JUGOSLAVENSKI serum zavod d.d. Zagreb, ispostava Subotica 

plan

Krajem tridesetih godina kada su se vlasnici firme “Patria” suočavali sa velikim organizaciono  finansijskim  poteškoćama, neizmirenim dugovanjima. Prekid  rada  je prijavljen januara 1937. a obnovljen marta 1938. godine. Zbog takvog stanja, uzrokovanog  slabim   poslovanjem,  zgrade sa  opremom su 1938. godine prodate “Jugoslavenskom serum zavodu, Zagreb”, u kome je većinski kapital imala poznata firma iz Nemačke “Bayer Behring”. Zavod će sa novim vlasnicima i rukovodstvom  nastaviti sa istom delatnošću. Dozvolu za rad na proizvodnji lekova  biološkog porekla za lečenje i zaštitu stoke, dobio je zavod krajem 1938. godine.  U 1938. godini zabeležena je i pojava stočnih zaraza  (bedrenice) kod konja u njihovij štali. Zbog toga su primili 50 kg  “kaporita”  da bi sprečili dalje širenje zaraze, a od Ministarstva poljoprivrede bio je određen i poseban nadzornik stoke smeštene kod njih. Firma je 1938. godine otvorila i mesarnicu u Pašićevoj ulici  br. 9 ( D. Tucovića), u kojoj su na osnovu naredbe rešenja Ministarstva Poljoprivrede imali pravo da  prodaju  meso  od  “virus  svinja”. [1]  U 1939.  godini izgradili su i  “odvodni  kanal sa cisternom  za čišćenje kanalskih tečnosti”, od svojih prostorija do rita (početka Palićkog jezera). [2]  Dva osnivača, dr Erdeš  i dr Sigeti, bavili su se privatnom veterinarskom praksom, ali su želeli i da izdejstvuju produžetak rada svoje firme, no 1939. godine su odbijeni. Firma “Patria serum zavod” ipak nije brisana iz registarskih knjiga, nego je tek 1946. godine izvršena njena konfiskacija, odlukom Okružnog narodnog kao trgovačkog suda  br.Fi 127/1946, i kao vlasnik  je upisana FNRJ.            SERUM D.D

“Jugoslavenski serum zavod d.d. Zagreb” će tako dobiti svoju filijalu u Subotici.[3] Kao direktori  društva (centrale)  su upisani  M. Mišković  i  D. Hofa. Poslovođa filijale u Subotici je bio veterinar, serolog, Rus – dr Boris Kalikin, a upravnik – direktor dr Foršek, veterinar iz Zagreba.[4]  Direktor 1939. godine je Nemac Valter  (Walter) Jung.[5] U 1939. godini, kada je zavod radio sa 65%  kapciteta, bilo je  30 zaposlenih radnika. Instalirani su bili elektromotori, od ukupno 11 KS. Maksimalni kapacitet  je  iznosio  11 000  litara,  a te  godine  je proizvodnja dostigla  4 000 litara seruma, vakcina i drugih preparata. Odeljenja su bila: za svinjsku kugu, konjskih seruma, laboratorija, za preradu mesa, administracija. Filijala će pod tim imenom raditi do 1941. godine,  kada dolazi pod upravu mađarskih vlasti i nastavlja da radi kao “Behring szérumintézet.”.[6] Od novembra 1944. godine,  imovina Zavoda prelazi  u vlasništvo “Državnog zavoda  za  proizvodnju veterinarskih  cepiva  i  lekova  u Beogradu”. [7]

[1] IAS, F:47.III 88/1939

[2] IAS, F:47. III 695/1939

[3] “Jugoslavenski  serum  zavod  d.d.  Zagreb” je bio u sklopu nemačkog  hemijskog  koncerna   Bayer-Behring.

[4] Šematizam industrije Dunavske banovine, st. 104. Dr Zlatko Foršek, veterinar, je radio u firmi i za vreme rata, da bi 18.X 1944. od strane GNO bio postavljen za poverenika u tom  preduzeću.  IAS,F:68. Zapisnik trećeg zasedanja NO, 18.X 1944.

[5] IAS, F:47. 1265 II 5640

[6] IAS, F:68, Dosijei nacionalizacije 459

[7] To je izvršeno rešenjem Nacionalnog komiteta narodnog oslobođenja Jugoslavije, Povereništva za poljoprivredu, br 61, I od 23.11.1944. Dr Milovan Katrinka, nav. delo, st. 101

PATRIA STALA

Izvori: HAS, F:57.2032/1939.; F:86. Ct VIII, 152; F:68, Dosije nacionalizacije 459.

Lit: Bogojevac Branko, Šematizam  industrije  Dunavske  Banovine,  Beograd 1940 , str. 104; Stevan Mačković, Industrija i industrijalci Subotice (1918-1941), Subotica 2004, str. 208-213.

Oglasi