure Đakovića (1976).
Tokom posmatranog homogenog perioda sliva Palićkog jezera nivo podzemne vode se menjao kod raskrsnice Šumske ulice i Aleje maršala Tita 111,6-111,65 mnm (27. januara-1. februara 1972. g), 111,2-111,42 mnm (1-3. februara 1972) (Aneks 2).
7.2.4. Mlaka
Deonica udoline kroz grad, zapadno od Beogradskog puta, zvala se Mlaka. Izmuljena je deonica glavnog kolektora između Bajnatske ulice i propusta kod Senćanskog puta (1973), pa je izgrađena na novoj trasi između željezničkih pruga Subotica-Crvenka i Subotica- Beograd (1975-1976) (Prilog V-25). Za dovod vode u glavni kolektor izgrađena je kanalizacija na delu Beogradskog puta, između Veterinarskog zavoda i ulice Aksentija Marodića (1974), te u delovima ulica Evgenija Kumičića (1974) i Hercegovačke (1972). Na delu grada istočno od željezničke pruge Budimpešta-Beograd izgrađena je kanalizacija u delovima ulica NikoleKopernika (1972), Jakšićeve (1972), Rade Končara (1972), Alberta Ajnštajna (1972), a obnovljena je na delu Segedinskog puta, između podvožnjaka i ulice Đorđa Natoševića (1975).
Tokom obilnih padavina poplave su bile u ulicama Lajoša Joa (1974), Sonje Marinković (1974), Prvomajskoj (1974), Otona Župančića (1974), Ličkoj (1974) i Prvog ustanka (1975). Za homogeni period 1.8.1971-8.3.1977. godine poznati su nivoi podzemne vode u Ulici braće Radića, između ulica Nade Dimić i Bajnatske (104,51-104,92 mnm – mart 1976. g. i 103,38- 104,65 mnm – jul 1976. g) i u Bajnatskoj ulici, kod Ulice braće Radića (103,51-103,8 mnm – januar 1976. g) (Aneks 2).
7.2.5. Potok Vok i Gatsko jezero
Tokom 1973. godine izgrađena je deonica kolektora I, duž ulica Banatske i Vladimira Gortana (trasa kolektora nije pratila trasu potoka Vok). Usled provala oblaka bilo je poplava u okolini potoka Vok, na uglu Palmotićeve i Gundulićeve ulice, te na teritoriji mesnih zajednica Bajnat i Gat. Za homogeni period 1.8.1971-8.3.1977. godine, poznati su nivoi podzemne vode kod dečijeg vrtića „Gat”, u Gundulićvoj ulici (107,66-107,95 mnm – novembar 1974. g) (Aneks 2). 7.2.6. Potok Petreševa česma Tokom obilnih padavina poplave su bile u ulici Đorđa Natoševića. Izgrađeni su kanali K-1-1 (1972), K-1-4 (1975), K-1-7 (1976), K-1-8 (1976), K-1-8-1 (1976), K-1-10 (1974), K-1-10-2 (1974), K-1-12 (1975) i K-1-12-1 (1975), te je regulisan uliv (od 1975. g) sistema Radanovačkih kanala, čija voda je odvedena u istočni krak potoka Petreševa česma.
Tokom homogenog perioda 1.8.1971-8.3.1977. godine nastavljeno je osmatranje promena nivoa podzemne vode kopanog bunara DTD 19 (od 102,5 do 103,62 mnm) (Prilozi VII-1–VII-2, VII-3-1–VII-3-2 i VII-6). Za ovaj homogeni period poznati su nivoi podzemne vode kod štamparije „Birografika” (107,81- 108,33 mnm – tokom 18. decembra 1972-5. februara 1973. g), te kod servisne stanice za autobuse „Suboticatransa” (107,3-107,8 mnm – jun 1976. g) na Segedinskom putu. (Aneks 2). Na severozapadnoj obali zacevljenog zapadnog kraka potoka, nivo podzemne vode se povećao (za 2,58-3,1 m), u odnosu na maksimalni nivo tokom homogenog perioda 19.4.1848-1.1.1963. godine. Teritorija servisne stanice za autobuse „Suboticatransa” se nalazi na izvorištu istočnog kraka potoka. Na deonici potoka, kod ušća u Mali Palić, vrednost minimalnog nivoa podzemne vode ostala je nepromenjena, a maksimalnog je smanjena (za 1,05-1,2 m), u odnosu na vrednosti maksimalnih nivoa prethodnih homogenih perioda.
7.2.7. Potok Baranji mlaka
Tokom regulisanja potoka 1972. godine izgrađen je kanal Tapšo (Prilog VII-7). U okviru izmuljivanja IV sektora planirano je nasipanje muljem južnog dela teritorije Baranji mlake.
