“Jupiter” – firma Andora Alajna (Allein Ándor)

                    “JUPITER”

“Jupiter” se nalazio na adresi Prestolonaslednika (Put oslobođenja) 41. To je bila firma za izradu i prodaju anodnih baterija, zanatskog karaktera, vlasnika jevrejskog porekla  Andora Alajna ( Allein Ándor).[1] Pored Andora, od 1940. godine, kao suvlasnik se javlja njegova sestra Jelisaveta Alajn (Subotica 1909-?), sa svojim suprugom Pavlom Ribar[2](Prigrevica 1898 -1946).

Obrtnica je zavedena pod brojem E 48/1929, a 1933. godine i odobrenje “za upotrebu radionice za izradu suvih baterija, anoda i sijalica za džepne i automobilske svetiljke”, po novom Zakonu o radnjama.[3] Imala  je električni pogon, ukupno  7 elektromotora, koji su pokretali strugarske mašine i mašine za presovanje ugljenih elektroda ( marke “Wilhel Hasse”,Berlin) Maksimalni dnevni kapacitet je iznosio 1 200 komada baterija. IV 6963 938

Nekretnine radionice su oktobra 1940. godine, kada je firma od “Opšte kreditne banke d.d.” uzimala zajam od 150 000 dinara, procenjene na 400 000 dinara.[4]Alein

U ratnom periodu preduzeće nastavlja da radi smanjenim kapacitetom. Andor Alajn i Pavle Ribar su kao Jevreji 1942. godine bili odvedeni na prinudni rad. Samo se Pavle vratio iz zarobljeništva. Nakon odvođenja muških vlasnika u zarobljeništvo, firmom upravlja Alajnova supruga. Tada biva prinuđena da preduzeće izda pod zakup. Kao zakupci se javljaju  lica mađarske nacionalnosti – Franjo Šen (Schen) sa  60%  i Josip  Šuper (Schuper)  sa 40% udela, obojica iz Subotice.

U 1945. godini, presudom Sreskog narodnog suda  Vp.26/1945,  firma je  vraćena Alajn Andoru, odnosno Pavlu Ribaru kao njegovom opunomoćeniku. Ubrzo je međutim stavljena pod sekvestra i prešla pod Upravu Narodnih dobara. Vlsanicima su oktobra 1946. godine izrečene kazne zbog privredne saradnje sa okupatorom a imovina konfiskovana.[5]  JUPITER

Tokom 1947. udova dr Ribara, Jelisaveta Alajn, pokušala je da izvrši  prodaju nekretnina ( Put JA 41, z.k. 6753 ) Rimokatoličkoj crkvenoj opštini, ali je kupoprodajni  ugovor  proglašen  ništavnim i izvršena je nacionalizacija.[6] Sreske vlasti su o njoj imale i sledeću informaciju, koja kao da ju je optuživala što joj je uspelo da izbegne holokaust. “Ona je za vreme rata i okupacije bila u emigraciji  u Švajcarskoj  kao  bogata žena, a ne u logoru.”[7]

U  1948. godini Alajn Jelisaveta, odriče se  jugoslovenskog državljanstva i iseljava u Palestinu (Izrael).

 

[1]Andor Alajn  je rođen u Subotici 1907, umro na prinudnom radu u Rusiji (Krenova) 1943. Njegova supruga, Magda Polak (1913-1944), kao i majka  Jozefina Koh, ( 1875-1944) stradale su u logoru Aušvic.

[2] Ribar Pavle je sin dr Fišler Manojla i Berte Dajč.

[3]IAS, F:47. I 5064/1933

[4]IAS, F:43.111

[5] IAS, F:86, K 216/1946.

[6]IAS, F:68. XIII 349/1948

[7]IAS, F:70.126

Oglasi