Najstarija diploma (i ujedno dokument) u Istorijskom arhivu Subotica izdata je 24.10.1658. godine u Beču. Njome je LEOPLOD I CAR I KRALJ UGARSKE darivao status plemića Janošu Senciju (Szenczy János).
Zanimljivo je da je ona pronađena 1793. od strane gradskog senatora Lajoša Vermeša prilikom plenidbe pokretnih stvari od gostioničara Karla Taglhona, zbog njegovih dugovanja.
O tom dokumentu pisao je Đerđ Bereš u časopisu EX PANNONIA 14. vidi:
http://suarhiv.co.rs/downloads/expannonia/exPannonia_14.pdf
Број 14/2011
СТУДИЈЕ
Стеван Мачковић: О структури и профилу корисника архивске грађе у Историјском архиву Суботица (2005-2008) (5-11); Тибор Халас: Предмет о изградњи цркве суботичке реформаторске верске заједнице мађарске управе (1941-1944) (A szabadkai református egyházközösség templomépítési ügye a magyar közigazgatás idején (1941-1944)) (12-16); Др Емил Либман, др Деже Чусо: Др Антал Барта – живот и рад (17-23); Ђерђ Береш: Најстарија повеља у Историјском архиву Суботица (Грб и племићка повеља Сенци (А Szabadkai Történelmi Levéltár legrégibb oklevele (A Szenczy család címeres nemeslevele)) (24-31); Бранко Ћупурдија: Разговори са Аном Бешлић (32-34); Золтан Девавари: Историорафија о Суботици (A történetírás Szabadkán) (35-41); Зоран Вељановић: Савезничко бомбардовање Суботице у лето и јесен 1944. године (42- 51); Жужана Кохерц Пап: Рестаурација репрезентативних портрета старе суботичке градске кућe (A szabadkai régi történelmi arcképcsarnokának restaurálása) (52-59).
ИЗ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ
Татјана Сегединчев: О албуму фотографија др Беле Маћашовског који је настао за време Првог светског рата (60-64); Зоран Вукелић: Укидање општине Бајмок (65-68).
ИЗ РАДА АРХИВА
Золтан Месарош: Други суботички архивски дан (69-72); Золтан Месарош: Архив и школа II (72-73); Зоран Вукелић: Изложба о суботичким градским кућама (74-75).
ПРИКАЗИ
Стеван Мачковић: Мијо Мандић, Буни, Буниевци, Буњевци, Буњевачка матица, Суботица, 2009, стр. 248. (76-77); Зоран Вукелић: Бранко Ћупурдија, Породица колониста у Бајмоку 1945-1948, Друго измењено и допуњено издање, Српски генеалошки центар, Београд, 2009, стр. 318. (78-80).
Béres György, egyetemi hallgató: klasszika-filológia/germanisztika
A Szabadkai Történelmi Levéltár legrégibb oklevele (A Szenczy család címeres nemeslevele)
SAŽETAK
Najstariji dokument Istorijskog Arhiva Subotica (Grb i pismo porodice Senci /Szenczy/)
Prvi put sam 07. 2009 godine došao u kontakt sa dokumentima porodice Senci, pošto me je potražio gospodin Ištvan Senci (Szency István). On je već godinama istraživao istoriju svojih predaka. Pronašao je jedan dokument u vezi svoje porodice u Istorijskom arhivu u Subotici i bila mi je čast da sam mogao prevesti ovaj latinski dokument. U dokumentu piše o Janošu Senciju (Szenczy János odnosno Peös), za koga se pretpostavlja da je bio kapetan tvrđave, u dokumentu „Castellanus” (stanar tvrđave). Na obojenom grbu se u njegovoj levoj ruci vide četiri ključa. Usled istraživanja o toj porodici, našao sam tri pisma u Mađarskom državnom arhivu u Budimpešti, koje je Janoš Senci pisao grofu Baćanju (Batthyány).
ZUSAMMENFASSUNG
Der älteste Adelsbrief des Historischen Archivs Subotica (Das Adelswappen der Familie Szenczy)
Erstes Mal gewann ich Kontakt mit den Adelsbriefen im Jahre 2009, als mich Herr István Szency besucht hatte. Er forschte nämlich schon jahrelang nach der Genealogie seiner Familie. Er fand einen Adelsbrief im Geschichtsarchiv Subotica und es war für mich eine Ehre, diesen lateinischen Adelsbrief übersetzen zu dürfen. Es spricht über János Szenczy (anders Peös), der vermutlich ein Burghauptmann oder ein Burgherr war, weil ihn der Adelsbrief als „Castellanus” (Bewohner der Burg) erwähnt. Auf dem farbenreichen Wappen kann man die 4 Schlüssel in seiner Linken sehen. Während der Forschung fand ich drei Briefe im Ungarischen Nationalarchiv Budapest, welche János Szenczy an Ádám Graf Batthyány von Németújvár, dem ungarischem Adligen und General geschrieben hat.
subotickaistorija 