7.3. Palićko jezero
Kota dna Krvavog jezera bila je 100,6 mnm. Na Palićkom jezeru je bilo ribolova. Između 20. septembra 1971. i 8. januara 1972. godine, u sklopu rešenja sanacije Palićkog jezera, izgrađen je kanal Palić- Ludaš (Prilog VII-8). Kapacitet kanala Bege za odvođenje vode jezera nije bio dovoljan. Trasa kanala Palić-Ludaš (dužine 5122 m) na uzvodnom delu se poklapa sa trasom kanala Bege. Na kraju sanacionih radova Palićkog jezera, između avgusta 1975. i 13. avgusta 1976. godine, kanal Palić-Ludaš je preuređen za regulaciju nivoa vode Palićkog jezera – izgrađena je nova ulazna građevina kanala.
Tokom aprila-jula 1972. godine, u okviru sanacije Palićkog jezera, na severnoj obali Malog Palića iskopan je kanal za odvod vode iz kanalizacije Subotice (Prilog VII-9). Za izgradnju nasipa između sektora jezera (od aprila 1972. do septembra 1975. g) korišćena je i zemlja (46000 m3) sa obale Malog Palića (Prilozi VII-10-1–VII-10-2). Od jula 1972. do septembra 1975. godine deponovane su sledeće zapremine mulja na obalu Palićkog jezera: I sektora 199523 m3, II sektora 530825 m3, III sektora 316819 m3 a IV sektora 209660 m3.
* * *
Od jula 1972. do juna 1973. godine, u okviru izgradnje I sektora, na severnom delu zaliva Malog Palića, jugoistočno od Kamenitog hata, izgrađen je nasip (Prilog VII-11). Tokom 1972-1975. godine izmuljivano je Palićko jezero (Prilozi VII-10-1–VII-10-2). Iz jezera iskopanog mulja u priobalje sektora ugrađeno je 1660112 m3 zapremine mulja i još 140000 m3 odneto je dalje od jezera.
Od aprila 1972. do kraja 1975. godine, pregrađivanjem korita jezera nasipima, izgrađena su četiri sektora – u I sektoru tri lagune i jedna akumulacija za atmosfersku vodu (Prilozi VII-11 i VII-12). Iskopom mulja iz sektora (od početka jula 1972. g) snižena je kota površine korita – u I sektoru za 0,9 m, u II sektoru za 0,4-0,6 m, u III sektoru za 0,3-0,8 m i u IV sektoru za 0,16-0,6 m. U srednjem delu IV sektora, tamo gde je bila najniža kota korita jezera, debljina iskopanog mulja (28. juna 1974-5. septembra 1975) bila je 0,2 m. Ugrađena zapremina mulja u centralnu deponiju I sektora je 110485 m3, a u ostrvo II sektora 292800 m3. Korisna zapremina akumulacije za atmosfersku vodu je 120000 m3.
* * *
U severozapadnom delu Velikog Palića identifikovana su dva sloja mulja, sa slojem peska između njih.
* * *
Do 12. aprila 1972. godine osmatran je nivo vode Palićkog jezera (Prilog VII-1). Snižavanjem kota dna srednjeg dela IV sektora za 0,2 m (između 28. juna 1974. i 5. septembra 1975. g) kota dna jezera postala je 99,2-0,2=99 mnm. U decembru 1972. godine za sektore jezera utvrđeni su dijapazoni nivoa vode: 102,2-103 mnm (lagune br. 1-3), 101,5-103,1 mnm (retenzija za kišnicu), 102,1- 103 mnm (II sektor), 102-102,8 mnm (III sektor) i 101,7-102,1 mnm (IV sektor). Ponovno punjenje vodom Palićkog jezera izvršeno je od 26. novembra 1975. do 8. marta 1977. godine. Dana 20. marta 1976. godine bio je napunjen I sektor, u II sektoru dubina vode bila je 2,2 m, i isti dan je započeto punjenje III sektora. Dana 9. aprila bio je napunjen vodom II sektor. Dana 14. aprila u III sektoru dubina vode bila je 1,8 m i isti dan započeto je punjenje IV sektora. Na kraju aprila u III sektoru nivo vode bio je
101,7 mnm.
Završetkom punjenja vodom IV sektora Palićkog jezera 8. marta 1977. godine završen je homogeni period sliva započet 1. avgusta 1971. godine.
Godine 1975, bez navođenja perioda za koji važi, spomenut je minimalni (101 mnm) i maksimalni nivo (102,2 mnm) vode jezera. Tokom ispuštanja vode nivo je smanjen sa 102,02 na 100,18 mnm, a pri punjenju IV sektora nivo je izdignut sa 99 na 102,1 mnm (Prilog III-28).
