Ф. 352 ОПШТИНА АЛЕКСАНДРОВО (GEMEINDE SÁNDOR) – SÁNDOR (АЛЕКСАНДРОВО) (1849–1860), 1849–1860
Основни подаци о фонду
Количина архивске грађе: књ. 2; к. 29; 3,60 m
Језик грађе: немачки, српски и мађарски
Степен сређености: сређен
Информативна средства: сумарни инвентар са ширим подацима о
фонду
Категоризација: /
Основне карактеристике садржаја грађе:
Архивску грађу чине књиге (нередбе и објаве виших власти) и списи (општи, финансијски и општински пописи): преписка уз деловодник: наредбе виших органа; о преузимању мера за јавну безбедност; о потрагама за лицима која су учествовала у револуцији; о опорезивању и броју становника; о здравственим приликама; привредном стању села; школству; Од помоћних књига фонд садржи деловодник уз преписку; финансијске и главне (благајне и пореске) књиге; распореди, разрези за расписни уписник кућарине, земљарине; из којих се могу сагледати сви подаци о општини и становницима и њиховој имовини; фонд садржи и општинске пописе (за период 1850–1858) војних обвезника, лица ослобођених од војне обавезе, те пописе мушког становништва од 20 до 26 година живота. Из грађе се могу пронаћи сви релевантни подаци о политичким и друштвеним приликама у селу за време Баховог апсолутизма.
Историјат ствараоца фонда:
Оснивање села Александрово требало је да почне одлуком, тј. Царском наредбом 22. августа 1785. године, по којој је за Слободни краљев. град Маријатерезиопољ (Суботица) постало обавезно, између осталог, и да изврши колонизацију земљишта Шандор (Александрово) у циљу пре свега вршења подвоза жупанији, а затим вршења свих других кметовских радњи у корист Града као феудалца. Насељавање је окончано 1802. године када је наредбом Мађарског краљевског Намесничког већа село у погледу плаћања пореза прешло у надлежност Бачбодрошке жупаније 1. децембра 1802. године. Оснивањем посебне покрајине у Аустријском царству Српског Војводства и Тамишког Баната (4. марта 1849), која је непосредно подређена Министарству унутрашњих послова, долази и до политичко административно управне промене. Александрово се припаја Суботичком срезу, а суботички срез је био у саставу сомборског дистрикта (од 1. фебруара 1854. Сомборски округ). Чиновништво је униформисано а сачињавали су га судија и заклетници, док су именовани службеници били: бележник (notarius), благајник и добош. Званични језик је био немачки (користили су се у мањој мери и српски, мађарски). По укидању Српског Војводства (27. децембра 1860) и успостављања Бачко-бодрошке жупаније са ранијом поделом на срезове, Александрово се враћа у Бачко-тополски срез.
Историјат фонда:
Фонд је био преузет 1952. године без примопредајног записника, јер је грађа затечена у склопу архивске грађе Магистрата. ИАСу, Ф. 352, Улазни инв. бр. 53. Списи су сређени по провенијенцији (по бројевима деловод- ног протокола) односно по хронологији унутар категорија и врста списа.
Степен сачуваности:
Књиге су фрагментарно сачуване.
Списи су фрагментарно сачувани.
Ф. 353 ОПШТИНА АЛЕКСАНДРОВО (SÁNDOR KÖZSÉG) – SÁNDOR (АЛЕКСАНДРОВО) (1861–1904), 1861–1905
Основни подаци о фонду
Количина архивске грађе: 1,00 m
Језик грађе: латински, немачки, мађарски и српски
Степен сређености: сређен
Информативна средства: сумарни инвентар са ширим подацима о
фонду
Категоризација: /
Основне карактеристике садржаја грађе:
Архивску грађу чине књиге (нередбе и објаве виших власти), и списи (општи, порески, финансијски и општински пописи): преписка уз деловодник, наредбе виших органа; о опорезивању и броју становника; о привредним и здравственим приликама; привредном стању села; школству. Од помоћних књига фонд садржи деловодник уз преписку; финансијске и главне (благајне и пореске) књиге; распореди, разрези за уписник кућарине, земљарине; из којих се могу сагледати сви подаци о општини и становницима и њиховој имовини; фонд садржи и општинске пописе (за период 1802–1905) војних обвезника; попис марве и коња. Из грађе се могу пронаћи сви релевантни подаци о политичким и друштвеним приликама у селу у поменутом периоду.
Историјат ствараоца фонда:
Оснивање села Александрово требало је да почне одлуком, тј. Царском наредбом 22. августа 1785. године, по којој је за Слободни краљевски град Маријатерезиопол (Суботица) постало обавезно, између осталог, и да изврши колонизацију земљишта Шандор у циљу пре свега вршења подвоза жупанији, а затим вршења свих других кметовских радњи у корист Града као феудалца. У погледу плаћања пореза село је било у надлежност Бач-бодрошке жупаније од 1. децембра 1802. године. Оснивањем посебне покрајине у Аустријском царству, Српског Војводство и Тамишког Баната (4. марта 1849), која је непосредно подређена Министарству унутрашњих послова, долази и до политичко административно управне промене. Александрово се припаја Суботичком срезу, а суботички срез је био у саставу сомборског дистрикта (од 1. фебруара 1854. Сомборски округ). По укидању Српског Војводства (27. децембра 1860) и успостављања Бачко-бодрошке жупаније са ранијом поделом на срезове, Александрово се враћа у Бачко тополски срез. Општина Александрово је 1904. године припојена граду Суботици који од тога доба чини једну целину.
Историјат фонда:
Фонд је био преузет 1952. године без примопредајног записника, јер је
грађа затечена у склопу архивске грађе Магистрата. Издвојен је из фонда 11. Списи су сређени по провенијенцији (по бројевима деловодног протокола) односно по хронологији унутар категорија и врста списа.3
Степен сачуваности:
Књиге су фрагментарно сачуване.
Списи су фрагментарно сачувани.
subotickaistorija 