* * *
Tokom homogenog perioda atmosferska, otpadna i podzemna voda i voda Kelebijskog kanala bili su tako odvođeni u Palićko jezero da je omogućeno uređenje sektora jezera. Voda je uvedena u jezero sistemima potoka, kanala i kanalizacije, te obilaznim kanalom, a za odvod vode služili su kanal Bege (do 8. januara 1972) i kanal Palić-Ludaš (od 8. januara 1972). Od kraja 1972. godine Kelebijski kanal je na novoj trasi dovodio vodu do podvodnog terena pored Halaškog puta, na teritoriji hemijske industrije Zorka (Prilog VII-13). Odvodni kanal ka teritoriji Jasi bare odvodio je otpadnu vodu hemijske industrije Zorka, prerađenu primarnim prečistačem. Tokom 19-22. decembra 1976. godine, zbog kvara na primarnom prečistaču, kroz system gradske kanalizacije u Palićko jezero je s otpadnom vodom upušteno 400 tona gipsa.
Na slivu glavnog kolektora izgrađeni su primarni prečistači otpadne vode fabrike mesa i konzervi „29. novembar” (1975) i industrije kože Panonija (posle 1975. g). Za snabdevanje vodom korišćeni su 6000 (1972) kopanih bunara, 1000 (1972) bušenih bunara (javni i privatni), te 16 (1972) i 18 (1976) bušenih bunara na vodozahvatu I (Prilog V-42). Izgrađena je vodovodna mreža dužine 22,654 km (1972), 22,265 km (1973), 21,352 km (1974), 7,264 km (1975) i 12,857 km (1976), a ukupna dužina vodovoda bila je 161,685 km (1973). Na vodozahvatu I proizvedena je zapremina vode 4,211*106 m3 (1972) i 4,608*106 m3 (1973).
Zbog veće dinamike izgradnje vodovodne mreže od dinamike izgradnje kanalizacione mreže, nivo podzemne vode u gradu se povećavao. U gradu je izgrađena kanalizacija dužine 3137 m
(1971), 4643 m (1972), 3322 m (1973), 3621 m (1974), 2495 m (1975) i 2551 m (1976), a ukupna dužina kanalizacije bila je 51,4 km (1971), 55 km (1972). Godine 1976. gradskom kanalizacijom godišnje je u Palićko jezero odvođeno 4,3*106 m3 vode.
Na severnoj obali IV sektora, od Kupalište za žene do kanala Palić-Ludaš, izgrađena je kanalizacija za odvod otpadne vode kupališta.
Voda gradske kanalizacije, od glavnog kolektora, kroz kanal na severnoj obali Malog Palića i kroz IV sektor, odvođena je u kanal Palić-Ludaš (1972-1975). Pored Senćanskog puta, delimično na obali i delimično u koritu Malog Palića, izgrađen je sistem za prečišćavanje kanalizacione vode grada (1974-1975). Od 29. novembra 1975. do 8. marta 1977. godine Palićko jezero je napunjeno vodom kanalizacije grada – ukupne zapremine 12*106
m3.
Utvrđivana je promena nivoa vode u sektorima jezera (I sector – 101,7-103,1 mnm, II sektor – 101,7-102,9 mnm, III sektor 101,5- 102,9 mnm, IV sektor – 101,5-102 mnm) i površina sektora (I sektor – 24 ha, II sektor – 92 ha, III sektor – 87 ha, IV sektor 387 ha). U regulisanom jezeru za promenu zapremine vode u sektorima stoje na raspolaganju sledeće zapremine: u I sektoru 0,336*106 m3 (retenzija za atmosfersku vodu 0,12*106 m3), u II sektoru 1,104*106 m3, u III sektoru 1,218*106 m3, u IV sektoru 1,935*106 m3, ukupno 4,6*106 m3. Kota dna IV sektora bila je 99 mnm (1975) (Prilog III-28). Regulacionim radovima: ●maksimalni nivo vode u I sektoru, najbliže gradu, povećan je iznad najvećeg do tada poznatog nivoa za 103,1-102,5=0,6 m, te ●smanjena je zapremina za promenu zapremine vode u jezeru u odnosu na stanje bez isticanja za (12,4-4,6)*106=7,8*106 m3, a pri odvođenju vode iz jezera za (13,1-4,6)*106=8,5*106 m3.
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
556.54(285.2)(497.113)
ХОВАЊ, Лајош, 1955-
Sliv jezera Palić / Lajoš Hovanj. – Subotica : Istorijski arhiv : Pokret STUB, 2016 (Petrovaradin : Futura). – 304 str. : ilustr. ; 21 cm
Tiraž 1.000. – Bibliografija. – Összefoglaló; Summary.
ISBN 978-86-907967-8-6
a) Површинске воде – Слив – Палићко језеро
COBISS.SR-ID 305295367
subotickaistorija 